Vojvodina/Srbija

Šest od 10 osuđenika ponovi delo po izlasku iz zatvora

Zamenik republičkog zaštitnika građana zadužen za zaštitu prava lica lišenih slobode Miloš Janković izjavio je u Kragujevcu da se osuđivane osobe posle izdržavanja zatvorske kazne teško prilagodjavaju životu van "rešetaka" pa se često vraćaju vršenju krivičnih dela.

"Po izlasku iz zatvora osudjenici su obeleženi, teško se prilagodjavaju životu van zatvora, otudjeni su od porodice i prijatelja, nemaju lična dokumenta, posao i u uslovima siromaštva, vraćaju se vršenju krivičnog dela", rekao je Janković na tribini o pravima i zaštiti interesa osudjivanih lica po izlasku iz zatvora koju je organizovalo udruženje "Posle kiše".

Prema njegovim rečima, u Srbiji je potrebno uvodjenje probacijske službe koja bi vršila stalni nadzor i pružala podršku osudjivanim licima.

Profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Snežana Soković je na tribini rekla da se u Srbiji od 10 osudjenih lica čak šest vraća u zatvor zbog ponavljanja krivičnog dela.

Ona je navela da u srpskom zakonodavstvu postoje solidna rešenja za postpenalni prihvat bivših osudjenika, a pravne norme predvidjaju da se pravi poseban program postupanja za osudjenike.

"Zakon nalaže kazneno-popravnim zavodima da priprema za postpenalni prihvat počne najkasnije 30 dana pre izlaska osudjenika iz zatvora, a rad sa njima je poveren odeljenju za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvršenje krivičnih sankcija", rekla je Sokovićeva.

Ona je ocenila da je suština da se različiti organi u lokalnoj zajednici uvežu u jedan sistem i da se omogući osudjeniku da nadje "neko svoje mesto" na slobodi, pronadje posao ili smeštaj.

"Moramo reći da to baš i ne funkcioniše, bez obzira što je sistem na normativnom nivou prilično dobro regulisan. Zato su potrebne aktivnosti koje ovu problematiku čine vidljivijom, da javnost uoči da je potrebno da se pomogne bivšim osudjenicima, a da se okolina oslobodi predsrasuda, u tom smislu da bivši osudjenik ne predstavlja nužno opasnost za zajednicu", rekla je Sokovićeva.

Koordinatorka Helsinškog odbora za ljudska prava Ljiljana Palibrk je rekla da je u najvećim zatvorima u Srbiji nedovoljan broj zaposlenih u odeljenjima za tretman koja treba da rade na psihosocijalnoj rehabilitaciji osudjenika dok traje izdržavanje kazne i pripremaju ih za izlazak iz zatvora i "susret" sa životom na slobodi.

"U odeljenju za tretman u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Zabeli i Nišu jedan zaposleni dolazi na 400 osudjenika, što znači da za 30 dana ne može sve ni da ih vidi, a kamoli da radi sa njima", rekla je Palibrk.

Ona je rekla da ;je poslednjih godina širom Srbije otvoreno 25 kancelarija za alternativne sankcije da pruže prvu pomoć onima koji su izašli iz zatvora.

"Nažalost, u njima radi samo 40 ljudi, pri čemu najveći broj kancelarija ima po jednog zaposlenog, a ako ima još jednog radnika, on trećinu radnog vremena provodi u kancelariji, a dve trećine vremena je zaposlen u zatvoru, što nikako nije dobro", rekla je Palibrk.

Ona je navela primer Holandije u kojoj u probacijskoj službi koja je u stalnom kontaktu sa osudjenim licima i pruža im prihvat i podršku po izlasku iz zatvora u povezivanju sa porodicom, traženju posla ili smeštaja, radi čak 2500 ljudi.

Izvor: N1

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top