Vojvodina/Srbija

Stranci prečicom do poljoprivrednog zemljišta

Predlog izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi uslove za kupovinu zemlje za strana fizička lica, ali osnivanjem ili kupovinom firme u Srbiji strani vlasnik bez problema može da kupi i poljoprivredno zemljište

Po hitnom postupku narednog četvrtka poslanici u Skupštini Srbije usvajaće izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim se strancima dozvoljava kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pod određenim uslovima.

Stranac, državljanin EU, zemljište u Srbiji će moći da kupi pod uslovom da 10 godina živi u lokalnim samoupravama u kojima želi da kupi zemljište, da najmanje tri godine obrađuje zemljište koje kupuje i da u svom vlasništvu ima potrebnu opremu i mehanizaciju.

Sa zakonom se žuri, jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju upravo ovo jedna od ispregovaranih stvari - da se do 1. septembra 2017. usvoji zakon kojim će se strancima omogućiti kupovina poljoprivrednog zemljišta. Protiv toga je većina domaće javnosti, naročito stručnjaka u poljoprivredi koji su gotovo jednoglasni da zemlju nikako ne bismo smeli da prodajemo. Aktuelna vlast se brani time da je bivša toliko loše pregovarala o ovom pitanju kada se radilo na SSP-u da jednostavno nije bilo mesta za mnogo popravki.

Međutim, ceo zakon sa izmenama koji stiže pred poslanike naredne sedmice odnosi se na fizička lica, ne i na pravna. To znači da strana kompanija može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako prečicom stigne do vlasništva nad zemljištem.

Agroekonomista Miladin Ševarlić ovo smatra velikim problemom.

- Osnivanjem firme u Agenciji za privredne registre vi se odmah tretirate kao domaće pravno lice i nemate više prepreka da postanete vlasnik poljoprivrednog zemljišta - ističe Ševarlić.

On smatra da je ceo zakon liberalizovan mnogo više nego što je bilo koja druga zemlja uradila i poziva se na primere Mađarske i Poljske.

- Mađari su najpre zabranili vlasništvo nad zemljištem sedam plus tri godine od ulaska u EU, a kasnije su zabranili potpuno. U Poljskoj je zabrana vlasništva nad zemljištem trajala sedam plus četiri godine, da bi sada potpuno zabranili prodaju i dozvolili zakup - napominje Ševarlić.

To što smo mi prilagodili zakon i dozvolili prodaju, a da još nismo ni blizu ulaska u EU za Ševarlića je potpuno pogrešno. On podseća da Srbija uopšte nema toliko puno zemlje koliko se misli i da treba da čuvamo naše prirodne resurse.

- Radio sam jednu studiju za RZS u kojoj se vidi da u osam od 25 regiona u Srbiji imamo manje od 20 ari zemlje po stanovniku, što je baš malo. Ili na primer u 47 gradova i opština od 169 koliko ih imamo je manje od 20 ari po stanovniku - napominje Miladin Ševarlić.

Za agroekonomskog analitičara Voju Stankovića usvajanje ovakvog zakona je neuračunljiv potez.

- Zemlja je neponovljiv i jedinstven resurs koji nikako ne bismo smeli da prodajemo. Rekao bih da je ovo jedan neuračunljiv potez države. Zemljište ne bi trebalo ne samo prodavati, nego ne bi trebalo ni davati ga u koncesiju. Ne smemo zaboraviti da su nas zemlja i energetika spasili kad je bilo najteže - napominje Stanković.

Vlada je prošle nedelje po hitnom postupku uputila u Skupštinu predlog o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Srbija se tim zakonom obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima, kako bi izjednačila građane Srbije i EU.

Međutim, neke druge zemlje svoju obavezu prema EU nisu toliko ozbiljno shvatile. Tako je, na primer, moratorijum u Slovačkoj sa sedam produžen za još četiri godine, a u Hrvatskoj su uspeli da dogovore zabranu do 2020, ili sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je otišla korak dalje od svih i Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Izvor: Danas

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top