Vojvodina/Srbija

Srbija čeka brze pruge, a postojeće joj se tope na suncu

Jak toplotni talas u Srbiji dovodi do deformacija šina, prekida napajanja i zaustavljanja voznog saobraćaja, kao što je prethodnih dana to bilo na pruzi Beograd-Bar i Niš-Dimitrovgrad.

Iz Železnica Srbije objašnjavaju da je u pitanju neizbežna pojava, dok stručnjaci smatraju da je uzrok problema neadekvatno održavanje pruga. Koliko je onda realno očekivati najavljene brze pruge i vozove, kada prema mišljenju stručnjaka i postojeća mreža propada?


Plus 40 stepeni Celzijusa šine koje su od gvožđa zagreva na preko 65 stepeni Celzijusa, pa ne čudi pojava deformacija tj. sunčanih krivina, poručuju iz Železnica Srbije.

Nakon što su mediji izvestili o prekidima voznog saobraćaja, nadležni saopštavaju da su uvedena danonoćna dežurstva, pojačano je prisustvo mobilnih ekipa, a mašinovođama naređeno kako da postupaju u ekstremnim uslovima.

“Uputstvom se definiše smanjenje brzina u periodu od 12 do 22 sata da bi mašinovođe na vreme uočile deformaciju koloseka i zaustavile voz. Na mestima gde uoči deformaciju čuvar pruge, nakon javljanja šefu pružne deonice, ostaje i čeka voz kako bi ga brzinom od 5 km na sat preveo preko deformisanog dela”, objašnjavaju u Železnicama Srbije.

I to nije sve. Uputstvo predviđa i da, na mestima gde u blizini ima vode, čuvar pruge polivanjem obara temperaturu šina.

Čuvarima su, pak, vezane ruke kada na kontaktnoj mreži sunce istopi izolacioni materijal, dođe do kratkog spoja i prekida napona, pa je tada neophodna intervencija stručnih ekipa.

Sve ove mere su kratkog daha i rešenja nema bez kapitalnog remonta pruga, smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Dragomir Mandić i dodaje da ni sedam i po milijardi godišnjeg izdvajanja iz budžeta nije dovoljno za redovno održavanje oko 3.800 km pruga.

“Kad odbijete plate ovih ljudi koji moraju da organizuju saobraćaj, vama ostaje oko 15.700 evra po kilometru pruge godišnje za održavanje, što je daleko od onoga što je potrebno za održavanje. U Evropi se smatra da je red veličine od 50 do 100 hiljada evra po kilometru pruge potrebno i to u situaciji kad imaju mnogo bolje i na višem nivou pruge. Naše pruge su zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u jako lošem stanju”, objašnjava Mandić.

Čak i da Srbija jednog dana dobije brze pruge i vozove kojima bi putnici od Beograda do Novog Sada stizali za pola sata, pitanje je kako bi se tek takva infrastruktura održavala?

“Da li je neko sračunao da svake večeri posle prolaska poslednjeg voza velikih brzina prugom za velike brzine ide takozvani test voz koji testira prugu i ukazuje na mesta koja te noći treba popraviti da bi sutra ponovo mogli ići vozovi velikih brzina”, pita Mandić.

U takve odluke se, dodaje Mandić, umesto struke često meša politika, i podseća da je nekada Železnica 80 odsto prihodovala od teretnog saobraćaja. Zato su, smatra, Srbiji od brzih pruga za putnički mnogo potrebnije pruge za mešoviti saobraćaj.

Izvor: N1

Tagovano
Share this article

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top