Obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve ponovo je pokrenulo pitanje odnosa Hrvatske i Srbije. Hrvatska predsednica poručila je da će proteći još puno vode Dunavom dok dve zemlje ne budu mogle da kažu da su prijateljske. Analitičari međutim smatraju da upravo među političarima nema političke volje za normalizacijom odnosa.

Sredinom 2016. godine predsednica Hrvatske i tadašnji premijer Srbije – Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić - sastali su se na mostu na Dunavu, a zatim i potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Danas, na pitanje koliko se odmaklo u primeni deklaracije, hrvatska predsednica odgovara koristeći metaforu sa tom rekom.

“Rekla sam već nekoliko puta, još će puno vode proteći Dunavom pre nego što Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države, ali to ne znači da ne smemo razgovarati, dapače”, rekla je Grabar Kitaarović.

U Beogradu se suzdržavaju od komentara. Predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da je ta izjava namenjena domaćoj javnosti u Hrvatskoj.

“Najvažnije je da Srbija vodi potpuno drugačiju politiku, da smo mi pružili ruku svim državama koje se nalaze u našem regionu. Smatramo da je stabilnost regiona, i mirnodopska, i dobrosusedska politika koju vodi Republika Srbija ono što je najvažnije jer kada je mir u našem regionu, to je mir čitavog evropskog kontrinenta. A drugi lideri neka izjavljuju šta hoće”, poručila je Gojković.

Sa druge strane, predsednik DS-a Dragan Šutanovac, sa regionalnog Samita lidera socijaldemokratskih partija u Sarajevu, poručuje da politike koje naglašavaju razlike pripadaju prošlosti.

“Pa svakoga dana prolazi mnogo vode Dunavom i ne znam kojim mernim jedinicama ona meri taj protok vode. Ja sam inače hidroinženjer tako da bih mogao da joj pomognem da se rastereti opterećenja te vrste, ali ako imate političare koji odlučuju o sudbinama država i građana i koji imaju takav stav, i takvu predrasudu, u startu ste osuđeni na negativno rešenje”, smatra Šutanovac.

A negativna rešenja, kako ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo su ono što odgovara liderima u regionu, iako u javnosti govore o dobrosusedskim odnosima.

“Njima očito odgovara da ovakvo stanje duže potraje zato što je lakše baviti se prošlošću i pričati narodu šta je ko kome radio nego baviti se životnim problemima. Tako da dokle god ljudi budu spremni da trpe to njihovo ponašanje dotle će to i trajati, i ona je tu izgleda nažalost u pravu da će stvarno dosta vode morati da protekne Dunavom dok se ne desi to, normalizacija puna i pomirenje”, ističe Popov za N1.

Izvor: N1

Trajna zabrana ribolova na Dunavu kod Apatina, na potezu od 1.400 do 1.395 km izazvala je nevericu među stanovništvom opštine Apatin. S tim u vezi, u velikoj sali SO Apatin organizovana je javna debata. Debatom je predsedavao predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, a pored velikog broja ribolovaca, članova udruženja iz celog Zapadno-bačkog okruga, debati su prisustvovali i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, predstavnici ,,Vojvodinašuma'', Miodrag Perović, Velimir Češljević i dr Miljan Velojić, kao i Šandor Šipoš, ispred Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, a koji je stručni konsultant ,,Vojvodinašuma''. Na debati su bili prisutni i predstavnik TO Apatin, Nemanja Jović, kao i vd direktor JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin, Ljiljana Krec.

Podršku ovom skupu, među ostalima, iako nisu bili fizički prisutni, uputili su proslavljeni odbojkaš Vanja Grbić, kao i Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Podsećanja radi, tablu sa zabranom ribolova postavilo je JP ,,Vojvodinašume'', a u pitanju je, kako je rečeno na tribini, trajna zabrana ribolova svim privrednim i sportskim ribolovcima. Radi se o ribarskom području ,,Gornje Podunavlje'' (lokalitet - Veliki Liman, Mali Liman, Varošviz). S obzirom na činjenicu da je ovom zabranom obuhvaćeno čak 5 kilometara Dunava kod Apatina, ribolovci se smatraju oštećenima i želeli su da saznaju odgovore na svoja pitanja, a takođe su uputili i zahtev za ukidanjem trajne zabrane ribolova.

Šandor Šipoš, ispred Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, istakao je kako je cela novonastala situacija započela rešenjem o proglašenju prirodnih ribljih plodišta na ribarskim područjima.
- Donet je jedan podzakonski akt, a kojim su na ovom području zaštićeni stari Dunav-Dunavac, Baračka, Harčaš i Mišvaldski Dunavac. Svi ovi sektori na Dunavu zaštićeni su kao riblja plodišta. Na tim mestima je zabranjen ribolov za vreme mresta i to svi znamo. 2014. godine izašao je novi zakon po kom se pored ribljih plodišta uvodi novi član u zakonu sa posebnim staništima riba. Taj novi pojam se uvodi, a bitan je za mrest, migraciju i zimovanje. U takvim staništima je trajno zabranjen bilo koji vid ribolova osim u naučne svrhe, rekao je Šipoš.

Dr Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šuma u direkciji Javnog preduzeća ,,Vojvodinašume'' u Petrovaradinu, objasnio je prisutnima kako je od 2012. do 2021. godine na snazi program upravljanja ribarskim područjem ,,Gornje Podunavlje'', a koji je radio tim sa departmana za biologiju i ekologija sa PMF-a u Novom Sadu, a tim se sastojao od 6 eksperata, na čelu sa prof. dr Brankom Miljanovićem.
- Mi kao korisnici ribarskog područja ne radimo te programe nego idemo na javnu nabavku, kažemo šta nam treba, oslanjajući se usput na važeći zakon, te na osnovu toga dobijemo naučno - stručnu instituciju koja nam kasnije izrađuje taj program. U međuvremenu mi od vas pecaroša dobijamo zahtev da se zabrani ribolov na mestima gde se riba krtoži i zimuje, na potezu od 1.400 do 1.395 km u periodu zimovanja, od 01. 12. 2014. do 01.03. 2015. godine. To smo dve godine za redom uspešno sprovodili. U međuvremenu, decembra 2014. na snagu stupa novi zakon a koji štiti posebna staništa riba. Tim zakonom prirodna riblja plodišta automatski su postala posebna staništa ribe. Mi smo bili primorani da svoj postojeći program usaglašavamo sa novim zakonom, rekao je Velojić i dodao da je mišljenja da je nespretno napisano da su posebna staništa riba sektori, te je to problem.

- Po nalogu inspektora mi smo morali da postupimo po pravilniku koji postoji, mada sam lično mišljenja da tabla za posebna riblja staništa treba da bude na Velikom Limanu, na Malom Limanu i na Varošvizu. Nespretnim tumačenjem posebnih ribljih staništa zabranjen je ceo sektor, istakao je Velojić i priznao da je to prema njegovom mišljenju, apsurdno.

Kao podrška ribolovcima, tribini je prisustvovao i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, diplomirani ekolog po struci, a koji je i sam bio deo timova koji su izrađivali slične programe.
- Problem je lokacija koju ste izabrali i količina vode. Posebna staništa riba nisu na glavnom toku reke, a naročito ne na 5 km reke. U pitanju su pritoke koje su značajne za mrest ili npr pod branom. Mesta gde su mrestilišta trebalo je proglasite posebnim staništima ribe, a ne 5 km živog Dunava koji je poprilično nebitan za mrest. Moraćete se složiti sa mnom da su u Gornjem Podunavlju ipak mnogo značajnija ta plavna područja, rukavci, razlivi, bare i ostalo, a ne glavni tok, objasnio je Pejčić.

Prisutni ribolovci pitali su se kako je uopšte taj potez mogao da se proglasi posebnim staništem ribe kada je to mesto buduće luke. Takođe, tražili su da im se obajsni gde je još takva zabrana doneta na celom toku Dunava. Na tribini je rečeno i kako ovakva odluka direktno utiče na razvoj turizma u opštini Apatin.

- Samo na ovaj skup iz okolnih gradova i opština došao je veliki broj ljudi, a zamislite tek koliko ih dođe na pecanje, boravi u Apatinu, gostuje u našim restoranima, popunjava smeštajne kapacitete u našoj opštini, kupuje u apatinskim prodavnicama itd. Sem toga, Apatin se svojim turističkim predstavljanjem umnogome oslanja na ribarsku tradiciju, na strast koju svi ovde prisutni imaju prema pecanju, iz čega proističu mnoge turističke manifestacije po kojima smo dugi niz godina prepoznatljivi. Opština Apatin od ove je godine deo specijalnog rezervata biosfere ,,Bačko Podunavlje'', a koncept tog rezervata podrazumeva suživot čoveka i prirode, a ovakvim zabranama mi odvajamo ljude od prirode što je još jedan problem, rekao je Nemanja Jović ispred TO Apatin i apelovao na prisutne da se potrude da pronađu rešenje, kako bi se Apatincima omogućio dalji boravak i uživanje na Dunavu.

Ljiljana Krec, vd direktora JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin istakla je kako odluka o trajnoj zabrani ribolova kod Apatina direktno ugrožava njihovo preduzeće, jer su većina njihovih korisnika upravo ribolovci.

- Ukoliko ne mogu da pecaju, naši korisnici više neće imati potrebu da drže čamce u našoj marini niti da koriste naše vezove. Iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo moći da pronađemo neko rešenje da se ta odluka koriguje. Mi smo pre svega dva meseca izašli na Novosadski sajam sa novim proizvodom, pecaroškim vikendom u Apatinu, a koji sad nećemo moći da sprovodimo. Kod nas, upravo zbog pecanja, dolazi jako puno stranaca, tako da nas ova zabrana itekako ugrožava, rekla je Ljiljana Krec.

Milan Došen, a koji je dšao iz Ratkova da podrži svoje kolege ribolovce, je primetio da su propisi kada je zaštita ribljeg fonda u pitanju sve strožiji, a da iz godine u godinu imamo sve manje ribe.
- Moj je predlog da se napravi jedna ovakva debata i na temu ribokrađe, a koja je jedan od suštinskih problema. Sigurno postoje podaci o tome koliko je odštetnih zahteva plaćeno u proteklih nekoliko godina. Hajde da to analiziramo. Ribolov električnim aparatima za vreme mresta je krivično delo. Hajde da vidimo koliko je ljudi osuđeno na zatvorske kazne. Kako je moguće da imamo sve manje ribe, a da za to niko ne odgovara?! Treba da napravimo jedinstven front za borbu protiv ribokrađe. Svima koji smo prisutni ovde je u cilju da ostavimo svojoj deci i unucima vode kakve smo ih mi nasledili, rekao je Došen.

Vezano za ovu temu, na tribini su čak pale i optužbe pojedinih ribolovaca na račun ribočuvara ,,Vojvodinašuma''. Takođe, među pecarošima se ,,šuška'' kako i privredni ribari uzimaju više od dozvoljenog.

Miodrag Perović, ispred ,,Vojvodinašuma'' iz Apatina, tvrdi kako je zakon isti za sve i kako, ako bilo ko ima bilo kakve sumnje, treba to i da im kaže i podnese prijave.

- Izvinjavam se pojedincima ukoliko nisam imao vremena za njih. Ima vas zaista puno, ali mi imamo i druge obaveze. Ono što mogu da tvrdim je da nikada nisam odbio vaše predstavnike i uvek sam našao vremena da sa njima razgovaram o tekućim problemima. Trenutna situacija naš je zajednički problem. Mi kao odgovorna institucija moramo da sprovodimo zakonske propise ove države. Moje kolege iz Novog Sada došle su danas da pokušamo da zajednički rešimo problem. Gospodin Pejčić je rekao da postoji model po kom to možemo rešiti. Ako je tako, obećavam vam da ćemo uraditi sve da problem rešimo, kazao je Perović.

Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin, ističe kako peca od malih nogu i kako je prisustvovao velikom broju godišnjih skupština različitih ribolovačkih udruženja. Prema njegovim rečima, Apatin ima vekovnu tradiciju u ribarstvu i to ne sme da se zanemari.
- Na moju inicijativu smo se okupili ovde, jer se novonastali problem ne dotiče mene samo kao ribolovca, već i mene kao predsednika opštine, a čija je dužnost da se o istoj i stara. Odluka o trajnoj zabrani ribolova direktno ugrožava strategiju razvoja turizma, lova i ribolova kod nas, kategoričan je Škrbić.

Javna debata završena je u mirnom tonu i na njoj su doneti sledeći zajednički zaključci: da se sastavi pravni zahtev za izmenu i dopunu programa za upravljanje ribarskim područjem, uz pomoć advokata, predstavnika udruženja, kao i da se izmena i dopuna sprovede u što kraćem roku, da se udruženjima dostavi primerak analize na osnovu koje je donesena odluka, da na snazi ostane privremena zaštita prirodnih ribljih plodišta, da se udruženja ribolovaca aktivnije uključe u donošenje budućih odluka i da se smeni odgovorno lice u ,,Vojvodinašumama'' u Somboru.

Izvor: 025info

Ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota, koji je na ovoj dužnosti odnedavno, tačnije od 24. oktobra, kao jedan od prvih gradova u zemlji posetio je Sombor i sa ovdašnjom gradonačelnicom Dušankom Golubović razgovarao o pitanjima hrvatske nacionalne manjine u gradu domaćinu, kao i drugim pitanjima koja su od zajedničkog interesa za grad Sombor i pogranični region.

Sastanku su prisustvovali generalni konzul Republike Hrvatske Velimir Pleša i Mihael Tomšić iz konzulata u Subotici, kao i saradnici gradonačelnice Antonio Ratković, Nemanja Sarač i Ivan Šimunov. Predstavnici Sombora su govorili o potencijalima ovog kraja u svim oblastima, a posebno u oblasti ekonomije, kulture i turizma i ukazali na poseban značaj zajedničkog nastupa pograničnih gradova prema fondovima Evropske unije.

Govoreći o pravima hrvatske nacionalne manjine, Dušanka Golubović i njeni saradnici istakli su da je hrvatski jezik u službenoj upotrebi u Bačkom Bregu i Bačkom Monoštoru, te da se od ove školske godine jedno odeljenje učenika prvih razreda obrazuje na hrvatskom maternjem jeziku. Gradonačelnica je istakla značaj zajedničkih projekata koji imaju podršku fondova Evropske unije i navela projekte koje lokalna samouprava i pojedina somborska preduzeća realizuju u partnerstvu sa gradovima i preduzećima iz Hrvatske, što je i Bakota ocenio kao veoma značajno za obe strane.

Ambasador susedne zemlje se zahvalio na mogućnosti da se deca hrvatske nacionalne zajednice mogu školovati na maternjem jeziku i naglasio da poštovanje prava manjina može biti odličan vesnik povezivanja Hrvatske i Srbije, ne propuštajući da naglasi da je Sombor u zemlji koju predstavlja nadaleko poznat, što je odlična osnova za razvijanje saradnje u oblasti turizma.

Generalni konzul Pleša, zahvalio se gradonačelnici što je učinjen napor da se Konzularni dani Hrvatske u Somboru organizuju u prostoru koji je komforan i obezbeđuje odlične uslove rada, a domaćini su gostima, nakon zvaničnog dela sastanka pokazali deo kulturnog bogatstva Sombora oličenu u nezaobilaznoj slici „Bitka kod Sente“ i stalnoj postavci slika u Galeriji Milana Konjovića.

Izvor: dnevnik.rs

nedelja, 19 novembar 2017 00:00

Somborski pesnici u školama

Napisala

U Somboru je u toku kulturna manifestacija „Somborski pesnici za decu nekad i sad“. Književnici dr Stojan Berber i David Kecman gostuju u osnovnim školama i drže čas o pesnicima za decu koji su stvarali u Somboru ili su iz njega potekli (Petar Despotović, Mita Popović, Veljko Petrović, Laza Lazić i dr.), o čemu govori dr Stojan Berber na osnovu svog zbornika „Vrlo važno“, a poznati pesnik za decu David Kecman, književnik i novinar, kazuje svoje stihove. Do sada su pesnici, na zadovoljsto mlade publike, obišli sela Stanišić, Riđicu, Kljajićevo, Aleksa Šantić i Stapar. Organizator ove manifestacije je Kulturni centar „Laza Kostić“ u Somboru.

Izvor: Radio Dunav

Pobeda Predraga Kneževića, treće mesto Zorana Radičanina, Borbelj i Čegar trećeg novembarskog vikenda na Prvenstvu Balkana

Članovi Atletskog kluba Apatin nastavili su sa uspešnim nastupima i protekle sedmice, startom na maratonu 6. Plavi krug – maraton oko Ade, koji je održan na Adi Ciganliji i čiji je cilj bio podrška osoboma sa dijabetesom.

U trci na 42 kilometra i 195 metara učestvovalo je oko 180 takmičara iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije među kojima su najuspešniji bili članovi AK Apatin. Predrag Knežević je pobedio sa oborenim ličnim rekordom 2 sata 54 minuta i 36 sekundi, dok je Zoran Radičanin osvojio bronzano odličje, rezultatom 3 sata 2 minuta i 24 sekunde.

Atletski klub Apatin ovoga vikenda na Prvenstvu Balkana u krosu, u turskom gradu Čanakale, predstavljaju Đuro Borbelj u mlađe seniorskoj ekipi atletske reprezentacije Srbije i Goran Čegar koji je u stručnom štabu državne reprezentacije.

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top