utorak, 21 novembar 2017 00:00

Somaratonci na maratonu u Valensiji

Napisala

Proteklog vikenda u Valensiji u Španiji održan je, po mnogim komentarima, najbolje organizovan maraton u Evropi. Ovaj maraton je veoma popularan među trkačima, a među 24.000 finišera bilo je maratonaca i iz naše zemlje. Kao što se i očekivalo, najbrži su bili trkači iz Kenije.

Atletsko rekreativni klub Somaraton je imao svoje predstavnike i na ovom velikom sportskom događaju. U muškoj konkurenciji maratonsku distancu istrčao je Damir Marković, koji je ostvario zapažen rezultat od 3:06:09, kao i lični rekord i najbolje somborsko vreme ove godine. Prijatno iznenađenje napravila je Marina Brbaklić Tepavac koja je prvi put u Valensiji istrčala svoj prvi maraton i prošla kroz cilj u vremenu od 4:23:29. Njen uspeh je utoliko veći što je Marina tek od aprila ove godine počela da se ozbiljnije bavi trčanjem na duže staze i već je u prvoj takmičarskoj sezoni istračala i 10 polumaratona! Naša Marina je 5 Somborska dama koja je istrčala maraton.

utorak, 21 novembar 2017 00:00

Somborci najbolji u brzinskom ronjenju

Napisala

Na bazenima SPENS-a održano je takmičenje u organizaciji novosadskog ronilačkog kluba "Ship", a discipline u kojima su se takmičari nadmetali su: brzinsko ronjenje na 50 metara, plivanje sa perajima na 50,100, 200 i 400 metara, kao i štafeta 4 x 100 metara.

Kako je istakao organizator tog takmičenja Vladimir Pejin, najbolji plasman je ostvario DPA "Sombor", drugi je bio "Spasilac" iz Novog Sada, zatim "Spartak" iz Subotice i "Ship" iz Novog Sada.

"U brzinskom ronjenju takmičari startuju sa bloka i treba da prerone 50 metara za što kraće vreme, a na ovom takmičenju najbolji rezultat je ostvario Đorđe Staničko sa vremenom od 19,72 sekundi, a u ženskoj konkurenciji najbolja je bila Eleonora Šiša sa 30,48 sekundi", kaže Pejin.

"Kada je reč o plivanju sa perajima, takmičari mogu da koriste klasična dva peraja, a može se koristiti jedno peraje, tzv. "monoperaje", sa kojim se ostvaruju veće brzine", objašnjava Pejin, a zatim dodaje da je najbolji bio Milan Jović iz Sombora sa 21,40 sekundi, a u ženskoj konkurenciji Milica Stolić iz Sombora sa 26,46 sekundi.

U ovim disiplinama zainteresovani mogu da se oprobaju u Ronilačkom klubu "Ship", utorkom i četvrtkom od 21 sat na bazenima SPENS- a, kaže Pejin.

Izvor: RTV

Svetski dan deteta, 20. novembar, PU “Poletarac” iz Odžaka obeležila je organizovanjem lutkarske pozorišne predstave koju su u dva termina u centralnom objektu ustanove pogledala deca mlađeg i starijeg uzrasta.

Lutkarsku predstavu “Mama koza i sedam jarića” izveli su članovi Dramskog tima PU “Poletarac” na čelu sa koordinatorom Slavicom Malešev.

- Svaki dan treba da bude dan deteta, a danas se on obeležava u celom svetu. Dramski tim PU “Poleterac” je tim povodom u saradnji sa vaspitačima priredio pozorišnu predstavu. Članovi Dramskog tima su se pripremali za ovaj dan kako bi našoj deci ukazali poštovanje i svesrdno smo se potrudili da to njima bude zanimljivo i interesantno – ističe Malašev.

U predstavi su pored koordinatorke Dramskog tima učestvovale i vaspitačice Biljana Stanković, Marija Bursać, Zorka Zorić, Tanja Miletić i Jasmina Radujko.

- Poruka predstave je da se drugarstvo mora negovati i da su deca jednako važna kao i odrasle osobe. I deca imaju svoju ličnost koju mi odrasli moramo poštovati i uvažavati. To treba da bude poruka ne samo ovog dana kada skrećemo pažnju na dečja prava, već i svakog drugog dana – dodaje Slavica Malešev.

poletarac-3U Srbiji se danas, kao i širom sveta, obeležava Svetski dan deteta, uz podsećanje na neophodnost ostvarivanja prava dece.

Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.

Generalna skupština UN usvojila je 20. novembra 1989. godine Konvenciju o pravima deteta, prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.

Konvenciju su ratifikovale 193 države, a njeni osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.

Izvor: ico.rs

ponedeljak, 20 novembar 2017 00:00

Naučnici tvrde: Ovu osobinu imaju samo pametni ljudi

Napisala

Ako mislite da znate sve, verovatno ne znate. Iako to možda zvuči komplikovano, zapravo uopšte nije tako.

Priznavanje trenutaka u kojima ste ispali glupi zapravo je znak da ste inteligentni.

U okviru studije sprovedene na Univerzitetu Djuk testirano je da li su ispitanici svesni da ponekad greše tako što je od njih traženo da kritikuju neki esej ili obrazlože kontradiktorne dokaze neke tvrdnje.

Utvrđeno je da su skromni intelektualci (ne intelektualno skromni) bili bolji u utvrđivanju dokaza, nisu bili pokretani predrasudama, nisu se upuštali u napade na ličnoj osnovi i pridržavali su se svojih principa nakon što su ih utvrdili, piše Independent.

Autori studije tvrde da bi ona čak mogla da ponudi rešenje protiv negativne politike, ali da je teško od političara tražiti da budu skromni intelektualci.

Istraživanje je pokazalo da su i liberali i konzervativci jednako sposobni da budu skromni intelektualci, što znači da je ipak moguća šira kulturna promena.

"U međuljudskim odnosima, većina manjih svađa koje imamo s prijateljima, partnerima i kolegama tiču se relativno trivijalnih stvari, u okviru kojih smo uvereni da je naš pogled tačan, a pogled druge strane neispravan", rekao je autor studije, profesor Mark Leri.

"Ne oklevajte da priznate da niste u pravu, to je vrednost koju bi trebalo da promovišemo. Mislim da bismo bili manje frustrirani jedni drugima kada bismo svi malo više bili skromni intelektualci", dodao je.

Priznavanje da niste u pravi može da vas učini i boljim vođom, tvrdi naučnik. Ako je osoba koja vodi sastanak potpuno neskromna, neće saslušati ideje drugih za stolom, a poznato je da dobre vođe uzimaju u obzir mišljenja drugih.

Izvor: B92

ponedeljak, 20 novembar 2017 00:00

Srbija će imati veliki problem: Od 100 sada samo 5

Napisala

Beograd -- Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski kadar "na pravi način".

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara", naveo je Novaković za Tanjug.

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža za zaposlenje.

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno.

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju", upozorava on.

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu.

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković.

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada i usluga, već je diktira životni standard građana.

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta.

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković.

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji.

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri...

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić.

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke.

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko 25 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo malo na evidenciji ili da ih uopšte nema.

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić.

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca, automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji.

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene.

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima", objašnjava Sakić.

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca.

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga.

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti, a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama nego i o primerima dobre prakse.

Izvor: B92

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top