Često možemo čuti da je hladnoća dobra za naše zdravlje, a da li znate kojedobrobiti naš um i naš organizam imaju od niskih temperatura?

1. Više energije

Izloženost hladnim temperaturama, npr. šetnja po hladnoći, ispuniće vas energijom pa ćete biti "energični" i po povratku u toplo. Da bi hladnoća imala takav učinak, ne morate da joj budete dugo izloženi. Dovoljna će biti i kratka šetnja - zato, idite na brzo hodanje.

2. Bolji san

Ljudi koji pate od nesanice imaju višu telesnu temperaturu, pa će im spavanje u lagano rashlađenoj prostoriji, na idealnoj temperaturi od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, pomoći da bolje spavaju. Kako oni koji pate od nesanice, tako i svi ostali.

3. Sagorevanje kalorija

Hladnoća podstiče sagorevanje kalorija u tamnom masnom tkivu. Tamno masno tkivo proizvodi toplotu i sagoreva masnoće. Kod beba ono služi za regulisanje telesne temperature, dok se ono kod odraslih nalazi u manjim količinama.

4. Mozak bolje radi

Dokazano je da na visokim temperaturama ljudi ređe donose veće i složenije odluke. Toplo vreme brže iscrpljuje naše rezerve glukoze, a pošto glukozu koristimo u mentalnim procesima, njen nedostatak utiče na našu sposobnost donošenja odluka.

5. Bolje disanje

U jesen i zimu vazduh je boljeg kvaliteta nego u prolećnim i letnjim mesecima. Zbog svežeg, čistog vazduha ovo doba godine je idealno za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.

6. Savršeno za trčanje

Da li ste se ikada pitali zašto se maratoni održavaju u kasnu jesen? Zato što je na nižim temperaturama lakše i prijatnije trčati. Trčanje po toplom i vlažnom vremenu deluje vrlo iscrpljujuće na naše telo. Istraživanja su dokazala da po hladnoći trčimo brže, što znači da u kraćem vremenu možemo da sagorimo više kalorija.

7. Manje upala i infekcija

Upala mišića često se ublažuje stavljanjem leda na otečeno i bolno mesto. Isti efekat imaju i niske temperature vazduha. Mnogi atletičari u lečenju upala i povreda koriste krioterapiju, odnosno terapiju ledom - izlaganje ekstremno hladnim temperaturama. Boravak napolju čini nas otpornijima. To je zato što se broj ćelija koje se bore protiv infekcija zapravo povećava kada boravimo na hladnoći.

8. Bolje se osećamo

Po hladnom vremenu ne moramo da se brinemo o tome kako izgledamo u bikiniju ili kupaćim gaćama, što nam podiže samopouzdanje. A to je i doba godine kada razmišljamo o vežbanju, zbog donošenja novogodišnjih odluka.

9. Više cenimo dane koji dolaze

Istraživanja su pokazala da ljudi koji žive u područjima gde je uvek toplo i sunčano nisu srećniji od drugih. Ljudi su najboljeg raspoloženja posle dužeg perioda hladnijih i tmurnijih dana.

10. Nema insekata

Niske temperature ubijaju insekte kao što su komarci, što znači da ne moramo da se branimo od ovih tih sitnih dosadnih napasnika, koji mogu i da nam prenesu zarazu.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Ne čekajte jutro da bi se uhvatili u koštac sa zaleđenim automobilom. Život će vam biti mnogo lakši ako pripazite na neke stvari i napravite određene poteze koji će to sprečiti.

Tu je osam saveta kako da vam se ne zaledi ni staklo, ni vrata, a ni brava i šta da radite ako se to dogodi.

Birajte istok

Imate li mogućnosti, uvek automobil parkirajte tako da prednji deo bude okrenut na istok. Tako će prvi jutarnji zraci polako otapati led na vetrobranskom staklu.

Pomažu alkohol i sapun

Napravite tečnost za odleđivanje stakala, koju ćete ujutro samo poprskati po ledu. U bocu stavite litar alkohola, decilitar vode i deterdžent za pranje posuđa. Dobro promućkajte. Postoji još jedan recept - ulijte u bocu s raspršivačem alkohol i vodu u promeru 2:1 (dve trećine alkohola i trećina vode).

Zaštitite brave od leda

Tu pomaže WD40. Ušpricajte ga u brave na automobilu i neće se zalediti preko noći.

Da se vrata ne zalede

Vrlo je jednostavno, sve što treba da uradite je da premažete gumu oko vrata automobila nekom masnoćom. To može biti glicerin, vazelin, jestivo biljno ulje itd. Uradite to čim izađete iz vozila, kako bi naredno jutro bez problema otvorili vrata.

Snađite se

Ako se nađete negde u gradu, stakla vam se zalede, a kod sebe nemate ni sprej, ni toplu vodu ni strugalicu - posegnite za kreditnom karticom i ostružite led. To će ići malo sporije, ali ipak ćete nakon nekog vremena moći da sednete u auto i odvezete se kući.

Čarape na brisače

Da, dobro ste pročitali. Navucite stare čarape na brisače kako ih ujutro ne biste našli "zalepljene" za zaleđeno staklo. Ili, jednostavno ih dignite da ne stoje na staklu pa se neće ni zalepiti.

Zaštita za retrovizore

Spoljni retrovizori na automobilu neće se zalediti ako na njih stavite plastične kese. Možete ih omotati i gumenom trakom.

Stavite karton na stakla

Ovo je odličan način prevencije da se stakla na autu uopšte ne zalede. Umesto kartona možete staviti i stari peškir..

Zaleđena stakla nikada ne polivajte vrućom vodom, jer mogu popucati, posebno ako već imaju manja oštećenja, upozoravaju stručnjaci. Pametniji izbor je mlaka voda koju na staklo nanesete krpom.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Grejalice potroše i do 128.000 dinara za jednu sezonu * Loženje drva među najisplativijim opcijama - cena 37.000 dinara za stan od 60 kvadrata * Pelet drastično poskupeo

Grejna sezona u Srbiji zvanično počinje u nedelju, 15. oktobra, a dostupni podaci jasno ukazuju na to da će najniže račune za zagrevanje svojih domova plaćati građani koji se greju na drva i oni koji termoakumulacione peći pale samo noću.

S druge strane, najveće troškove imaće potrošači koji koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje kao i oni koji se greju na propan butan gas. Ta domaćinstva za nabavku potrebnih energenata moraju da izdvoje 128 hiljada dinara tokom grejne sezone. Luksuz predstavlja i grejanje na struju ako se peći pale tokom dana jer onda računi tokom grejne sezone iznose oko 69.000 dinara. Nešto povoljnije će proći građani koji se greju na pelet. Oni će naime u ovoj grejnoj sezoni za te potrebe izdvojiti oko 66 hiljada dinara. Troškove, oko 60.000 dinara, imaće domaćinstva koji koriste skuplje ogrevno drvo čija je cena 6.200 dinara po metru kubnom i imaju peći niže efikasnosti.

Za grejanje na ugalj biće potrebno izdvojiti sumu od 50 hiljada dinara. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći pak plaćaće 48 hiljada dinara ali samo u slučaju ako su ta grejna tela uključena noću kada je struja jeftinija. Interesantno je da će ove sezone povoljno biti grejanje i na prirodni gas za šta je potrebno izdvojiti oko 42 hiljade dinara. Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2017/2018. prema cenama iz oktobra ove godine imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, na primer 4.500 dinara po kubnom metru, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, na primer 65 odsto. Takva domaćinstva će za ogrev platiti oko 37.000 dinara za sezonu.

Najkvalitetnije grejanje svakako imaju građani u čijim stanovima i kućama funkcioniše centralno grejanje. Međutim, za razliku od onih koji se toplotom ne snabdevaju iz toplana potrošači koji imaju daljinski sistem grejanja tu uslugu plaćaju tokom cele godine kroz račune za Infostan. Primera radi, beogradska porodica koji živi u u stanu veličine 60 kvadratnih metara za račune za toplotnu energiju na godišnjem nivou potroši čak 85.932 dinara.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ističe za Danas da je očekivano da je grejanje na TA peći noću i dalje jedan od najjeftinijih vidova zagrevanja stanova ali i da je pelet u Srbiji nerezonski skup.

- Dok god bude ovakva tarifna politika, dok god cena struje bude pratila visinu plata građana koje su prilično niske postojaće domaćinstva koja će električnu energiju koristiti za zagrevanje. S obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji realno im se ne može zameriti što to rade jer to čine da bi uštedeli kućni budžet. To nije rđavo ni za elektroenergetski sistem jer treba utrošiti struju koja je na raspolaganju noću. Ipak, trebalo bi raditi da se broj termoakumulacionih peći smanji za 20 odsto jer prekomerna potrošnja struje za zagrevanje nije dobra stvar. Takođe, cene struje će sve više rasti i građani u budućnosti neće moći da računaju na povlasticu da za zagrevanje koriste jeftinu električnu energiju - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da bi država morala da stvori alternativu za ljude koji se sada greju na struju a najbolji i najefikasniji način za to je korišćenje obnovljivih izvora energije.

- U tom smislu treba razvijati sistem toplotnih pumpi koje zagrevaju vodu ili vazduh, zatim koristiti pelet jer biomase u Srbiji ima u izobilju a takođe treba razvijati i male toplotne mreže koje bi potrošače snabdevale toplotnom energijom iz biomase i sunčevog zagrevanja - naglašava Rajaković. On je kategoričan u oceni da je cena peleta u Srbiji previsoka i ekonomski neopravdana.

- Trgovci iskorišćavaju činjenicu da je velika potražnja za peletom ali to nije korektno niti bi se te cene mogle nazvati realnim. Drugim rečima s obzirom da se pelet dobija iz biomase kojom je Srbija bogata cene tog ogreva bi svakako trebalo da budu značajno niže nego što su sada - ističe Rajaković.

I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, naglašava da su cene peleta pa i uglja i drva veće nego što bi trebalo da budu i takođe ističe da je uzrok toga ponuda i potražnja.

- Sve veći broj građana koristi taj ogrev i trgovci to koriste. Oni se rukovode svojom logikom i dižu cene zbog velike potražnje. Ako bi se potražnja smanjila, logično je da bi i cena išla nadole - kaže Vuletić.

Prema njegovim rečima, cena prirodnog gasa je povoljna jer taj energent prati cene nafte. Dok padaju cene nafte padaju i cene gasa i to je osnovni razlog što je ove sezone "plav energent" jeftin kao ogrev.

- S druge strane cene centralnog grejanja bi mogle da budu znatno jeftinije kada bi toplane smanjile troškove na svojoj distributivnoj mreži, što kod većina toplana u Srbiji nije slučaj pa u cenu toplotne energije koju plaćaju građani uračunavaju i ono što same rasipaju - zaključuje Vuletić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 07 januar 2017 00:00

Ledeni dani će trajati do utorka

Ledeni dani će prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) trajati do utorka, 10. januara, do kada su najavljene veoma niske temperature.

1U periodu od 6. do 8. januara na području Zapadnobačkog okruga prognozirana minimalna temperatura je -10°C, a moguće je povećanje snežnog pokrivača, što može izazvati probleme u saobraćaju i drugim vidovima komunikacija.

Moguće su teškoće i u snabdevanju električnom energijom.

Na Dunavu se očekuje pojava priobalnog leda od 9. januara, objavio je RHMZ.

Objavljeno u Somborske vesti

Auto-moto savez Srbije upozorava građane da bez preke porebe ne kreću na put, jer olujni vetar i sneg, koji ne prestaje da pada, zadaju velike probleme i vozačima i putarima, posebno na jugu Srbije.

Zabranjen je saobraćaj svih motornih vozila na auto-putu od Aleksinca do Leskovca.

Zbog snega i loše vidljivosti, saobraćaj je obustavljen i na deonici auto-puta Trupale-Niš, kod petlje Trupale u oba smera, kao i na putevima Vranje-Barević i Vlase-Vranje, Vranje-Kriva Feja i Donji-Milanovac-Majdanpek, preko Omana.

AMSS podseća da je Republički Hidro-meteorološki zavod Srbije upozorio da do ponedeljka očekuje veoma hladno veme, s jutarnjom temperaturom od minus 15 do minus sedam stepeni Celzijusa, a u planinskim predelima i oko minus 20. Zbog umerenog do jakog vetra očekuje se stvaranje snežnih nanosa, uglavnom u planinskim predelima.

Po informacijama Uprave Granične policije, na putničkim terminalima graničnih prelaza Srbije čeka se do 20 minuta.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zimsko zagrevanje automobila pre kretanja uobičajen je ritual za mnoge vozače, ali je sa tehničkog aspekta kod većine savremenih vozila - nepotrebno. I ne samo to, zagravanje motora u mestu kada su temperature vazduha veoma niske može čak i da šteti vašem automobilu.

Kada se temperature spuste ispod nule, kao što je to slučaj poslednjih dana u Srbiji, često ćemo u jutranjim časovima čuti buku koja dolazi od automobila čiji motori rade u leru. Stručnjaci navode da je u pitanju je stara navika koja datira iz vremena kada su svi automobili imali motore sa karburatorima. Tada je zagrevanje motora na niskim temperaturama vazduha pre pokretanja vozila imalo smisla.

Danas svi noviji modeli imaju elektronsko ubrizgavanja goriva. Senzori mere spoljašnju temperaturu i sistem prilagođava rad motora pa se smatra da je dovoljno da motor radi samo 30-60 sekundi pre polaska. Nakon toga može se započeti sa vožnjom jer će motor brže dostići radnu temperaturu ako je auto u pokretu, nego kada motor i dalje radi u leru.

Kada zagrevate motor u leru tokom hladnih dana, ne samo što bez potrebe trošite gorivo, već se sa određenih komponenti motora spira ulje koje podmazuje pokretne delove i sprečava njihovo oštećenje. Naime, benzinske motore pokreće mešavina vazduha i raspršenih čestica goriva koje isparava. Zbog niskih temperatura tokom zime, benzin sporije isparava, pa automobil automatski kompenzuje njegov manjak ubrizgavajući više goriva u mešavinu.

Jedna od karakteristika benzina je da je dobar rastvarač, što dovodi do toga da spira motorno ulje sa zidova cilindara motora, ako automobil zimi zagrevate tokom dužeg perioda.

Navika da zagrevamo motor automobila u mestu datira iz vremena pre osamdesetih godina 20. veka, i upotrebe karburatora. Nakon toga, umesto karburatora, počeli su da se koriste sistemi elektronskog ubrizgavanja goriva, tako da je zagrevanje postalo izlišno, pa čak i štetno.

Inače, pored buke koju proizvodi rad motora u leru, a koja će uznemiriti vaše komšije, za životnu sredinu mnogo su opasniji izduvni gasovi koje automobil ispušta tokom produženog rada motora u mestu.

Postoji još jedan važan razlog zašto zagrevamo automobil pre polaska. Tokom zime prijatnije nam je da sednemo u toplu kabinu nego da se smrzavamo u vožnji dok se auto ne zagreje. Iako je period potreban za zagrevanje putničke kabine kod savremenih vozila kraći nego pre, a neki modeli imaju i grejače u sedištima, mnogi od nas i dalje voze starije automobile koji se sporije greju.

Ipak, imajte na umu da bespotreban rad vašeg automobila u leru direktno utiče na kvalitet vazduha koji udišete i da je bolje istrpeti malo hladnoće nego dodatno zagađivati vazduh koji je ionako lošeg kvaliteta.

Što se tiče zamagljenih i zaleđenih stakala na vozilu, uvek možete najpre da upotrebite magičnu krpu i strugač leda, pre nego što se usput vazduh iz ventilacionih otvora dovoljno zagreje i dovrši posao.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Bliži se decembar, kada nas konačno očekuju i pravi zimski uslovi za vožnju. Da li ste spremni?

Ako su vas poslednjih dana zavarale gotovo prolećne temperature vazduha, treba da znate da meteorolozi za naredni period najavljuju zahlađenje i mrazeve.

U nameri da poveća bezbednost u drumskom saobraćaju tokom predstojeće zime, Goodyear je pripremio nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da lakše pregurate ovo godišnje doba na putu:

1. Posebnu pažnju poklonite pneumaticima.

U zimskim uslovima je optimalno prianjanje od ključne važnosti za bezbednu vožnju, zato se potrudite da vaše vozilo bude opremljeno odgovarajućim zimskim gumama sa dovoljno dubokim gazećim slojem. Zakon propisuje da dubina gazećeg sloja mora biti najmanje 4 milimetra, a treba da je izmerite kako na unutrašnjem tako i na spoljašnjem rubu gazećeg sloja. Takođe, posvetite pažnju i pritisku u gumama - proverite ga barem jednom mesečno i po potrebi ih dopumpajte, a važno je i da redovno pregledate pneumatike kako biste otkrili eventualna oštećenja i neravnomerno habanje.

2. Pre vožnje očistite sneg i led sa automobila.

Pre nego što sednete za volan, odvojite malo vremena da temeljno očistite sneg i led, pri čemu osim staklenih površina obavezno očistite i sneg sa krova, poklopca motora i gepeka, da ne bi u vožnji spadao sa automobila i ugrožavao druge vozače. Temeljno očistite kako vetrobransko, tako i ostala stakla kao i retrovizore, time obezbeđujete optimalnu vidljivost tokom vožnje. Ne zaboravite da očistite i farove. Vetrobranska stakla se zimi češće i više prljaju, zato vodite računa da uvek imate dovoljnu količinu tečnosti za pranje stakla koja ne mrzne na niskim temperaturama, a proverite i u kakvom su stanju brisači

3. Obezbedite veće rastojanje za bezbedno kočenje.

U zimskim uslovima planirajte početak kočenja ranije nego što je to uobičajeno kada je toplo, a kolovoz suv, jer je na snegu i ledu zaustavni put vozila duži. Takođe se preporučuje da papučicu kočnice pritiskate manjom snagom.

4. Kada skrećete nemojte nikad istovremeno i da ubrzavate/kočite.

Ako od vozila zahtevate dve radnje istovremeno, recimo, kočenje i skretanje ili ubrzavanje i skretanje, to može da dovede do gubitka kontrole nad vozilom. Najbolje je, ako je moguće, da brzinu vozila prilagodite pre skretanja.

5. Izbegavajte iznenadne i oštre manevre.

Iznenadni manevri kao što su naglo kočenje, brzo okretanje volana ili iznenadno ubrzavanje mogu negativno da utiču na dinamiku automobila i dovedu do gubitka kontrole nad vozilom.

6. Budite vrlo obazrivi na mostovima i nadvožnjacima. Na njima postoji veća mogućnost poledice. Zato, kada ste na takvim deonicama, vozite sa posebnim oprezom i smanjenom brzinom.

7. Ako se zaglavite u snegu, ne preterujte sa pritiskanjem papučice za gas.

Ako prejako pritiskate papučicu za gas, postoji opasnost da se samo još dublje ukopate u sneg.

8. Ne zaboravite lance za sneg.

Ako živite na području u kome često vozite u teškim zimskim uslovima, i na putevima često nailazite na sneg i poledicu, ne zaboravite da u vozilu imate uvek spremne lance za sneg. Oni će u pomenutim situacijama vašem vozilu obezbediti bolje prianjanje na zasneženim i zaleđenim putevima.

9. Posebnu pažnju obratite na druge vozače.

Drugi učesnici u saobraćaju možda ne voze tako pažljivo kao vi, zato se preporučuje da držite veće odstojanje od zahtevanog, da izbegavate sve što vam odvlači pažnju, da vozite predvidivo i pre svakog skretanja ili promene vozne trake to jasno pokažete davanjem migavca.

10. Ne zaboravite ni korisnu pomoćnu opremu.

Dobro je da u vozilu imate pri ruci paket pomoćne opreme koji će vam olakšati nepredvidive situacije na putu. U paketu su dobrodošli flaša vode, ćebe, punjač za telefon sa priključkom na 12V, topla zimska obuća i slično. U gepeku neće biti na odmet ni manja ili sklopiva lopata za uklanjanje snega.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Da bi građani ove zime zagrejali prosečan stan od šezdesetak kvadrata moraće da izdvoje od 27.000 do 210.000 dinara, u zavisnosti od grejnog tela koje koriste.

I ove godine će, uprkos poskupljenju struje od 12 odsto, grejanje uz pomoć TA peći biti najjeftinije, dok će oni koji se greju na lož-ulje za celu sezonu morati da izdvoje neverovatnih 210.000 dinara.

Za zagrevanje stana površine oko 60 kvadrata potrebne su dve TA peći. Ako ih budemo uključivali da se pune samo u toku noći, kada je struja jeftinija, grejanje će nas mesečno koštati oko 4.500 dinara, odnosno 27.000 dinara za celu zimsku sezonu.

Račun se uvećava za svaki sat dogrevanja u toku dana, kada je struja znatno skuplja, pa sa tri sata dnevnog dogrevanja mesečni račun skače na 6.500 dinara.

 Grejanje na struju isplati se samo za grejna tela koja akumuliraju toplotu, pa su varijante grejanja na struju, poput kvarcnih peći, grejalica, uljanih radijatora i kalorifera, dosta nepovoljnije.

Skupo i centralno

Jedan od skupljih načina grejanja je i centralno, jer samo uvođenje ovog sistema košta oko 2.000 evra. Za one koji žive u zgradi koja se zagreva na ovaj način, mesečni račun može da bude i do 7.000 dinara, koliko iznosi u Beogradu i Novom Sadu.

Međutim, on se ne plaća samo tokom zimskih meseci, nego svih 12 meseci u godini, pa potrošače košta više od 84.000 dinara, što ga čini jednim od skupljih vidova grejanja.

- Potrošači se zavaravaju ako misle da kaloriferi i grejalice, koji koštaju oko 2.000 dinara, mogu da im donesu uštedu, jer na kraju plate znatno veće račune. TA peći, napunjene noću kada je struja jeftinija, isijavaju tokom dana toplotu, dok prostorije počinju da se hlade čim obična grejalica prestane da radi - kaže Miloš Mitrović, stručnjak za energetiku.

Ukoliko je raspored soba takav da jedan klima-uređaj može da zagreje ceo stan, grejanje na ovaj način može da košta oko 4.500 dinara mesečno, ali ne i ako su za zagrevanje potrebna dva klima-uređaja.

Mitrović kaže da je važno napomenuti da samo klima-uređaj sa inverterom može da zagreje stan i kada je spoljna temperatura ispod nule.

Građani koji su se još početkom leta setili da kupe drva i ugalj proći će jeftinije nego oni koji će tek sad da ga nabave, pošto je kupovina drva i uglja u sezoni znatno skuplja.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema rečima nadležnih u Meteorološkoj stanici u Somboru, 28. decembra 2014. godine, u večernjim satima visina snega u Somboru iznosila je 17 centimetara, što je i bio razlog da gradonačelnik grada Sombora, Saša Todorović, održi sastanak štaba Zimske službe i sa članovima razgovara o tome šta je preduzeto i šta će se preduzeti radi čišćenja snega sa gradskih ulica. Sastanku su prisustvovali Miodrag Pupovac, direktor JKP ”Zelenilo“, Nikola Pajić, direktor JKP ”Čistoća”, Zdravko Sogić, direktor JKP ”Vodokanal” i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu oblast.

Posle sastanka gradonačelnik je, u pratnji direktora javnih komunalnih preduzeća, obišao širi centar grada kako bi se uverio u spremnost zimskih službi i njihov rad na terenu.

Gradonačelnik je zahtevao da se raščiste glavne gradske saobraćajnice i ulice kako bi se građanima omogućio bezbedan odlazak na posao, kod lekara i radi obavljanja drugih potreba.na licu mesta

Već u toku prepodneva, 29. decembra, ulice prvog i drugog prioriteta su raščišćene, a u toku popodneva čistili su se putevi prema somborskim salašima.

Prema rečima direktora JKP „Zelenilo“ Miodraga Pupovca, put prema Čonoplji zbog nanosa snega koje je stvarao vetar je u noći između 28. i 29. decembra čišćen  šest puta, a prema Rastini četiri puta,. Očišćen je i put prema Bačkom Monoštoru, odnosno putevi koji su u nadležnosti gradske Zimske službe.

Prema rečima nadležnih u Meteorološkoj stanici u Somboru, visina snega trenutno je 14 centimetara, nove snežne padavine očekuju se tek od subote (3. januar 2015. godine), ali se za  30. i 31. decembar najavljuju ledeni dani, sa temperaturama od minus 15 (– 15), odnosno  minus 20 (– 20) stepeni ujutro, dok će najviša dnevna temperatura biti minus pet, odnosno minus tri stepena.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 24 oktobar 2014 04:46

Od nedelje zimsko računanje vremena

 

Letnje računanje vremena biće završeno u noći između 25. i 26. oktobra, pomeranjem kazaljki na časovnicima za sat unazad. U nedelju, 26. oktobra, u 3 sata časovnike treba vratiti za jedan sat, tj. na 2 sata. Letnje računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top