ODBOR poverilaca Fabrike obuće "Boreli" iz Sombora nije prihvatio ponudu nemačke kompanije Stumpp & Baier, koja je bila jedini ponuđač na prethodnom javnom pozivu za zakup pogona somborske kompanije u stečaju. Zato je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila novi oglas za davanje na korišćenje proizvodnih kapaciteta u Somboru.

Nemci su ponudili 3.000 evra mesečno za zakup proizvodnog pogona, što nije prihvaćeno, jer prema uslovima iz oglasa iznajmljivanje košta 6.000 evra.

Takođe prema uslovima oglasa za zakup pogona "Borelija", somborska fabrika obezbeđuje proizvodne kapacitete s kompletnom opremom i pokretnim stvarima koje se upotrebljavaju u procesu proizvodnje. S druge strane, zakupac organizuje nastavak procesa proizvodnje radi očuvanja i eventualnog uvećanja tržišnog udela u proizvodnji i prodaji kožne obuće.

Budući zakupac takođe ima obavezu da na lokaciji stečajnog dužnika obavlja proizvodnju, kao i da angažuje u periodu od tri meseca od dana potpisivanja ugovora najmanje 50 ljudi koji su bili zaposleni ili angažovani u toj somborskoj fabrici na dan 15. marta 2017. godine. Pisane ponude dostavljaju se Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Novom Sadu do 17. novembra.

Somborski "Boreli" je u maju potpisao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa beogradskom firmom "Darfur", ali je taj ugovor raskinut krajem septembra i proizvodnja je prekinuta.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska vlast u Apatinu rešila je da se pozabavi dugom koji se nagomilao u apotekama

Pet apoteka, od čega četiri u selima i jedna u Apatinu, duguju dobavljačima za lekove, a opštinska vlast očekuje da će reprogramom i izdavanjem u zakup državnih apoteka rešiti ovaj problem. Sa "Galenfarmom" iz Beograda je potpisan ugovor da od 1. novembra preuzme apoteke na rok od 10 godina.

- Celokupan dug je bio 55.600.000 dinara i morali smo da nađemo rešenje. Dogovorili smo se da će reprogram duga na 48 mesečnih rata plaćati osnivač Doma zdravlja. Izdavanjem lokala pod zakup smanjiće se visina rate koje će uplaćivati opština - kaže Branka Bajić, pomoćnik direktora DZ u Apatinu.

Postignut je dogovor da se sve apoteke preuzmu, kao i da se bave istom delatnošću. Nakon vraćanja duga, opština će nastaviti da prihoduje od zakupnina i ta sredstva usmeravaće u zdravstvenu zaštitu.

- Osim što smo osigurali radna mesta za 13 radnika, rešili smo i pitanje plata zaposlenih, a Dom zdravlja neće više biti u dugovanju - ističe Bajićeva.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Apatin
petak, 04 mart 2016 05:04

Na delu stihijsko zaposedanje njiva

 

U Somboru se dešava ozbiljna uzurpacija državnog poljoprivrednog zemljišta i stihijsko uletanje u državne parcele onako kako to neko smatra da može da radi, a Ministarstvo poljoprivrede uporno pokušava da izbegne svaku odgovornost, ocenio je  potpredsednik Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški.

- Prema informacijama koje smo dobili od poljoprivrednika sa teritorije Grada Sombora, preko 5.300 hektara, od ukupno 17.000 hektara, je predmet uzurpacije. Došli smo u situaciju da poljoprivrednici spavaju na državnom poljoprivrednom zemljištu da bi ga zaštitili od uzurpacije. To je bruka i sramota za sve, a na prvom mestu za Ministarstvo poljoprivrede koje ima poljoprivrednu inspekciju i koje treba da reši situaciju koja je nastala u Somboru - izjavio je Bogaroški na vanrednoj konferenciji za medije.

On je ocenio kao netačne navode ministarke Snežane Bogosavljević-Bošković, na račun rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i ukazao na ozbiljne propuste u radu resornog ministarstva. Bogaroški je upitao šta će biti ako lokalne samouprave do ostavljenog roka, 31. marta, ne donesu godišnje programe korišćenja državnog zemljišta, što se može očekivati jer će za koji dan biti raspisani izbori. Prema važećim propisima, tim opštinama se obustavljaju transferna sredstva.

Branislav Bogaroški je izneo detalje iz službene prepiske Grada Sombora, Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata, zaključivši da je banalni nedostatak jednog pratećeg dokumenta Godišnjeg programa korišćenja državnog zemljišta mogao biti lako rešen, da je bilo volje u Ministarstvu. Saglasnost za raspisivanje oglasa o davanju zemlje u zakup još nije data, pa Grad Sombor, pa ni Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, nisu mogli sprovesti licitaciju, što im se u javnosti stavlja na teret.

- Kako se iz jedne elektronske prepiske može zaključiti, sve je stopirano zbog donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji predviđa drugačije uslove i Ministarstvo zato više neće više davati saglasnosti na odluke o raspisivanju javnog oglasa, koje su između ostalog tražene iz Sombora – citirao je Bogaroški dopis Ministarstva. - Dakle, Ministarstvo traži da se sprovede javno nadmetanje, ali istovremeno obaveštava nezvanično da neće davati saglasnosti.

- Šta je utvrdila republička poljoprivredna inspekcija. Hoće li Ministarstvo početi da se bavi sprovođenjem zakona ili će se baviti prebacivanjem odgovornosti na lokalnu samoupravu i AP Vojvodinu -upitao je Bogaroški.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

 

Kao i prethodnih godina, Program i projekat zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koji je prethodno usvojila Skupština grada Sombora, prosleđen je na odobrenje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ministarstvo je u oktobru 2015. godine dalo saglasnost na program korišćenja poljoprivrednog zemljšita čiji je sastavni deo i oglas za izdavanje poljoprivrednog zemljišta u zakup. Lokalne službe nadležne za poljoprivredu su započele proces izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup stočarima, sa čime se saglasilo i Ministarstvo.

U međuvremenu, 29. decembra 2015. godine usvojene su i izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da bi Ministarstvo 4. februara 2016. godine lokalnoj samoupravi dostavilo dopis da ne daje saglasnost na OGLAS za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup poljoprivrednim proizvođačima. Dakle, Ministarstvo je osporilo oglas koji je odobrilo prilikom prihvatanja Programa korišćenja zemljišta.

Osporavanjem oglasa Ministarstvo stopira gradske službe da dalje sprovode bilo kakve aktivnosti oko licitacije, što je prouzrokovalo proteste poljoprivrednika, sastanak ministra u Ministarstvu poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković i gradonačelnika Sombora Saše Todorovića.

Sve što je dogovoreno na sastanku sa ministrom – Grad Sombor je realizovao. Na terenu je izvršena kontrola raspoloživog državnog poljoprivrednog zemljišta, a kontrolu su izvršili republički poljoprivredni inspektori, uz tehničku podršku nadležnih gradskih službi.

Kontrola je vršena pre više od mesec dana, a republička  inspekcija do sada nije dostavila nikakav zapisnik, niti bilo kakav drugi dokument o izvršenoj kontroli.

Grad ne može preduzeti ništa bez odluke Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Šta je u situaciji na pragu prolećne setve, najbolje, to jest najmanje štetno – može odlučiti samo Ministarstvo poljoprivrede.

Činjenica je da stanje ne činjenja, donosi najviše štete poljoprivrednim proizvođačima a odraziće se loše i na budžet lokalne samouprave, AP Vojvodine i budžet Republike Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 30 januar 2016 05:24

Kad će licitacija?

 

Nezadovoljni što još uvek nije raspisana licitacija za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području Sombora, pedesetak poljoprivrednika okupili su se juče pred somborskom Skupštinom grada. Kašnjenjem licitacije, po njihovim rečima, dovodi se pitanje i ovogodišnja proizvodna sezona, pošto su neki agrorokovi već prošli.

„Imajući u vidu da već dve godine nije sprovedena licitacija državnog zemljišta i da nemamo saznanja da li će ona biti sprovedena ove godine, ugrožena nam je proizvodnja, koju zbog toga ne možemo kvalitetno da planiramo”, navodi se u zvaničnom obraćanju poljoprivrednika gradskim vlastima.

Predstavnike poljoprivrednika, među kojima su dominirali oni iz Gakova, Stanišića, Aleksa Šantića i Riđice, primili su na razgovor gradski čelnici, a kako je gradski većnik zadužen za poljoprivredu, Zoran Miler, od pre nekoliko dana u ostavci, medijima se zvanično posle sastanka šturo obratio samo Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnika za ubanizam i zaštitu životne sredine. On je juče bio spreman da obelodani samo to da će se razgovori sa poljoprivrednicima nastaviti i da će se sledeći sastanak sa njima održati 3. februara.

S druge strane, poljoprivrednici u protestu su bili daleko kritičniji nego u zvaničnom saopštenju podeljenom predstavnicima medija, a u kojem zahtevaju da ih gradska vlast do 3. februara informiše o sudbini njihovog zahteva za raspisivanjem licitacije za zakup državnih oranica.

- Za zakup je predviđeno 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, od kojih je najveći deo u atarima Gakova i Stanišića, pa računica jasno govori koliku štetu trpe svi poreski obveznici zbog neispunjavanja ove zakonske obaveze. Ako se zna da je prosečna početna cena zakupa 30.000 dinara po hektaru, lako je izračunati da godišnje republički i buyet lokalne samouprave trpe štetu od 4,2 miliona evra. Taj manjak direktan je rezultat javašluka i bahatosti koji je neko svojim neradom proizveo - ogorčen je, kao i njegove kolege, Mile Đapić.

Paori su složni, ako izostanu adekvatni odgovori gradskih vlasti, da se njihov „glas čuje glasnije, a način na koji bi to sprovodili nije nikom u interesu“.

Za hiljade hektara niko nije plaćao

Koren višegodišnjih problema sa licitiranjem državnih oranica u Somboru se, tvrde upućeni, krije u sudbini neprivatizovanih poljo-preduzeća kao što su „Graničar“ u Gakovu i „Aleksa Šantić“. Upravo se tim kolektivima koji obrađuju državnu zemlju bez učešća na licitaciji, izlazilo u susret. Naime, zbog protesta radnika svaki put bi iz Ministarstva poljoprivrede dolazio nalog da se nekoliko hiljada hektara izuzme iz obavezujućeg Programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kako bi ova preduzeća imala na čemu da rade.

Ta preduzeća nisu sa lokalnom samoupravom potpisivala nikakve ugovore o korišćenju zemlje, kako bi izbegla bilo kakve obaveze po osnovu najma. Pošto, upropaćene kako jesu, firme nisu imale novca ni za zasnivanje proizvodnje, zaključivani su ugovori o „poslovno-tehničkoj“ saradnji sa privatnicima, pa se do žetve više nije znalo ni ko ore, ni ko kome plaća. Tačnije, zakup državne zemlje nije plaćao niko.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top