Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Kurkuma je jedna od najzdravijih biljaka, a može se dodavati i slatkim i slanim jelima.

Kurkuma je namirnica broj jedan kada je reč o detoksikaciji organizma. Smanjuje upalne procese i postala je popularna kao glavni izvor antikancerogenog svojstva.

Ipak, mnogi ne znaju kako da je ispravno konzumiraju. Jedna kašika kurkume je dovoljan dnevni unos za odraslog čoveka. Deci se preporučuje manji unos.

Pročitejte zbog čega je sve zdrava kurkuma.

A da li ste znali da kurkuma kombinovana sa biberom daje svoj maksimalni zdravstveni kapacitet. Kurkuma razređuje krv, te nije poželjno uzimati je sa lekovima istoe namene.

dakle, kontraindikovana je sa brufenom, aspirinom i ostalim analgeticima.

Maslinovo ulje i kurkuma, kao i pomenuti crni biber, idealna su kombinacija za željene efekte poboljšanja zdravstvenog statusa.

Prah kurkume čuvajte na hladnom i tamnom mestu u staklenoj posudi.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno
subota, 15 april 2017 00:00

Tajanstveni začini

Koja je razlika između začina i začinskog bilja? Zbog čega treba pažljivo dozirati začine? Koji je začin najskuplji na svetu? Istražite mirise i ukuse začina!

Svestranija upotreba začina počinje krajem 13. veka, zahvaljujući čuvenom Putu svile. Vekovima su bili najvažnija i vrlo unosna roba koja se iz Azije izvozila u Evropu, a služili su i kao platežno sredstvo. Azijski začini su u Evropi bili poznati pre nego što su Evropljani bili poznati u Aziji. Ekspanzija na evropski kontinent počela je sa Kolumbovim otkrićem Amerike.

Ruzmarin za pamćenje i miran san

U antičkoj Grčkoj studenti su verovali da će stavljanjem grančice ruzmarina u kosu poboljšati svoje pamćenje, pa su stoga nosili vence ruzmarina tokom učenja za ispit. A u srednjem veku muškarci i žene su stavljali grančice ruzmarina ispod svojih jastuka kako bi se odbranili od demona i sprečili loše snove.

Začini su stari verovatno koliko i pripremanje hrane. Dr sc. Radiša Jančić, profesor Katedre za botaniku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, navodi da su korišćeni još u paleolitu, a da fosilizovani nalazi nagorelog kima iz sojenica na Švajcarskim jezerima potiču čak iz doba neolita. Zna se da su začine upotrebljavali narodi mesopotamske kulture na veoma sofisticiran način. U Rimu su ih, kako objašnjava profesor, upotrebljavali na mnogo, za nas, neverovatnih načina: „Postoje kuvari iz tog doba koji jasno i precizno govore o upotrebi začina. Njihove večere su trajale jako dugo; začini su im omogućavali da pojedu toliko hrane."

Odnos između naziva začin i začinsko bilje jeste kompleksan, ali se odomaćila upotreba reči začin ‒ kao jedinstven pojam za začinsko bilje. „Pod začinima u užem smislu reči podrazumevamo tradicionalne proizvode dalekog tropskog istoka kao što su biber i cimet, ali hranu začinjavamo i maslinovim uljem, kafom, čokoladom, kao i mnogim hemijski dobijenim začinima", ističe dr Natalija Tatić.

Veoma je teško napraviti razliku između začina i lekovitog bilja, primećuje prof. Jančić: „Uzmite, na primer, nanu. Listovi se koriste da daju svež ukus nekom pečenju ili pasulju, a isto tako imate čaj od nane koji se koristi i kao sredstvo za umirenje bolova ili opuštanje.ˮ

Oprez pri upotrebi začina

U primeni začina umerenost je zakon. Oprez je neophodan, posebno ako su namirnice kvalitetne, prirodne, sveže, nežnog mirisa i ukusa. Previše začina tada potiskuje izvorne mirise i ukuse, što može da upropasti jelo.

Začinjena hrana nije isto što i ljuta hrana ‒ začinima se postižu i razni drugi učinci. Ljuti začini nadražuju nepce, pojačavaju obrok i podstiču znojenje. Najpoznatiji su čili, kajenska paprika, feferoni, mlevena paprika i biber. Kada kuvate s takvom vrstom začina pazite da rukama ne dirate oči, jer bol nakon toga može biti veoma neprijatan. Za bojenje jela najčešće se koristi šafran, najskuplji začin na svetu. Tek malen prstohvat može jelu dati prekrasnu žutu boju, kao i kurkuma, koja se najviše koristi u indijskim jelima, a ima sličan efekat.

Lekovita svojstva začina

Začinsko bilje u svakodnevnoj ishrani predstavlja izvor mikronutrijenata, tj. vitamina i minerala ‒ u zavisnosti od zemljišta na kome se uzgaja. Pospešuje varenje, metabolizam, biohemijske procese, rad kardiovaskularnog sistema. Naravno, trebalo bi da budemo oprezni, jer u preteranoj količini može da izazove probavne smetnje. Kaže se da začinske trave daju organoleptička svojstva hrani ‒ popravljaju miris, boju i konsistenciju. „U određenom balansu daju bakteriostatička dejstva, što znači da blokiraju razvoj i funkciju patogenih mikroorganizama u mesnim prerađevinama. Shodno tome, ne mogu da izazovu kvarenje namirnica, već pospešuju pozitivna organoleptička svojstva", objašnjava dr Natalija Tatić. Poznato je da začinske trave imaju terapeutska svojstva i kada se upotrebljavaju u vidu čajeva.

U grupi blagotvornih biljaka za varenje kombinuju se i dopunjuju: kim, anis, mirođija i komorač. Odlično su sredstvo protiv nadimanja i umiruju grčeve. Deluju diuretično, zagrevaju organe i efikasno isteruju nagomilane gasove.

Biljke od kojih se začini prave pretežno su iz tropskih krajeva. Osim što daju aromu, materije koje sadrže imaju i nadražujuće dejstvo, pa izazivaju i apetit. S obzirom na to da eterična ulja začinskog bilja onemogućavaju razvoj mikroorganizama u hrani, začini su se prvobitno koristili za čuvanje njene svežine i konzervisanje, što je u davno vreme bilo dragoceno. U prošlosti su bili značajni i kao podloga za lekove, a njihova lekovita svojstva i danas sve više nalaze primenu u medicini.
„To su pre svega etarska ulja, terpeni i druge isparljive komponente koje naša čula doživljavaju na poseban način. Nastaju na površini biljnih organa u posebnim sekundarnim strukturama koje izgledaju veoma neobično i specifičnoˮ, pojašnjava doc. dr Danilo Stojanović sa Farmaceutskog fakulteta. Kod kima, lovora i peršuna to su sekretorne uljane ćelije, sekretorni kanali loptastog oblika, a kod bosiljka, majčine dušice i origana ‒ sekretorne trihome, žlezdane dlake koje pod mikroskopom izgledaju poput minijaturne kapljice. Kad protrljamo list nekog začina, ošteti se opna tih kapljica u kojima je etarsko ulje, usled čega ono počinje da isparava ‒ tako osetimo karakterističnu aromu.

Izvor: rts.rs

Objavljeno u Saveti

Vreme je da pregledate svoje kuhinjske elemente i proverite kojim je namirnicama istekao rok trajanja

Odvojite vreme kako biste pregledali svoje kuhinjske elemente i rešili se starih namirnica kojima više ni ne znate rok trajanja.

1. Orašasti plodovi
Vreme je da kesice s mešanim orašastim plodovima koje su već neko vreme otvorene bacite. Ali, u slučaju da orašati plodovi nisu ustajali, neka vam posluže kao zdrav izbor hrane za grickanje.

2. Ulje i sirće
Kada kuvate najčešće koristite uvek jednu ili dve vrste ulja i sirćeta, zato dobro pregledajte ostala ulja koja se ređe nađu u vašim rukama, i ako im je rok trajanja istekao, rešite ih se.

3. Sušene mahunarke
Ako već duže vreme zaobilazite sušene mahunarke koje se nalazi u kesi, sada je vreme da ih ili iskoristite i napravite ukusno jelo ili da ih bacite.

4. Začini
Već godinama u špajizu držite začine koje nikada niste upotrebili tokom kuvanja? Sada je vreme da napravite malo mesta u špajizu i ostavite samo one esencijalne začine koji su vam uvek pri ruci dok kuvate.

5. Testenina
Iskoristili ste pola pakovanja testenine za ručak koji ste napravili pre nekoliko meseci, i od tada stoji na vašoj polici. Svakako proverite datum proizvodnje, a ako testenina još uvek valja, uzmite sos koji obožavate, skuvajte preostalu testeninu i jednu opciju za ovonedeljni ručak već imate.

6. Čokolada
Najteže je oprosititi se od čokolade, ali kada je rok trajanja odavno prošao znate da je vreme. Pogotovo ako ste primetili da se omot polako mrvi i da su se bele naslage pojavile na kockicama čokolade.

7. Smeđi šećer
Kada pravite kolače, u većini recepata smeđi šećer je neophodan. No, ako ga već neko vrijeme niste koristili svakako provjerite kako izgleda jer ako je u potpunosti očvrsnuo, vrijeme je da ga se riješite.
Pogledajte i Ove namirnice imaju kraći rok trajanja nego što mislite

8. Krekeri
Znate i sami da su velike šanse da ćete morati baciti ostatak krekera koji se nalaze u već otvorenim kutijama. Nažalost, krekeri su takve namirnice koje ne mogu dugo stajati jer brzo postanu ustajale.

Izvor: Zadovoljna

Objavljeno u Saveti
utorak, 06 septembar 2016 00:00

Kako da napravite domaće suve začine

Osušite omiljene biljne začine i napravite domaći dodatak jelima.

Sveže povrće i začinske biljke daju jelima perfektnu aromu, ali su nam u najboljem izdanju dostupni samo tokom proleća i leta. Međutim, ove ukusne začine možete sačuvati u drugom obliku i jelima dati poseban pečat cele godine, piše bonappetit.com.

Omiljenim začinskim biljkama (origanu, bosiljku, majoranu...) odvojite listove i poređajte ih na pleh na koji ste stavili papir za pečenje. Stavite listove na mesto koje nije izloženo jakom strujanju vazduha. Ovako sušite biljke dva dana, a zatim ih stavite u tegle ili druge posude po želji, važno je da se zatvaraju.

Možete promešati razne vrste osušenih biljaka. Mešavina origana i majorana je odlična kombinacija za pripremu italijanskih jela, a origano i nana će dati odličnu aromu pečenom piletu ili jagnjećeme pečenju.

Pre upotrebe, blago izgnječite osušene biljke kako bi pustile esencijalna ulja. Rok trajanja većine začina je oko šest meseci. Ako i pre toga biljke izgube miris, slobodno ih bacite.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Saveti

Kada vas nešto zaboli, popijete lek protiv bolova. Svi to radimo. Ali postoji mnogo prirodnih sredstava, neka već imate u kuhinji, koja mogu biti neverovatno delotvorna.

Ova sredstva ne dolaze s nalepnicom na kojoj to piše pa su vam potrebna neka uputstva. Isto tako ne dolaze sa svim negativnim nuspojavama koje lekovi mogu da imaju. 

Potpuno su prirodni, ne utiču toliko na želudac kao hemija koju stalno unosimo u sebe i nemaju dugoročne posledice na naše telo. Ovo su prirodni začini koji bi vam prilično mogli pomoći u budućoj borbi s bolovima.

1. Kurkuma

Najbolje za: bol u stomaku, sindrom iritabilnog creva i depresiju 

Zašto deluje: Ovo je začin koji daje kariju tu neverovatnu zlatno-žutu boju. Ključna komponenta kurkumin snažno je protivupalno sredstvo. U nedavno sprovedenoj studiji kurkumin se pokazao delotvoran za ublažavanje bola kao i ibuprofen, ali sa znatno manje stresa za želudac. U drugoj studiji pokazalo se da smanjuje simptome neugodnog sindroma iritabilnog creva za 50 odsto smanjujući upalu i abnormalne kontrakcije mišića creva. Na kraju, poslednje kliničko ispitivanje pokazalo je da kurkuma pomaže u smanjivanju simptoma depresije. 

Kako uzimati: Pola kafene kašičice dodajte dnevno u hranu ili uzmite 400 do 600 mg u kapsulama tri puta dnevno uz jelo koje sadrži masnoće i crni biber zbog bolje apsorpcije. 

Oprez: Imate li dijabetes, pitajte čekara. Kombinovanje s lekovima za dijabetes može drastično da smanji šećer.

2. Crni biber

Najbolje za: artritis, bol u stomaku i probleme s probavom 

Zašto deluje: Verovatno niste nikada pomislili da dobri stari biber može biti lekovit začin, a upotrebljavao se u lečenju još u tradicionalnoj kineskoj medicini. Biber sadrži komponente koje imaju protivupalna dejstva. Studija iz 2013. godine usredsredila se na piperin, aktivni sastojak bibera. Naučnici su obolelima ćelije hrskavice tretirali crnim biberom i upalna aktivnost ćelija se smanjila, što je dovelo do zaključka da bi biber mogao biti efikasno sredstvo za artritis. 

Kako uzimati: Pospite malo po jelu, bolje sveže mleveni pa ste tako sigurni da ste stavili samo biber ili uzimajte zamenu u kapsulama od 10 mg. 

Oprez: Piperin može usporiti metabolizam nekih lekova na recept pa porazgovarajte s lekarom kako bi ga trebalo uzimati.

3. Đumbir

Najbolje za: glavobolju 

Zašto deluje: U studiji iz 2014. godine stotinu ljudi koji su patili od migrena tretirani su s 50 mg sumatriptana, leka za migrenu, ili s 250 mg đumbira u prahu. Dva sata nakon terapije 64 odsto onih koji su uzimali đumbir i 70 odsto onih koji su uzimali lek bol se smanjio za 90 odsto. U grupi koja je uzimala sumatriptan, 20 odsto imalo je nuspojave kao vrtoglavicu i gorušicu, a četiri odsto onih koji su uzimali đumbir imalo je samo blago loše varenje. 

Kako uzimati: Uzmite svež đumbir ili onaj u prahu i dodajte ga u hranu, poboljšava ukus mnogih jela. Možete spremiti izvrstan čaj, vruću vodu prelijte preko tri kriške svežeg đumbira i pokrijte, ostavite deset minuta i dodajte malo meda. 

Oprez: Ne uzimajte đumbir ako imate poremećaj krvarenja ili uzimate lekove za razređivanje krvi, uključujući aspirin. U velikim dozama može izazvati gorušicu, proliv i iritaciju u ustima.

4. Ulje mente

Najbolje za: Smirivanje želudačnih tegoba i sindroma iritabilnog creva 

Zašto deluje: Prema članku u "Journal of Gastroenterology", ulje mente najbolja je terapija za smirivanje grčeva kod sindroma iritabilnog creva i ublažavanje boai. 

Kako uzimati: Jednu kafenu kašičicu suvog peperminta u šoljici vruće vode ostaviti deset minuta, procediti i ohladiti. Pijte čaj 4-5 puta na dan između obroka. Ili uzmite jednu do dve kapsule koje sadrže 0,2 ml ulja mente 2-3 puta dnevno između obroka.

Oprez: Menta može pogoršati žučni kamenac i otežati stanje ljudima koji imaju refluks. Velike doze mogu biti otrovne jer je čisti mentol otrovan.

Izvor: b92

Objavljeno u Saveti

Mršavljenje može biti mnogo lakše ukoliko poboljšate ukus hrane korišćenjem određenih začina. Da biste pospešili ovaj mukotrpni posao, uvrstite u ishranu sledeće začine.

Crveni i beli luk 

Ove ukusne namirnice sadrže fitohemikalije koje razlažu masne naslage u ogranizmu, istovremeno razlažući i holesterol; eliminišu viruse, bakterije i gljivice te štite od srčanih oboljenja. 

Kurkuma 

Kurkuma je najveći izvor beta – karotena, antioksidanta koji štiti jetru od slobodnih radikala. Ona pomaže i metabolizam masti, smanjenjem stope skladištenja masti u ćelijama jetre. Pored toga, istraživanja pokazuju da ovaj začin može smanjiti i rizik od nastanka Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. 

Cimet 

Istraživanja pokazuju da jedna četvrtina do jedne kašičice cimeta pomaže metabolizam šećera i do dvadeset puta bolje nego kada se cimet ne konzumira. Višak šećera u krvi može dovesti do skladištenja masnih naslaga. Pošto cimet balansira nivo šećera u krvi, on ujedno stabilizuje nivo energije i utiče pozitivno na raspoloženje. 

Feferoni 

Kako biste poboljšali i ubrzali metabolizam, konzumirajte feferone. Kapsaicin, njihov aktivni sastojak, značajno poboljšava sagorevanje masti. Pored toga, feferoni podižu i nivo energije. 

Izvor: Lisa

Objavljeno u Saveti
sreda, 12 novembar 2014 06:40

Bataci punjeni začinima

POTREBNO JE:

8 pilećih bataka, 2 kašike seckanog peršuna, 2 kašike seckanog ruzmarina, 2 kašike seckanog timijana, 3 čena belog luka, 2 kašike limunovog soka, 1 kašika biljnog začina, so, biber.

PRIPREMA:

Operite batake pa prstima odvojte malo kožicu od mesa kako biste napravili male džepove, posolite i pobiberite. U posudu stavite sve začine, ispasiran beli luk, biljni začin i limunov sok, pa sve dobro promešajte. Svaki džep napunite kašičicom ove smese. U rernu zagrejanu na 190 stepeni stavite piletinu da se peče 35 minuta, a na pola pečenja okrenite meso kako bi i donja strana porumenela.

Izvor: Super recepti

Objavljeno u Glavna jela

Neke namirnice, za koje ste mislili da traju izuzetno dugo, zapravo gube nutrijente vrlo brzo. Kako je, onda, najbolje skladištiti tu hranu? Evo šta stručnjaci kažu...

Zeleni čaj 

Količina antioksidanata u zelenom čaju se, u proseku, smanjuje za 32 odsto nakon što je čaj pola godine stajao na polici, a antioksidanti su najosetljiviji na kiseonik i prirodno svetlo. Potrudite se da čuvate čaj u hermetički zatvorenim posudama, poput limenih kutija, umesto da ga držite u papirnim ili plastičnim kesicama. Pošto je zeleni čaj osetljiv i na toplotu, stavite zatvorenu posudu u frižider da bi lišće što duže ostalo sveže. 

Proizvodi od paradajza 

Paradajz u konzervi gubi 50 odsto likopena (antioksidant) posle samo tri meseca u frižideru, čak i kada konzerva nije otvorena. To je velika šteta jer je likopen koristan u borbi protiv raka, srčanih bolesti a čak može i da ojača kosti. Ako pravite paradajz sos, najbolje je koristiti svež paradajz, a ako pravite kečap, sipajte ga u manje staklene boce jer tek načeta boca sadrži više likopena. 

Krompir 

Količina vitamina C smanjuje se, u proseku, za 40 odsto nakon osam meseci skladištenja krompira u propisanim uslovima (hladno, mračno, suvo mesto). Tačno je da verovatno nećete toliko dugo držati krompir u kući, ali je problem što ih neki uzgajivači skladište do pet meseci pre nego što dospeju na tržište. Potrudite se, zato, da kupite mladi krompir ili bar kupite količinu za koju ste sigurni da ćete je brzo pojesti. Krompir je najbolje držati u papirnim kesama, umesto u plastičnim. Papirne kese, za razliku od plastičnih, smanjuju količinu svetla i omogućavaju krompiru da diše, ne zadržavajući vlagu unutar kese. 

Maslinovo ulje 

Efikasnost antioksidanata u maslinovom ulju opada za 40 odsto nakon šest meseci. Nažalost, u mnogim domovima, flaše sa uljem čuvaju se znatno duže. Zato nemojte čuvati ulje u blizini rerne, ili ostaviti bocu dugo otvorenu jer je ulje osetljivo na kiseonik, toplotu i svetlost. Ako ga ne upotrebljavate često, kupite manje flaše. 

Džem od bobičastog voća 

Količina antocijanina, flavonoida koji imaju antiupalno dejstvo, čuvaju pamćenje i deluju kao antioksidanti, u džemu od borovnice smanjuje se za oko 23 odsto nakon samo dva meseca skladištenja na sobnoj temperaturi. Slično, džem od jagode gubi do 12 odsto flavonoida nakon šest meseci skladištenja u mračnom kredencu. Ako možete, čuvajte džem u frižideru pre nego što otvorite teglu jer ćete tako sačuvati 15 odsto antocijanina. 

Žitarice 

Količina riboflavina, vitamina koji omogućava razlaganje ostalih nutrijenata, u obogaćenim testeninama smanjila se za čitavih 50 odsto nakon samo jednog dana izloženosti suncu. Folna kiselina u obogaćenom brašnu takođe je osetljiva na toplotu i kiseonik. Čuvajte ih, zato, u neprozirnim posudama, daleko od izvora toplote. Suvi kredenac bolji je od frižidera, osim kad je u pitanju integralni pirinač. On sadrži određenu količinu ulja, tako da se brže kvari na sobnoj temperaturi. 

Začini i ostalo sušeno bilje 

Količina kapsaicina u čiliju, efikasnog u borbi protiv gojaznosti i određenih vrsta raka, konstantno se smanjuje tokom devet meseci, a i ostali začini i bilje brzo gube nutrijente i svežinu. Najbolje je držati ih u staklenim teglama, daleko od toplote i sunčeve svetlosti, ili ih sameljite na licu mesta. 

Izvor: Super žena

Objavljeno u Korisno

Želite pečeno pile sa hrskavom kožicom i sočnim mesom? Evo nekoliko korisnih saveta za priremu pečenog pileta.

Hrskavo spolja i mekog i sočnog mesa sa savršenim spojem ukusa. Pečeno pile iz rerne zaslužuje malo više pažnje i malo više začina od obične soli.

Prvi koraci

Za ukusno pile potrebno vam je, naravno, zdravo pile. Najbolje je da je piletina domaća. Dobro očistite pile, operite pod mlazom vode i osušite krpom ili ubrusima spolja i iznutra. Premažite ga maslinovim uljem ili puterom. (Poželjno je da pile odstoji na sobnoj temperaturi pre pečenja 30 minuta). Zavrnite krilca i povežite noge kuhinjskim koncem.

Dodaci i začini

Za ukusno pečeno pile važni su, pored soli i bibera, i beli i crveni luk, majčina dušica i pileći bujon. Pripremljeno, nauljeno pile pospite solju i biberom iremažite iznutra začinskim puterom.

Slavni kuvar Džejmi Oliver savetuje da pile „opkolite“ šargarepama, celerom, crvenim i belim lukom i napunite jednim limunom. Koristite 2 luka srednje veličine, 2 šargarepe, 2 štapića celera, 1 beli luk (čitav), 1 limun, morsku so, maslinovo ulje, biber i malu vezicu bilja – majčina dušica, ruzmarin, lovor ili žalfija (ili mešavina ovih biljaka).

Beli luk podelite na čenove, ali ih ostavite neoguljene, a povrće nasecite na krupne komade. Sve povrće stavite u vatrostalnu posudu u koju ste stavili maslinovog ulja, pa stavite pripremljeno pile (nauljeno, posoljeno, pobibereno i povezano) preko povrća. U unutrašnjost pileta stavite limun, koji ste prethodno malo rukom izvaljali po stolu da bi omekšalo i izbušili viljuškom. Ubacite u pile i začinsko bilje. Na temperaturi od oko 200 stepeni pile pečete 1 sat i 20 minuta (ako dodajete ikrompir ubacite ga 45 minuta pre kraja pečenja). Ukoliko je potrebno zalijte pile i povrće bujonom ili vodom.

Izvor: Lifepress magazin

Objavljeno u Saveti

Osim što obogaćuje ukus hrane so je sastavni deo našeg tela, ali i života.Ali, osim u kuhinji so možete koristiti i u zdravstvene svrhe. Upoznajte sve blagodati soli i brzo i lako se rešite manjih tegoba.

SO KAO LEK: Sedam neverovatnih upotreba najpoznatijeg začina!

BOL U GRLU: Napravite mešavinu od jedne kašičice soli i 2,5 decilitra vode i mešajte dok se so ne otopi. S ovom tečnošću ispirajte grlo nekoliko puta na dan.

OPEKOTINE U USTIMA: Ako ste pojeli nešto vruće ili ljuto i "ispekli" jezik napravite mešavinu od pola kašičice soli i dva decilitra mlake vode i ispirajte svakih sat vremena.

BOLNE I OSETLJIVE DESNI:  Napravite mešavinu od jedne kašičice soli i jednog decilitra mlake vode i ispirajte na svakih deset minuta. Imate li aftu, so će dezinfikovati ranicu u ustima.

ZUBOBOLJA: Privremeno rešenje pre odlaska kod zubara koje smanjuje bol - ispirajte usta mešavinom od jednog decilitra mlake vode, dve kašike sirćeta i jedne manje kašike soli.

ALERGIJE I UPALE SINUSA: So je spas za iritiranu sluznicu. Zakuvajte dva do tri decilitra vode te dodajte soli toliko da voda bude slana (ne preslana). Čekajte da se ohladi na sobnoj temperaturi, prebacite u bočicu od kapi za nos i dva puta dnevno nakapajte nos. S istom mešavinom možete isprati nos tako što ćete je pretočiti u čajnik, pa nagnite glavu nad umivaonik te ulivajte u jednu pa u drugu nozdrvu. Na kraju ispušite nos.

UBODI INSEKATA: So može da ublaži bol i smanji otok prilikom uboda pčele, ili nekog drugog insekta. Od soli i vode napravite gustu smesu. Nanesite je na mesto uboda, ostavite da tako stoji dok se so potpuno ne osuši. So će smiriti iritaciju na koži i smanjiti bol.

BOLNE I NATEČENE NOGE: Napravite kupku za noge koja će smanjiti otekle noge i zglobove, i odmoriti ih. U lavor ulijte toplu vodu i dodajte četiri kašike soli i nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, nane ili eukaliptusa. Zadržite noge u ovoj mešavini oko pola sata.

Izvor: Zadovoljna.hr

Objavljeno u Korisno

Pazili ste da ne izgori, pekli dovoljno dugo i začinili, ali piletina vam nije ni malo ukusna? Evo u čemu grešite.

Piletina je vrlo prilagodljivo meso, jer se može pripremati na najrazličitije načine: od pečenja i grilovanja, preko prženja, do kuvanja i dinstanja. Zbog toga se koristi u mnogim kuhinjama širom sveta. Povrh svega, nije mnogo skupa i zato je dobro imati je pri ruci u svojoj kuhinji.

Iako je verovatno najpopularnija među mesnim proizvodima, jedna je od onih koje ljudi često pogrešno pripremaju.

Ako ne možete da shvatite zašto vaša piletina nije onakva kakvu ste očekivali, možda je niste pravilno začinili. Ili možda niste sigurni kada je dovoljno kuvana. A možda je greška nastala još u trenutku kada ste je izvadili iz zamrzivača.

Pravilo broj jedan jeste kupovina kvalitetne piletine, jer je to prvi uslov da svoju porodicu ili prijatelje obradujete ukusnim obrokom. Ali, budite pažljivi kako biste izbegli najčešće greške u pipremi.

Odmrzavanje

Ako izvadite meso iz zamrzivača i ostavite ga da se odmrzne na radnoj površini ili slično, pogrešili ste u startu. Odmrzavanje na sobnoj temperaturi može biti vrlo opasno, jer tako možete pospešiti razvoj bakterija na mesu, uključujući ešerihiju koli i salmonelu. Umesto toga, napunite jednu posudu hladnom vodom i stavite piletinu da se u njoj odmrzne. Takođe, ukoliko piletinu čuvate u frižideru, nemojte je odmah zagrevati, jer će se u tom slučaju neravnomerno peći ili kuvati. Ostavite je bar 15 minuta na sobnoj temperaturi.

Začinjavanje

So možete dodati i na kraju kuvanja, ali to uopšte neće dati ukus piletini. Kada pečete piletinu, najbolje je posoliti ispod kožice. Zapamtite da dodavanje soli i bibera nije jedini način da začinite ovo meso. Na primer, ukoliko lagano rasporedite puter i limun po piletini, dobićete odličan ukus koji će vam se sigurno dopasti.

Grilovanje

Još jedan način da upropastite piletinu jeste da je direktno izložite izvoru toplote. Ovakvim načinom pripreme, piletina može totalno da izgori spolja, dok će unutra ostati nedopečena. Kada je reč o grilovanju, najbolji ukus dobićete ukoliko svako parče piletine istrljate mešavinom soli, smeđeg šećera i aleve paprike koju ste prethodno pripremili.

Pretrpavanje tiganja

Većina ljudi stavi što više piletine u tiganj da bi se što pre spremila. Tako zapravo zadržavate toplotu ispod mesa, pa se piletina ne peče kako treba. Takođe, ljudi mahom okreću piletinu previše često dok je pripremaju na tiganju. Jedan od znakova da ne treba još da prevrćete piletinu jeste ukoliko vam hvataljka i malo zapinje kada pokušate da je podvučete pod parče mesa.

Hlađenje

Ukoliko počnete da sečete meso čim ste ga sklonili sa vatre, ono će ispustiti sav saft koji se u njemu nalazi i vaša piletina će biti suva. Ako su u pitanju mali parčići piletine, sačekajte pet minuta pre nego što počnete da je sečete. Sa druge strane, celo pečeno pile zahteva oko 20 do 30 minuta "odmora" nakon pečenja.

Izvor Stvar ukusa

Objavljeno u Saveti

Otkrivamo vam nekoliko trikova uz pomoć kojih ćete se osećati kao profesionalni kuvar.

Nekim ljudima se od samog pogleda na fitnes opremu znoje dlanovi, dok kod nekih drugih noževi šefa kuhinje izazivaju anksioznost. Ako i vi spadate u ovu drugu grupu, nemojte odmah da odustajete od kuhinje i da jedete samo gotova jela. Pogledajte savete Kelsi Nikson, zvezde tv emisije ’’Kelsey's Essentials’’, i vaša kulinarska nesigurnost će nestati. 

Investirajte u odgovarajući pribor 

Ponekad, kada vam jelo ne uspe, nije problem u vama nego u vašoj kuhinji. ‘’Nema ništa gore nego kada pokušate da napravite običan pirinač u lošem aluminijumskom loncu koji ste kupili u supermarketu, a usput u njemu hrana zagoreva. Ali ako biste imali odgovarajuću posudu, pirinač bi ispao savršeno’’ Kaže Nikson. Ne morate da potrošite gomilu novca, ali vredi da invenstirate u nekoliko osnovnih, kvalitetnih stvari kao što je profesionalni nož ili tiganj od livenog gvožđa. 

Počnite da gajite ljubav prema kuhinji 

Umesto pravljenja zdravih salata kao što je salata od kelja, pokušajte i sa nekim receptom koji predstavlja vaše omiljeno jelo, bilo da je to lazanje ili voćni kolač. "Možda zvuči kao glupi trik, ali to motivisanost u kuhinji može mnogo da vam pomogne. Ako napravite nešto što vi prvenstveno volite, i nakon toga uživate u tom ukusu, počećete da razvijate veru u uspeh." 

Pre nego što počnete sa kuvanjem, pročitajte ceo recept 

Ako ste na pola recepta i shvatite da nemate dovoljno brašna ili sirćeta, sigurno da vam recept neće ispasti kako treba. Pročitajte ceo recept pre nego što počnete sa pripremom i proverite da li imate sve potrebne sastojke, ali i dovoljnu količinu. Zatim počnite sa pripremom i pratite upustvo, posebno ako je recept koji se peče gde je preciznost ključna stvar. Nakon što savladate osnovnu verziju recepta, možete pokušati da isprobavate i različite komplikovanije varijante. 

Proverite ukus i začinjenost hrane pre posluženja 

Nikada nemojte ni da pomišljate da poslužite hranu pre nego što ste je isprobali, kaže Nikson. Ako je ukus blaži, dodajte malo soli i/ili bibera. To zvuči kao jednostavan trik, ali dovodi do uspeha. 

Uvek pri ruci imajte sastojke bar za jedno jelo 

Znate li onaj paničan osećaj kada ne znate šta da večerate? Vodite računa da uvek imate nešto u ostavi što možete da iskoristite, čak i ako je to obična pasta sa mariniranim sosom. I to će pomoći u eliminisanju anksioznosti. "Uvek kada potrošim te rezervne sastojke, odmah pri prvoj poseti prodavnice ih ponovo kupim. To zaista pomaže kada dođem kući uveče i ne znam šta bih pojela", kaže Kelsi. 

Kupovinu započnite proteinima 

Ako počnete od kupovine pilećih bataka ili mlevenog mesa, imaćete mnogo boljiu inspiraciju za sastojke koji su vam potrebni za večeru. "To je mnogo bolje nego da kupujete redom, potrošite mnogo para i na kraju shvatite da nemate dovoljno sastojaka ni da napravite jednu večeru," kaže ona. 

Kada kuvate za druge, kuvajte provereno jelo 

Kuvanje za druge može da vas podstakne da isprobate novi recept, ali da li će on sigurno ispasti kako treba? Pronalaženje dobrog specijaliteta i uspeh u pripremi se vremenom gradi, pa tako spremanje svakog jela morate da "vežbate". Zamislite da treba da vam dođu gosti, a pri najavi kažu da bi bilo lepo da "napravite one vaše neverovatne kolače" ili ’"vaše ukusne punjene pečurke". E, to je već uspeh! 

izvor: stvar ukusa

Objavljeno u Saveti
petak, 07 februar 2014 18:46

Žalfija, Salvia Officinalis L.

Istorijat i rasprostranjenost

Žalfija se od davnina pominje u Kini, Persiji i Evropi. Ona je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci. Poznato je da je od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki najviše cenio žalfiju. To se vidi i po onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kome je odredio da  sva državna imanja moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila žalfija. Samoniklo raste u oblastima Mediterana i Male Azije.

Botaničke i morfološke karakteristike

Žalfija  je višegodišnja, polugrmovita biljka. Raste do  visine 30-60cm. Ima jak koren. Donji delovi stabljike su drvenasti,  a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četverouglasta. Listovi su uski, oblika elipse, sitno naborani sa  dugačkim  peteljkama;  na  stabljici  su   nasuprotno   poredani.

Cvetovi su veliki, tamnoljubičasti i skupljeni  u cvasti poput klasova. Cvet je dvousnat, a čaška i venčić imaju žlezdaste dlačice.

Hemijski sastav

Žalfija sadrži najviše ugljikohidrata (46,3%), celuloze (16,0%) i proteina (10,2%), zatim 1-2,5% eteričnog ulja i drugih organskih jedinjenja. Sadrži značajnu količinu gvožđa je (184 mg/100g), ali kalcijuma (180 mg/100g). Bogata je u vitaminu A (2395 IU).Najzastupljenija komponenta eteričnog ulja žalfije je a-tuјоn (29,9%), a zatim kariofilenoksid (26,5%), kamfor (24,9%), 1,8-cineol (24,7%), b-tujon (13,7%), b-kariofilen (10,1%), humulenoksid (9,6%) i dr.

Lekovitost

Lekoviti delovi žalfije su  listovi i mlade  grančice. Dobar  je  antiseptik,

antioksidant,   antispasmolitik,   astringens,  digestiv,  diuretik,   hipertensiv,

febrifug, laksativ, antiinflamatorik, antimikronial. Leči  promuklost,  jača nerve, otklanja nadutost, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence.  Žalfija  deluje  na  čišćenje krvi  i  time  oslobađa organizam  od uzročnika  mnogih  bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, pa se preporučuje   kod  svih  zapaljenja, od  zapalenja  ždrela,  preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.  Reguliše znojenje,  podiže tonus,  leči  obolele od reumatizma i antibiotik je širokog spektra.Efikasan je regulator hormona lek za čišćenje jetre, za bolesti  bubrega  i protiv noćnog znojenja. Efikasna je za  održavanje  zdravlja  desni  i  zuba. 

Upotreba

Žalfija se koristi u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu za pripremu pikantnih jela od mesa.

Narodna imena

Kadulja, kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija. Kadulja, prava kadulja, ljekovita kadulja, kuš, salvija ili žalfija, sve su to nazivi za jednu od najstarijih ljekovitih biljka. Ima  još naziva možda  manje  poznatih:  kalaver,  džiger,  kadilja, kaloper, krstašica, žajbel, kaduna, žalkinja, slavulja, krastatica.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:45

Vanila, Vanilla Planifolia L.

Istorijat i rasprostranjenost

Nekoliko vekova pre otkrića Amerike Asteci su poznavali i upotrebljavali vanilu. Smatra se da potiče iz Meksika. Vanilu su 1.520. godine u Evropu doneli španski konkvistadori. Uzgaja se u tropskim regijama: Madagaskar, Indonezija, Kina, Meksiko, Gvatemala,  Zimbabve, Uganda, Polinezija i dr. 

Botaničke i morfološke karakteristike

Vanila je višegodišnja, tropska puzavica iz porodice orhideja. Penje se uz drveće ili potporne stubove. Divlje izraslo, čak do 25m dugo, mesnato stablo brojnim vazdušnim korenjem prijanja se uz oslonac. Ima 15-23cm  dugačak i 1cm širok mahunasti plod. Odlikuje se harmoničnim, izuzetno prijatnim mirisom.

Hemijski sastav  

U hemijskom sastavu vanile količinski dominiraju ugljikohidrati (7,1-30,0%) i celuloza (15,3-30,0%). Fermentisani plod sadrži 1,48-3,8% vanilina, koji čini  90% eteričnog ulja. Bitne komponente arome su i are p-hidroksibenzaldehid (9%) i p-hidroksibenzilmethileter (1%), eugenol, cinamat,  kapronska kiselina i dr. Utvrđeno je da ekstrakt vanile sadrži 65 isparljivih komponenti i to: 25 kiselina, 15 fenolnih jedinjenja, 10 alkohola, 4 aldehida, 4 heterociklična jedinjenja, 2 hidrokarbonata i 1 keton.

Lekovitost

Vanila je poznata kao afrodizijak, stimulant, tonik, antioksidant, antikancerogenik, sedativ. Ima pozitivne efekte u lečenju Alchajmerove i Parkinsove bolesti.

Upotreba

Vanila ima primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj  industriji (parfemi, losioni, kreme, tonici i dr), a nezamenljiva je u kulinarstvu za pipremu poslastica.

Narodna imena

Vanilija

Objavljeno u Začini

Istorijat i rasprostranjenost

Samoniklo raste u sredozemlju (Thymus vulgarisL) i  u Španiji  (T. zygis Loefl.ex L), a u Srednjoj Europi se uzgaja  kao kultura.

Botaničke i morfološke karakteristike

Timijan je sličan majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno do 30cm. Listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene. Najbolja je  droga gornja polovina biljke u cvetu, jer ima najviše eteričnog ulja. Mlade grančice su četvorouglaste, kratke i gusto obrasle beličastim dlačicama, dok su starije  oble, gole i drvenaste. Lišce je sitno, sedeće ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro igličasto, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naličju obraslo finim, mekim, sivim dlačicama i posuto mrkim kvržicama. Cvast ima oko 5 ružicastih, 3-6mm dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružičasta do ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ružičasta; donja je usna opuštena i trozuba. Timijan je aromatičnog mirisa na fenole, laganog gorkastog ukusa.

Hemijski sastav

Ovaj začin sadrži 1-2,5% eteričnog ulja, 63,9% ugljikohidrata, 9,1% proteina, značajnu koncentraciju kalcijuma (1890 mg/100g), magnezijuma (220 mg/100g), a od vitamina vitamin A (3800 mg/100g).

Eterično ulje timijana je crvenkastosmeđe boje, jakog, fenolnog, “medicinskog” mirisa. Selektificiranjem  se dobija  prozirno ulje. Sastojci eteričnog ulja su: timol (45-48%), p-cimen (18,5-21,4%),  γ-terpinen (16,5%),  β-kariofilen (1,3-7,8%) paracimol, timolmonometil-eter, linalol, borneol, geraniol, betapinen i dr. Odnos komponenti eteričnog ulja ovog začina ovisi od porekla droge, od klime, načina sabiranja.

Lekovitost

Lekovita je cela biljka, a bere se  u cvetu. Timijan deluje spazmolitski sekretomotorički, sekretolitički, antiseptički. Efektan je antioksidant, antireumatik, aperitiv, astringens, afrodizijak, balzamik, karminativ, diuretik, nervin, stimulant  i dr. Ova droga ima i svojstva dezificijensa, jer na određene bakterije deluje baktericidno. Pogodan je za smirivanje svih vrsta kašlja i bronhitisa. U slučaju delovanja sekretolički i sekrotomotorički izlučuje se dobrim delom preko pluća i tada nastaje dodatni antiseptički učinak. Dobro deluje na probavne organe; potpomaže pravilnu probavu i  ublažava grčeve. Upotrebljava se i kao rubefacijens za utrljavanje kod reume. Protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura) upotrebljavaju se timijan, njegovo eterično ulje, a naročito timol. Timol je izvrstan konzervans. Preparati na bazi timijana  ne smeju  da se upotrebljavaju duže vreme, jer dugom upotrebom dovode do hipertireoze.

Upotreba

Timijan se koristi za izradu galenskih preparata:  sirupus thymi compositus, sirupus thymi  bromatus, tinctura thymi, extractum thymi fluidum. Eterično ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. U kulinarstvu timijanom treba začinjavati sva izrazito masna jela, sve vrste mesa i ribe i teške sosove.

Narodna imena

Manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:44

SUSAM SESAMUM INDICUM L.

Istorijat i rasprostranjenost

Susam je bio poznat pre 5.000 godina; pominje se u zapisima  napisanim klinastim pismom. Potiče iz tropske Azije i Južne Afrike. Gaji se   najviše u Kini, Indiji, Sudanu i u  zemljama tropskih i toplih temperaturnih zona.

Botaničke i morfološke karakteristike

Susam je jednogodišnja biljka. Dostiže visinu do 2m. Plod su čahure, koje sadrže veliku količinu semena.Seme je žute boje.

Hemijski sastav

Seme sadrži 45-61% ulja. Bogato je u proteinima (19,1-25,3%), ugljikohidratima (5,2-9,8%) i pepelu (2,9-5,3%),  a  od  mineralnih materija     

sadrži značane koncentracije kalcijuma (351 mg/100g) i fofora (226,4 mg/100g).

Lekovitost

Susam je poznat kao laksativ, diuretik, tonik, afrodizijak, demulcent,  tonik. Deluje i na saniranje dijabetesa, anemije, diareje, dizenterije, katara creva, cistitisa.

Upotreba

Susam se upotrebljava u prehrambenoj (proizvodnja margarina, peciva, prerađenog povrća i dr) i farmaceutskoj indusriji, a u kulinarstvu kao dodatak pecivima, kolačima, hlebu, jelima od mesa i povrća.

Narodna imena

Sezam

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:43

ŠAFRAN CROCUS SATIVUS L.

Istorijat i rasprostranjenost

Nije poznato tačno geografsko poreklo šafrana, mada se smatra da mu je domovina istočna Grčka. U kulinarstvu se šafran koristi od X veka pre Hrista. Upotrebljavan je kao lek i boja od davnina; spominje se u Bibliji, a veličali su ga još u Mezopotamiji pre 5.000 godina. Bio je omiljeni začin Feničana.  Stari Grci i Rimljani koristili su ga za parfimisanje kupki. 

Odavno se uzgaja u Iranu, Indiji, Maloj Aziji.  U današnje vreme gaji se i u mnogim evropskim zemljama: Španija, Francuska, Grčka, ali i u SAD i dr. Najveći su proizvođači Španija i Iran. Iako se stoljećima šafran pokušava uzgojiti u kontinentalnim krajevima Evrope, u Njemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i  Engleskoj, danas se u vrlo malim količinama proizvodi još jedino u Mundu, malom švajcarkom selu u kantonu Wallis, gde se na 1.200m nadmorske visine, na tradicionalan način, godišnje proizvede tek nekoliko kilograma ovoga začina.

Botaničkei morfološke karakteristike

Šafran  je livadska  biljka iz porodice perunika. Za začin  se koriste vrškovi tučka (stigme). Svaki cvet ima samo tri vlaknasta tamnonarandžasta tučka. Šafran je intenzivno mirisan, blago gorkastog okusa, intenzivne narandžaste boje. Pravi šafran je tamnonarandžaste boje, bez beličastih vlakana.

Hemijski sastav

Šafran sadrži krocin ili polihroit, crvenu bojenu materiju, likopen, beta-karotin, oko 1% eteričnog ulja, masno ulje, vosak i druge organske materije. Pikrokrocin, glukozid alkohola baziranog na safranalu (4-hidroksi-cikloheks-1-ene-karbaldehid) je odgovoran za gorak ukus. 

Eterično ulje je bezbojno. U eteričnom ulju je utvrđeno nekoliko terpenskih aldehida: safranal, 2,2,4-trimetril-cikloheksa-1,3-dien carbaldehid,  kao i drugi terpeni (pinen, cineol).

Lekovitost 

Ustanovljeno je da šafran preventivno deluje na kancer i da je efektan u saniranju depresivnog  stanja  i  ateroskleroze. Dobar je  antiinflamatorik, citotoksik  i antigenotoksik, afrodizijak, karminativ, ekspektorans, sedativ, stimulant.

Upotreba

Šafran je najskuplji začin na svetu, jer je potrebno 75.000 cvetova da bi se dobilo pola kilograma praha. Kvalitet šafrana se procenjuje prema njegovoj moći bojenja jela. Jača mogućnost otpuštanja boje znači i veći kvalitet začina. Šafran se svrstava u četiri kategorije kvaliteta: Mancha šafran  se  odlikuje    izrazito  crvenom  bojom;  smatra   se   najkvalitetnijim  na tržištu; Coupe je izuzetno redak i nema ga u prodaji u nekim značajnijim količinama; Rio i Sierra šafrani su svetlije boje,  slabije  arome i ukusa, pa su stoga manje cenjeni. Danas se šafran, uglavnom, koristi u kulinarstvu. Često je nazivan “kraljem začina”, a njegova jedinstvena aroma određuje pikantan ukus tradicionalne španske paelleiz Valencije, talijanskogrižota, jela od jagnjetine i piletine, francuske riblje čorbe, indijskih slatkih sosova i dr.

Narodna imena

Benduška, brnduša, žavran, žunfran, zaferan, zafran, krok, pitomi šafran, pravi žafran, safran, caforan, cafran, crljeni žufran, čafran.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:42

RUZMARIN ROSMARINUS OFFICINALIS L.

Istorijat i rasprostranjenost

Ovaj začin je poreklom iz područja Mediterana. Raste na čitavom priobalnom području Mediterana, Americi, Srednjoj Aziji, Kini. U starom veku ruzmarin je bio posvećen grčkoj boginji Afroditi. Ruzmarin je uvek uživao veliki ugled kod naroda već od najstarijih vremena, a neki običaji u vezi njegove upotrebe održali su se do danas.

Botaničkei morfološke karakteristike

Ruzmarin je grmolika, trajna biljka mirisnih, zimzelenih listića.Listovi su naspramni, sedeći, čvrsti, kožasti, vrlo uski, dugi 2-3cm. Gornja strana listova je tamnozelena, a donja je sivobele boje. Između ogranaka, razvijaju se pršljenasto na maloj peteljci maleni, ljubičastoplavi cvetovi. Miris cvetova i grančica je jak i nalik na kamfor, dok je ukus ljut, pomalo gorak i aromatičan.

Hemijski sastav

Ruzmarin sadrži 1,5-2,5% eteričnog ulja, 47,4% ugljikohidrata, 19% celuloze, 6,0% mineralnih materija, 4,5% proteina, holin, flavonoide, saponozide i druge supstance. 

U sastav eteričnog ulja ulaze: α-pinen (10-41,6%), 1,8-cineol (19,3-50%), kamfor (2,4-25,0%), borneol, limonen, linalol, izobutilacetat, 3-oktanon, terpinol, vernemol i dr.

Lekovitost

Eterično ulje ruzmarina dobija se iz cvetova i listova. Stimuliše limfni sistem. Pospešuje razmenu materija u tkivima i time ublažava bolove u mišićima i zglobovima. Eterično ulje ruzmarina ubrzava cirkulaciju  pa  deluje stimulativno na rast kose. Koristi se za negu masne i oštećene kose.

List ruzmarina se upotrebljava u mešavinama čajeva za draženje kože, stimulisanje  rasta kose,  kao  aborativ,  karminativ  i  dr.  Delotvoran  je  u lečenju epilepsije, nadimanja, niskog pritiska. Dobar je tonik za srce. Olakšava disanje, stimuliše funkciju bubrega i probavnog sistema, ubrzava metabolizam.

Ruzmarin sadrži sastojke, koji se bore protiv  slobodnih  radikala  veoma  štetnih  za  mozak. Aktivna supstanca kornozik kiselina (CA) štiti mozak od moždanog udara i neurodegeneracija  (Alchajmerova  bolest),  koje  nastaju delovanjem slobodnih radikala.

Ruzmarin  se  koristi  za  izradu  novih  tipova  neuroloških  lekova, koji   deluju  kroz   mehanizam  nazvan  redoks-hemija,  kod   koje  se   elektroni prebacuju sa jednog molekula na  drugi  kako  bi  aktivirali  imuni  odgovor organizma. Takvi lekovi sa lekovitim  sastojcima ruzmarina su neškodljivi.

Antimikrobno delovanje ruzmarin ispoljava prema gram-negativnim mikroorganizmima: Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa i prema gram-pozitivnim bakterijama: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis i Micrococcus luteus. Ovaj začin je dobar analgetik, antimikobial, antioksidant, antireumatik, antiseptik, antispasmolitik, afrodizijak, astrigens, karminativ, kordial, citofilaktik, diaforetik, digestiv, diuretik, fungicidal, antihipertenziv, nerving, paraziticid, rubefaciens, stimulant, stomahik.

Upotreba

Koriste se cvetovi, izdanci u cvetu, a najčešće listovi ruzmarina. Ima primenu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u kulinarstvu.

Narodna imena

Rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:42

PERŠUN PETROSELINUM HORTENSE MILL.

Istorijat i rasprostranjenost

Peršun je poreklom iz zemalja oko istočnog dela Sredozemnog mora, odakle se raširio po svim zemljama Južne Evrope. Karlo Veliki je naredio da se gaje mnoge biljke, među kojima i peršun, koji je veoma brzo postao nezamenljiva komponenta mnogih jela.

Botaničke i morfološke karakteristike      

Peršun je dvogodišnja, zeljasta, aromatična biljka. Plodovi su maleni, 2mm dugi, duguljasto jajoliki ili kruškoliki, sivkastozeleni. Koren je 20cm dug, širine 2cm bledožute do crvenosmeđe boje. List i koren se odlikuju karakterističnim, aromatičnim mirisom i ukusom.

Hemijski sastav

Peršun sadrži 4-6% eteričnog  ulja, a seme 2-7%, masno ulje, aleuron, tanin, glukozid apiin, ugljikohidrate (8,0%), proteine (3,7%). Od mineralnih materija značajna je koncentracija kalijma (800 mg/100g) i kalcijuma (200 mg/100g). 

Svež peršunov list sadrži znatnu količinu vitamina C (200 mg/100g). Zavisno od varijeteta peršuna kvantitativno dominantna komponenta eteričnog ulja je miristicin 60-80%.

Lekovitost       

Zbog prisutnog apiola i miristicina peršun je dobar spazmolitik. Zbog sadržaj aprola je i diuretik i abortiv u većim količinama, jer ima specifičan učinak na uterus. Eterično ulje je delotvorno kod dismenoreja.  Odstranjuje  tečnosti u trbušnoj oblasti, nogama i grudima. Listovi peršuna su efikasno sredstvo protiv bola i upala. Stimuliše rast kose. Delotvoran je kao antimikrobial, antireumatik, antiseptik, astringens, karminativ, diuretik, depurativ,  febrifug, hipotenziv, laksativ, stimulant, stomahik, tonik.

Upotreba

Koristi se cela biljka-koren, listovi, seme peršuna u svežem i u osušenom stanju u prehrambenoj i  farmaceutskoj industriji i u kulinartvu.

Narodna imena

Majdonos,  petrusin, ak, peršin, petrusimul,  petrusim,  zelen,  patesimul, petroželj, petrusilj, ak, ač, pršun. 

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:41

PAPRIKA CAPSICUM ANUM L.

Istorijat i rasprostranjenost

Paprika je poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Najstariji istorijski podaci o proizvodnji paprike pronađeni su u Peru-u. Pronađene su gravure  plodova paprike i posude sa njenim plodovima od pre više hiljada godina.

U Evropu je paprika preneta u XVI veku; prvo je gajena u Portugaliji, a zatim se brzo proširila i u ostalim evropskim državama. U Srbiju je paprika preneta u XVII veku.

Danas su najveći proizvođači paprike u Aziji, Evropi i Americi.

Botaničke i morfološke karakteristike

Paprika je jednogodišnja, a u tropskim krajevima višegodišnja, zeljasta biljka. Ima jako razgranat i žiličast koren. Stablo je razgranato visine 30cm-1m, a može dostići i 2m. List je gladak, jajast sa zašiljenim vrhom, svetlo do tamnozelene boje. Veličina lista je u korelaciji sa veličinom ploda.Cvet je dvopolan, izrasta pojedinačno, a nalazi se u pazuhu lista.  Bele je do žućkaste, vrlo retko ljubičaste boje. Plod paprike je šuplja bobica različite  veličine.  Oblik ploda je kupast ili loptast. Boja paprika može da bude: bela, bledožuta, žuta, žutozelena, tamnozelena, narandžasta, svetlocrvena i tamnocrvena. Seme paprike je pljosnato, bubrežastog oblika, tanko, glatko i bledožute boje.

Hemijski sastav

Hemijski sastav paprike obuhvata: ugljene hidrate, proteine, masti, eterična ulja, mineralne materije, celulozu, karotine, vitamine. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šečere iz grupe monosaharida i disaharida. Glukoza čini 90-98% sadržaja monosaharida. Količina eteričnih ulja zavisi od koncentracije prisutnih alkaloida. Od vitamina paprika sadrži značajne količine vitamina C (100-300 mg/100g), vitamina B1 (60 mg/100g) i vitamina B2 (30 mg/100g). Sadrži i vitamin A, B6, E, pantotensku i nikotinsku kiselinu, vitamin H. Vitamin A je u formi provitamina kao β-karotin i kriptoksantin. Bogat sadržaj mineralnih materija ukazuje na visoku fiziološku vrednost paprika u ishrani ljudi; najviše sadrži kalijuma (150-250 mg/100g), fosfora (20-46 mg/100g) i dr. Pored makroelemenata paprika sadrži i  važne mikroelemente: baker, cink, kobalt, mangan i dr.

Lekovitost

Lekovitost paprike potiče od kapsaicina; deluje antiseptički, u  probavnom sistemu sprečava  razvoj  bakterija trulenja, poboljšava apetit i  varenje hrane (pospešuje lučenje želudačnog soka). Pozitivno utiče na sluzokožu creva i njihovu peristatiku. Povećava nivo histamina u krvi, čime podiže imunitet organizma posebno prema reumatskim obolenjima. Utiče na površinsku kapilarnu cirkulaciju zbog prisutnosti jedinjenja citrina; povećava se elastičnost i propustljivost kapilara, što je korisno u lečenju arterioskleroze. Zbog značajnog sadržaja kalijuma paprika ima i određena diuretska svojstva i antikancerogeno dejstvo. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja. Takođe, sokom paprike može da se spreči opadanje kose tretmanom spolja.

Upotreba

Paprika se koristi sveža i osušena u prehrambenoj industriji, a u kulinarstvu  za pripremuraznih jela sa mesom, čorbi i salata.

Narodna imena

Za ljutu papriku: ljutika, paparata, paprata, paprica, meunka, paprica, pasji džumbir, peca, peverun, piper,piperka, specija, turski popr, crveni piper, čuška, čušpa. Za sortu širokog i mesnatog ploda: babura, boošara, bobošarka, bobuška,  baburača, buarača, dolma, tolundža. Za papriku sitnog ploda: adamova jabuka, džinka, crešnjarka, a sa sitnim dugim plodom:  menđuraša, feferon, mesečarka i dr.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:40

ORIGANO ORIGANUM VULGARE L.

Istorijat i rasprostranjenost

Origano je pominjao  Plinije kao odlično sredstvo za poboljšanje varenja. Poznavali su ga stari Egipćani i koristili za lečenje i dezinfekciju. Origano uspeva u mediteranskim i evropskim zemljama umerene klime.

Botaničke i morfološke karakteristike

Origano је višegodišnja, zeljasta biljka, sa horizontalnim rizomom, aromatičnog mirisa i ukusa. Stabljika pri osnovi delimično leži na zemlji, a ostalim delom je uspravna, visoka 20-80cm, tamnozelena, često ljubičasta do mrka. Listovi su sa lisnom drškom. Liska je jajasta, na licu i na naličju sa utisnutim žlezdama. Jedan do tri cveta, složeni u grupe, zajedno grade cvasti u vidu metlice. Čašica je zvonasta sa pet trouglastih zubaca. Krunica je svetlo do tamnocrvena, katkada prljavobela. U mediteranskom području raste više divljih vrsta, pod zajedničkim nazivom-origami, s pretežno belim cvetovima. 

Hemijski sastav

Origano sadrži 0,3 do 4,0% eteričnog ulja, ugljikohiodrate (53,9-64,4%), celulozu (11-15%), proteine (11-11,7%), lipide (6,4-10,2%), minerale i vitamine. Bogat je u kalcijumu (1576-1700 mg/100g), manganu (4667 mg/100g) i kalijumu (166-1700 mg/100g), a  sadrži i značajnu koncentraciju vitamina A (6903 mg/100 g) i vitamina E (1690 mg/100g). Kvantitativno dominantna komponenta eteričnog ulja origana je timol (do 65,7%), zatim karvakol (do 42%) i γ –terpinen (do 33,14%).

Lekovitost

Ovaj začin je dobar sedativ, sekretolik, karminativ, digestiv, stomahik, analgetik, antireumatik, antispasmolitik, antitoksik, antiviral, baktericid,  diaforetik, diuretik, ekspektorans, febrifug, fungicidal, rubefaciens, stimulant. Jak je antiseptik, a njegovo eterično  ulje (5%) u tinkturi od ruzmarina upotrebljava se za utrljavanje spolja u lečenju reumatizma i  obolelih zglobova.

Upotreba

Koriste sevrhovi grančica u cvetu nakon sušenja i usitnjavanja, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji i u kulinarstvu u jelima od testa i mesa.

Narodna imena

Vranilova trava, crnovrh, mravinac, džodžan, bakina dušica, vranilovka.  

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:39

NANA MENTHA PIPERITA L.

Istorijat i rasprostranjenost

Nana je bila poznata 1.000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Koristili su je   u medicinske svrhe stari Egipćani, Grci i Rimljani. Raste kao samonikla biljka u Centralnoj i Južnoj Evropi. Kao kultura uzgaja se u Severnoj Africi, Evropi, Zpadnoj i Centralnoj Aziji.

Botaničke i morfološke karakteristike

Nana  je trajna, zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma. Stabljika nane je visoka do 50cm, razgranata, četrovouglasta i dlakava. Stabljika, lisne drške i nervi su modroplavi  ili  ljubičastocrvenkasti, naročito u proleće kad biljka niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9cm, jajasto kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje svetlozeleni. Lisne drške su dugačke do 1cm. Po obodu su nejednako zupčasti. Cvetovi su sitni, ljubičastocrveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranaka. Nana ima intenzivan, prijatan miris, naročito list, koji sadrži najviše eteričnog ulja.

Hemijski sastav

Osim eteričnog ulja svojstvenog, prijatnog mirisa, koje osvežava i hladi, zbog prisutnog mentola, u listu ima ugljikohidrata (8%), proteina (4,8%), tanina, gorkih i drugih korisnih sastojaka. Komponente eteričnog ulja su: mentol, menton, isomenton, mentil acetat, mentofuran, trans-karveol,  α-terpinen, limonen, pulegon, cineol,  β-kariofilen i dr. Zavisno od podneblja kvantitaivno učešće pojedinih komponenata u eteričnom ulju nane je  u širokom dijapazonu; sadržaj mentola na području Irana je 3,6%, a u regiji Severne Indije 64,0%.

Lekovitost

Lekoviti delovi sulistovi, ali i cela biljka. Nana je delotvorna kao analgetik,  antimikrobial, antiseptik, antispasmolitik, antiviral, astringens, karminativ,   kordial,   ekspektorans,  febrifug,  hepatik,   nervin,  stomahik. Deluje kao lek protiv nadimanja i grčeva, protiv otežanog varenja, deluje umirujuće na nervni sistem, potpomaže lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris, koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor eteričnog ulja u etanolu upotrebljava se spolja protiv bolova, koji su posledica neuralgije, reumatizma i prehlade. Mentol blago iritira  nerve u koži, pri tome lako isparava i zbog toga hladi.

Upotreba

Nana se upotrebljava  u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, za izradu kozmetičkih preparata i u kulinarstvu.

Narodna imena

Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica,  nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana. 

Objavljeno u Začini

Istorijat i rasprostranjenost

Domovina ovog začina su  Molučka ostrva, Java, Kalimanan, Sumatra. Smatra se da je u I veku n. e. Plinije opisao muskatni oraščić. Arapi su u VI veku doneli ovaj začin u Konstantinopolj, a od XII veka je poznat i u Evropi.  Francuzi su tek u 1770. godine  preneli nekoliko sadnica na ostrvo Mauricijus. Uzgaja se u Zapadnoj Indiji, Brazilu, Africi i u postojbini.

Botaničke i morfološke karakteristike

Muskatni oraščić je plod tropskog drveta visokog 10-20m. Lišće mu je kožnato, duguljasto, tamnozelene boje. Cvetovi su mali, bledožuti. Plodovi su narandžastožuti, slični breskvi. Unutar njega su dva začina: muskatni oraščić i muskatni cvet. Sazrevanjem ploda  mesnati deo puca i vidi se semenska ovojnica, koja obuhvata smeđu koru u kojoj se nalazi seme ploda, odnosno muskatni oraščić. I macis  i seme koriste se kao veoma atraktivni začini.  Muskatni oraščić je  jajastog  oblika, dužine 2-3cm i prečnika 1,5-2cm. Površina mu je mrežasto naborana. Prijatnog je mirisa, a ukusa ljutkastog.

Hemijski sastav

Semena jezgra muskatnog oraščića sadrži 5-15% eteričnog ulja, 47,8% ugljikohidrata, 30-40% lipida, 20-30% skroba i amilodekstrina, fitosterole, smole, bojene pigmente, saponozide, azotne i druge materije, a macis (odstranjeni arilus) 6-10% eteričnog ulja, 3-4% ukupnog šećera i drugih organskih materija.        

Eterično ulje sadrži veliki broj komponenti, a kvantitativno dominantna je sabinen (43,0- 50,7%), a u značajnoj koncentraciji su: α-pinen (13,2-19,9%), β-pinen (8,0-18,8%) i terpinen-4-0l (4,7-17,8%).

Lekovitost

Muskatni oraščić je analgetik, antioksidant, antireumatik, antiseptik, antispazmolitik, afrodizijak, karminativ, digestiv, prostaglandin inhibitor,  tonik. Olakšava varenje, deluje protiv diareje i mučnine, a ima i antidepresivno dejstvo. Preventivno deluje na sprečavanje akumulacije holesterola, fosfolipida i triglicerida, a time i na hiperholesterolemiju i aterosklerozu. Odlikuje se i inflamotornim delovanjem. Preporučuje se  za poboljšanje apetite, cirkulacije, za lečenje reumatizma, za eliminaciju umora i iznemoglosti.

Upotreba

Muskatni oraščić se upotrebljava  u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu za pripremu raznovrsnih poslastica. 

Narodna imena

Muskat, morsko orašće, orašak, muškatnjak, macis, oraščić.

Objavljeno u Začini
petak, 07 februar 2014 18:38

MIROĐIJA ANETHUM GRAVEOLENS L.

Istorijat i rasprostranjenost

Mirođija  je poreklom sa Bliskog  i Srednjeg istoka, a uzgaja se u južnim krajevima Evrope. Ova začinska  biljka  uspeva i kao samonikla; raste u šumama i šikarama, po međama, od ravničarskih do brdskih regiona.

Botaničke i morfološke karakteristike

Mirođija  je jednogodišnja biljka s tankim, vretenastim korenom. Stabiljka je uspravna, okrugla, izbrazdana i šuplja, visine i do 1,20m. Listovi su  3-4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike imaju šuplje peteljke, a gornji su sedeći. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Cela biljka i plod imaju svojstve, prijatan,  aromatičan miris i ukus.

Hemijski sastav

Zreli plodovi mirođije sadrže 3-4% eteričnog ulja, 15-20% masnog ulja, oko 18% azotnih jedinjenja i oko 6% pektina. Sveže lišće mirođije je bogato kalcijumom (1784 mg/100g) i kalijumom (3308 mg/100g), a sveže seme sadrži manje kalcijuma (1516 mg/100g) i dvostruko manje kalijuma (1186 mg/100g).

Kvantitativno dominantan  sastojak eteričnog ulja mirođije je limonen (do 70%), a zatim karvon (oko 30%).  Sastav eteričnog ulja mirođija, između ostalog, kao i kod ostalih začina, zavisi i od varijeteta te biljke. Kod var. Dulce  koncentracija limonena je 50-80,0%, dok je kod  varijeteta var. Vulgare 40-68,0%, a slično je i u pogledu kvalitativnog i kvantitativnog sastava unutar jednog varijeteta zavisno od niza vanjski faktora u toku uzgoja.  Eterično ulje je skoro bezbojna, lako pokretljiva tečnost intenzivnog i prijatnog mirisa na mirođiju.

Lekovitost

Plod mirođije se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod daleko lekovitiji od listića. Lekovit je zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu. 

Mirođija je dobar antispasmolitik, baktericid, karminativ, digestiv, hipotensiv, stimulant, stomahik. Deluje protiv upala, bakterija, protiv nadimanja. Poboljšava rad želuca, smanjuje arterijski pritisak,  poboljšava laktaciju, stimuliše apetit. Primenjuje se kod bubrežnih bolesti, upale mokračne bešike, nesanice, hipertenzije, upale disajnih puteva.  Za prevenciju gripa preporučuje se žvakanje semena mirođije.  Umiruje kolike. Ovaj začin povoljno utiče na povećanje LDL-holestrol i na redukciju HDL-holesterola.

Upotreba

Mirođija ima primenu u prehrambenoj industriji i u kulinarstvu,  naročito u pripremi jela sa povrćem i raznih salata i sosova.

Narodna imena

Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr,  kopric  mirodija,  mirodija, smrdilj, mirudija, slatki janež.

Objavljeno u Začini
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top