Poznata pevačica Ivana Selakov za potral SrbijaDanas.com prisetila se detinjstva i otkrila neke detalje iz života koje javnost i dalje ne zna.

Naime, Ivana Selakov, iako je rođena u Beogradu veliki deo svog života je provela u Somboru. Kada joj pomenu taj grad evo šta je ono što joj je prvo padne na pamet.

- Prva asocijacija na Sombor su naravno moji roditelji i rodbina koji žive tamo, kao i dani u Gimnaziji. Iako nisam rođena u Somboru već u Beogradu, tamo sam završila Osnovnu skolu "Avram Mrazović" kao i Gimnaziju "Veljko Petrović" – rekla je Ivana.

Šta je ono što je veže za taj lepi vojvođanski grad i zbog čega je tamo provela detinjstvo kaže da su joj roditelji rodom odande i da su želeli da se vrate u svoj kraj.

- Roditelji su mi rodom iz tih krajeva, tačnije iz Stapara i Lugova, malih mesta nadomak Sombora pa su nakon studija u Beogradu rešili da se vrate u zavičaj i tu nastave svoj život. Ja sam imala lepo detinjstvo i perioda srednje škole se veoma rado setim – kaže Ivana.

Na pitanje šta je po njoj najvažnije što je ponela iz Sombora i što je uticalo na formiranje njene ličnosti kaže da je to nešto što deca koja žive u velikom gradu slabo osete.

- Odrasla sam u prirodi u kući sa ogromnim dvorištem. U moje vreme nisu postojali kompjuteri i mobilni telefoni pa smo se mi deca igrali napolju pravih dečjih igara - žmurke, lastiša, igara loptom kao i sa igračkama. Nije bilo straha od saobraćaja i mogli smo po ceo dan da ostanemo napolju – priseća se Ivana lepih trenutaka iz detinjstva.

Kakvi su Somborci kao ljudi?

- Somborci su, kao i ostali Vojvođani, dobri ljudi, pod ogromnim uticajem Austro-Ugarske. Za sve imaju vremena, a životni moto uvek im je "polako" - rekla je Ivana.

Poseban događaj koji isključivo vezuje za Sombor je definitivno početak njene, sada već veoma uspešne, karijere.

- Svoje prve muzičke početke vezujem za Sombor. Tamo sam završila nižu muzičku školu, odsek klavir. Tamo sam dala svoj prvi intervju u životu, za Radio Sombor, kad sam imala 12 godina kad sam na republičkom takmičenju osvojila prvu nagradu. Kasnije u Gimnaziji sam sa svojom drugaricom, a onda i kumom, Milenom krenula na sva moguća lokalna takmičenja pevača amatera i uglavnom smo dobijale neka od prva tri mesta – rado se priseća Ivana početka svoje muzičke karijere.

Jedna posebna stvar koja krasi ovaj lepi gradić je kako kaže Ivana, obilje zelenila.

- Bio je poznat kao grad zelenila, ali jedno vreme bilo je vađenje starih i sadnja novih stabala, što je normalan proces. Međutim, tada je grad delovao malo ogoljeno, ali se to na svu sreću ubrzo rešilo i mlada stabla su ozelenela - priseća se.

Jedna posebna pesma vraća je u doba odrastanja, a to je pesma "Dunave" i to zbog jednog lepog razloga.

-Svakoga će naravno na Sombor asocirati pesma "U tem Somboru", ali pesma "Dunave" od Yu grupe me uvek vrati u tinejdžersko doba jer smo moja drugarica Milena i ja nju pevale na lokalnim takmičenjima. Kad je čujem na radiju, uvek se setim se tih lepih dana - priseća se Ivana.

Za kraj, nekome ko nikad pre nije posetio Sombor poručila je da obavezno treba da vidi tri stvari.

- Onaj ko prvi put poseti Sombor, obavezno treba da vidi Somborsko pozorište, da prošeta parkom i Glavnom ulicom, ali i da se provoza fijakerom po centru grada - rekla je Ivana.

Izvor: srbijadanas.com

Objavljeno u Somborske vesti

Šest osoba povređeno je u saobraćajnoj nesreći koja se danas u poslepodnevnim časovima dogodila na državnom putu Apatin – Sombor. Troje, zbog povreda glave, večeras je prebačeno u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu.

Povređena lica su starosti oko dvadeset godina, a četvoro lica nema povrede, rečeno je za RTV na odeljenju za Hitne hiruške intervencije u somborskoj Opštoj bolnici dr "Radivoj Simonović".

Prema nezvaničnim informacijama sa lica mesta, saobraćajnu nezgodu izazvao je upravljač vozila marke jugo, koji se kretao iz pravca Apatina prema Somboru i usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad svojim vozilom i prešao na drugu stranu kolovoza usled čega je udario u vozilo marke opel vektra, koje mu je išlo u susret.

Nakon sudara dva automobila, od jačine inercije, vozila su se odbila od treći automobil, koji se kretao na svojoj strani kolovoza prema Apatinu.

Na mesto saobraćajnog udesa brzo su stigle ekipe Hitne pomoći, koje su povređene prevezli u bolnicu, ali su na mesto nesreće uporedo pristigli i pripadnici saobraćajne policije Policijske uprave u Somboru, koji su po obavljenom uviđaju naizmenično puštali vozila na putu iz Sombora za Apatin i obrnuto.

Saobraćaj na ovom delu puta bio je u prekidu oko sat i po vremena.

Zapadnobački okrug danas popodne je zahvatilo jako nevreme praćeno obilnim padavinama i jakim udarima vetra koje je čupalo drveće i nanosilo ga na glavnu saobraćajnicu od Apatina prema Somboru, uslovi kretanja po putu bili su loši, a vidljivost slaba.

Obzirom da se granje i drveće nalazi po drumu, nadležni apeluju na vozače da poštuju ograničenja brzine i budu obazrivi prilikom upravljanja vozilom.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U NIZU događaja iz bogate istorijske prošlosti Sombora, posebno mesto zauzima otvaranje prve pošte na ovim prostorima još krajem 18. veka. U jednoj od dve zgrade preostale iz turskog vremena, na uglu današnje Ulice Ernesta Kiša i Venca vojvode Petra Bojovića, 1. septembra 1789. godine otvorena je prva pošta kojom je, u privatnoj režiji, rukovodio Bertalan Volf. On je rodonačelnik porodične loze koja je kroz niz generacija pružala Somborcima poštanske usluge i ovu varoš činila značajnim poštanskim čvorištem na Balkanu.

Volf se prihvatio odgovorne dužnosti da za povereni poštanski posao obezbedi ljude, kola i konje za prenošenje pisama, paketa i novca. Taksu je, po važećoj tarifi, naplaćivao od korisnika poštanskih usluga. Namesničko carsko-kraljevsko veće u Budimu je 14. avgusta 1789. godine upozorilo Bačko-bodrošku županiju, čije je sedište bilo u Somboru, da će uvođenjem novih poštanskih linija, od Subotice preko Sombora, do Bezdana i Osijeka, od Sombora preko Gakova, do Gare i Baje, biti ojačana veza između Segedina i Subotice, pa je u Horgošu otvorena poštanska stanica. Sve distributivne linije su počele s radom 1. septembra 1789.

Zbog što boljeg obavljanja posla, “pošmajstor” je od grada Sombora besplatno dobio 15 jutara livade na Bukovcu za ispašu i pripremu sena za poštanske konje. Za transport pisama i paketa, kako svedoči za “Vojvođanske priče” Milan Stepanović, somborski istoričar, služila je u to doba i diližansa koja je iz Sombora put Temišvara krenula nešto ranije, 1764. godine, a prvi poštanski sanduci na usluzi 13.360 žitelja tadašnjeg Sombora našli su se 1890.

Pored Bertalana Volfa, zasebnu poštansku službu u Somboru imali su Grad-magistrat i Županija. Mihajlo Stojačić bio je poštar grada, leti je dva puta nedeljno odlazio u Baju, zimi jednom. Nagodio se sa županijom da njenu poštu takođe donosi iz Baje i da je tamo uručuje.

Po Bertalanu Volfu nazvana je jedna somborska ulica, i ona se pružala južnije od Male pravoslavne crkve (1989. godine to je bila Ulica Ernesta Kiša, ranije Jevrejska). Ne samo po nazivu ulice, nego i prema urbanističkom planu Sombora iz 1808. godine, utvrđeno je da se pošta nalazila naspram Male pravoslavne crkve, na uglu kasnije Jevrejske ulice, odnosno Ernesta Kiša. Pošta je bila u prizemnoj kući sa visokim krovom (1989. godine zgrada je bila pod biber-crepom). Pre rata u njoj je stanovao i privređivao obućarski majstor Radivoj Tucakov.

O poštanskoj porodici Volf nema posebnih podataka. Prihod su ubirali od poštanskih usluga, slobodno s njim raspolagali, uz obavezu da se povereni poslovi savesno i na vreme obavljaju. Nije poznato s koliko je ljudi raspolagao Bertalan Volf krajem 18. i početkom 19. veka, ni koliko je pošta imala kola i konja, niti je poznato kakav je bio promet pisama, novca i paketa.

Trebalo je da prođe više od osam decenija da se poštanski saobraćaj prema Subotici, Segedinu i Budimpešti poboljša. To se dogodilo 1874. godine, a pisma i novac su se ovim pravcima i dalje prenosili tri puta nedeljno. Pošta se iz Sombora otpremala u podne, a pisma se strankama uručivala sutradan izjutra, posle osam sati, čim se pošta otvori. Kako je obim poštanskog saobraćaja postajao veći, nametnuo se i problem zapošljavanja većeg broja ljudi, a trebalo je više kola i konja.

Diližansa (brza kola), koja je prevozila u prvom redu ljude, polazila je iz Sombora za Temišvar svakog drugog četvrtka, navodi Stepanović. Gotovo vek pošto je proradila pošta, počelo je uvođenje telefona. Ministarstvo pošta Austrougarske je 1893. godine odobrilo plan postavljanja gradske telefonske mreže u Somboru, i upravo te godine ovde su zazvonili prvi telefoni.

Podataka o poštanskom životu u Somboru do Drugog svetskog rata bilo je savim malo. Nije sačuvana arhivska građa, pa je teško pretpostaviti šta se sve činilo i postiglo na unapređenju poštanskog saobraćaja.

Telefon za varoškog baštovana

KADA je o telefonima reč, veza sa centralom se uspostavljala induktorskim putem (okretanjem ručice) i preko nje se dobijao traženi broj. Prvi telefoni su postavljeni u kancelariji velikog bačko-bodroškog župana, podžupana, somborskog gradonačelnika, policijskog kapetana, kao i u bolnici. Potom je telefonska veza uvedena varoškom baštovanu, vatrogascima, železničkoj stanici, vojničkoj kasarni i drugima.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

U 18 objekata za smeštaj migranata u Srbiji trenutno nalazi 3.818 migranata, a njihov broj u prihvatnim centrima na jugu Srbije je smanjen.

To je izjavio portparol Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković.

On je za agenciju Beta rekao da migranti sve više odlaze u prihvatne centre na severu zemlje, pre svega u Sombor, Suboticu i Kikindu.

Mišković je rekao da je u četiri prihvatna centra za migrante u Pčinjskom okrugu smešteno ukupno 426 osoba, i da 91 dete pohađa osnovne škole u Preševu, Bujanovcu, Vranju i Bosilegradu.

"Već nekoliko nedelja imamo nešto manje od 4.000 izbeglica smešteno u svim objektima za smeštaj izbeglica u Srbiji, ali očekujemo da se dolaskom hladnijih dana njihov broj poveća za nekoliko stotina", rekao je on.

Prema njegovim rečima za sve koji su smešteni u prihvatnim centrima obezbeđena su po tri obroka dnevno, a hrana je prilagođena i sprema se prema njihovim navikama i religijskim običajima.

"Najviše migranata na jugu Srbije i dalje ima u prihvatnom centru u Preševu - 201, zatim u Vranju - 130, u Bujanovcu - 63 i u Bosilegradu - 32", rekao je Mišković.

Naveo je i da u svim prihvatnim centrima na jugu Srbije ima još mesta, a za je za sve migrante obezbeđena i odeća.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 09 mart 2017 00:00

Za treću sreću

Nekada najmnogoljudniji južnoslovenski grad, Sombor je podelio sudbinu većine srpskih varoši i poslednjih godina „prednjači“ u neveseloj statistici smanjenja populacije, i pored napora lokalnih vlasti da, onoliko koliko im dozvoljavaju zakonski okviri podstiču mlade roditelje u šta se ubraja i finansijska podrška veštačkoj oplodnji. Tako su odbornici ovdašnje gradske Skupštine pre tačno godinu dana usvojili odluku o finansiranju trećeg pokušaja veštačke oplodnje, čiji se zvanični rezultati već znaju.

U prošlogodišnjem varoškom budžetu je za ove namene obezbeđen milion dinara, a starosna granica potencijalnih budućih majki je postavljena na 45 godina, što je znatno više od one koju propisuju pravila po kojima prva dva pokušaja finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tročlana komisija, koju pored pravnice iz Gradske uprave čine i dva lekara - specijalisti ginekologije i akušerstva, vršili su procenu prijavljenih parova, nakon koje su u protekloj godini tri para željna roditeljstva dobili pravo na ovakvu vrstu finansijske pomoći Grada. Kako zvanično saznajemo iz redova nadležne komisije, dok su dva para još uvek u procesu trećeg pokušaja veštačke oplodnje, jednom paru se već posrećilo pošto uskoro očekuju i rođenje blizanaca.

Istovetna suma novca, milion dinara, je u svrhu finansiranja trećeg pokušaja veštačke oplodnje obezbeđena i za ovu godinu, a parovi pored srpskog državljanstva moraju da ispune i uslov po kojem makar jedan od potencijalnih budućih roditelja mora biti nastanjen u Somboru najmanje pet godina pre podnošenja zahteva. Pored toga, šansu za ovakav vid pomoći iz gradskog budžeta uslovljava i pravilo po kome je zahtev validan ukoliko ukupna prosečna mesečna primanja oba roditelja ne prelaze dvostruki iznos prosečne zarade u Srbiji, ali i to da parovi moraju da ispunjavaju zdravstvene kriterijume koje je propisala republička stručna komisija Ministarstva zdravlja za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju.

Koliko je važno i ovakvo „hvatanje za slamku“ svedoči i to da se varoš koja je sredinom 19. veka, tačnije po popisu iz 1852. godine, sa svojih tadašnjih 22.363 stanovnika bila mnogoljudnija ne samo od Novog Sada, već i od Beograda i Zagreba, godinama unazad nalazi na demografskoj strmoglavici, ali i da je prosečna starosna struktura Somboraca čak 45 a Somborki 43 godine. Grad i njemu pripadajuća naselja su tako za jednu deceniju između dva poslednja popisa, ostali bez gotovo 10 odsto stanovništva, pa više gotovo nikoga ovde i ne čudi kada se u lokalnom nedeljniku „Somborske novine“ u rubrici rođenih u prethodnoj sedmici pronađu svega dva ili tri imena, dok u onoj „umrli“ osvanu imena i preko 30 preminulih Somboraca za svega sedam dana. Slika je još sumornija kada se zna da u ovdašnjem porodilištu na svet dolaze i bebe čiji su roditelji, pored Sombora, i iz okolnih opština Kula, Odžaci i Apatin.

Pokloni čekali bebe
Sumornu sliku demografskog ponora Sombora u čijem se porodilištu prethodnih godina rađalo oko 1.000 beba, možda najbolje oslikava događaj sa tradicionalnim darivanjem prvorođenih beba u ovoj godini. Naime, nakon što je u prvim satima 2017. godine na svet došla prva beba, gradski čelnici su moraju da čekaju naredna tri dana ne bi li saznali ime i drugorođene bebe, dok se na preostale tri bebe čekalo danima nakon što su svi novogodišnji praznici prošli.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Nepuna dva meseca nakon demontaže, rampe na pružnom prelazu kod železničke stanice Bukovački salaši (na putu Sombor – Apatin) su u petak, 17. februara vraćene, a svetlosna saobraćajna signalizacija je ponovo u funkciji.

Kako saznajemo, Železnice Srbije su na ovom pružnom prelazu ponovo zaposlile radnika koji će tokom svog radnog vremena, od 07 do 18 sati upravljati branicima, tako da će u pomenutom periodu rampe na ovom prelazu biti spuštene kada nailazi voz. Od 18 do 07 sati, rampe će biti podignnute i kada prolazi voz, tako da će u tom periodu vozači morati dodatno da obrate pažnju prilikom prelaska preko pruge i da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju. Prema važećem redu vožnje, na pružnom prelazu Bukovac rampa neće biti spuštena kada nailazi voz u 22 sata i u 3:45 sati.

Apel policije vozačima da budu naročito obazrivi kada nailaze na ovaj pružni prelaz i dalje stoji, jer u neposrednoj blizini postoje građevinski objekti koji umanjuju preglednost samog nailaska na prugu, pa je na ovom mestu potrebno doslovce zaustaviti vozilo ispred pružnog prelaza i za svaki slučaj proveriti da li nailazi voz.

U svakom slučaju, Zakon o bezbednosti saobraćaja je jasan i decidan: prednost na ukrštanju drumskog i železničkog saobraćaja ima železnički saobraćaj i vozači su dužni da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju na prelazima. Kako bi se izbegle saobraćajne nesreće ili bilo koje neželjene situacije u momentima kada rampe na prelazu kod Bukovca nisu spuštene, vozači putničkih vozila moraju da ispoštuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja i saobraćajnu signalizaciju, i ustupe prvenstvo prolaza železničkom saobraćaju, kažu iz policije.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti

Tokom predstojećeg vikenda u SOmboru će biti dežurna Centralna apoteka, Venac Radomira Putnika 27. Telefon: 025/416 316.

Tokom praznika(31. decembra, 1, 2. i 3. januara 2017.) biće dežurna I Narodna apoteka, Kralja Petra I br 36. Telefon: 025/412 079.

Objavljeno u Somborske vesti

Na području Apatina i Sombora uhapšena je grupa od 10 lica, a pronađena je ogromna količina oružja, izjavio je ministar policije Nebojša Stefanović.
Akcija u Apatinu i Somboru, nađena ogromna količina oružja

Razotkrivena je i uhapšena grupa koja je prodavala, distribuirala i koristila različito naoružanje, dodao je on.

Stefanović je rekao da su uhapšeni i organizatori te grupe i naveo da je nađeno devet kilograma plastičnog eksploziva, 20,7 kilograma TNT ekspoloziva, sa više desetina električnih detonatora, 111 ručnih bombi, 12 ručnih protivtenkovskih bombi, dve zolje, 10 tromblonskih mina, osam automatskih puški, dve poluatomatske, jedan puškomitraljez, šest pištolja, dva karabina, jednu malokalibarsku pušku, 6000 komada municije, jednu protivtenkovsku minu i ostali prateći pribor.

"Radi se zaista o ogromnoj količini naoružanja koje je ta grupa prodavala", rekao je Stefanović gostujući na TV Pink.

Pohvalio bih dobru saradnju policije i Tužilaštva za organizovani kriminal, istakao je Stefanović.

"Ovoj grupi je presečen put, 10 lica je privedeno i zaplenjena je kompletna količina naoružanja" dodao je Stefanović.

Na pitanje ima li indicija kome je oružje upućeno ministar unutrašnjih poslova je rekao da je istraga u toku i dodao da uvek postoji zabrinutost zbog pretnji terorizmom kao i zbog toga kome je sve to oružje moglo dospeti u ruke.

Istraga se proširuje i dalje, rekao je Stefanović i podsetio da je ove godine bilo više dobrih rezultata postugnutih sa kolegama iz inostranstva i sarađujemo sa kolegama iz inostranstva.

"Zabrinuti smo naravno ne samo zbog upotrebe tog naoružanja u našoj zemlji već i mogućnosti da ono dođe i u neke druge evropske prestonice i da se njime načini krivično delo" dodao je.

On je kao primer dobre saradnje naveo Francusku rekavši da su u saradnji sa tamošnjom policijom presečeni neki švercerski kanali gde je bilo krijumčarenja naoružanja autobusima prema Parizu.

"Zahvaljujem svim pripadnicima policije koji su u tom teškom zadatku učestvovali i mislim da smo pokazali da policija vrlo efikasno radi svoj posao" rekao je Stefanović.

Izvor: B92.net

Objavljeno u Somborske vesti

Dragana Đapić iz Stanišića kod Sombora dobila je od Pokreta socijalista čestitku povodom Dana žena iz seoskih područja. Odgovorila je na način koji sjajno odslikava kakav je položaj žena na selu...

Prenosimo u celini pismo kojim je Dragana Đapić odgovorila na čestitku stranke Aleksandra Vulina.

Poštovane drugarice iz Pokreta socijalista,

hvala na čestitki povodom Dana žena iz ruralnih područja. Prihvatam dobru nameru i moram priznati, bilo mi je toplo oko srca kada sam videla to „drugarice“. Međutim, želim da vas obavestim da seoske žene više ne postoje.

Ono što je vaš predsednik video pre neki dan u Zrenjaninu, obilazeći Sajam stvaralaštva seoskih žena, samo su naše bake i pokoja devojka koja nije uspela da napusti selo, ne svojom voljom.

Seoske žene iz mog kraja su fabričke radnice koje rade po halama koje se zimi ne greju, a leti ne hlade, za 23.000 dinara. Ili u hladnjačama u kojima im je satnica 150 dinara, sedam dana nedeljno; ako imaju više od pet dana mesečno odsustva, satnica im je 120 dinara. Nema vikenda. Nema neradne nedelje kad seoska žena u svojoj kući napravi ručak, od žute supe do sitnih kolačića. Ili rade kod Kineza dvokratno, neosigurane, za (ne karikiram) 10.000 dinara mesečno. One ne rade nedeljom. Možda one nedeljom prave žutu supu.

Petnaest godina sam vodila evidenciju o broju rođenih i broju umrlih u mom selu, koje sad ima 4.000 stanovnika. To sam radila za potrebe seoskih novina, jedinih u Vojvodini, dok sam bila radnik u Domu kulture i dok me naša vlada nije otpustila u procesu racionalizacije, u kojoj se otpuštaju radnici primljeni za stalno, a primaju na određeno članovi SNS i koalicioni partneri.

Ta evidencija je pokazala da se, u proseku, u našem selu godišnje rodi 20 dece, a umre 100 ljudi. Deca seoskih žena koje su rođene u mom selu, rađaju se tamo gde žive njihov majke – u Novom Sadu, Subotici, Kanadi, Australiji, Nemačkoj... Evo nekoliko primera, da ne pomislite da karikiram ili da pričam uopšteno: Snežana (1984. godište, diplomirana pravnica) rodila je devojčicu u Novom Sadu, gde živi i radi; Ana (1989, diplomirani ekonomista) živi i radi u Subotici, i tu je rodila devojčicu; Sanja (diplomirana pravnica, 1985. godište) svog dečaka rodila je u Novom Sadu, gde živi i radi; Dragana (1990, dipl. ekonomista) - u Novom Sadu; Aleksandra (1994) u Novom Sadu; Svetlana, troje dece - u Nemačkoj; Dragana, dvoje dece, u Norveškoj; Sandra, troje dece, u Nemačkoj... Spremna sam da vam dam i njihove kontakte ako želite. I mogu da nabrajam na tri strane.

Samo u prvoj polovini ove godine, tri porodice sa osmoro dece otišle su u inostranstvo da žive i rade.

U procesu racionalizacije, seoske ili, kako vi to kažete, ruralne sredine u opštini u kojoj živim ostale su bez biblioteka i domova kulture. Ostavili su nam „pola“ pedagoga, „pola“ matičara, „pola“ zubara... Javna preduzeća preuzela su prostore mesnih zajednica i pripremaju se da naplate zakup kulturno-umetničkim društvima, dobrovoljnim vatrogasnim društvima, udruženjima žena. Ni ovo ne karikiram. To mi je rekao direktor javnog preduzeća u zvaničnoj poseti mesnoj zajednici.

Prilikom mahinacija u konkursima koje je raspisalo Ministarstvo rada i socijalne politike pre dve godine, kada su sredstva podeljena u humanitarne svrhe, seosko udruženje žena je ostalo bez sredstava za realizaciju dugogodišnjeg projekta kroz koji se brinulo o deci iz socijalno ugroženih kategorija.

Nema više seoskih devojčica. To znači da neće više biti seoskih žena. Ako nema seoskih žena, neće više biti ni sela ili, kako vi to kažete, ruralnih područja. Zbog toga vas molim da me skinete s mejling liste i da mi više ne čestitate Dan žena iz ruralnih područja, jer u mom kraju takvih žena više nema. S poštovanjem, drugarica Dragana Đapić.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Srpski košarkaš Nikola Jokić u opširnom intervjuu govorio o reprezentaciji Srbije, ambicijama u NBA, nadimku, svom Somboru, ali i o lošim navikama kojih se otarasio kako bi napredovao kao igrač.

Prva je bila kao iz snova. Dobio je minute, iskoristio ih, napredovao kod Majkla Malonea, bio treći u izboru za rukija godine - i po svemu sudeći Denver će "zidati" ekipu oko njega - a na kraju je sve začinjeno olimpijskim srebrom sa reprezentacijom Srbije u Riju.

Tek mu je 21. godina, a tek pre četiri je godine je počeo profesionalno da se bavi košarkom.

U opširnom intervjuu za jedan navijački portal Nagetsa opušteno je govorio o ljubavi prema konjima i kako je čistio štale, o čemu smo vam već pisali, ali i o svojim saigračima, reprezentaciji Srbije, Olimpijskim igrama, nezdravima navikama kojih je morao da se reši kako bi napredovao, ali i o voljenom Somboru u koji planira da se vrati kada završi karijeru.

"Ponovo ću živeti tamo kada završim karijeru. Moji roditelji su tamo, moja porodica, moja devojka. Svi koje znam. Nisam osoba koja voli velike gradove, više sam za one manje u kojima vidim poznata lica dok šetam. Zato volim moj Sombor", počeo je priču Nikola Jokić.

Njegovi sugrađani iznenadili su ga po povratku sa Olimpijskih igara, a on nije mogao da sakrije suze.

"To je bio veoma emotivan trenutak za mene. Uopšte nisam to očekivao, nisam čak ni očekivao da je u celoj Srbiji takva ludnica zbog našeg srebra. Prvo se u Beogradu okupilo hiljade ljudi koji su čekali nas, vaterpoliste, odbojkašice, košarkašice i sve ostale, a u Somboru su napravili doček samo za mene. Bilo je prelepo videti sva ta poznata lica. Bio sam dirnut time što me čitav moj grad tako podržava!".

Novinar koji ga je intervjuisao priznao je da je i njemu bilo teško dok je gledao taj snimak.

"Zasuzile su mi oči dok sam gledao koliko ti znači podrška prijatelja i fanova".

"Hm, ispravio bih te nešto. U Somboru – to nisu moji fanovi. To su moji ljudi. Igrao sam košarku sa njima, družim se sa njima, delio sam sa njima i dobro i loše. Ne mogu da kažem da su to moji fanovi, to su moji prijatelji!", naglasio je Nikola.

Potom su prešli na košarku, a pitanje je glasilo da li ima nešto što više voli u evropskom stilu košarke u odnosu na onu u NBA?

"Iskreno, osećam razliku, ali ona nije velika. Ne znam kako da ti objasnim, ali u Srbiji se malo razlikuje po pravilima. Ali, ne osećam neku veliku razliku jer je košarka...košarka. Principi su još uvek isti i ne mogu te neka pravila sprečiti u tome da ti i tvoji saigrači postižete poene", kazao je Nikola i dodao da mu je prošle godine u adaptaciji na Ameriku dosta pomoglo što je veći deo godine imao društvo braće i devojke.

Njegova braća su starija 11 i 13 godina od njega, ali su ipak bliski. Uz njih je zavoleo košarku.

"Majka mi je pričala da su me vodili na basket i da sam ih ja stalno gledao. I oni su bili deca, ali sam voleo da ih posmatram kako igraju. Sedeo sam satima sa njima. Sećam se da kada sam imao pet ili šest godina da su mi prvi put dozvolili da igram sa njima. Zavoleo sam košarku uz njih".

Nije mu dugo trebalo da dobije nadimak u NBA, pa će kod njega ostati zapisano "Joker".

"Ee, za to je kriv Majk Miler. On je smislio taj nadimak! Volim da se zabavljam i šalim, naročito u svlačionici. Volim sve da nasmejem, nekada osećam da je to moj posao. Mi se šalimo i van terena, u dobrim smo odnosima, a to zna da utiče pozitivno na našu igru. Takva mi je cela porodica, stalno izazivamo jedni druge!", objasnio je on "poreklo" nadimka.

Potom je još malo pričao o privatnim stvarima koje košarkaši često izbegavaju u intervjuima.

Kao košarkaš za koga se može reći da ima visok "košarkaški IQ" i nije iznenađenje koji predmet mu je bio najomiljeniji u školi.

"Obožavao sam matematiku. Brojevi i rešavanje problema su me uvek zanimali, a mislim i da je povezana sa košarkom. Volim da učim, a iako imam mnogo stvari koje svakog dana moram da radim, još uvek uživam u tome. Volim da razmišljam o tome kako mogu da iskoristim ono što sam upravo naučio i volim kada sam dobro pripremljen".

Tome može da se doda i "učenje akcija", a poznato je da je Jokić počeo kao plejmejker, pa je pitanje glasilo kako je to uticalo na njega.

"Uf, mislim da je mnogo. To je mesto na kom naučiš da driblaš, da kontrolišeš loptu i samu igru. Upravljaš svojim saigračima, a to mi je pomoglo da postanem dobar 'dodavač'. Kada igraš na 'pleju' to je samo dodavanje, dodavanje, dodavanje, a to mi pomaže i na ovom mestu. Pomerio sam se sa 'keca' na 'peticu', ali dobro to je bilo pre sedam godina… I bio sam rezervni plejmejker. Igrao sam samo 10 ili 15 minuta po utakmici".

Nastavio je Jokić da bude skroman i da ne dozvoli da se zanese.

"Ne volim da se hvalim. Nisam superstar ili košarkaš koji će se naći na listi '10 najboljih poteza dana'. Ja sam… Mislim da sam ja samo običan, normalan momak koji se nada da će pomoći svom timu da pobedi u svakoj utakmici".

Kao jedna od najvažnijih stvari pred prvu sezonu u NBA bila je saradnja sa Stivom Hesom uz pomoć kog je smršao 13 kilograma za svega 42 dana i tako potpuno "fit" zaigrao u dresu Denvera.

"Najvažniji potez moje karijere. Felipe Ajhenberger i Stiv Hes su mi pomogli u teretani, promenili mi režim ishrane. Sada jedem od šest do osam obroka dnevno. Jedem proteinske šejkove, salate, piletiku, junetinu, ribu... Ma sve. To je sve pečeno na zdrav način, na posebnom ulju, a to je nekako... Kako da kažem, pomalo bljak...", nasmejao se Jokić.

"Važno je da se hranim zdravo, a to nekada nije lako jer mnogo putujemo".

Nikola, a šta si jeo pre nego što ti je Stiv Hes promenio režim ishrane?

"Ha-ha, pa možda bolje da ne kažem šta sam jeo. Ali sam pio galon (4l) koka-kole svaki dan!"

Prošlo je već godinu i po dana otkako ne pije koka-kolu, a za to vreme se mnogo toga promenilo u njegovoj karijeri, a kao kruna svega došao je nastup na Olimpijskim igrama i sjajne partije u dresu reprezentacije Srbije sa kojom je osvojio srebro.

U prvoj utakmici protiv SAD (grupna faza) briljirao je sa 25 poena, šest skokova i 3 asistencije.

"Lopta se odlično kretala u napadu, a oni su mi svojim dodavanjima omogućili lake poene. Bar trećina poena sa te utakmice je bila baš-baš laka. Odigrali smo sjajno, a bili smo na šut od pobede, ali Bogdan Bogdanović nije pogodio trojku, ali okrenuli smo se narednim mečevima i stigli do finala".

U finalu je ipak SAD bio mnogo bolji i lako je savladao našu reprezentaciju.

"Mislim da nismo odigrali mnogo drugačije. Nismo imali energiju koja nas je krasila. Kad smo pobedili Australiju u polufinalu emotivno smo se ispraznili. Pobedili smo ih trideset razlike i izgubili mnogo energije jer je naš cilj pre svega bila medalja", objasnio je on.

Sezona za njegov tim počinje 26. oktobra.

izvor: Mondo

Objavljeno u Planeta

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Ognjen Bjelić, posetiće u utorak, 13. septembra 2016. godine, opštinu Kula i Grad Sombor, i sa lokalnim čelnicima održati radne sastanke gde će predstaviti ciljeve rada Sekretarijata i očekivanja od lokalnih samouprava u narednom periodu.

Sekretar Bjelić će u 12 sati boraviti u Kuli, gde će u zgradi opštine razgovarati sa predsednikom opštine Pericom Videkanjićem (ul. Lenjinova 11, zgrada opštine), dok će u 14 sati obići Sombor, gde će ga primiti gradonačelnica Dušanka Golubović (zgrada gradske uprave, Trg cara Uroša 1).

Izvor: 025info.rs

Objavljeno u Somborske vesti

U prvoj polovini 2016. godine Zapadnobački upravni okrug posetilo je 8.048 turista, od čega 5.761 domaćih i 2.287 stranih, što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Sombor i Apatin su bili najposećeniji, objavljeno je na sajtu Regionalne privredne komore Sombor.

rpk-sombor-1Broj dolazaka turista u junu ove godine je za 8,78 odsto manji nego u istom mesecu prethodne godine, od čega je za 4,06 odsto stranih turista manje posetilo naš region u junu, dok je broj dolazaka domaćih turista manji za 10,47 odsto.

Broj noćenja je za prvih šest meseci veći za 2,03 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, gde su domaći turisti ostvarili za 9,86 odsto veći broj noćenja u odnosu na isti period 2015. godine.

U junu ove godine u odnosu na jun 2015. u okrugu je ostvareno manje noćenja za 12,79 odsto, navode iz RPK Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Dobrotvorna ustanova Pravoslavne Eparhije bačke "Vladika Platon Atanacković" je i ove godine, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice realizala dobrotvornu akciju deljenja lanč paketa, pod nazivom "Niste zaboravljeni".

Lanč paketi sa osnovnim životnim namirnicama, najugroženijim porodicama i pojedincima na području opštine Odžaci i Sombor dodeljeni su u saradnji sa crkvenim opštinama iz Odžaka i Sombora.

Zahvaljujući dobijenim informacijama od strane sveštenika koji sveštenosluže na području opština Odžaci i Sombor, Ustanova je dobila mogućnost da oformi socijalnu kartu ugroženog stanovništva i na području navedenih opština. Socijalna karta za grad Novi Sad je formirana prilikom realizacije prošlogodišnjeg projekta "Ne zaboravi me", koji je takođe realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacinalne manjine – nacionalne zajednice.

Projekat je realizovan kako bi Crkva, kroz socijalni angažman u savremenom društvu, iskazala svest o socijalnoj i društvenoj odgovornosti i time dala svoj doprinos u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se čovek suočava u svakodnevnom životu.

S obzirom na to da se pod okriljem Ustanove, realizuje projekat Služba pomoći i nege u kući, na osnovu iskustva sa terena došlo se do saznanja da je sve više porodica kojima je potrebna pomoć u svakom obliku.

Ustanova je tokom realizacije projekta "Niste zaboravljeni" za korisnike Službe obezbedila potrebna sredstva za pomoć i negu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

 

Klub borilačkih sportova Galaktik iz Sombora u nedelju, 29. novembra organizuje jedanaesto kolo Lige Vojvodine u boksu a tom prilikom u gradskoj hali Mostonga, rukavice će ukrstiti borci iz Srbije, Mađarske i Hrvatske.

Početak borbi je zakazan za 16 sati a cena ulaznice biće simboličnih 100 dinara. Prihod od kupljenih karata ide u humanitarne svrhe, za pomoć Mihajlu Tonkoviću iz Bačkog Brestovca kojem za hitnu transplantaciju bubrega u Berlinu potrebno oko 100.000 evra. Svi koji nisu u mogućnosti da prisustvuju reviji boksa u Somboru a žele da pomognu ovom mladom momku, novčanu pomoć mogu uplatiti na račune u banci Intesa: dinarski račun 160-5500101014062-03 ili devizni račun RS35-160-5530200649823-10, na ime Mihajlo Tonković. 

Iz uprave Kluba borilačkih sportova Galaktik pozivaju sve zainteresovane da svojim dolaskom u halu pokažu humanost i ujedno podrže takmičare.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 20 novembar 2015 08:54

Mihajlović: Rušimo i vile i vikendice

Zakon o ozakonjenju nelegalno izgađenih objekata, koji bi trebalo da bude usvojen u skupštini, predviđa da se konačno završi sa nelegalnom gradnjom.

Zakon će pomoći da se bespravni objekti ozakone brzo i jeftino, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je poručila da je taj zakon jednak za sve i da se potpuno razlikuje od prethodnih, zato što će država ozakoniti nelegalne objekte. 

Srbija već 18 godina pokušava da reši problem "divlje gradnje", kazala je Mihajlović na RTS. 

Na pitanje da li će u državi u kojoj je svaki treći objekat "divlji", šesti pokušaj legalizacije uspeti, Mihajlović je precizirala da ovog puta država radi ozakonjenje objekata. 

Ona je rekla da vlasnici koji su podneli zahtev za legalizaciju, a njih je oko 700.000, sada treba da čekaju obaveštenje da dođu da plate taksu i tako postaju vlasnici. 

Međutim, kako je dodala, drugih 800.000 vlasnika nelegalnih objekata, prema novom zakonu ne treba bilo šta da rade već da sačekaju inspektora, koji će sagledati situaciju i izdati dokument o rušenju. 

Na pitanje da opozicija zamera što, kako kažu, zakon štiti bogate, Mihajlovićeva odgovara da zakon nikoga ne štiti i da će on obezbediti da vlasnici dobiju papir o vlasništvu i konačno da mogu da raspolažu svojim objektom. 

"Mi smo želeli da zakon bude brz, jeftin, i da konačno završimo sa nelegalnom gradnjom", naglasila je Mihajlovićeva. 

Ministarka je rekla da vlasnici objekata u nacionalnim parkovima prve zone zaštite, kao i vlasnici objekata na klizištima, u okviru vodotokova neće dobiti dozvolu i da će ti objekti biti srušeni. 

"Vile, vikendice na obalama reka, svi koji su gradili u vodotokovima, neće moći da se ozakone. Zakon nema ni ime ni prezine", poručila je Mihajlovićeva.

izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najmlađi Poletovi takmičari su učestvovali 18.04.2015. na međunarodnom plivačkom mitingu „VIII Emel kup” u Baji, Mađarska koji je ujedno i Kup bratskih gradova. 

Za Polet je plivalo 24 takmičara, (15 dečaka i 9 devojčica) koji su u jakoj konkurenciji osvojili ukupno 6 medalja. Zlatnu medalju u disciplini 50m prsno osvojio je VUK MILOŠEVIĆ. MATIJA RAĐENOVIĆ je osvojio dva srebra, u disciplinama 100m leđno i 100m prsno. ZSOFIA VARGA je osvojila srebro u disciplini 50m prsno i bronzu na 50m slobodno. Poletova štafeta dečaka 2005. godište i mlađi, 4x50m kraul u sastavu M. RAĐENOVIĆ, V. MILOŠEVIĆ, K. BRUNJAI I STOJANOVIĆ osvojila je bronzanu medalju. U Kupu bratskih gradova takmičari PK Poleta su osvojili drugo mesto iza plivačkog kluba iz Seksarda.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 30 jun 2014 04:36

21 medalja za PK Feniks

Protekle subote je u Vrbasu u organizaciji pk “Bjelica” održan V međunarodni „Bjelica kup“.  Vrbas je okupio 307 takmičara iz 23 kluba Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. 

Plivački klub “Feniks”, Sombor se predstavio sa 13 plivača.14. član, Damjan Stanković takmičio se u bojama Plivačkog Saveza Vojvodine. On je proteklih 7 dana bio u kampu PSV u Vrbasu, sa još 7 plivača i 8 plivačica  2004.god. Prošli su brojna testiranja i treninge, i predstavili se na mitingu kao takmičari.

Osvojeno je 21 medalja (13 zlatnih, 4 srebrne i 4 bronzane )

Najvrednije rezultate isplivala je Rebeka Repman koja je osvojila dve zlatne medalje na 50 m kraul i 100m kraul kao i dve srebrne medalje na 50m delfin i 50m leđno. Za najvrednije rezultate po FINA bodovima organizator takmičenja je Rebeku nagradio sa peharom i robnom nagradom. Nikola Popović osvojio je četiri zlatne medalje na 50m kraul, 100m kraul, 50m leđno i 50m delfin. Organizator takmičenja je nagradio Nikolu Popovića sa peharom za najbolje isplivane rezultate u 4 discipline po FINA bodovima. Patricija Repman osvojila je 4 zlatne medalje na 50m kraul, 50m prsno, 50m delfin i 100 m kraul. Nataša Kljajević osvojila je dve zlatne medalje na 50 m leđno i 200m mešovito. Elena Stanković osvojila je zlatnu medalju na 50 m delfin. Nemanja Bukalov osvojio je jednu srebrnu medalju na 100 m kraul i tri bronzane medalje na 50m kraul, 50m leđno i 50 m delfin. Miljan Merkl osvojio je srebrnu medalju na 50m prsno. Sonja Bogišić osvojila je bronzanu medalju na 100 m kraul. Ako se tome doda još jedna srebrna medalja Damjana Stankovića na 50 m kraul koji je učesnik kampa Plivačkog saveza Vojvodine može se zaključiti da je ovo tamičenje jedno od najboljih nastupa plivačkog kluba Feniks iz Sombora. To dokazuje i podatak da je plivački klub Feniks treći u ekipnom plasmanu po bodovima na ovom takmičenju. Ostali članovi ekipe : Barbara Repman, Milijana Rajinović, Jefimija Zurković, Miloš Merkl, Sanja Galac plivali su svoje najbolje rezultate, ali su ovaj put ostali bez medalja. 

Objavljeno u Somborske vesti

Pozivamo Vas da prisustvujete i medijski ispratite javnu tribinu  „Trgovina ljudima – zato što se tiče svih nas“, u organizaciji Foruma žena Gradske organizacije LSV Sombor.

Tribina se održava u ponedeljak, 9. decembra, sa početkom u 18 sati, u Velikoj sali Gradske kuće, a predavači na tribini su gosti iz NVO „Atina“ iz Beograda.

Svojim prisustvom dajete značajan doprinos akciji međunarodnog karaktera „16 dana ženskog aktivizma“.

Objavljeno u Politika

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top