Generalnog štrajka radnika Pošta Srbije koji je bio najavljen za ponedeljak neće biti.

Ovo su danas na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić saopštili predstavnici reprezentativnih sindikata.

Na sastanku koju je održala sa v.d direktorkom „Pošte Srbije“ Mirom Petrović i predstavnicima sindikata, predsednica Vlade je zahvalila na konstruktivnom pristupu i naporima da se, u otvorenom dijalogu, nastave razgovori o situaciji u tom preduzeću.

-Vlada Srbije opredeljena je da, u razgovoru sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, razgovara o daljem poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u JP „Pošta Srbije“, naglasila je predsednica Vlade. Odluka o odustajanju od štrajka potvrđuje posvećenost konstruktivnom rešavanju otvorenih pitanja i odgovornost prema građanima i svim korisnicima usluga „Pošte Srbije“, rekla je Ana Brnabić nakon sastanka.

U skladu sa dogovorom koji je postignut na prethodnom sastanku, koji je pre nedelju dana Brnabić održala sa predstavnicima reprezentativnih sindikata JP „Pošta Srbije“ i v.d. direktorkom Mirom Petrović, odlukom Vlade Srbije zaposlenima zarada je isplaćena iz dobiti preduzeća, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina.

U razgovorima je dogovoreno da će biti priređena analiza poslovanja „Pošte Srbije“, kao i da se nastave razgovori o svim otvorenim pitanjima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sto hiljada srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanije, i to za male pare i u lošim uslovima. I pored toga, država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje zakona o radu, navodi se u analizi organizacije “Clean Clothes Campaign”. Iz Vlade na kritike odgovaraju da obezbeđuju investitore kakve mogu.

“U predvorju Bangladeša” - tako Nemački Dojče Vele opisuje izveštaj ugledne međunarodne organizacije koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji, o situaciji u kojoj se nalaze radnici u Srbiji, a koji rade za poznate evropske kompanije.

Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje menadžera, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad… - sve to se nalazi u izveštaju organizacije “Clean Clothes Campaign”.

Srbija, kako se navodi, ne samo da ostaje nema na ovakve postupke, nego čak i svesrdno pomaže takve strane investitore.

“Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već je to i zemlja čija Vlada obezbeđuje velikodušne finansijske benefite: direktne subvencije za svakog zaposlenog, jeftino ili besplatno zemljište, prateću infrastrukturu, oslobađanje od poreza su samo neki od poklona za krupni kapital”, navodi se u izveštaju.

U Vladi i ne pokušavaju da demantuju takav opis. Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

“Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete i kakvi dolaze u tom trenutku. I onda ste suočeni sa tim da tim ljudima date makar neki izbor: Neki posao sa nekom platom ili nikakav posao ni sa kakvom platom”, navodi ona.

A samo dva sata pre ove izjave, premijerka je otvorila Beogradske investicione dane odakle je poručila da je Srbija pravo mesto za investiranje.

“Na listi 'Fajnenšal tajmsa' za privlačenje stranih investicija smo na prvom mestu od zemalja u regionu, prvi put smo najbolje rangirani i to nam daje prostor da kažemo investitorima da dođu u što većem broju i investiraju u Beograd i Srbiju”, poručila je premijerka.

I dok “Fajnenšal tajms” stavlja Srbiju na prvo mesto u regionu po investicijama, Dojče Vele nas po pitanju položaja radnika stavlja u rang zemalja jugoistočne Azije. I to zbog toga što Vlada, prema navodima “Clean Clothes Campaigna” dovodi investitore - po svaku cenu.

A da li u Vladi misle da na pogrešan način privlače investitore? “Apsolutno stojim iza toga kako je to vođeno i koja je bila filozofija iza toga kako su dovođeni investitori”, kaže premijerka Brnabić.

I investitori imaju svoju filozofiju. Kako se navodi u analizi “Clean Clothes Campaigna”, većina od 48 radnika koji su pristali da govore za istraživanje dobili su identičan odgovor kada su se pobunili na uslove rada: “Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.”

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 28 oktobar 2017 00:00

Kada će Boreli nastaviti proizvodnju?

Proizvodne hale Fabrike obuće Boreli u stečaju prazne su od polovine septembra. Ko će biti novi zakupac još se ne zna, jer odbor poverilaca još nije doneo nikakvu odluku. U zakup želi i jedna nemačka firma, ali i raniji zakupac "Darfur Boreli".

Prethodni zakupac "Darfur Boreli" iz somborske fabrike je izašao polovonom septembra. Radnicima je ostao dužan jednu i po platu, a pitanje je i šta će biti sa 3,6 miliona dinara koje je od grada Sombora dobio za zapošljavenje radnika. Obaveza je bila zapošljavanje 20 radnika na godinu dana.

"Ako "Darfur Boreli" ne nastavi rad u Somboru naravno da će biti izvršen povraćaj naših sredstava. Mi imamo i obezbeđenje za to", kaže član Gradskog veća zadužen za finansije Sava Dojić.

Prema rečima Dojića problemi su počeli polovinom septembra kada su radnici obustavili proizvodnju, a "Darfur Boreliju" naloženo da izađe iz fabričkih hala.

"Stečajni upravik je 12. septembra zabranio ulazak u fabriku zaposlenima u "Darfur Boreliju" i naložio im da objekte isprazne od svojih stvari", kaže Dojić.

Odluka o tome ko će sklopiti ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i time postati zakupac proizvodnih hala "Borelija" u stečaju odbor poverilaca još nije doneo. U roku je stigla samo ponuda iz Nemačke, ali je "Darfur" dostavio pismo o namerama.

Podršku da nastavi proizvodnju u Boreliju ima od socio-ekonomskos saveta.

"U pitanju je 130 radnika, a ako dođe neko novi mi ne znamo koliko će on angažovati radnika", kaže Radoslav Prokić, predsednik Socio-ekonomskog saveta Grada Sombora.

"Rešenje nije da radnici sede kod kuće i da fabrika ne radi. Mi smo pokušali da učestvujemo u rešenju problema, ali sve je još uvek neizvesno", kaže Zoran Purić, predsednik veća Samostalnog dindikata grada Sombora.

Dragan Perović suvlasnik "Darfur Borelija" obećao je radnicima da će, bez obzira da li će ili ne nastaviti proizvodnju isplatiti plate. Kada, nismo saznali, jer je bio nedostupan za komentar. Dan ranije u telefonskom razgovoru rekao je da želi da nastavi proizvodnju u "Boreliju" i da je njegova ponuda bolja od jedine dostavljene u zakonskom roku, a to je ponuda pravnog lica iz Nemačke.

Nedostupan je bio i stečajni upravnik Borelija.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović izjavio je da je skandalozno da ambasada Srbije u Bratislavi nije reagovala niti pomogla radnicima koji su privedeni u toj zemlji, zbog navodno, lažnih ugovora o radu. Kaže i da nije tačno da je ambasadu kontaktirao samo jedan uhapšeni radnik, kako je to saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Slovačka policija privela je u utorak 23 radnika iz Srbije u gradu Šala, zbog nelegalnog rada. Uhapšeni su radili za južnokorejsko preduzeće "Šin Heung Presižen Slovakija". Pored 23 radnika iz Srbije uhapšeno je i osmoro Makedonaca, četvoro državljana Bosne i Hercegovine i 27 Ukrajinaca.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo je da je grupa od 23 srpska državljana, koji su, iz grada Šala, gde su radili u fabrici SHC, privedena u Prihvatni policijski centar Medvedovo, zbog nelegalnog rada. Iz Ministarstva navode da je samo jedan radnik - Dejan Cvetković - kontaktirao ambasadu u Bratislavi sa zahtevom za konzularnu zaštitu.

"Mi imamo drugačije informacije. To što je ministarstvo saopštilo je skandalozno, tu nema ni grama istine. Činjenica je da su gotovo svi privedeni kontaktirali ambasadu, oni koji su imali mobilni telefon kod sebe...Bilo je više desetina poziva...Istina je da su se oni iz ambasade javili samo jednom čoveku, ali ni njemu nisu ništa pomogli", rekao je Veselinović u Danu uživo.

Zbog toga, kako kaže, ambasador i osoblje ambasade Srbije u Slovačkoj mora biti smenjeno. "U našim ambasadama ne rade diplomate, nego nečiji prijatelji, kumovi, starlete. Zbog čega ih plaćamo ako ne rade svoj posao i ne reaguju kada je to potrebno...Iz ambasade, osim tog lažnog saopštenja, niko nije došao do tih ljudi i ponudio pomoć", rekao je Veselinović.

"Šta bi se desilo da su 23 američka državljana uhapšena? Stejd dipartment bi reagovao, poslao bi i avion po te ljude! Jednoj ženi je pozlilo i svi su morali da skupljaju novac kako bi pomogli, a u našoj ambasadi nije bilo nikoga briga za to", rekao je.

Veselinović je rekao i da se ovakve stvari dešavaju godinama unazad, i to ne samo u Slovačkoj, nego i u Srbiji. On je rekao da je Slovačka pozvala poslodavce da poštuju prava radnika. "Jedino kod nas imate slučaj da Aleksandar Vučić ode u jednu južnokorejsku firmu i kaže da se ništa ne dešava, da je sve u najboljem redu", izjavio je Veselinović. Dodao je: "A to su firme kojima Srbija daje basnoslovne subvencije".

Prema njegovim rečima, država ćuti na dešavanja poput ovih u Slovačkoj, zato što joj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje.

"Država umesto da to spreči, njoj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje, jer budu skinuti sa biroa za zapošljavanje, i onda mogu da se fingiraju rezultati i govori kako mi ovde super živimo jer se smanjuje nezaposlenost", rekao je Veselinović.

Izbegavati južnokorejske firme
"Najpre bih rekao da firme iz Južne Koreje treba izbegavati u širokom luku. Ipak, za one koji se odluče da odu i rade u inostranstvo, pozivam ljude da se jave našem sindikatu da mi preko kolega u Slovačkoj proverimo da li je agencija koja zapošljava legalna. Mogu i da nam dostave dokumenta ili da nam prenesu svoja iskustva o firmi u kojoj rade. U roku od nekoliko dana možemo da im dostavimo tražene informacije o poslodavcu", rekao je Veselinović.

U program Dana uživo iz Bora se javio Vladimir Vasić koji je mesec dana radio u Samsungu u Slovačkoj u mestu Vodorij.
On kaže da su uslovi za rad u toj fabrici bili loši, da su radnici nosili zaštitne rukavice, ali da su one bile neodgovarajuće.

"U ugovoru je pisalo da će nam se garantovati određena zaštita na radu...Ono što sam ja video, kod ljudi koji rade na pozicijama takozvanih midlera, njima su prsti posle 2-3 dana zakrvavljeni, jagodice su im oguljene, koža im je ispucala iako su nosili rukavice...To nije težak posao, ali ako u toku dana imate veliki broj pritisaka prstima, imaćete oštećenja na koži, kao da vam se prosula kiselina", opisao je Vasić posao u Samsungovoj fabrici za proizvodnju televizora.

Rekao je i da su radnici bili pod konstantnim pritiskom, jer su takozvani lideri, stalno vikali na zaposlene i vršili mobing nad njima.

On je takođe posavetovao sve koji planiraju da odu na rad u inostranstvo, da provere da li agencija preko koje idu ima licencu za rad, da insistiraju da im se prevedu ugovori i dokumenta, jer je to jedina pravna zaštita koji će imati tamo, s obzirom da je ugovor, kako kaže, obavezujući za obe strane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dvojica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu.

Uz to su, kako pišu "Novosti", u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na Fejsbuku, gde su s njom jedino i održavali kontakt.

- Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni - priča Marko Kovač iz Sivca.

Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.

- Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotar da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo - navodi Marko za "Novosti".

Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.

- Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem - kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.

Nije im bilo lako ni da se vrate kući, jer se, kako navode, vozač odnekud pojavio tek kad su od svojih roditelja u Srbiji zatražili da alarmiraju našu ambasadu u Slovačkoj.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 10 oktobar 2017 00:00

Ponovo prekinuta proizvodnja u "Boreliju"

Posle samo četiri meseca u pogonima Fabrike obuće "Boreli u stečaju" u Somboru prekunuta je proizvodnja. Radnici, njih oko 130, tražili su od poslodavca "Darfur Boreli" isplatu zaostalih zarada.

U međuvremenu Agencija za licenciranje stečajnih prvanika objavila je novi oglas za korišćenje proizvodnih hala "Borelija".

Umesto u proizvodnim halama radnici „Darfur Borelija" danas u bili na sindikalnom skupu gde su pokušali da se dogovore sa suvlasnikom firme Draganom Perovićem o isplati 1,5 plate koliko im poslodavac duguje kako bi nastavili proizvodnju.

Isplata je obećana za narednu nedelju, ali u to obećanje radnici ne veruju previše.

"Ništa konkretno. Čekamo. Opet ista priča, ako ne bude u petak biće u ponedeljak. Mi se nadamo da će se neki dogovor postići i da ćemo krenuti raditi i ubuduće dobijati redovnu zaradu", kaže radnica Biljana Šuša.

Na isplati zaostalih zarada insistira i predsednik Veća Samostalnog sindikata Grada Sombora Zoran Purić.

"Očekujem da budu isplaćene ove plate koje se duguju i da posle toga posao bude nastavljen. Treba nam svako radno mesto", kaže Purić.

Dragan Perović, suvlasnik "Darfur Borelija", kaže da su radnici svoja radna mesta napustili dan pre roka za isplatu zarade i kasnije se nisu odazivali pozivima da se vrate na posao i nastave proizvodnju. Kaže da suština problema nije u plati već u opstrukciji nekih struja kojima je cilj da se proizvodnja prekine.

"Lični dohodak koji su oni zaradili biće isplaćen, krenuli ili ne dalje da radimo. Ali moram da kažem da neko radi na tome da fabrika ne radi", kaže Perović.

Perović je ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Fabrikom obuće "Boreli u stečaju" raskunuo 15. septembra, a Agencija za licenciranje stečajnih upravika objavila je ponovo oglas o zaključenju ugovora o poslovno tehničkoj saradnji za korišćenje proizvodnih kapaciteta Fabrike obuće "Boreli u stečaju".

Ukoliko želi da nastavi proizvodnju u "Boreliju" "Darfur" mora da se prijavi na oglas, da ispuni sve uslove oglasa, bude najpovoljniji ponuđač i na taj način obezbedi zaključenje novog ugovora o poslovno tehničkoj saradnji. Perović kaže da mu je za to potreba garancija da će stotinak radnika nastaviti rad.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Aktuelna situacija u firmi „Darfur Boreli“, odnosno rasprava oko prestanka rada zaposlenih, stavovima radnika i poslodavca i prevazilaženje trenutne situacije bila je tema o kojoj su članovi Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora (skraćeno SES) razgovarali sa radnicima i poslodavcem Draganom Perovićem.

Nakon iscrpnog izlaganja radnika i poslodavca i razmatranja njihovih stavova članovi Socijalno-ekonomskog saveta su kao prvi, usvojili zaključak u kojem se navodi da je „u interesu Grada, poslodavca i radnika da firma „Darfur Boreli“ nastavi sa radom.

SES predlaže poslodavcu da u skladu sa zakonom, a najkasnije do 10. oktobra 2017. godine, izmiri zaostale obaveze prema radnicima (doprinosi PIO i zarade).

Članovi SES-a su pozvali radnike da nastave sa radom i vlasnicima firme „Darfur Boreli“ predložili da u Upravni odbor firme imenuju i predstavnike lokalne samouprave i sindikata.

SES grada Sombora će o održanoj 7. sednici i zaključcima obavestiti Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, Ministarstvo privrede RS, Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, SES Republike Srbije i gradonačelnicu grada Sombora.

Sednici su prisustvovali: Sava Dojić i Miroslav Kovačić, članovi SES-a ispred grada Sombora, Radoslav Prokić, predsedavajući i predstavnik Unije poslodavaca, Zoran Purić, član SES-a ispred Samostalnog sindikata grada Sombora i Petar Zambo, član SES-a ispred UG „Nezavisnost“, Goran Nonković, predsednik Komisije za implementaciju gradskog Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, Sekula Tanjević, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor i Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga.

Objavljeno u Somborske vesti

Beogradska firma “Darfur” koja je u maju, sa fabrikom obuće "Boreli" u stečaju, potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, raskinula je ugovor i prekinula proizvodnju.

Prema rečima Pavela Severinija, stečajnog upravnika u "Boreliju", poslovodstvo beogradske firme ga obavestilo da više neće u ovoj fabrici proizvoditi obuću.

- "Darfur" je prema fabrici obuće izmirio svoje obaveze oko zakupa. Za dalji zakup fabrike ima zainteresovanih kupaca, a među njima i firme iz inostranstva, ali još nije vreme za njihovo imenovanje - rekao je Severini.

Deblji kraj od ovog kratkog zakupa izvuklo je 130 radnika, koji tvrde da im poslodavac nije uplatio četiri meseca doprinose za PIO, a duguje još platu i po. Takođe, radnici se sada ne mogu prijaviti na biro rada, zbog toga što im beogradska firma nije uručila otkaz o radu.

Sad već, bivši obućari, koji su se našli na ulici, tvrde da nisu dobijali platne liste te da ne znaju kolika im je bila zarada.

- "Darfur" nije ulagao u proizvodne hale, iako je to bilo obećanje. Nadamo se da će budući zakupac biti pošteniji. Ne znamo šta je razlog da se za tako kratko vreme odustane od proizvodnje – navode radnici.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Granski sindikat zahteva i pokretanje krivičnog postupka zbog "kršenja poreskih zakona" i traže ukidanje reprezentativnosti Samostalnog sindikata u Fijatu

Nakon pisanja našeg lista da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija proizvodnim radnicima te fabrike danima već deli novac kao pomoć zbog letošnjeg štrajka, danas se oglasio Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost" i zatražio od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Sindikat "Nezavisnost" od državnih organa traži, pre svega, da utvrde ko je Samostalnom sindikatu u FCA uplatio oko 250.000 evra. U saopštenju "Nezavisnosti" pojašnjava se da čelnici Samostalnog sindikata u FCA Srbija "novac u torbama nose kroz fabričke hale i isplaćuju radnicima kao naknadu za dane provedene u štrajku".

"Nezavisnost" je, kako se ističe, predlagao da u tekst sporazuma o prestanku štrajka, koji je "ostao tajna za radnike fabrike i za građane Srbije", uđe klauzula po kojoj bi se poslodavac obavezao da radnicima isplati naknadu za dane provedene u štrajku, jer je "kršenjem zakona i odbijanjem da stupi u pregovore, poslodavac najviše doprineo da štrajk u FCA traje 16 dana".

- Umesto toga, Samostalni sindikat u fabrici već dva dana menja objašnjenje i obmanjuje radnike, sindikalni pokret u Srbiji i građane Srbije o tome iz kojih izvora i od koga su mu uplaćena ogromna sredstva u iznosu od 250.000 evra i ko je čelniku Samostalnog sindikata Zoranu Markoviću dao za pravo da grubo krši poreske i sve druge zakone ove zemlje, tako što nosi u torbama keš i isplaćuje ga radnicima za vreme rada - naglašava se u saopštenju Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost".

Taj sindikat od premijerke Ane Brnabić traži da "odmah pokrene intervenciju državnih organa, sa zadatkom da ispitaju ko je i na koji način uplatio sredstva Samostalnom sindikatu, da pokrenu krivični postupak za protivzakonito raspolaganje novčanim sredstvima i za kršenje poreske politike Srbije, o čemu javnost treba da bude obaveštena".

- Tražimo i zakazivanje vanredne sednice Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja, kako bi se zbog kršenja Zakona o radu donela odluka o ukidanju reprezentativnosti Samostalnom sindikatu u fabrici FCA Srbija - navodi se u saopštenju sindikata "Nezavisnost".

Raspodela pomoći u Fijatu od po 18.000 dinara (1.000 dinara po danu štrajka, plus bonus od 2.000 dinara) još nije okončana. Biće nastavljena i tokom naredne sedmice, s time što su nadležni u FCA Srbija, kako saznajemo, skrenuli pažnju čelnicima Samostalnog sindikata da novac više ne dele po fabričkim pogonima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svi imamo bar jednog prijatelja kome je došlo glave da živi u Srbiji, radi posao van struke i zarađuje mizernu lovu i koji je rešio da spakuje kofere i nikad više ne otpakuje. Sigurno znate bar jednu osobu koja je popizdela, dala otkaz na svom jadnom poslu i otišla na brod. Svakodnevno uživamo u njihovim fotkama na društvenim mrežama koje su nam postale oaza bega ili zavisti, u zavisnosti od raspoloženja.
Gledamo ih kako se smejure pored Tadž Mahala, mašu sa Keopsove piramide, ili se puće sa Kariba. Njihova bela uniforma se blista poput one sa reklame za omekšivač i na osnovu svega ovoga deluje nam kako da se ludo zabavljuju i da je život na kruzeru nešto što treba svakom od nas. Bakšiši su ogromni i obići ćete ceo svet, ali biti zarobljen sa nekoliko stotina ljudi na pučini i to svakodnevno i nije baš naivna stvar. Naročito ako su svi ti ljudi tvoji gosti, a ti si zadužen da ih uslužiš, a ne da piješ koktel i igraš hula-hula na palubi. Dani su isrcpljujući, svaki je kao ponedeljak, a posao sa ljudima je najgori, naročito ako nemaš gde da pobegneš.

Kruzere oduvek prate filmski scenariji i bizarne priče. Ako danas krenete da listate štampu, saznaćete da su 23 osobe povređene na jednom kruzeru jer je na njih pao izmet. Ljudi stalno skaču ili padaju sa njih, a bogataši ponekad znaju da se baš bahate i iživljavaju. Razgovarali smo sa nekoliko ljudi iz Srbije koji rade na kruzerima i pitali ih za njihova najbizarnija iskustva.

POSADSKE ORGIJE I PERVERZNI DEKICA

Na brod sam otišao na preporuku drugara koji je radio tamo, ali sam na posao čekao tri godine što je bio pravi pakao. Na kraju sam imao mnogo sreće da upadnem u ovu kompaniju jer je ona u top tri u toj industriji na svetu. Za ova četiri meseca skapirao sam da me najviše nerviraju, zamislite, gosti. Brod na kome radim je all inclusive pa gosti, naročito oni iz Engleske dođu i prežderavaju se kao da nikad u životu nisu videli hranu. Bahati su i sve žele sada i odmah i nikad ti ne daju ništa za uzvrat. Kod posade me najviše nerviraju Srbi, voleo bih da sam mogao nekako da ih izbegnem.
Najbizarnija situacija mi se desila kada mi je prišao dekica na kraju radnog vremena, u vidno alkoholisanom stanju i uz rečenicu "you’re doing an amazing job" jako uhvatio za zadnjicu, ali me nije lupio, nego uhvatio iz sve snage. Bilo mi je jako čudno jer sam to doživeo prvi put u životu. I dalje se sećam njegove rumene face i smrada iz ustiju. Što se tiče kolega, osoblje je veoma prijateljski nastrojeno među sobom, možda čak i previše. Jednom mi je u sred noći upala gola koleginica u sobu kojoj nisam znao ni ime i zvala da brzo dođem sa njom i još jednim kolegom u trojku. Kasnije ću saznati da je seks na kruzeru veoma otvorena stvar i da spava skoro svako sa svakim. – Nikola, 29, konobar, četiri mesca radi na kruzeru.

OTKAZ ZBOG TOALETA

Pre nego što sam prešla na ovaj veliki brod, radila sam na rečnom. Već četiri godine sam u ovom polsu što znači da mi odgovara, stalno putujem, radim svoj posao, a i plata je dobra. Međutim, u početku nije sve baš bilo bajno kao što je sada kada radim na jednom elitnom brodu. Na tom rečnom brodu sam se prijavila da radim kao frizerka i primljena sam, ali kada je došao moj prvi radni dan skapirala sam da ću najmanje raditi u salonu i tako je i bilo. Stavljali su me po potrebi na raznim pozicijama da rmbačim kao Pepeljuga: prala sam, peglala, teglila džakove pune peškire, o frizurama sam mogla samo da sanjam.

Na kraju sam zaglavila sa teškom upalom kičme i rešila da dam otkaz. Još gora stvar desila mi se nešto kasnije kada sam na jednom brodu dobila otkaz jer sam napustila radno mesto na dva minuta – da odem do toaleta. – Ana, 28, frizerka, četiri godine radi na kruzerima.

ŽDRANJE I BAHAĆENJE

Trenutno radim na nekom manjem brodu, kapaciteta 400 putnika. Pre toga sam radila na još tri broda. Bolje je raditi na manjem jer su veliki brodovi smrt. Najslikovitiji primer: od radnog mesta do mesta gde jedeš treba ti deset minuta, a pauza ti traje pola sata. Sada radim u spa centru i to mi odgovara. Oguglala sam na nepristojne, bahate i glupe ljude ali ono što me i dalje najviše izluđuje su ti neartikulisani krici, ždranje prstima i ponašanje putnika kao da su životinje. Dešava se da ljudi ne koriste pribor dok jedu, a spolja deluju poprilično uglađeno. Druga stvar koja me najviše izluđuje je ishrana na brodu koja je prekuvana, prezačinjena i grozna i to će vam reći svako ko radi na brodu. Dešavalo se da ljudi za par meseci izgube po deset kila zbog toga. Najbizarnija i najstrašnija situacija kojoj sam prisustvovala bilo je kada je brodić obalske straže sa izbeglicama udario u naš brod prepun razjarenih bogataša. Dugo nisam mogla da dođem k sebi od te scene. Ne znam dokle ću se baviti ovim poslom, ali znam da već treći put ponavljam "još samo ovaj ugovor". – Stefana, 30, kozmetičarka, dve godine radi na kruzeru.

"ŠALJIVE" KOLEGE

Viđao sam sve i svašta. Od razularenih i nepristojnih gostiju do članova posade zbog kojih ćeš u više navrata poželeti da te proguta okean. Ne družim se puno sa kolegama, trudim se da taj odnos bude što više profesionalan, zbog čega je moja komunkicija sa ostalima uglavnom svedena na minimum. Na brod sam došao da radim, ne da se zajebavam. Mislim da zbog toga dosta ljudi misli da sam asocijalni baksuz, pa nisam najomiljeniji među kolegama. To sam shvatio i kada sam jednog jutra našao nečije govno u posteljini, podmetnuto. – Ivan, 29, šanker, godinu i po dana radi na kruzeru.

SLUČAJ NESTALE ŽENE I ČIVAVE

Sestra mi je pričala o ovom poslu koji sam ja videla kao super priliku da putujem, upoznajem pare i zaradim pare koje nikad ne bih mogla u Srbiji. Na aukcijama su uglavnom fini i vaspitani ljudi, uglađeni, što ne isključuje mogućnost da ti se nešto sumanuto desi na brodu. Sećam se dvoje pijanih ljudi koji su se odvalili i pobili, a pošto sam ja bila najbliža morala sam da ih razdvajam. Drugom prilikom su nas u sred noći probudili i pretresali sobe jer je neka žena nestala, muž je prijavio nestanak, a kasnije nađena kako zadovoljno dremka kod rendom lika u sobi. Često se dešava da ljudi skaču sa broda jer su odvaljeni, ili da brod udari u nešto.

Jednom je jedna žena pokušala da se prošvercuje čivavu koja na kraju samo što se nije udavila u koferu.

Planiram da se bavim ovim dok mi ne pozli, za sada sam jako srećna i zadovoljna jer imamo prelepu kolekciju od poznatih savremenih umetnika do velikana kao sto su Rembrant, Pikaso, Šagal, lepo je videti da neko uopšte mari za umetnošću.

Najgora stvar u vezi sa radom na kruzeru je definitvino hrana. Sve ima ukus kao kuvana noga. – Bojana, 29, godinu i po dana radi na umetničkim aukcijama na kruzeru.

TI ĆEŠ MOJ BURGER!

Gramzivost ljudi je nešto što me najviše nervira. Moj brod je mali i nije mnogo skup, tu dolazi mnogo različitih ljudi. Najviše me nervira gramzivost gostiju i što jedu kao da će sutra umreti. Jednom sam prisustvovao tuči desetorice ljudi koji su se pobili zbog veličine pljeskavice. Svakako mi je najčudnija stvar što se dosta gej momaka odnosi prema konobarima kao da su momci za iznajmljivanje za seks. Imao sam mnogo ponuda za trojke sa dva muškarca. – Milan, 26, nekoliko meseci radi na brodu kao konobar.

SOBA BEZ PROZORA

Radim na prekookeanskom kruzeru. Jedna situacija mi je ostala u pamćenju kao bizarna ili možda pre odvratna a to je kad mi se jedan gost nabacivao otvoreno pred ženom i ćerkom, a ja sam morala da budem profesionalna i ne zveknem mu šamar. Planirram da se bavim ovim poslom još par ugovora, možda još godinu, dve, mada to se nikada ne zna. Najlepše je to što putujem i plaćaju me za to, upoznajem divna mesta i divne ljude, a najgore to što spavam u sobi bez prozora, jedem groznu hranu i ne mogu da izađem uveče jer se radi i plovi noću. A, ja volim veče, naročito letnje večeri. – Jelena, 36, godinu dana radi u prodavnici na kruzeru.

(Kurir.rs/Vice.com, Foto: Pixabay)

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje su u štrajku i neće dozvoliti isporuku vagona sve dok ne dobiju deo neisplaćenih zarada, rekao je predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

"Rukovodstvo fabrike od nas traži da počnemo da radimo i da dva putnička vagona isporučimo Železnicama Srbije, da bi za 15 dana dobili uplatu od po 30.000 dinara. Taj uslov je za nas neprihvatljiv, mi tražimo da dobijemo ono što smo ranije zaradili, a ne da radimo kako bi nam poslodavac još više dugovao", rekao je Vujičić agenciji Beta.

On kaže da je u fabrici 11 teretnih vagona koji su bili urađeni za potrebe ranijeg vlasnika, slovačke kompanije ŽOS, koji bi mogli da budu isporučeni železari u Smederevu.

"Predlog Ministarstva privrede je da dva putnička vagona, čija je izrada 95 odsto završena, uradimo za potrebe Železnica Srbije. Na to ne pristajemo dok ne dobijemo bar deo neisplaćenih zarada", rekao je Vujičić.

Fabriku Gošu je aprila ove godine ŽOS prodao kiparskoj firmi Lisnart, čiji predstavnici nisu bili ni na jednom sastanku sa radnicima. ;

Zaposleni u Goši su počeli štrajk krajem marta jer im se duguje tridesetak plata, svakom po oko 700.000 dinara, pa je država izdvojila 250.000 evra za isplatu po 60.000 dinara i uplatila zdravstveno osiguranje do kraja septembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok su radnici "Goše" juče protestovali ispred Vlade Srbije tražeći neisplaćene zarade, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica, sudski izvršitelji plenili su imovinu fabrike iz Smederevske Palanke.

Predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić rekao je FoNetu da su sudski izvršitelji ušli u fabriku u pratnji policije.

Dok smo mi bili u Beogradu, u fabriku su ušli sudski izvršitelji i policija, obijali su magacine, popisivali materijal i mašine, a pojedini ljudi su brenerima sekli obrtna postolja i odnosili ih kao staro gvožđe, rekao je Vujičić, dodajući da je policija to mirno gledala.

On je podsetio da pre dve nedelje radnici nisu dozvolili izvršiteljima da plene fabričku imovinu, ali da juče nije imao ko da je brani.

Stekli smo utisak da pojedini radnici i rukovodstvo fabrike i ne žele da ona počne da radi. Možda je i bolje da odemo u stečaj jer ćemo tada dobiti po devet zarada i primaćemo godinu dana platu na birou rada. Bolje i to, nego da radimo, a da ne primamo ništa, rekao je Vujičić.

Predsednik štrajkačkog odbora je naglasio da radnici i pored svega ne odustaju od svojih zahteva i najavio da će sutra početi svakodnevne šetnje gradskim ulicama i protesti ispred zgrade opštine.

Nećemo više da sedimo u fabrici i od sutra ćemo svakodnevno demonstrirati ulicama našeg grada i ispred Opštine. Nećemo dozvoliti da se svi namire iz stečaja, a samo radnici da ostanu praznih šaka, kazao je Vujičić.

Prema njegovim rečima, većina radnika “Goše” je u veoma teškom socijalnom položaju, bez novca, sa velikim dugovanjima za komunalne usluge i rate kredita.

Većina naših porodica živi od penzija naših roditelja ili sezonski radi na berbi voća. Takvo stanje je nepodnošljivo, kazao je Vujičić.

On je odbacio tvrdnje pojedinih ministara da je njihov protest ispolitizovan, ali je dodao da će radnici i njihove porodice “dobro razmisliti za koga će glasati na sledećim izborima”.

Tada ćemo se baviti plitikom i na izborima kazniti ljude koji su nas doveli u ovakvu situaciju i pretvorili nas u socijalne slučajeve, poručio je Vujičić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je u Danu uživo da je šteta što se država, kad je reč o Goši, stavlja na stranu vlasnika.

"Jer ovaj vlasnik ovakvo preduzeće nikad ne može imati uspešnim - ukupna imovina je mala, a dug veliki. Prema finansijskim izveštajima za 2015. godinu, 60 odsto je veća vrednost ukupnog duga od ukupne vrednosti imovine. To znači da se ne može preći na uspešno poslovanje", smatra on.

S tim u vezi Kovačević podseća da je, prema izveštaju iz 2015. godine, prihod pokrio samo zarade zaposlenih, a da su troškovi prešli u gubitke.

Prema njegovom mišljenju, jedino rešenje bi bilo da neko kupi imovinu Goše, ali dodaje da je čudno što država otežava položaj preduzeća.

"Pomerajući obavezu za porez jer to znači samo još veće zaduženje. Veliki problem je kršenje naših zakona, kad neko nema kapitala šest meseci treba da se prevede u prinudnu situaciju. Goša nije napravila ni predala Agenciji za privredne registre (APR) finansijski izveštaj za 2016. godinu. APR to toleriše mnogim preduzećima, naročito onima u kojima je država umešana na bilo koji način", tvrdi Kovačević.

On podseća da je izveštaj iz 2015. proglašen kao nedosledan odnosno da ne pokazuje realno stanje.

"Imate u izveštaju činjenice koje predstavljaju prekršaje propisa. Država bi morala odgovornije da postupa", smatra Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, situacija je dovedena u pat položaj.

"Preporučujem zaposlenima da ne počinju da rade jer nemaju nikakve šanse da naplate svoje zarade. Preduzeće je toliko propalo da ne mogu", smatra on.

Kovačević se čudi da država ne proveri zašto su dopuštene neke stvari.

"Da se ranije dogodio stečaj, više bi se moglo naplatiti. Ako se ovako nastavi ništa se neće moći naplatiti. Zaposleni bi mogli da razmisle da traže odštetu od države, zašto država nije postupala po svojim zakonima. Oni nemaju šanse da ovde naplate svoje novce", zaključuje Kovačević.

Vesić: Isti ljudi "novi" vlasnici Goše
Dragan Vesić, Nezavisnost Izvor: N1
Dragan Vesić iz sindikata Nezavisnost kaže da je poražavajuće teška situacija radnika Goše.

"Goša je primer loše privatizacije, problemi počinju s blokadom računa 2013. godine. Zakazivali smo sastanke u Vladi Srbije da bi se omogućilo Goši da se na izvesno vreme deblokira račun kako bi se ugovoreni posao završio", kaže on.

Dodaje da je neshvatljivo da se ne isplaćuju zarade radnicima i navodi da je uloga sindikata vršenje pritiska prema vlasnicima. Vesić kaže da u sindikatu veruju da su isti ljudi "novi" vlasnici Goše.

"Nehumano je da ljudi ne mogu da plate prevoz do posla. Naš stav je da poslovodstvo ponudi razumnu sumu koja bi radnike dovela za mašine, a onda bi se obezbedili poslovi, vlada je obećavala neke poslove iz kojih bi se moglo obezbediti da se isplate zaostale zarade", smatra Vesić.

On naglašava da postoji sistemski problem jer poslodavci razgovaraju samo sa sindikatima unutar preduzeća, dok se u inostranstvu razgovara sa granskim centralama, sindikalnim savezima i tako dalje.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Somborska inspekcija rada kontinuirano sporovdi kontrolu poslodavaca u Zapadnobačkom okrugu da li drže radnike neprijavljene i da li se poštuju zakonske procedure za rad na otovrenom, naročito gradilištima. Od početka godine, protiv poslodavaca koji nisu ispunili zakonske norme podneto je samo šest zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok krivičnih prijava u ovoj godini nije bilo.

Od početka godine u vanrednim kontrolama inspekcija rada Zapadnobačkog upravnog okruga zatekla je 223 radnika "na crno".

Nakon inspekcijskog nadzora 203 lica zasnovalo radni odnos. Na gradilištu somborske Gimnazije "Veljko Petrović" uverili smo se da su svi radnici prijavljeni, te da nema nepravilnosti u obavljanju rada na otvorenom .

"Na ovom gradilištu nema neprijavljenih radnika. Pauze se prave svakih sat vremena i shodno preporuci nadležnih u trajanju su od deset minuta. Naši građevinci se na pauzama sklanjaju u hladovinu i dobijaju pitku hladnu vodu da se osveže, nakon čega se vraćamo na posao", kaže Karolj Kolarik, šef gradilišta na radovima u somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović".

Ništa drugačiju situaciju nismo zatekli ni na drugom gradilištu, gde se radi spoljnja fasada na jednom objektu.

"Na uređenju fasade radi pet građevinskih radnika i svi su prijavljeni. I ako imamo sreću da je skela tokom celog dana u hladovini, ipak se rashlađujemo i pravimo pauze koje su zakonom definisane. Na gradilištu uvek imamo dovoljno vode", veli Budimir Berleković, radnik na gradilištu.

Većina kontrolisanih gradilišta u ovom delu Vojvodine ispunjava sve zakonske uslove prema državi i radnicima, dok su različiti sezonski poslovi, od ugostiteljstva do poljoprivrede najčešći nosioci neprijavljivanja radnika.

"Često dobijamo anonimne prijave od zaposlenih koji više ne rade kod svog poslodavca. Kada radnici pristanu da kod poslodavca rade na crno, retki su slučajevi da prijave takav status i da nemaju nikakav ugovor. Kada radnik dobije otkaz , tek tada se obraćaju inpekciji rada i ukazuju na to kako su radili i da nisu bili prijavljeni", kaže Miroslav Šijan, šef Odseka inspekcije rada Sombor.

U okružnom Inspektoratu za rad kažu da poslodavci uvek traže način kako da izbegnu troškove koje imaju prema državi i to jedan od glavnih razloga zašto radnici rade na "crno", probno ili trenutno. I ako je cilj inspekcije prevencija, a ne represija, ne treba zaboraviti da su propisane kazne za neprijavljivanje radnika od 300.000 dinara, pa do 2.000.000 dinara u zavisnosti da li su preduzetnici ili pravna lica.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Naslovnom stranom novog nedeljnika NIN nismo želeli da povredimo osećanja žrtava holokausta, već da privučemo pažnju i da prikažemo kakav je odnos države prema investitorima a kakav prema radnicima, i kakav je položaj radnika u Srbiji danas - Fijat je poslužio kao odličan primer, izjavila je novinarka nedeljnika NIN Petrica Đaković.

Na naslovnoj strani novog broja NIN-a prikazana je kapija Aušvica sa natpisom na nemačkom "Rad oslobađa" i naslovom "Radni logor Srbija". Ta naslovna strana je naišla na brojne osude - Srpske napredne stranke, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije...

"Zaista nam je jedina namera bila da privučemo pažnju, da govorimo o temi koja je bitna za državu. FIAT je poslužio kao dobar primer te 10-godišnje politike subvencionisanja, i odnosa države prema investitorima i radnicima, a s druge strane želeli smo da ukažemo na položaj radnika u Srbiji", rekla je Đaković u Danu uživo na N1.

Ona je dodala da ta naslovna strana "jeste provokativna i jaka, i možda 'na ivici'", ali da im namera nije bila da povredi bilo koga".

"NIN je pisao o položaju radnika desetine puta, ali je očigledno bilo potrebno da napravite ovakvu naslovnu da biste dobili reakciju", rekla je Đaković.

Novinarka NIN-a rekla je da je još od dolaska Fijata 2008. godine situacija problematična.

"Ugovor se krio od javnosti od početka, a kada je objavljen, veći deo ugovora je i dalje ostao nepoznanica. I ako ga krijete to mora da znači da nešto nije u redu", ocenila je Đaković. Dodala je da je očigledno da je Fijat dobio velike subvencije. "I ne samo što je dobio subvencije, nego je oslobođen od svih poreza", rekla je novinarka NIN-a.

Đaković smatra da priča o odlasku Fijata nije nova, da ona provejava već tri godine.

"I teško da možemo da znamo šta će biti konačna odluka Fijata, ali sigurno je da štrajk u toj fabrici nije presudan za njihov odlazak, on može da bude samo jedan od izgovora...Ne znam da li će kompanija imati poslovni interes da ostane u Srbiji kada istekne ugovor o subvencijama ako im Srbija ne ponudi nešto novo", kaže Đaković.

Dodaje da iako je povećanje zarada radnika Fijata jedan od zahteva, on nije najbitniji.

"Jedan od zahteva je reorganizacija rada, jer oni tvrde da su preopterećeni poslom...Ja se zaoista nadam da će pregovori proteći dobro i da će se postići neki dogovor...Teško je reći koji su motivi i namera Fijata, ali mislim da je odluka o tome da li će otići doneta i pre nego što se štrajk i desio", rekla je Đaković.

Ona kaže da je, iako je država Srbija vlasnik trećine fabrike FIAT Krajsler automobili, nedopustivo da se "stavila na stranu poslodavca, a ne radnika". "Država je u početku ćutala i nije reagovala, a onda kada je odreagovala, ona je uradila pogrešne stvari. Ne možete da pozivate radnike da zamrznu štrajk, a da istovremeno ne pozovete vlasnike Fijata i kažete im da moraju da pregovfaraju", rekla je Đaković.

Buđenje sindikalnog duha?
Na pitanje da li se u Srbiji budi "sindikalni duh", s obzirom da štrajk u Fijatu nije jedini, Đaković je rekla da to zavisi od toga kako će se pregovori u Fijatu završiti.

"Zavisi od toga kako će se završiti pregovori u Fijatu...Radnici Gorenja su se već dogovorili...Goša je problem koji traje mesecima i ne možete očekivati da radnici Goše reše problem teškog položaja radnika...Za početak treba da se izbore za prava koja imaju po zakonu a onda i da traže veća", rekla je Đaković.

Ona kaže da je jedan od problema država i njen odnos prema radnicima, a da s druge strane, postoji i taj problem visoke stope nezaposlenosti.

"Kada pogledate neki manji grad, bolje je da neki ljudi primaju i 20 hiljada dinara nego da ne primaju nista...Problem je to što se trenutno reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage koju onda poslodavci eksploatišu, i to vas eksploatišu za vaš novac, koji dobijaju iz budžeta...Ako nemate alternativu, onda ćete trpeti i raditi za male pare", rekla je Đaković.

Ona je ocenila da je povećanje plate u kompaniji Lir od pet posto "kupovina mira".

"Verujem da je reč o kupovini mira. Neko je odlučio da deluje preventivno. Radi se isto o kompaniji koja je dobila državne subvencije, a moguće da među radnicima tinja neko nezadovoljstvo... Da li je dovoljno pet posto, naravno da nije", rekla je Đaković.

Ona kaže i da "statistika pokazuje da zarada nije ključna stvar, ona to nigde nije pa ni kod nas". "Verujem da je od zarada, koliko god mizerna bile, važnije da imate neko dostojanstvo, da radite u uslovima koji treba da postoje za svakog radnika", rekla je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke radikalizovali su štrajk. Četvorica radnika od danas su u štrajku glađu. U toj fabrici radnici su obustavili proizvodnju pre gotovo četiri meseca.

Posle sastanka u Ministarstvu privrede u petak, generalni direktor "Goše" očekuje pomoć države, a kao jednu od mogućnosti vidi da država reprogramira dug "Goše" od 5,5 miliona evra koliko je na ime neisplaćenih poreza i doprinosa ostavio bivši vlasnik, slovačka "Žos Trnava".

Za dva meseca celih 100 dinara na tekućim računima radnika "Goše" - četvoricu od njih nateralo je da krenu u štrajk glađu. Zvanično. Jer nezvanično, svih 350 radnika gladuje, bez plate, već dve godine.

"Tako je kako je, koliko budem mogao da izdržim, izdržaću, ako se desi nešto, desilo se. Valjda će posle neko da se seti da kaže "e aj da idemo u Smederevsku Palanku i da vidimo šta se to dešava", rekao je jedan od radnika "Goše" Ratko Tmušić.

Dešava se da su radnici postali socijalni slučajevi. Da nemaju ni za sendvič koji ovog jutra na adresu "Goše" stiže iz jednog humanitarnog udruženja.

"Ja imam jedan osećaj da smo mi ovde potrebni našima samo kad treba da se glasa, a sve ostalo njih mnogo ne interesuje", ocenio je Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Teško im je, kažu, da poveruju da država za njih baš ništa ne može da učini.

"Ja nisam znao kad je moja država prodavala moju firmu da ona ujedno prodaje i nas radnike, znači ako sam prodao firmu, prodao sam i vas, vi mene više ne interesujete Znate, mi jesmo privatna firma, mi jesmo vlasništvo tog gazde iz Slovačke, ali ja mislim da su i naše plate koje je neko ukrao naše privatno vlasništvo", rekao je Vujičić.

A od stranog gazde ni traga ni glasa. Za to vreme, direktor "Goše", ako nije u sudu, onda je u policiji, jer na vrata fabrike kucaju sudski izvršitelji, po tužbi poverilaca. Veća briga trenutno mu je dug prema državi, 4,5 godine neplaćanja poreza i doprinosa. Veruje u dogovor sa Vladom Srbije, te da bi jedan od načina da država pomogne bio reprogram tog duga na 60 meseci.

"Ukupne obaveze su 512 miliona dinara, za taj iznos mi moramo dati garanciju u vidu hipoteke nad opremom ili imovinom 'Goše'. Interes je države da naplati svoja potraživanja, mislim da postoji realna šansa da se to sve tako završi da ne idem u stečaj, to je loše i za radnike, za druge poverioce, time i za državu", rekao je generalni direktor Goše Milutin Šćepanović.

Izmirivanjem obaveza prema državi, bio bi rešen deo štrajkačkih zahteva, drugi - neisplaćene zarade - prodajom onoga što su radnici već proizveli.

Sit gladnom ne veruje, kažu radnici "Goše". Pa ako ovo bude još jedno u nizu praznih obećanja, a sva su bila prazna, za utorak najavljuju petočasovnu blokadu pruge.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još se ne nazire rešenje za štrajkove u fabrikama u kojima je trenutno 3.000 radnika u obustavi rada. Dok radnici Fijata poručuju da država šalje štrajkačkom odboru poruke samo putem medija, a ništa ne rešava, radnici u Fabrici šinskih vozila Goša najavili su radikalizaciju.

Ni više od 110 dana štrajka, radnicima Goše iz Smederevske Palanke nije pomoglo da ostvare svoje osnovno pravo - pravo da budu plaćeni za posao koji su uradili. Nakon jednokratne pomoći države, plata je za njih i dalje pojam, kaže predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić koji najavljuje radikalizaciju protesta.

“Ja ću sa još nekoliko kolega od sutra da krenem u štrajk glađu, a moje kolege će od utorka da krenu sa blokadom pružnog prelaza u trajanju od 7 do 12. Pa, ako ni to ne urodi plodom, onda će i da blokiraju saobraćaj od sedam do tri svakog dana. Mi samo tražimo plate koje smo zaradili, a koje nam je neko uzeo”, poručio je Vujičić.

Dok se jedni bore za egzistenciju, drugi traže bolje uslove. Štrajk 2.000 radnika u Fijatu počeo je 27. juna, sa zahtevima da se poveća iznos bruto osnovice zarade sa 38.000 na 50.000 dinara.

Umesto poziva na pregovore sa predstavnicima Fijata ili barem manjinskog vlasnika Vlade Srbije, već dva dana pregovori se vrše putem medija, ukazuje predsednik Štrajkačkog odbora u Fijatu Zoran Marković.

“Važno je napomenuti da interna pravila jedne kompanije ne treba da budu iznad Zakona Srbije, a ne poštuje se ni Kolektivni Ugovor gde u članu 82. stoji: 'Štrajkački odbor i Poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor'”, podseća on.

Da Vlada ipak čini sve da pomogne radnicima, poručio je ministar privrede Goran Knežević. On je za Večernje novosti izjavio da su predstavnici Štrajkačkog odbora Fijata vratili sve što im je dato kao opcija, i izrazio bojazan da bi kompanija Fijat Krajsler automobili mogla da izmesti mašine u neku drugu državu.

Usput je pozvao radnike da prekinu štrajk i stupe u pregovore sa poslodavcem.

Novinar lista “Danas” Aleksandar Milošević smatra da je priča o odlasku Fijata za sada samo spekulacija i da od države zavisi da li će otići ili ostati, a ne od radnika.

“Ako Fijat bude otišao iz Srbije, to sigurno neće biti zbog toga što radnici Fijata štrajkuju, već će biti zbog toga što subvencije Fijatu ističu. Vlada Srbije Fijatu daje subvencije koje daleko nadmašuju ukupan iznos plata koje Fijat isplaćuje, tako da mi treba da znamo da sve ove godine, devet godina, sve vreme Vlada Srbije plaća te radnike tako da je Fijat, što se radnika u Srbiji tiče, vrlo zadovoljan”, ističe on.

Milošević tvrdi da i ukoliko se radnicima poveća plata za traženih 18 odsto, Srbija je i dalje najjeftinija destinacija za Fijat u Evropi.

Paraleno sa ovim štrajkovima i radnici u fabrici Gorenje, po prvi put, izrazili su svoje nezadovoljstvo uslovima rada. Iako su oni sa rukovodstvom pregovarali, nisu uspeli da se dogovore oko budućih uslova rada.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nastavlja se štrajk u kragujevačkom FIjatu. Radnici obe smene odlučili su da ne pristanu na zamrzavanje štrajka, dok se o njihovim zahtevima ne oglasi uprava kompanije. Sa radnicima je o štrajku i alternativama razgovarao i predstavnik najvećeg italijanskog sindikata metala, a da se se što pre sedne za sto pozvala je premijerka Brnabić.

Da pitanje da li ostaju u štrajku, radnici kažu "Ista meta, isto rastojanje!". Tako izlazeći iz kruga fabrike, radnici prve smene Fijata objašnjavaju svoju aktuelnu poziciju. Od štrajka ne odustaju, sve dok se - kažu - poslodavac ne izjasni o njihova četiri zahteva.

Nedvosmislena poruka, ipak, stigla je i iz uprave kompanije Fijat Krajsler automobili - njihova politika širom sveta glasi: pregovori počinju, tek kada se štrajk obustavi. Da alternativa nema, radnicima je objasnio i sindikalac iz najvećeg italijanskog metalskog sindikata.

Pitanje je jesu li se time radnici našli u "pat poziciji"? Na hitno rešavanje problema, pozvala je premijerka Ana Brnabić. Apeluje na radnike da zamrznu štrajk i sednu za pregovarčki sto. Garantuje: u razgovore će biće uključene sve strane.

"Radnici su izgubili plate za to vreme koje su u štrajku, Fijat je izgubio proizvodnju, kooperanti su izgubili svoj deo posla i svoje plate, Srbija svaki dan na BDP-u zbog štrajka Fijata i gubimo na izvozu. Apelujem na radnike Fijata i na štrajkački odbor i na sindikate da danas budu odgovorni prema tome šta će se danas odlučiti", rekla je premijerka Ana Brnabić.

Odgovornost za budućnost radnih mesta u Fijatu - kooperanata - Kragujevca i sudbine svih investicija u Srbiji, premijerka je prebacila na štrajkače, jer su - navodi - štrajkom prekršili kolektivni ugovor. A da li je odgovornost samo na njima?

"Svako radno mesto koje ti ljudi imaju u Fijat Srbija jako je mnogo koštalo svakog građanina Srbije. Prema tome, odgovornost svih učesnika i Republike Srbije i štrajkača i sindikata i štrajkačkog odbora i Fijata je jako velika. I ti interesi su po mom mišljenju, prilično koincidentni. Nikom nije u interesu da ta fabrika ne radi!", kaže Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.

A ne radi već 11. dan. Kada će se montažne trake ponovo pokrenuti - zavisi isključivo od radnika.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

BROJKA: Ispunjenje zahteva bi koštalo 780. deo izvoza Fijata iz Srbije

U kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija nastavljen je juče započeti generalni štrajk, te je u kragujevačkoj fabrici treći dan zaredom u potpunosti obustavljena proizvodnja svih verzija modela "Fijat 500L".

 

- Do štrajka, iz fabričkih pogona FCA Srbija dnevno je izlazilo 440 gotovih automobila. Prema informaciji Štrajkačkog odbora, u FCA Srbija rad je obustavilo 2.150 od ukupno 2.460 radnika, tako da samo službenici ne štrajkuju.

Uprkos nalogu Inspekcije rada da menadžment FCA Srbija mora da poštuje Zakon o štrajku, što podrazumeva i stalni kontakt sa predstavnicima radnika, poslovodstvo te kompanije do juče iza podneva nije se odazivalo na poziv fabričkog ogranka Samostalnog sindikata da započnu pregovore o zahtevima zaposlenih koji između ostalog traže povećanje osnovne plate sa 38.000 na 45.000 dinara.

Rukovodstvo SSSS u Kragujevcu javno je juče pozvalo Fijat da se odrekne 0,5 odsto profita koji ostvaruje u Srbiji i ispuni glavni finansijski zahtev radnika za povećanje iznosa osnovice zarade sa 38.000 na 45.000 dinara. Pozvali su "i donosioce odluka u Srbiji, koja je vlasnik 33 posto kapitala u ovom preduzeću, da ih podrže u donošenju ovakve odluke".

- Zahtev za povećanjem bruto iznosa osnovne zarade za 7.000 dinara po radniku ili oko 57 evra, na godišnjem nivou za oko 2.000 radnika koji su u štrajku, čini iznos od 1.371.000 evra. Kako je Fijat u 2016. godini, prema podacima Narodne banke, izvezao vozila u iznosu od 1,07 milijardi evra, za ispunjenje zahteva radnika je potreban 780. deo novca ostvarenog od prodaje ili oko 0,5 odsto od profita, ako pretpostavimo da je profit oko 20 posto od ostvarenog izvoza - navodi se u obraćanju sindikata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje štrajkuju jer im nisu isplaćene zarade, a danas im se pridružila i grupa radnika gradskog javno-komunalnog preduzeća Vodovod.

Radnici Goše su štrajk nastavili novom blokadom železničkog i drumskog saobraćaja, i od 9 do 10 časova su blokirali pružni prelaz na regionalnom putu Smederevska Palanka-Velika Plana, kod kasarne.

Blokiran je bio drumski ali i železnički saobraćaj na pruzi Beograd-Niš.

U Štrajkačkom odboru su kazali da je situacije nepromenjena, da nema pregovora sa rukovodstvom i vlasnikom fabrike i da će radnici nastaviti štrajk i blokade, kako bi li skrenuli pažnju nadležnih na njihove probleme.

Radnici Goše se nadaju da će državni organi da posreduju u nalaženju rešenja, kako bi naplatili svoja potraživanja i okončali štrajk.

"Niko nas ne čuje, niko nas ne vidi", rekao je agenciji Beta potpredsednik Štrajkačkog odbora u Goši Mario Stojanović.

On je dodao da radnici nikoga ne žele da ugroze, ali da im je strpljenje na izmaku jer su im "životi ugroženi".

Stojanović je naglasio da radnici "ništa ne traže od države", osim povezivanje radnog staža, overu zdravstvenih knjižica i da im poslodavac isplati zaostale plate.

Štrajkački odbor tvrdi da protest nema političku pozadinu već da se radnici bore za svoju egzistenciju.

Zaposleni u Goši bili su u štrajku od početka marta do sredine maja ove godine zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

Bivši vlasnik Goše, firma Žos iz Trnave, u Slovaškoj, prodao je krajem marta fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra, ali radnici veruju da je reč o "poslovnoj akrobaciji" i da je fabrika i dalje u vlasništu istih ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke opet su obustavili proizvodnju, jer nisu dobili obećanu isplatu od po 30.000 dinara, potvrđeno je za N1.

Po potpisanom sporazumu s poslovodstvom, poslednji rok za tu isplatu bio je 25. maj, pa je sidnikat fabrike šinskih vozila odlučio da "odmrzne" štrajk.

Zaposleni u Goši su bili u štrajku od početka marta do sredine maja zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

"U štrajku smo zato što nam rukovodstvo nije isplatilo po 30.000 dinara kako smo se dogovorili. Ne očekujemo ni od koga ništa, jer nisu ispoštovali prvu stavku koju je trbalo da ispoštuju. Taj gospodin iz ŽOC-a koji je dolazio, Zoran Terzić, on je obećavao kule i gradove, međutim od toga nema ništa izgleda. Tako da smo nastavili generalni štrajk, pa ćemo od ponedeljka da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Imali su rok da nam isplate po 30.000 dinara, to nisu uradili i mi smo krenuli ponovo u generalni štrajk", kaže za N1 predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujčić.

Ostali zahtevi radnika su isplata zaostalih zarada u 16 rata, da redovne plate budu isplaćivane mesec za mesec, kao i da im bude povezan radni staži i uplaćivani doprinosi za penzijsko i zdravstveno osigiranje.

Poslodavac radnicima Goše duguje u proseku po 600.000 dinara, a tri godine im nisu uplaćivani doprinosi i nemaju overene zdravstvene knjižice.

Bivši vlasnik Goše, slovački Žos Trnava, prodao je krajem marta fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra, ali, kako navode Novosti, radnici veruju da je reč o "poslovnoj akrobaciji" i da je fabrika u vlasništu istih ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Od onih koji će dobiti otkaze, čak 80 odsto su izvršni radnici * Ranđelović: Time se ugrožava funkcionisanje saobraćaja * Otpuštanje priprema za privatizaciju Rusima?

Ukoliko do kraja ove godine, kako to zahtevaju međunarodne finansijske organizacije, Železnice Srbije uz otpremnine napusti više od 2.000 radnika to će ugroziti nesmetano funkcionisanje železničkog saobraćaja u Srbiji jer je sistematizacijom koja se priprema čak njih 80 odsto iz izvršnih službi, kaže za Danas Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije.

 

Prema njegovim rečima, krajnji cilj je da se Infrastrukture železnice Srbije koje su nadležne za održavanje pruga kadrovski u potpunosti oslabe kako bi nakon toga to preduzeće bilo privatizovano, odnosno prodato Rusima. Ranđelović ističe da se reprezentativni sindikati kategorično protive kako prekomernom smanjenju broja zaposlenih tako i privatizaciji onih delova železnice koji su zaduženi za održavanje infrastrukture jer bi to bilo štetno kako po zaposlene tako i za državu. Tome su spremni da se suprotstave i štrajkovima.

- Osnovni problem je u tome što poslovodstvo koje je angažovalo privatne konsultante po preporuci Svetske banke namerava da otpremnine ponudi za više od 2.000 radnika od kojih je čak njih 1.600 zaposleno u Infrastrukturama železnice Srbije. Od tog broja čak 80 odsto radi u izvršnim službama koje su direktno uključene u funkcionisanje železničkog saobraćaja. Te službe su "žila kucavica" železnica i otpuštanje tolikog broja zaposlenih je potpuno neprihvatljivo i štetno i ozbiljno bi ugrozilo odvijanje železničkog saobraćaja. Takve težnje su posebno besmislene ako se zna da su kadrovi sa kojima raspolažemo u tim službama veoma stari te bi ih trebalo popunjavati novom radnom snagom a ne otpuštati postojeću. Isto je potpuno nerealno da se planira odlazak iz preduzeća ljudi iz službi gde ima manjka radne snage umesto da odlaze oni zaposleni u administraciji. Mada se ne bi moglo reči ni da u administraciji "cvetaju ruže" kada je reč o potrebnom broju radnika - navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, reprezentativni sindikati su nezadovoljni odnosom Radne grupe za utvrđivanje nove organizacione strukture u preduzeću Infrastrukture železnice Srbije jer im nije odgovoreno ni na jednu primedbu i predlog koji su uputili njihovi predstavnici.

- Naše primedbe se odnose upravo na enormni broj predviđenih za odlazak sa Železnice kao i na pripremanje terena za prodaju preduzeća. Prema našim saznanjima vlast je odlučna da privatizuje održavanje železničke infrastrukture, tojest da za taj posao nadležne službe proda ruskom partneru. To bi bilo pogubno kako za interese zaposlenih, tako i za državu. Veliki broj ljudi bi ostao bez posla a Železnice Srbije bi s obzirom da nemaju sopstvene službe morale da po paprenim cenama Rusima plaćaju za održavanje pruga. Rusi bi pak mogli da ostvaruju veliki profit jer bi kupili preduzeća u kojima je smanjen broj zaposlenih a jeftinu radnu snagu bi mogli da angažuju preko agencija. Isto tako, priprema se program otpremnina kojim bi bilo obuhvaćeno više od 2.000 zaposlenih. Ko ne prihvati biće proglašen tehnološkim viškom. I jedna i druga stvar su apsolutno neprihvatljive za nas. Privatizacije železničke infrastrukture ne sme da bude niti je broj onih koji su proglašeni za tehnološki višak realan i optimalan. Mi smo već po tim pitanjima izneli stav i poslovodstvu Železnica Srbije i nadležnima u Vladi da ne nameravamo da prihvatimo takve poteze. Spremni smo da prava zaposlenih i preduzeća branimo svim legalnim sindikalnim sredstvima uključujući proteste i štrajkove - objašnjava Ranđelović.

Juče smo kontaktirali i nadležne u Ministarstvu građevinarstva i u Infrastrukturama železnice Srbije da prokomentarišu tvrdnje i stavove sindikalaca, međutim do zaključenja ovog izdanja u našu redakciju nije stigao njihov odgovor.

Podsećanja radi, krajem prošle godine Železnice Srbije je napustilo uz otpremnine oko 3.000 zaposlenih što je deo sporazuma koji je Srbija potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 28 april 2017 00:00

Protest sindikata 1. maja u podne

Tačno u podne 1. maja članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost izaći će na Trg Nikole Pašića i zatražiti od države da omogući radnicima u Srbiji da konačno žive bolje - prvi put posle nekoliko godina.

- Veće plate i dostojanstven rad - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, to je ono što će zajedničkim snagama zatražiti od države, odnosno od Vlade kada u ponedeljak prošetaju do zgrade u Nemanjinoj 11.

Osim toga, sindikati će od države tražiti i potpsivanje kolektivnih ugovora, povećanje minimalne zarade, kao i izmenu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

- Prvog maja je državni praznik i nigde u Evropi radnici ne rade tog dana, a kod nas će kolege koje rade u trgovinama raditi - napominje Orbović.

Orbović je na obeležavanju 114 godina od osnivanja sindikata u Srbiji podsetio kako su radnici u teškom položaju, kako primaju male plate, rade za najmanji minimalac u Evropi, te kako su prinuđeni da rade i po dva posla i da se zapošljavaju preko agencija.

U zajedničkom prvomajskom proglasu, koji su juče delili i na Ttgu Nikole Pašića građanima, sindikati traže "veće plate za dostojanstven život", jer je to "jedini put koji vodi bržem ekonomskom rastu", ali i više radnih mesta za mlade, ali i priliku da "časno i dostojanstveno" stare uz penzije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok premijer Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će do kraja godine biti povećane ne samo plate u javnom sektoru i penzije već i minimalne zarade u realnom sektoru, poslodavci i stručna javnost tvrde da ne postoje uslovi za tako nešto.

 

Sindikati pak kažu da je povećanje zarada u privatnom sektoru ne stvar dobre volje već nužnost, ali sumnjaju da će do toga zaista i doći, a tvrde da objektivno neće biti ni povećanja zarada u javnom sektoru već eventualno samo vraćanja na nivo od pre smanjenja.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da nivo najnižih plata zavisi od utvrđivanja minimalne cene rada.

- To je segment koji važi kako za realni tako i za javni sektor i određuje ga Socijalno - ekonomski savet. Mi smo svojevremeno imali povećanje minimalne cene rada, a da li će se stvoriti uslovi za to i u ovoj godini zavisi od više faktora. O tome se odlučuje zaključno sa septembrom. Prvenstveno će zavisiti od toga kakav će biti rast BDP-a i inflacije te će nivo minimalnih zarada morati biti usklađen sa tim segmentom. Za sad nema realne osnove za povećanje zarada u privatnom sektoru jer je preduslov za to smanjivanje obima parafiskalnih nameta i dažbina kojima su poslodavci opterećeni. Dosad do toga nije došlo samim tim veoma je teško govoriti o mogućnosti povećanja zarada u takozvanom realnom sektoru - objašnjava naš sagovornik.

Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Sintelon, takođe tvrdi da ne postoji ekonomska osnova za povećanje plata u realnom sektoru, a da ne bi bilo dobro ni da se zarade povećaju u javnom sektoru.

- Činjenica je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji, ali to još nije dovoljno. Naime taj rast je još uvek manji od visine kamata koje moramo da plaćamo za kredite koje koristimo tako da nema osnove za povećanje plata. Kada je reč o realnom sektoru tu država ne bi trebalo da se meša i nivo plata tu zavisi od tržišnih uslova, produktivnosti i održivog stanja u konkretnom sektoru. Bilo bi veoma loše da se država tu meša i određuje visinu plata. Loše je i to što bi u slučaju povećanja plata u realnom sektoru došlo i do zahteva da se zarade povećaju i u javnom a ne postoje ekonomski parametri na osnovu kojih bi to danas moglo da se primeni u Srbiji - smatra Pavičić.

Istovetnog mišljenja je i ekonomista Ljubomir Madžar.

- Istina je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji. Međutim to nije dovelo do značajnijeg smanjenja javnog duga te smatram da je Fiskalni savet apsolutno u pravu što se protivi povećanju plata. To bi definitivno ugrozilo plan finansijske konsolidacije i u datom trenutku ne bi trebalo da se poseže za takvim merama. Ni u realnom sektoru ne vidim da su se stekli uslovi za povećanje zarada. Jednom rečju suviše je Srbija u datom trenutku siromašna da bi mogla da povećava plate - smatra Madžar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, konstatuje da su radnici u Srbiji već oguglali kada je reč o premijerovim obećanjima da će se povećati plate.

- Kada premijer kaže da će to uslediti do kraja godine radnici se uz sarkastičan osmeh pitaju, da, ali koje? Takođe čak i da Vučić svoje obećanje ispuni, besmisleno je govoriti o povećanju plata i penzija jer bi u tom slučaju reč bila samo o vraćanju tih primanja na nivo koji je približan onome kada su smanjene - ističe Ranka Savić.

Ona dodaje da kada je reč o realnom sektoru, postoji osnova za povećanje plata.

- Radnici u Srbiji su toliko nisko plaćeni da bi bilo sasvim normalno da se podignu plate i u javnom i u privatnom sektoru. Tu nema spora. Međutim veliko je pitanje da li će do toga zaista i doći. Privatni poslodavci u Srbiji, a kako pokazuju dostupni podaci, jesu povećali svoju produktivnost i profite, međutim jedini mehanizam kojim država može da utiče na taj sektor je povećanje minimalne zarade. S obzirom da je do njenog povećanja došlo skoro ne verujem da će doći i do još jednog u ovoj godini. Država ništa nije učinila da olakša poslodavcima i oslobodi ih brojnih parafiskalnih nameta tako da ni to ne uliva optimizam da će zarade u realnom sektoru biti povećane - navodi naša sagovornica.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", takođe tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o zameni teza.

- Nije pravilno govoriti o povećanju plata u javnom sektoru već o njihovom vraćanju na prethodni nivo. Kada Vučić suspenduje odluku o smanjenju plata i penzija tek nakon toga se može govoriti o njihovom realnom povećanju. U suprotnom to je potpuna besmislica. Plate u Srbiji su veoma niske i naravno da ih treba povećati. Međutim, premijer Vučić demagoški stalno najavljuje povećanje plata ali do toga nikako da dođe. Što se tiče realnog sektora tu plate zavise od poslovanja tih preduzeća. Vlada Srbije umesto da ukine parafiskalne namete malim i srednjim preduzećima i tako stimuliše poslodavce da daju veće zarade na tom planu nije uradila ništa. Takođe ne verujem ni da će poslodavci ali ni međunarodne finansijske organizacije podržati Vučićevu ideju o povećanju plata zaposlenima u realnom sektoru. Time bi direktno bio smanjen profit mnogih stranih kompanija, a praksa je pokazala da Vučić daleko više brine o interesima poslodavaca nego radnika, pa ne verujem da će rizikovati sukob sa krupnim kapitalom. Stoga, iako bi povećanje plata u Srbiji i u javnom i u realnom sektoru mogla da bude ocenjena kao nasušna potreba, ne verujem da će do toga i doći. Pre sam mišljenja da ovakvim izjavama Vučić želi da dobije kratkoročne i jeftine političke poene u javnosti - zaključuje Veselinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 07 april 2017 00:00

U Švedskoj počelo čipovanje radnika

Ovo možda zvuči kao vizija posla u budućnosti, ali je zapravo rutina u švedskoj startap kompaniji Epicenter. Kompanija nudi svojim zaposlenima implant u veličini zrna pirinča koji funkcioniše kao kartica za otvaranje vrata, korišćenje printera, pa čak i za kupovinu pića uz jednostavni zamah ruke.

Mikročipovi su postali toliko popularni da radnici u firmi priređuju zabave za one koji nameravaju da se podvrgnu ovom zahvatu. "Želim biti deo budućnosti", komentarisala je jedna zaposlena odluku da stavi mikročip u svoje telo.

Tehnologija sama po sebi nije nova. Neke kompanije koriste mikročipove kako bi pratili dostavu, a ponegde (i u Srbiji) psi po zakonu moraju da ih imaju kako bi se znalo ko im je vlasnik i da li su redovno vakcinisani. Međutim, čipovanje zaposlenih je potpuna novost.

Iako je biološki siguran, podaci na mikročipu mogu pokazati kad radnik dolazi na posao, šta kupuje. Za razliku od kartica koje se koriste u drugim kompanijama ili mobilnog telefona koji mogu da pokažu iste podatke, osoba ne može da se odvoji od svog čipa.

"Naravno, staviti mikročip u svoje telo je veliki korak čak i za mene", rekao je jedan od osnivača Epicentra, predsednik Patrik Mesterton i nastavio, "ali u drugu ruku, ljudi ugrađuju druge stvari u telo poput pismejkera koji kontrolišu srce".

U Epicentru, koji ima oko 2.000 zaposlih, čipovanje zaposlenih je započeto u januaru 2015. godine, a dosad je mikročipove ugradilo oko 150 osoba.

Kompanija u Belgiji je takođe ponudila ovu mogućnost svojim zaposlenima.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top