ponedeljak, 13 novembar 2017 00:00

Građani Srbije najviše piju pivo

Najpopularnije alkoholno piće u Srbiji je pivo, a razlog tome je, kako objašnjava stručna javnost, činjenica da je u materijalnom pogledu najdostupnije, najisplativije i najpraktičnije za potrošače.

Istraživanje koje je od 1. do 7. oktobra, na reprezentativnom uzorku od 1.478 ispitanika, sproveo Istraživačko-izdavački centar "Demostat", pokazuje da je među alkoholnim pićima na mestu broj jedan pivo sa 34,2 odsto, sledi vino sa 26,1 odsto dok su na trećem mestu plasirana takozvana žestoka pića (među njima i rakija), sa 12,3 odsto ostvarenih u istraživanju.

Pivari u Srbiji su veoma zadovoljni što su ih potrošači postavili na mesto broj jedan, a nadaju se i još boljim rezultatima u budućnosti. - Iako je alkoholno piće, pivo je, pre svega, osvežavajući napitak sa niskim procentom alkohola koji se može konzumirati u najrazličitijim prilikama, od druženja sa prijateljima, do odmora u porodičnoj atmosferi. Pored toga što “gasi žeđ”, karakteristično za pivo jeste i da ono predstavlja “alat” za socijalizaciju. Uz njega se gledaju fudbalske utakmice, pravi roštilj sa prijateljima, obeležavaju proslave sa različitim povodima… Pivo je dobar “partner” za svaku priliku, a ne treba zanemariti ni njegova pozitivna svojstva, primera radi - bogato je vitaminom B, naravno isključivo ukoliko se konzumira na odgovoran način - kažu za "Demostat" u pivari Carlsberg Srbija.

Nadležni u ovoj pivari ističu činjenicu da je ponuda pivskih brendova danas u odnosu na deceniju ranije znatno bogatija. - Razlog tome su, s jedne strane tržišna utakmica, a, s druge strane - sve veći zahtevi potrošača da probaju nove ukuse i nove tipove piva, već uveliko popularni na većini evropskih tržišta. Sigurno je da novi brendovi i specifične vrste piva celu kategoriju čine interesantnijom, i mogu doprineti poboljšanju imidža piva kao kategorije pića, a posledično i rastu konzumacije - tvrde u Carlsberg Srbija.

Kompanija Carlsberg Srbija drži treću poziciju na tržištu piva u Srbiji, sa tržišnim učešćem od oko 21 odsto (podatak je za 2016, izvor: Udruženje pivara Srbije). LAV pivo je treći po veličini pivski brend u Srbiji, dok je kompanija lider u upper mainstream segmentu sa brendom Tuborg, kao i u sajder kategoriji sa brendom Somersby.

Pivara u Čelarevu regionalni je Carlsbergov centar proizvodnje, pa je tako 41 odsto proizvodnje u 2016. godini činio izvoz u druge Carlsberg zemlje (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Slovačka, Češka, Nemačka). Pored toga, LAV brend danas se izvozi u mnoge zemlje sveta, među kojima su Austrija, Grčka, Makedonija, Nemačka, Poljska, UAE, SAD, Kanada i Australija. - Rast prodaje i tržišnog učešća svakako su planovi kompanije, a nastojimo da ga ostvarimo kroz različite aktivacije naših brendova, kako u vidu marketinških kampanja, tako i na mestu prodaje - kažu u Carlsberg Srbija. Za 2018. godinu, kompanija ima u planu rast prodaje u svim kategorijama i kanalima.

 Pored interne strategije za svaki brend u okviru našeg portfolia, verujemo i da će tržište piva u Srbiji doživeti oporavak, kao i da će nas poslužiti vremenske prilike. - Od ulaska na tržište Srbije 2003, Carlsberg konstantno prati pivske trendove, što sa drugih tržišta, što „osluškivanjem“ naših potrošača. Rano je sada da otkrivamo aktivnosti za sledeću sezonu, ali su svakako u planu inovacije za koje verujemo da će doživeti uspeh kod srpskih pivopija.

Konstantan rad na održavanju i unapređivanju visokih standarda kvaliteta proizvoda je naš primarni fokus od dolaska na tržište Srbije i sa tim ćemo nastaviti i u budućnosti. S druge strane, pratićemo i dalje trendove kako na domaćem tako i na drugim evropskim tržištima, i trudićemo sa da potrošačima uvek ponudimo visok kvalitet uz pristupačnu cenu - ističu u Carlsberg Srbija.

Pivo jeste jedno od najstarijih, najomiljenijih i najrasprostranjenijih pića na svetu. Nema razloga da tako ne bude i kod nas - kažu za Demostat u kompaniji M6 EDEN, koja je potpisala ugovor o tehničkoj saradnji sa BIP u stečaju. U toj kompaniji smatraju da pivarska industrija u Srbiji svojom ponudom procenat podrške koji uživa među potrošačima u budućnosti može i da poveća. - Nedavno je objavljen podatak Privredne komore Srbije da se u Srbiji koristi manje od polovine kapaciteta za proizvodnju piva. Kompanija M6 EDEN potpisal je ugovor o tehničkoj saradnji sa BIP u stečaju, pred samo leto. Tek par meseci poslujemo, još uvek je tržišni udeo BIP veoma mali, a o proizvodnji na godišnjem nivou pričaćemo naredne godine - navode u toj kompaniji. U makedonskoj kompaniji M6 EDEN očekuju da će u narednom periodu povećati prodaju BIP piva, i ističu da su upravo zbog toga i došli na srpsko tržište. Naglašavaju da su u ponudi BIP ostali svi njegovi dobro poznati brendovi, a to su piva "BIP" i "Bg", kao i "BIP kvas" i "BIP sirće".

Obnova proizvodnje BIP piva je sve, samo ne jednostavan posao. Za nas to je velika čast ali i velika odgovornost. Okupili smo grupu najboljih poznavalaca pivarstva i sa zaposlenima od kojih mnogi već decenijama rade u ovoj pivari oformili smo tim koji je dobio zadatak da napravi dobro pivo. U proizvodnji koristimo najkvalitetniji ječam, hmelj, kvasac. Pivo pravimo na tradicionalan način: sa sporim vrenjem na nižim temperaturama kako bi izvukli maksimalno dobar ukus i svojstva. I to je rezultiralo da sada BIP pivo ima odličan ukus, divnu postojanu penu i prijatnu gorčinu. Potrošači su to već prepoznali. Od vremena kada je BIP vladao tržištem bivše Jugoslavije do danas, tržište se sasvim promenilo. Zato nam sada sledi ne tako lak povratak BIP piva u trgovine i ugostiteljske objekte u uslovima gde vlada oštra međunarodna konkurencija - ističu u kompaniji M6 EDEN.

Zoran Minić, predsednik Esnafa kućnih pivara "Imbrewment" navodi za "Demostat" da je pivo nakon čaja i kafe najkonzumiranije piće na svetu, a u konkurenciji alkoholnih pića sasvim sigurno bez premca. - Shodno tome, rezultati istraživanja koje je uradio "Demostat" ne treba ni najmanje da iznenađuju. - Mislim da je interesantno naglasiti i to da, koliko god da nam se čini da smo osvedočene pivopije, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji značajno je ispod proseka Evropske unije - kaže Minić. Naš sagovornik ističe da je u Srbiji za prethodnih par godina registrovano već dvadesetak malih, mikro i nano zanatskih pivara, čiji je značaj u obogaćivanju pivske ponude i kvaliteta nemerljiv. - U ovakvim pivarama proizvode se male šarže nefiltriranog, nepasterizovanog piva posebnog karaktera i od probranih, najkvalitetnijih sirovina. Nevolja s kojom se, međutim, ovakvi proizvođači suočavaju je - na prvom mestu - cena proizvodnje koja na tržište donosi nemerljivo kvalitetniji, ali i značajno skuplji proizvod od onog koje plasiraju industrijski, pivski giganti - navodi Minić.

On dodaje da zakonska rešenja u Srbiji još uvek ne prepoznaju kućno pivarstvo kao takvo, jednako kao i razliku između ovih novonastalih mini pivara i "teške industrije" čiji dnevni kapaciteti prozvodnje premašuju ono što bi prosečna zanatska pivara bila sposobna da proizvede i za čitavih godinu dana. - Na taj način, zaostajemo za ostatkom razvijenog sveta gde je najpre zakonom regulisana mogućnost proizvodnje piva za potrebe domaćinstva, a definisane i odgovarajuće akcizne skale za registrovane male proizvođače. Teret koji pada na pleća zanatskih pivara je prosvećenje prosečnog srpskog pivopije, da mimo sveprisutnog industrijskog lagera postoje i neke drugačije vrste piva koje se odlikuju punoćom i kompleksnošću ukusa, te kvalitetom sirovinskog sastava - ističe Minić.

U Srbiji u ovom trenutku postoji dvadesetak registrovanih malih pivara i njihov udeo na našem tržištu je 2,5 odsto, dok deo proizvodnje odlazi i za izvoz. Minić kaže da pozitivan trend postoji, bar kada je reč o buđenju svesti potrošača. - Doprinos proširenju pivske ponude je evidentan i dragocen, a govoriti o nekakvom konkurentskom odnosu sa 2,5 odsto ukupnog udela na tržištu bi, čini se, bilo bespredmetno. Brojke su jednostavno nemilosrdne.

S druge strane, međutim, nesumnjivo je da veliki igrači ipak nisu ni ravnodušni, ni nezabrinuti, otuda i ovaj rastući trend reklama za industrijsko pivo oslonjen na motive tradicionalnog načina proizvodnje, kao i izvesni nefiltrirani pokušaji - tvrdi Minić. Govoreći o planovima udruženja na čijem je čelu, Minić ističe da im je namera da dalje popularizuju kućno pivarstvo, kao neizmerno zanimljiv i kreativan hobi - Redovno organizujemo edukativne radionice, demonstracije kuvanja piva, sarađujemo u nabavci sirovina i opreme, najvažnije odlčno se družimo. Neke od aktuelnih mini pivara nastale su upravo u okrilju našeg udruženja. Očekujemo i nadamo se da će ih biti još - poručuje Minić.

Sa druge strane, Aleksandar Kovačević, vlasnik vinarije "Ravnica" iz Inđije ističe za "Demostat" da postoje određeni razlozi zbog kojih je pivo u Srbiji popularnije među potrošačima od vina ali da to nikako ne znači da vino nema brojne poklonike među konzumentima alkoholnih pića na našim prostorima. - Osnovna prednost pivara je što oni mogu pivo da proizvode 365 dana u godini dok mi vino možemo samo u toku jednog dana. Nakon toga možemo samo da se brinemo o njemu kako bi bilo što kvalitetnije i ukusnije. Naravno, s obzirom da primanja u Srbij, u ovom trenutku, nisu visoka i taj momenat je bitan kada se potrošač opredeljuje da li da kupi pivo ili vino. Međutim, svako onaj ko se odluči da kupi dobro vino može da bude siguran da dobija kvalitetan i zdrav proizvod koga se neće postideti pred gostima. Takođe može da bude sigiran da je reč o piću od koga neće pokvariti stomak, odnosno neće mu pozliti. Zato smatram da je vino nepravedno potisnuto na drugo mesto, iako bi trebalo da bude broj jedan među alkoholnim pićima u Srbiji - objašnjava Kovačević.

On dodaje da se procenat konzumenata vina i pored svih objektivnih problema sa kojima se vinari suočavaju može popraviti. - Pogrešna je pretpostavka da je vino piće samo za bogatiju klijentelu. Naprotiv, kvalitetno vino može da se pazari po ceni od 300 do 500 dinara i da priredi užitak koji se ne zaboravlja. Prednost vina je što dobro ide kao podloga za hranu i što se može služiti a da bude istovremeno i reprezentativno piće na svim vrstama slavlja. Ono što je potrebno a mi vinari to upravo i radimo je da edukujemo potrošače i razvijamo kulturu konzumacije vina. Što budemo ubedljiviji i uspešniji na tom planu, a argumente svakako imamo, to će nadamo se blagotvornije uticati na veću potrošnju nego što je to sada slučaj - kaže Kovačević.

On dodaje da je pored popularizacije vina koja je zadatak proizvođača potrebno da i država ima sluha za taj biznis. - Zakonska rešenja vezana za proizvodnju vina nam na žalost ne idu u korist. Naime, rigorozni su i brojni propisi vezani za tehnologiju proizvodnje vina. Smatram da bi taj segment, trebalo prepustiti samim vinarima. Ovako zbog rigoroznih pravila vinari moraju da izdvajaju znatna novčana sredstva kako bi ih ispunili pa neki čak i odustaju od posla jer im je neisplativ. Sa druge strane kada bi ti propisi bili fleksibilniji ne u smislu da se smanji kvalitet proizvoda već da se vinari rasterete nekih troškova u vezi sa samom tehnologijom proizvodnje popularnost vinarstva kao biznisa bi se svakako povećala a to bi moglo da se odrazi i na cenu proizvoda, to jest da vino manje košta - ističe naš sagovornik.

Sociološkinja Milica Vesković Anđelković kaže za "Demostat" da je materijalni momenat bio odlučujući kod potrošača kada su za piće broj jedan u Srbiji izabrali pivo. - Da je u pitanju nešto drugo, primera radi tradicija, onda bi istraživanje "Demostata" pokazalo da najveći broj potrošača najviše konzumira rakiju. Međutim, to nije slučaj. Upravo zato, što potrošači žele da konzumiraju piće koje im je naijsplativije i najekonomičnije. Ako se izađe u grad u provod logično je da će se neko najpre opredeliti za pivo. Može da popije više pića za jedan izlazak po relativno pristupačnoj ceni a isplati se i količinski. Ako se naime neko opredeli za kratka pića ili vino brže će ih popiti nego što je to slučaj sa pivom a platiće više - objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da pivo uglavnom konzumira omladina koja ne radi ili ne zarađuje previše ali i svi pripadnici nižih slojeva koji su opredeljeni za opuštanje i razonodu uz čašicu a koji ne žele previše da opterete novčani budžet kojim raspolažu. - Sve dok je ovakva ekonomska situacija u zemlji treba očekivati prevlast pivarske industrije u odnosu na ostale u sferi alkoholnih pića. Vino je ipak još uvek elitističko piće na našim prostorima i neće uspeti u datim okolnostima da prestigne pivo. Pitanje je i da li smo mi podneblje koje garantuje takav kvalitet grožđa i vina da bi ono moglo da konkuriše stranim vinima. Takođe, za veću prodaju je potreban i bolji kvalitet. A da bi se to ostvarilo kvalitet stote proizvedene boce mora da bude isti kao i one prve. U Srbiji moramo konstatovati nije takva situacija a to svakako predstavlja jedan od problema kada je reč o proizvodnji vina u Srbiji i tendenciji da se ona poveća, odnosno da se naši vinari probiju u značajnijoj meri na inostrana tržišta - zaključuje Milica Vesković Anđelković.

Tekst preuzet sa portala Demostat

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Severna Koreja je iznenada otkazala festival piva, koji je trebalo da traje celog sledećeg meseca, a koji je premijeru imao prošle godine. Ipak, stanovnici Pjongjanga neće ostati žedni, jer iako festivala nema u prodaji se našlo pivo za koje u Pjongjangu kažu da je premijum kvaliteta i jedno od najboljih na svetu.

Prošlogodišnji prvi festival piva kraj reke Taedong bio je hit, kako među domaćim, tako i među retkim stranim turistima koji posećuju Severnu Koreju. Severnokoreanska pivara je za ovu godinu napravila novo pivo i predstavila ga javnosti uprokos otkazivanju festivala. Ovo pivo još nema zvanično ime i ambalažu, ali se u ugostiteljskim objektima može naručiti krigla piva.

Taedonggang piva važe za piva "svetske klase", što je stvar nacionalnog ponosa među građanima Severne Koreje. Iako nije popularno kao "soju", alkoholno piće dobijeno destilacijom pirinča, pivo je dostupno u celoj zemlji i košta oko šest centi.

Han Hijong Čol, prvi čovek zadužen za kvalitet piva, rekao je za agenciju AP da Taedonggang pivara dnevno proizvede 200 hiljada litara piva kako bi odgovorila na zahteve svih pivopija u Pjongjangu, gradu sa oko tri miliona stanovnika.

Pivara je sagrađana 2001. godine po naređenju Kim Džong Ila, oca sadašnjeg lidera Severne Koreje Kim Džong Una. Proizvodnja je počela sledeće, 2002. godine.

U dvorištu pivare nalazi se veliki mural Kim Džong Ila kako u belom radničkom mantilu drži prepoznatiljivu, zelenu, flašu Taedonggang piva.

Severna Koreja, pivo Izvor: Fonet/AP
"On je ukazao našim menadžerima i tehničarima da, pošto smo socijalistička zemlja, moramo svim našim stanovnicima da isporučimo najbolje pivo na svetu", rekao je vodič koji vodi turiste kroz pivaru.

Stručnjaci za pivo kažu da su izučavali tehnike proizvodnje piva iz celog sveta. Posebno su se skoncetnrisali na britansko i nemačko iskustvo u proizvodnji ovog napitka, ali Han nije želeo da komentariše odakle im tajne zanata. Takođe, nije želeo da komentariše ni iznenadno otkazivanje festivala piva.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Sastojci

100 g slanine
1 kg junetine
300 g šampinjona
2 crna luka
4 čena belog luka
400 ml piva
50 g paradajz pirea
3 šargarepe
1 manji celer
500 ml pilećeg bujona
so, biber

Priprema

1. Na umerenoj temperaturi propržiti slaninicu, sitno iseckan beli i crni luk.

2. Dodajte govedinu iseckanu na kocke, malo propržite.

3. Sipajte pivo, lagano promešajte. Dodajte iseckanu šargarepu, celer i paradajz pire i iseckane šampinjone.

4. Prelijte pilećim bujonom i nek se krička dok se ne zbusne bez brašna i zaprške.

Izvor Stvar ukusa

Sastojci

100 g slanine
1 kg junetine
300 g šampinjona
2 crna luka
4 čena belog luka
400 ml piva
50 g paradajz pirea
3 šargarepe
1 manji celer
500 ml pilećeg bujona
so, biber

Priprema

1. Na umerenoj temperaturi propržiti slaninicu, sitno iseckan beli i crni luk.
2. Dodajte govedinu iseckanu na kocke, malo propržite.
3. Sipajte pivo, lagano promešajte. Dodajte iseckanu šargarepu, celer i paradajz pire i iseckane šampinjone.
4. Prelijte pilećim bujonom i nek se krička dok se ne zbusne bez brašna i zaprške.

Izvor: Stvar ukusa

nedelja, 12 februar 2017 00:00

Liberland počeo da pravi i svoje pivo

 

Kako prenose mediji, praška prodavnica Galerija piva odlučila je da podrži ideju slobodne države Liberland nudeći poseban set zanatskog napitka od hmelja.

U proizvodnji tog Liberbira koriste se odabrane cvetne šišarke hmelja i voda sa Rudne gore na češko-nemačkoj granici.

Na toj gori otvoren je prvi rudnik uranijuma u ​​istoriji. Cilj saradnje između praške Galerije piva i slobodne države Liberland nije samo promocija libertarijanskih ideja već i finansiranje rasta Liberlanda. Od svakog prodatog Liberbira 10 centi polaže se na račun Jedličkine države.

Trenutno u ponudi imaju pivo sa 6,5 odsto alkohola, a sadrži tri vrste hmelja i dve vrste slada.

Prodavaće se u staklenim bocama od 0,75 litara pa do boca od 20 litara. Već se planira i širenje jer bi, kako prenose mediji, trebalo da se pokrene licencirana proizvodnja.

Izvor. B92

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 12 januar 2017 00:00

Ćuretina u sosu od piva

Sastojci

1,2 kg ćerećih prsa za rolat
so, biber
50 g margarina
300 ml piva
600 g malih dobro skuvanih krompira
300 g šargarepe
300 g mladog luka
kašičica šećera
500 ml pileće supe
kašika limunovog soka
krupni šećer
kajen biber

Priprema

1. Rernu zagrejati na 200 stepeni. Meso oprati i osušiti. Istrljati ga solju i biberom.

2. Margarin zagrejati u šerpi, pa meso sa obe strane ispržiti. Doliti 150 ml piva. Zatim dinstati meso u rerni oko 20 minuta. Povremeno prelivati sosom od pečenja.

3. Krompire prepoloviti. Šargarepu oprati, oguliti i iseći na tanke kolutove. Mladi luk oprati, očistiti i iseći na tanke kolutove. Povrće dodati pečenju i uz često okretanje dinstati. U to dodati šećer i supu. Pečenje dalje dinstati 60 minuta. Povremeno prelivati sosom od pečenja.

4. Temperaturu povisiti na 220 stepeni. Meso peći još 15 minuta. Pritom povremeno prelivati preostalim pivom. Meso i povrće izvaditi iz pleha i ostaviti na toplom mestu. Sos od pečenja u šerpici još malo kuvati i začiniti limunovim sokom, krupnim šećerom, i kajen biberom. Pečenje iseći i servirati sa povrćem i sosom.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Glavna jela
sreda, 19 oktobar 2016 00:00

Danci izmislili pivo u prahu

Danska pivara "To ul" (Dva piva) predstavila je svoj novi proizvod - pivo u prahu, koje je, kako tvrdi, uvek spremno za konzumiranje na bilo kom mestu, čim mu se doda voda.

Osnivači pivare Tobijas Emil Jensen i Tore Ginter kažu da se procesom zamrzavanja i isušivanja vrši odvajanje suve materije piva na način koji ne menja ukus.

Za vreme tog procesa, voda i alkohol potpuno isparavaju iz piva, a u prahu ostaju šećeri, proteini, komponente koje ukusu daju gorčinu i aromatični elementi.

Karakterističan ukus piva vraća se čim se prah zalije vodom, ali da bi se postigao pun efekat tradicionalnog pića, neophodno je dodati mu i alkohol, piše danski list "Kopenhagen post".

Kompanija "To ul" navodi da je pivo u prahu napravljeno da bi ovo piće moglo da se konzumira na mestima gde je teško dostupno, poput izleta u prirodu ili avionskih letova.

Ipak, buduća verzija koja će sadržati i alkohol mogla bi da bude zabranjena u mnogim zemljama, koje ne dozvoljavaju prodaju alkohola u prahu.

Pivara "To ul" osnovana je 2010. godine i već je postala poznata po proizvodnji neobičnih vrsta piva - sa aromom kafe ili raznog vrsta tropskog voća. Proizvodi ove pivare, karakteristični i po upadljivoj ambalaži, danas se prodaju u više od 40 zemalja.

Izvor: klix.ba

Objavljeno u Planeta

Gazirana pića i alkohol mogu imati znatan uticaj na naš organizam, a nedavno su objavljeni podaci o detaljnom dejstvu piva na organizam nakon što je ono 24 sata bilo u našem krvotoku.

Kada konzumiramo pivo ono nakon 5 minuta ulazi u krvotok i odmah deluje na mozak i mišiće. Sledećih sat vremena telo pivo vidi kao otrov i pokušava da ga se što pre reši. 

Ako pojedemo obilan obrok pre pića, na taj način ćemo obložiti naš želudac i alkohol neće ući u krvotok tako brzo jer je u toku absorpcija hrane. Uticaj alkohola zavisi od starosti 

Ženski organizam procesira alkohol sporije nego muški jer muški ima više mišićnog tkiva. Mišićno tkivo ima veći udeo vode koja razređuje alkohol, a čini se da žene imaju manje enzima koji razgrađuju alkohol. 

Penušavo piće, poput šampanjca, može uzrokovati da brže osetimo uticaj alkohola zbog mehurića koji pritiiskaju želudac pa tako forsiraju alkohol da brže uđe u krvotok. 

Procesiranje alkohola zavisi i od našihgodinai. Što smo stariji on se brže procesira jer kako starimo u jelu imamo više enzima koji ga razgrađuju. Ako smo pod stresom pa imamo povišene nivoe hormona, to utiče na metabolizam i brzinu absorpcije alkohola. 

Ako ste ljubitelj piva i ponekad volite da preterano uživate u njemu, ovo je 7 stvari koje pritom treba da znate. 

1. Nekoliko minuta nakon konzumacije piva 

Alkohol nakon konzumacije putuje telom do želuca gde se apsorbuje u krvotok pa stiže do mozga i mišića. 

2. Nakon 10 minuta 

Posle 10 minuta telo prepoznaje alkohol kao otrov i ne želi da ga deponuje, pokušava da ga razgradi i rešiti ga se što je pre moguće. 

3. Nakon 15 minuta 

Želudac počinje da razgrađuje alkohol kako bi ga uklonio iz organizma i pritom počinje da proizvodi enzim koji se zove alkoholna dehidrogenaza koji pretvara alkohol u druga hemijska jedinjenja. To pretvaranje uključuje i acetaldehid, vrlo otrovno jedinjenje koji je uzrok mamurluka drugi dan. 

 

Alkohol se pretvara u acetatnu kiselinu i vodu, a daljom razgradnjom u masne kiseline i vodu koje su telu prihvatljive i to nas otrežnjava. Pijemo li više nego što jetra može da podnese postajemo pijani. 

4. Nakon 20 minuta 

Posle 20 minuta počinjemo da osećamo opšte simptome delovanja alkohola, glava nam je lagana i preplavljeni smo srećom. 

5. Nakon 45 do 90 minuta 

Posle 45 do 90 minuta delovanje alkohola je na vrhuncu. 

6. Nakon 60 minuta 

Posle 60 minuta imamo potrebu da idemo u wc jer je alkohol diuretik pa bubrezi usmeravaju piće direktno u bešiku pa moramo ćešće da mokrimo i zbog toga dehidriramo. 

Prestanemo li da pijemo osećaćemo se pospano ili umorno, a ako odemo da spavamo pijani to je loše za nas jer je telo dehidrirano. 

7. Nakon 12 do 24 sata 

Nakon 12 do 24 sata , kada se probudimo verovatno ćemo osećati simptome mamurluka: glavobolju, vrtoglavicu, žeđ, bledilo i drhtavicu i simptome koje uzrokuje dehidracija. Razlog tome je što se naše telo još uvek bori sa alkoholom koji se nalazi u našem organizmu.

IZVOR: TELEGRAM.HR

Objavljeno u Planeta

U Srbiji je došlo do velikog smanjenja potrošnje piva, čija upotreba je manja za 33 odsto u odnosu na 2008. godinu, izjavio je Tanjugu generalni direktor Apatinske pivare Dragan Radivojević.

Potrošnja piva 2008. godine iznosila je šest miliona hektolitara godišnje, dok je prošle godine cela pivarska industrija u Srbiji prodala oko četiri miliona hektolitra, naveo je Radivojević. 

On je ukazao da se sa sličnim problemom suočavaju i neke druge kompanije u Srbiji koje se bave proizvodnjom i prodajom sličnih proizvoda.

"To smanjenje je rezultat pada kupovne moći građana koji nemaju dovoljno novca da zadovolje svoje potrebe", kazao je Radivojević.

On je ukazao da, osim ekonomske krize i pada životnog standarda, na smanjenje potrošnje piva, utiče i to što se mladi, koji najviše konzumiraju pivo, iseljavaju iz zemlje i što imamo problem i sa starosnom strukturom stanovništva.

   Uz to je i velika nezaposlenost kod mladih, što je dodatan problem ne samo za pivarsku industriju, već i za ostale privredne grane i celu zemlju, istakao je Radivojević. 

On je kazao i da se kod nas sve više prodaje jeftinije pivo, čija cena je inače opala za šest meseci ove godine oko četiri procenta.

On je ukazao da je to veliki problem pivarske industrije, zbog čega pivare imaju lošije finansijske rezultate nego ranijih godina.

Reč je o fundamentalnoj promeni u pivskoj industriji Srbije, istakao je direktor Apatinske pivare.

Radivojević je naveo da i ostale zemalje regiona zbog krize imaju pad prodaje piva, ali je on daleko manji nego u Srbiji i iznosi između pet i sedam odsto.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 07 septembar 2014 12:49

Besplatna pivska tura - polazak iz Sombora

Kompanija Karlsberg Srbija organizuje poslednje besplatne pivske ture u septembru, a ljubitelji piva imaće priliku da vide kako se proizvode, pripremaju i flaširaju različite vrste piva.

Kompanija Karlsberg Srbija (Carlsberg) najavila je da ove godine organizuje poslednje besplatne pivske ture 12, 13. i 14. septembra sa polaskom iz Sombora i 19, 20. i 21. septembra sa polaskom iz Rume, za sve ljubitelje piva, a moguć je dolazak i sopstvenim prevozom iz cele Srbije uz prethodno najavljivanje.

Ljubitelji piva i nesvakidašnjih avantura imaće priliku da posete jednu od najpoznatijih fabrika piva u zemlji i vide kako se proizvode, pripremaju i flaširaju različite vrste piva.

Pored obilaska fabrike, pivska tura obuhvata i posetu kaštela porodice Dunđerski koja je davne 1892. godine osnovala pivaru, kao i obilazak Muzeja piva uz degustaciju najpoznatijih proizvoda kompanije.

Posete pivari „Čelarevo“ traju od marta meseca i njima se mogu pridružiti ljubitelji piva iz cele Srbije, sa polascima iz više od 10 gradova Vojvodine.

Program obilaska fabrike obuhvata posetu Kaštelu Dunđerski gde će posetioci imati priliku da čuju više o istoriji jedne od najpoznatijih vojvođanskih familija i pivari Karlsberg Srbija u Čelarevu gde će iz prve ruke videti kako se pripremaju, proizvode i flaširaju različite vrste piva.

Posetioci će moći da vide i jedinstveni Muzej piva u kome će uživati u degustaciji najpoznatijih brendova kompanije Karlsberg Srbija, navedeno je u saopštenju te kompanij

Objavljeno u Somborske vesti

Ovo su preukusni prženi kolutići u dve varijante - slatkoj i slanoj! Oduševite prijatelje i porodicu, i umesto kokica i čipsa uz dobar film ili utakmicu poslužite ove slasne zalogaje! Prijatno!

Sastojci:

- ulje za prženje

- jedno belance

- 250 ml piva

- 140 g brašna

- 3/4 kašičice soli

- velika glavica crnog luka

- 3 oljuštne i izdubljene jabuke

- šećer, cimet

Priprema:

1. U činiji izmiksati belance. Dodati pivo, brašno i so. Mešati dok smesa ne postane glatka i ujednačena.

2. Luk isecite na kolutove, deblje ili tanje - po vašem izboru.

Jabuke, koje ste prethodno oljuštili i izdubili sredinu, takođe isecite na kolutiće.

3. Umočite kolutove jabuke u testo, i spuštajte u duboko, zagrejano ulje. Pržite minut do dva (ne na najjačoj vatri), sve dok ne porumeni sa obe strane. Položite ih na papirnu salvetu da upije višak masnoće. Služite ih u staklenim činijama, i pospite cimetom i kristal šećerom.

4. Isti postupak ponovite i sa kolutovima luka. Umočite ih u smesu od piva i brašna, pa spuštajte u vrelo ulje. Pržite ih minut. Pospite ih solju. Služite uz tartar sos, urnebes salatu ili majonez po želji.

Izvor: Pressonline

Objavljeno u Predjela
petak, 13 jun 2014 16:41

Seminar "Proizvodnja piva"

Regionalna privredna komora Sombor organizuje treći po redu seminar organske prozvodnje na temu „Proizvodnja piva“ koji će se održati u utorak 17. jun u Sali RPK Sombor sa početkom u 11h. Seminar se održava kao deo projekta Mađarko - srpski gastronomski poslovni klub "Gastro klub" u sklopu IPA Programa prekogranične saradnje. "Gastro klub" je projekat koji sufinansira Evropska unija, a realizuju ga Okružna trgovačko-industrijska komora Bač-Kiškun sa lokalnim partnerom Okružnom samoupravom Bač-Kiškun i Regionalna privredna komora Sombor sa partnerom Srednjom ekonomskom školom iz Sombora.

Svi zainteresovani svoje učešće treba da potvrde najkasnije do 16. juna 2014. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Put do laganih, ukusnih, neodoljivih palačinki nikada nije bio jednostavniji.

Bez obzira na to koliko puta ste ih preipremili, da li ste početnik u kulinarstvu ili već imate zavidan staž u kuhinji, nije na odmet da svoje pripremu palačinki dovedete do savršenstva.

Evo nekoliko saveta za pripremu savršenih palačinki.

1. Pivo. Ovaj alkoholni napitak daje blagu aromu palačinkama, a gazirana tekstura čini palačinke mekim i laganim.

2. Odgovarajući tiganj. Nabavite specijalni tiganj za palačinke, koji je napravljen od posebnog materijala i nije dubok. Takođe, neka vam ovaj tiganj isključivo služi za pripremu palačinki.

3. Procedite smesu. Kada ste napravili smesu, procedite je kroz cediljku kako biste se rešili nepoželjnih grudvica i dobili homogenu masu.

4. Ostavite smesu da odmori. Najbolje bi bilo da smesu za palačinke pripremite dan pre ili bar osam sati pre pripreme. Takozvano odaranje smese omogućava glutenu u brašnu da se veže za mleko i jaja i da poslastici da bolji ukus.

5. Zagrevanje mleka. Zagrejte mleko, ali ne toliko da počne da vri, a zatim mu dodajte puter ukoliko želite. Nakon toga mleko dodajte jajima i brašnu.

6. Odgovarajuća temperatura. Neka vam prve dve palačinke budu za probu. Odnosno, iskoristite ih da pronađet pravu temperaturu. Počnite tako što ćete prve palačinke napraviti na uemrenoj temperaturi koju ćete kasnije povećavati.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Saveti
nedelja, 25 maj 2014 04:42

Svinjetina sa kačkavaljem u pivu

Sastojci:

- svinjska krtina 600 gr

- šargarepa 4 komada

- crni luk 3 glavice

- tanko sečeni kačkavalj 200 gr

- pivo250 ml

- paradajz sos200 ml

- suva menta 1 kašika

- senf2 kašike

- origano 1/2 kašike

- mešavina začina 1 kašika

- so,mleveni crni biberpo ukusu

- uljeza prženje

Uputstvo za pripremu:

Crni luk isecite na režnjeve. Meso isecite na tanke šnicle a šargarepu na tanke krugove. Na zagrejanom ulju prodinstajte crni luk, promešajte pa kada omekša dodajte šargarepu i meso.

Kada meso pobeli dodajte mentu, origano i mešavinu začina. Posolite, pobiberite i promešajte. Dodajte senf i pivo.

dodajte paradajz sos, promešajte, poklopite i dinstajte dok meso ne omekša.

Sadržaj zatim preručite u đuveč pleh i na njega poređajte parčad kačkavalja.

Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15-20 minuta. Služite dok je toplo.

Izvor: Super recepti

Objavljeno u Glavna jela

Istraživanja su pokazala da je umereno konzumiranje piva dobro za srce, bubrege i zdravlje kostiju, a i prirodni je lek za vašu kožu.

Važna je umerenost: Pivo je dobro za srce, kosti, bubrege i kožu

Najnovija istraživanja su pokazala da je konzumiranje piva  ili nekog drugog alkohola dobro za zdravlje. Ali, ključna reč je umerenost. Dokazano je da ljudi koji umereno konzumiraju alkohol duže žive od onih koji ga uopšte ili prekomerno konzumiraju.

Dobro je za srce

Pivo, naročito tamno, je izvor rastvorljivih vlakana zbog ječma od kojeg se proizvodi. Vlakna pomažu da se snizi nivo "lošeg" holesterola u krvi, a podižu nivo "dobrog" holesterola, što će smanjiti rizik od srčanih bolesti. Dodatne prednosti su hmelj i slad u pivu koji su dobri antioksidansi. Ali, morate da imate na umu da su te zdravstvene koristi uglavnom vidljive kod muškaraca i žena srednjeg doba. Dakle, ispijanjem piva u svojim 30-im godinama nećete sprečiti srčani udar kada uđete u 50-e.

Izbegnite "pivski stomak"

Previše piva može da dovedu do pojave pivskog stomaka, ali jedno pivo dnevno može da doprinese da izbegnete sklonost ka gojenju. Razlog tome su gorke materije koje sadrži hmelj.

Čaša piva je dobra za bubrege

Jedinjenja u hmelju usporavaju oslobađanje kalcijuma u kostima, što doprinosi smanjenoj opasnosti od pojave bubrežnih kamenaca kod muškaraca. Popijte čašu dnevno kako biste izbegli bolne bubrežne kamence.

Za bolju kožu

Pivo je prirodni lek za vašu kožu. Dodajte dve šoljice piva u toplu kupku i pomoći će kod psorijaze i drugih kožnih bolesti zahvaljujući hmelju.

Dobro je za zdravlje kostiju

Jedno hladno pivo dnevno koristiće vašim kostima. Tajna je u silicijumu, koji podstiče proizvodnju kolagena, a to je protein koji povećava gustinu kostiju i održava zglobove fleksibilnijima. Pivo od ječma je najbolje za sprečavanje osteoporoze.

Izvor: magazin.net.hr

Objavljeno u Planeta
petak, 14 februar 2014 14:37

Pohovani oslić sa pivom

Potrebno:

400 gr krupnijih fileta oslića, čaša brašna, kašičica suvog začina, malo soli, 2 kašičice začinske paprike, 1/2 flaše piva, brašno, prezle, ulje za prženje

Priprema:

Pripremiti filete od oslića, a možete uzeti i gotove filete. Posebno pripremiti orli sos na sledeći način: staviti 1 čašu brašna, 1 kašičicu suvog začina, 2 kašičice začinske paprike, malo soli i 1/2 flaše piva. Sve to dobro promešati da se zapeni. Filete zatim uvaljati u brašno, u orli sos, pa u prezle i pržiti u dubokom ulju. Ovako pripremljena riba vrlo je ukusna i vruća i hladna.

Objavljeno u Riba i morski plodovi
četvrtak, 13 februar 2014 20:01

Junetina u pivu sa krem sirom

Potrebno:

500 g junetine, krem sir (za preliv, količina po želji), 250 ml piva, 2 kašike ulja, so.

Priprema:

Isecite junetinu na komadiće. U tiganj stavite ulje pa junetinu da se proprži pet minuta. Neka bude jaka vatra i sve vreme mešajte. Kada se proprži nalijte pivo i ostavite da se krčka 30 minuta. Povremeno dolivajte po malo vode. Pre nego što je meso gotovo zagrejte rernu na  200 stepeni. Kada je meso gotovo istresite sve u tepsiju, a odozgo stavite sir i stavite da se peče, tačnije da se sir otopi još 5–10 minuta. Poslužite toplo uz pire krompir.

Objavljeno u Glavna jela

Neko bi rekao da su votka, pa i viski možda najpopularnija žestoka pića, međutim, reč je o sodžuu, tradicionalnoj “žestini” kojom se časte stanovnici Južne Koreje. 

Jinro sodžu našao se na međunarodnoj zvaničnoj listi najbolje prodavanih alkoholnih pića širom sveta, budući da je u ovoj godini u barove širom sveta isporučeno 65 miliona devetolitarskih pakovanja ovog alkohola. To je tri puta više od popularne votke Smirnov. 

Sodžu se sada prodaje u 80 zemalja, a tome je doprinela i popularnost korejske superzvezde Psaja, koji ne samo da je proglasio sodžu svojim najboljim prijateljem, nego je “pozajmio” i svoje prepoznatljive naočare za više kampanja proizvođača Čamisul. 

Osim toga, Južna Koreja je zemlja u kojoj se popije najviše alkohola po glavi stanovnika, a gotovo 97 odsto tržišta žestokih alkoholnih pića čini sodžu. 

Sodžu je deo korejske kulture još od 14. veka, kada su mongolski osvajači naučili domaće stanovništvo da destiluju. Današnje sorte imaju oko 45 odsto alkohola. 

Sodžu, koji se pravi od pirinča, odlično ide uz tradicionalnu korejsku hranu kao što su teokpoki (pirinač i riblji kolačić) ili usoljeni račići. 

Pije se često i sa jokbalom – svinjskim papcima kuvanim i začinjenim u zanimljivoj supi, kao i uz bosamu – svinjetinu kuvanu na pari, umotanu u list crvene salate sa belim lukom, papričicama i kimčijem (korejski kiseli kupus). 

Ako niste ljubitelj „žestine“, možda će vam biti interesantnija kombinacija piva sa sodžuom, a proces mešanja naziva se „proizvodnja“. 

Ključno je poznavati proporcije, a najpopularnija je 30 odsto sodžua i 70 odsto piva.

Objavljeno u Korisno
petak, 07 februar 2014 18:16

Kako se pije širom sveta?

U drevna vremena alkohol je gotovo isključivo služio kao “karta” za religiozne rituale. Ipak, hedonističko društvo kog smo deo, sada je promenilo njegovu ulogu.

Gotovo svaka zemlja na svetu ima specifične navike u ispijanju alkohola. Dok neke sasvim izbacuju alkohol (Saudijska Arabija), druge ga uključuju u sve aspekte življenja (Australija). 

Predstavljamo vam deset zemalja sveta u kojima se količinski popije najviše alkohola:

10. Francuska (Vino)

Kada Francuzi piju, to je uvek vino i to za vreme obroka. Vino prati njihove duge ručkove i večere, ispresecane cigaretama i razgovorom, što je možda razlog zbog kog zadržavaju vitku figuru.

9. Italija (Vino)

Kao i kod Francuza, vino i hrana važan su deo italijanske kulture. Vino je deo njihovog nasleđa i smatra se običnim pićem, pa ovde nećete naći ljude koji “mućkaju” i “njuškaju” svoje čaše, kao što je to slučaj u ostatku Evrope i sveta. Takođe, uvek piju lokalna vina, ukoliko ne uživaju u nekom posebnom aperitivu.

8. Češka (Pivo)

Češka je mnogo uložila u svoju pivopijsku tradiciju. Ovde se piju lageri i pilsneri, a nedavna ograničenja prodaje žestokih alkoholnih pića, vezana je za povećan broj slučajeva trovanjem alkoholom, što je samo dodatno povećalo prodaju piva. 

Nimalo slučajno, lokalna piva odlično se slažu sa tradicionalnim češkim specijalitetima.

7. Australija (Pivo i vino)

Kada je Australija na samom početku bila kontinent zatvorenika, rum je bio glavna valuta, kažu legende. 

U skladu s tim, opijanje je bilo uobičajeno, a danas je pretvoreno u glavnu društvenu aktivnost. U Australiji je znak lošeg ukusa ukoliko pijete sami, što znači da u društvu i danju i noću možete uživati u omiljenom piću.

6. Danska (Sve)

U Danskoj sva pića imaju svoje mesto. Među njima nema favorita. Niske cene i opušten odnos prema opijanju čine vinarije, koktel barove i pabove prepune od “jutra do sutra”.

5. Nemačka (Pivo)

U Nemačkoj pivo i voda koštaju gotovo isto. Pšenična piva ovde su specijalitet, a ona su i povod zbog kog mnogi odlaze na Oktoberfest.

4. Rusija (Votka)

Votka je Rusima “u krvi”. Loša strana ove navike su problemi koje izaziva alkoholizam. Tako u ovoj zemlji jedan od pet muškaraca umre od zdravstvenih komplikacija izazvanih alkoholizmom.

3. Engleska (Pivo)

Englezi su čuveni po tradiciji ispijanja alkohola, a čuveni pabovi samo su doprineli toj reputaciji. Zato i ne čudi što su alkoholizam i ciroza jetre u porastu.

2. Finska (Votka)

Kao i Rusi, Finci se sa surovim zimama suočavaju tako što piju mnogo votke. Ovde je zimi gotovo stalno mračno, zbog čega piju i više nego Rusi.

1. Irska (Pivo)

Irci su zauzeli neslavno prvo mesto. U irskoj kulturi opijanje je sasvim prihvaćeno kao tradicija. Na kraju krajeva, ovde je izmišljen Dan svetog Patrika i irska kafa.

Objavljeno u Korisno
petak, 07 februar 2014 18:14

Da li biste probali pivo koje se jede?

Osim božanstvene hrane, mašine za espreso i novina, Italijani su svetu predstavili još jedan genijalan izum.

Pivara proizvođača čokolade, Pjetra Napoleonea i Emanuele Lorenci, služi prvi na svetu namaz od piva pod nazivom Bira splamabile. 

Uz pomoć znanja iz oblasti hemije Naopoleone i Lorenci zgusnuli su pivo u kremasti glatki namaz u dva ukusa – Greta svetli i Omid tamni sa 40 odsto piva. 

“Jedan je delikatan, a drugi ima intenzivniju aromu i jači ukus”, rekli su za Magazin "Itali". 

“Ovo nije prvi put u Italiji i Evropi da neko pokuša da napravi čvrsto pivo, ali mislim da dosadašnji eksperimenti nisu bili uspešni, zbog kombinacije sastojaka. Verujemo da smo pronašli pravu formulu za proizvod vrhunskog kvaliteta. Za nas, ovo je budućnost”, kaže Klaudio Lorencini iz pivare Alta kvota, koja služi ovaj namaz, a u planu je i njegov izlazak na šire tržište. 

Izumitelji preporučuju da se jede sa tostom uz sireve, ali može da posluži kao punjenje za pite i kolače.

Objavljeno u Korisno

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top