četvrtak, 07 decembar 2017 00:00

Pravi način da ukrasite jelku sijalicama

Svako ima svoju prazničnu tradiciju, pogotovo kada se radi o ukrašavanju jelke.

Ali, evo jedne informacije koja će sigurno da vas zapanji - stavljali ste sijalice na jelku na pogrešan način.

Ako je verovati dizajneru Frančesku Bilotu, tradicionalni način stavljanja sijalica u krug nije pravi način za to.

On tvrdi da bi trebalo da se postavljaju vertikalno, jer se tako sprečava da sjaj sijalica nestane u sredini jelke.

"Na ovaj način će svaki deo vaše jelke, od grane do grane sijati punim sjajem", rekao je Biloto za House Beautiful.

Dodao je da je još jedna dobra stvar što će skidanje ukrasa biti lakče i manje neuredno.

Da bi se dobio potpuni efekat, Biloto savetuje da se počne od vrha jelke i da se sijalice spuste do dna.

Zatim, podignite sijalice sedam do deset centimetara na desno i vratite ih do vrha jelke.

Ponavljajte proces dok ne ukrasite celu jelku.

Da biste postigli da i sredina jelke sija, postavite najsjajnije ukrase u dubinu, kako bi reflektovali svetlost.

Iako mnogim ljudima nije prijatno da se udalje od uobičajene tehnike, sve što može da olakša težak zadatak skidanja ukrasa sa jelke dobija pozitivne reakcije.

Još jedan koristan savet - kada ove godine budete skidali sijalice sa jelke, nemojte ih samo strpati u kutiju da se ne bi zamrsile. Obmotajte ih oko ostatka od rolne toalet papira i sledeće godine nećete morati da se mučite da ih odmrsite.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Širom sveta se uz mnogo buke, pompe i euforije slavi nadolazeća godina. Iako se ne odvija svuda istog dana, proslave su veoma slične, svuda su sastavljene od religijskih elemenata kojima se priziva berićetna i srećna Nova godina.

 

Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su to Vavilonci činili još pre četiri hiljade godina. Rimljani su slavili, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarem, sve dok rimski Senat 153. godine pre naše ere nije označio 1. januar za početak godine.

U Nemačkoj se smatra da je proslava Nove godine počela sa običajem kićenja jelke koje je uveo Martin Luter.

Pojedini novogodišnji simboli su opstali kroz civilizacijske promene kao sto je stvaranje buke koja potiče iz rituala teranja zlih duhova koje se i do danas zadržalo u nekim krajevima sveta, ali kao lupanje u lonce, kucanje čašama, zvonima, bubnjevima ili muzikom.

Svaka zemlja ima specifičnosti kada je u pitanju proslava ovog praznika, pa tako recimo u Grčkoj se proslava poklapa sa praznovanjem Svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta Svetog Vasilija u koju se utisne novčić. Ko pronađe taj novčić biće nagrađen u nadolazećoj godini.

Danci u novu godinu ulaze sa mnoštvom razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri se čuvaju cele godine i u ponoć se bacaju na prag prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo - prijatelje.

U Japanu se tokom čitavog decembra organizuju zabave, takozvane Bonenkai, kojima je cilj da ostave loše stvari iza sebe i pripreme se za nov početak. Zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala isto toliko ljudskih slabosti, a nakon toga sve svi smeju terajući tako zle duhove.

Kubanska tradicija kaže da u ponoć valja pojesti 12 grejpova koji simbolizuju mesece u godini, a taj običaj bi trebalo da donese sreću. Austrijanci za Novu godinu kao dezert za svečani ručak prave sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. Stara tradicija koja potiče sa Sicilije smatra da će u Novoj godini biti srećni oni koji na samom dočeku jedu lazanje. Italijani inače najbučnije dočekuju novu godinu jer što je buka veća zlo će brže pobeći, dok recimo Španci u ponoć moraju da pojedu 12 zrna grožđa, po jedno za svaki mesec.

Norvežani se u novogodišnjoj noći služe pudingom od pirinča u koji se sakrije zrno badema. Smatra se će osobu koja pronađe badem pratiti sreća tokom godine. U Brazilu se nosi bela odeća za mir i sreću u nadolazećoj godini, dok Holanđani na doček peku krofne verujući da one donose sreću.

Pravoslavna Nova godina – U Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori, Guziji Makedoniji, Ukrajini, na Svetoj gori, kao i oni pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije praznuju staru ili pravoslavnu Novu godinu prema julijanskom kalendaru ili 14. januara prema novom, gregorijanskom. Početak godine 1. januara, prvi je uveo Gaj Julije Cezar, tvorac starog kalendara.

Poreska nova godina – u Velikoj Britaniji počinje 6. aprila. Tog datuma se u Londonu, sve do 1752. godine čekala prava nova godina.

Revolucionarna nova godina - imali su francuski republikanci posle svrgavanja monarhije od 1793. do 1805. godine, i to na jesenju ravnodnevicu.

Islamska nova godina – je više kulturni događaj nego velika proslava. Tada ljudi dočekuju praznik u miru i uz molitve. U osnovi ove godine je lunarni kalendar i kraća je za 11 ili 12 dana od gregorijanske godine, pa im se počeci ne poklapaju. Novu 1432. godinu je na primer islamski svet čestitao 7. decembra 2010.

Kineska nova godina – Drugačije se proslavlja u odnosu na zapadnu tradiciju. Slavi se 15 dana za vreme kojih se organizuju zabave i lepo se ophodi prema najbližima i prijateljima. Praznik je zasnovan na kineskom kalendaru u čijoj je osnovi lunarni ciklus od 29 i po dana. Počinje novim mesecom prvog dana nove godine, a završava punim mesecom dve nedelje kasnije. Godine su nazive dobijale prema 12 srećnih životinja: pacovu, volu, tigru, zecu, zmaju, zmiji, konju, ovnu, majmunu, petlu, psu i svinji. Svaka životinja u ovom kalendaru ima svoje značenje, pa tako na primer osobe koje su rođene u godini zeca imaju predispoziciju da dugo žive.

Jevrejska nova godina – Roš hašana na hebrejskom jeziku znači „glava godine“. Ovaj praznik se slavi najranije 5. septembra, a najkasnije 5. oktobra. Obeležava se veoma ozbiljno, uz prisećanje na grehe i pokajanje. Tada počinje period nazvan „Deset dana kajanja“ i završava se praznikom Jon Kipur. Na primer hebrejska prestupna 5771. godina prema našem kalendaru počela je 9. septembra 2010. godine, a završila 28. septembra 2011.

Iranska nova godina - Novruz se slavi u Iranu, na Kavkazu i u centralnoj Aziji. To je državni praznik u Iranu, Avganistanu, Tadžikistanu, iračkom Kurdistanu Azerbejdžanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, Kirgistanu i u Kašmiru. Prema solarnom kalendaru od Hidžre (prelaska proroka Muhameda iz Meke u Medinu) Norvuz se slavi od 21. do 24. marta.

Tajlandska nova godina – Ovu novu godinu budistički vernici slave tokom trodnevnog vodenog festivala Songkran koji traje od 13. do 15. aprila. Velike Budine statue prskaju vodu po prolaznicima, a u manjim selima mladi ljudi se prskaju međusobno iz zabave. Ljudi takođe puštaju ribe u vodu u znak dobrote.

Koptska i etiopska pravoslavna nova godina - čekaju se 11. septembra po gregorijanskom kalendaru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 29 decembar 2016 00:00

Akcija "Deda Mrazovi pomoćnici"

Somborski edukativni centar i ove godine sprovodi akciju prikupljanja slatkiša i školskog pribora za decu iz ranjivih grupa pod nazivom "Deda Mrazovi pomoćnici".

Građani i građanke koji žele da se uključe u akciju slatkiše i/ili školski pribor mogu doneti u prostorije Somborskog edukativnog centra na Staparskom putu 16 najkasnije do 31. decembra 2016. godine.

U prostorijama udruženja juče je održana i kreativna radionica tokom koje su mladi izradili novogodišnje ukrase. Na javnoj akciji koja je zakazana za četvrtak 29. decembar, ukrasi će biti podeljeni građanima u zamenu za slatkih i/ili školski pribor.

Javna akcija biće realizovana na glavnom trgu u Somboru, u periodu od 10 do 12 časova, navodi se u pozivu.

Dodatne informacije o akciji mogu se dobiti putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 025 444 249.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 28 decembar 2016 00:00

Tri neradna dana za Novu godinu

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je objavilo da će u Srbiji povodom novogodišnjih praznika biti tri neradna dana: prvi, drugi i treći januar.

Nova godina se, inače, praznuje 1. i 2. januara ali ukoliko jedan dan praznika „padne“ u nedelju, neradni je i prvi naredni dan. U ovom slučaju to znači da će neradni dan biti i utorak, 3. januar 2017. godine.

Pošto je Božić verski praznik i takođe neradni dan, u Srbiji se neće raditi ni u subotu, 7. januara 2017. godine.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 26 decembar 2016 00:00

Deda Mraz u glavnoj roli

Manifestacija „Somborske zimske čarolije“, koja je počela poslednjeg radnog dana prošle sedmice održavaće se na Trgu Svetog trojstva sve do 15. januara sledeće godine.

Čarolije su počele predstavom za decu ansambla ovdašnjeg Narodnog pozorišta u kojoj je glavni junak bio Deda Mraz, a decu, njihove roditelje i ostale posetioce pozdravio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Grada Sombora.

- Grad Sombor i Turistička organizacija su pripremili program koji ćete imati priliku da pratite narednih dana i nadamo se da ćete se osećati čarobno -naglasio je zamenik gradonačelnice Ratković.- Želim, pre svega vama draga deco, da zimske čarolije postanu prolećne, prolećne da prerastu u letnje i tako sve do novih zimskih čarolija. Želim da u miru, ljubavi, radosti i razumevanju provedete božićne i novogodišnje praznike.

Prvoj zimskoj večernjoj čaroliji doprineli su i tamburaši sastava „Kulturica“ i dečji hor „Šareni vokali“, a program se nastavlja 30. decembra, za kada je zakazana „Dečija Nova Godina“ koja će početi već u 10 sati još jednom pozorišnom predstavom. Svega jedan sat kasnije deci će u posetu doći Deda Mraz koji će deliti poklone, a zabava će biti nastavljena i sutradan, 31. decembra u isto vreme.

Za razliku od drugih sredina, somborske vlasti bez izuzetka poslednjih decenija, i pored tradicionalnih organizovanja dočeka Nove godine na Trgu Svetog Trojstva, nikada nisu na ovakve fešte pozivale zvezde i „zvezde“ za koje je trebalo izdvajati ogromne sume novca, već su masovni dočeci većinom bili prilika da se somborski bendovi i tamburaški sastavi predstave svojim sugrađanima. Tradicija nije izneverena ni ove godine, pa će Somborce na trgu zabavljati ovdašnji bendovi „Plag in” i „Oldtajmeri“, a ponoć na razmeđu dveju godina neće proći ni bez vatrometa i trubača.

Izvor: Dnevnik

 

Objavljeno u Somborske vesti

Društvo za podvodne aktivnosti Apatin organizovalo je nesvakidašnji način podele novogodišnjih paketića za decu.

Ronioci, članovi Društva za podvodne aktivnosti, obučeni u svoja ronilačka odela preko kojih su imali kostime Deda Mraza, roneći Dunavom, u malim gumenim čamcima su doneli poklone za mališane koji su ih nestrpljivo čekali na obali.

Prethodno su deca sa roditeljima u prostorijama ronilačkog kluba bila upoznata sa ovim sportom, a nakon toga i pripremljeni za dolazak Deda Mraza.
Predsednik DPA Apatin, Milorad Bujić, ispričao je mališanima kako je Deda Mraz ostao zavejan na Severnom polu, pa je morao krenuti okeanom, preko mora, pa Dunavom do njih, a pošto je spretan ronilac, odlučio se za ronjenje. Usput je poveo i svog najboljeg druga, takođe Deda Mraza.

Deca, oduševljena ovom neobičnom situacijom, radoznalo su posmatrala ronjenje Deda Mrazova, željno iščekujući svoje poklone.

Ni hladan decembarski dan nije sprečio velik broj roditelja da dovedu svoju decu i prisustvuju ovom interesantnom događaju.

Reklo bi se da roniocima Deda Mrazovima nije baš bilo prijatno roniti po ovoj hladnoći i još posle razgovarati sa decom, deliti im poklone i fotografisati se sa njima, sve tako mokri. Ipak, oni su sa osmehom na licu završili svoj posao, a radost i zadovoljstvo prisutnih mališana najlepša je nagrada koju su mogli dobiti zauzvrat.
izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Novogodišnji i božićni praznici su prilika da darujemo jedni druge lepim rečima, i osmehom. Uz lepu reč i osmeh deca u ove praznične dane najviše iščekuju Deda Mraza sa novogodišnjim paketićima.

Grad Sombor se pobrinuo da tamo gde ne može da stigne Deda Mraz, stignu novogodišnji paketići. Za nabavku paketića za 650-oro dece izdvojeno je nešto više od 500.000,00 dinara.

Deo paketića je već uručen, a preostali će biti poklonjeni deci narednih dana.

Paketići su nabavljeni za decu iz osetljivih socijalnih grupa, odnosno deci ratnih vojnih invalida Grada Sombora, Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida, Udruženja obolelih od multipleskleroze „Zapadna Bačka“ Sombor, paketiće su dobili i učenici ŠOSO „Vuk Karadžić“, deca iz socijalno ugroženih porodica, kao i deca koja se trenutno nalaze na lečenju na Odeljenju pedijatrije Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Decu u bolnici je posetio i paketiće uručio zamenik gradonačelnice Grada Sombora Antonio Ratković.

- Draga deco i roditelji, drago mi je što sam danas sa vama, ali mi je žao što se srećemo u bolnici. Nadam se da slušate lekare i medicinske sestre koji vam pomažu da što brže ozdravite. Želim vam da se brzo oporavite i novogodišnje i božićne praznike provedete kod kuće – rekao je zamenik gradonačelnice Ratković.

U vreme uručenja paketića, 23. decembra, na Odeljenju pedijatrije su, osim ostalog osoblja, bile dečji kardiolog dr Danica Kapetanović i glavna medicinska sestra Marija Crnomarković.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 decembar 2016 00:00

Novogodišnji program u Somboru

Za doček ove Nove godine Somborci će, po običaju, imati više nego mršavu ponudu i slab razlog za izlazaka na ulice. Satnica planiranog programa novogodišnjenoći (i dana izgleda ovako:

11.00 - Deda Mraz i vilenjaci će deci deliti novogodišnje poklone, a posetioci će imati priliku da se voze fijakerom

22.00 - Nastup bendova „Plag In“ i „Old tajmeri“

24.00 - Vatromet

Posle ponoći će nastupiti trubači i Di-džej.

Samo za najhrabrije!

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 23 decembar 2016 00:00

Neradni dan biće i utorak 3. januar

Za Novu godinu neradni dan biće i utorak 3. januar, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

1Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, Nova godina je državni praznik i praznuje se 1. i 2. januara.

Shodno ovom zakonu, ako jedan od datuma kada se praznuje državni praznik “padne” u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

S obzirom na to da su 1. i 2. januar 2017. godine nedelja i ponedeljak, ne radi se i u utorak 3. januara.

Saglasno zakonu, prvi dan Božića 7. januar verski je praznik i neradni dan.

Božić 2017. godine praznuje se u subotu, navedeno je u saopštenju.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Turistička Organizacija Apatin u saradnji sa lokalnom samoupravom utvrdila je program dočeka Nove 2017. godine koji će se održati na trgu Nikole Tesle u Apatinu. U novogodišnjoj noći apatinskoj publici predstaviće se dva lokalna benda, Dunavski Biseri i Spajder bend koji će uveseljavati građane sve do pola sata nakon ponoći.

Program počinje od 21 sat, na štandovima TO Apatin će besplatno biti služeni topli napici, a u ponoć će uslediti tradicionalni novogodišnji vatromet kojim se već dugi niz godina obeležava ulazak u novu godinu.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
utorak, 13 decembar 2016 00:00

Lažni sjaj novogodišnjih rasprodaja

Prema statistici Centra potrošača Srbije, naši potrošači se najčešće žale na kvalitet robe, a tek na drugom i trećem mestu je kvalitet usluge. Na vrhu te crne liste su sportska obuća, naročito patike, zatim mobilni telefoni i kompjuterska oprema, te bela tehnika i nameštaj
Praznična euforija već se oseća na svakom koraku a naročito u prodavnicama gde se trgovci prosto utrkuju u tome ko će da ponudi veće popuste.

 

Na licu mesta, međutim, situacija nije tako ružičasta. Uglavnom se ponuda odnosi na kupovinu dva proizvoda a treći je besplatan, ili snižen. I dok trgovci zadovoljno trljaju ruke, potrošači se osećaju nekako zavedenim, da ne kažem prevarenim. Jer dok mi živimo u iluziji da smo ugrabili neki proizvod po znatno nižim cenama, oni koji imaju priliku da pazare na rasprodajama u inostranstvu uveravaju nas da to nije ništa u odnosu na istinsko sniženje koje se kreće i do 70 odsto, pa se tako italijanske farmerke mogu kupiti za 70 evra, prolećne jakne za 50, a zimske za 90 evra. Onda ne treba da se čudimo zašto naši građani, uprkos krizi i niskom standardu, i ovog decembra "jurišaju" na šoping centre u Segedinu, Beču i Minhenu. Najposećeniji su outleti, koji na jednom mestu nude veliki broj robnih marki različitih proizvođača, u startu su jeftiniji jer nude robu iz prethodne sezone a još kada se tome dodaju novogodišnji popusti, to čak i prosečan srpski kupac može sebi da priušti.

- Nedavno sam, poslovno, boravila u Austriji, pa sam iskoristila popuste u Parndorfu. O kakvim je sniženjima reč o tome najbolje svedoči i podatak da sam "fosil" torbu i sat kupila za 150 evra, "hogl" čizmice za 85 evra, "rifle" jaknu za 60 evra i "fisler" šerpu za 40 evra. Uz to sam ostvarila i pravo na povraćaj poreza. Taj budžet mi u Srbiji ne bi bio dovoljan samo za jednu stvar sa ovog spiska - kaže Novosađanka Sanja Krstić.

Šta znače sniženja u Srbiji kupci su imali prilike da se uvere i u protekla dva meseca, počev od "Noći kupovine" u outlet centru u Inđiji, ali i u svim većim gradovima i tržnim centrima, pa do "Crnog petka" koji je za većinu kupaca bio i bukvalno "crn", jer nisu mogli da pronađu baš nijedan artikal koji je bio po meri njihovog džepa, pa su se kući vraćali praznih ruku.

- Ako govorimo o sniženjima kakva se mogu videti u pretprazničnim danima u državama Zapadne Evrope, onda moram reći da takav trend, nažalost, još nije zaživeo kod nas. Bar ne u dovoljnoj meri, pa se sniženja obično kreću od 10 do 30 odsto od prvobitne cene. Pomenuću jedan primer iz Francuske, koji najbolje ilustruje o kakvim je popustima reč. Ženski kaput koji je koštao 200 evra snižen je na 90 evra. To kod nas, verovatno, još dugo nećete videti - objašnjava Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.

Naša sagovornica ukazuje i na činjenicu da domaće zakonodavstvo ne prepoznaje kategoriju sezonskog sniženja, što otvara prostor trgovcima za slobodno tumačenje zakona, utoliko pre što ni sami kupci ne znaju da naprave razliku između sniženja, popusta i rasprodaje. Sem činjenice da u našim radnjama malo toga ima povoljnog a da istovremeno nudi kvalitet, upitno je i stanje robe. Po najpovoljnijim cenama nude se letnje stvari malih brojeva i često rasparena, ili oštećena od silnog isprobavanja, garderoba. Pojedini trgovci nude nošenu robu, istina po sniženoj ceni, a reč je o "krpicama" koje se nose na modnim revijama i na kojima se to baš vidi. A evo šta kaže statistika. Prema statistici Centra potrošača Srbije, naši potrošači se najčešće žale na kvalitet robe, a tek na drugom i trećem mestu je kvalitet usluge. Na vrhu te crne liste su sportska obuća, naročito patike, zatim mobilni telefoni i kompjuterska oprema, te bela tehnika i nameštaj.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije objavila je na svom sajtu javni apel upozoravajući na to da je već nekoliko meseci unazad povećan broj prigovora na kvalitet proizvoda poznatih modnih svetskih brendova, koje u Srbiji zastupa kompanija F&F. Opravdani prigovori potrošača treba da se rešavaju, poručuju iz te organizacije i naglašavaju da uprkos pokušajima njihovog pravnog tima nisu uspostavili komunikaciju sa ovim trgovcem.

Apel potrošačima
- I sniženje i rasprodaja spadaju u takozvane prodajne podsticaje, ali zakonodavac u Srbiji nije posebno definisao navedene pojmove, pa ne treba da čudi što ni potrošači ne prave razliku između te dve vrste podsticaja. To, s druge strane, otvara prostor za manipulaciju trgovaca, jer kupci ne znaju da li je reč o sezonskom, ili sniženju robe zbog zatvaranja radnje, ili zbog smanjene upotrebne vrednosti robe. S obzirom na to da kreće praznična groznica, apelujemo na potrošače da prilikom kupovine obrate pažnju na razloge prodajnih podsticaja, odnosno da li je reč o sniženjima, akcijama, popustima... - upozorava Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.

Izvor. Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Praznici! Da li postoji lepši period u godini? Ipak, nekada nas toliko ponese novogodišnji entuzijazam, pa često preteramo kada je kićenje kuće u pitanju. Pročitajte kojih sedam grešaka najčešće pravimo i naučite kako da ih izbegnete.

Vaš dom ne izgleda srećno već prenatrpano

Znamo da volite praznike, ali postoje granice. Nema potrebe da ispunite svaki ćošak kuće ukrasima niti svetlima na svakom koraku.

Zalepili ste se za crveno i zeleno

Naravno, to je najprepoznatljivija forma kićenja, ali probajte da isprobate i zlatne, srebrne, kao i ukrase u drugim bojama. Na primer, da li ste znali da se crveno savršeno slaže sa pastelnom nijansom mente?

Pretvorili ste terasu u Las Vegas

Volite da se takmičite sa komšijama čija će terasa biti ukrašenija? Došao je čas da postavite granice i sa spoljne strane doma. Nema potrebe da neko premine od epilepsije gledajući u vašu terasu.

Napunili ste dom mirišljavim svećama

Izaberite jednu ili dve sveće sa istim mirisom. Nije u redu da svaka sveća miriše različito, a da vaše goste boli glava.

Stavljate jelku na pogrešno mesto

Ne bi trebalo da stoji pored opasnih mesta, tačnije gde može da izgori ili padne. Izaberite mesto na kojem vam neće smetati, ali sa kojeg ćete moći da joj se divite iz svakog ugla sobe. Ako ima potrebe ispomerajte redosled nameštaja.

Ne zaboravite da priroda daje najbolje ukrase

Tokom šetnje možete pokupiti šišarke i grane koje ćete sami ukrasiti. Osim što ćete se zabaviti dok se bavite kreativnim radom, nećete potrošiti nijedan dinar.

Ne šaljete božićne čestitke

To je nešto toliko lepo, ali retko u vremenu u kojem živimo zbog čega ne sumnjamo da će se neko oduševiti kada primi pravu čestitku za praznike.

Izvor: Super žena

Objavljeno u Planeta

Pošta Srbije pozvala je danas sve devojčice i dečake da se pišu Deda Mrazu i da radove pošalju na nagradni konkurs "Piši Deda Mrazu".

Pojedinačne ili grupne radove, po slobodnom izboru - crteže, stihove, priče, poruke, čestitke, želje i slično - treba spakovati u pismo i poslati ih do 3. decembra na Poštanski pregradak 900, 11000 Beograd 6, novogodišnji konkurs "Piši Deda Mrazu" koji se ove godine organizuje 14. put.

Pošta je saopštila da time želi da uvede decu u svet odrastanja kroz pismo, kulturu pisanja i pismenost, uz poruku da neguju prave vrednosti i da svoj maštoviti stvaralački potencijal ne zanemare ni kada pređu u svet odraslih.

Za pojedinačne radove je obavezno naznačiti ime i prezime autora, godište, adresu i kontakt telefon, dok je za grupne radove neophodno navesti naziv ustanove, broj dece koja su učestvovala u kreiranju rada i kontakt telefon učitelja ili vaspitača.

Najuspešnija ostvarenja u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji biće nagrađena poklonima. Pravo učešća na konkursu imaju deca do 10 godina.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Turistička Organizacija Apatin u saradnji sa SO Apatin organizovaće 13. januara 2016. godine doček Pravoslavne Nove godine na trgu Nikole Tesle u Apatinu. Program počinje u 20 sati predstavom za decu pod nazivom “Vesela nova godina”. Ilija Ilić će zabavaljati građane od 21 sati i 30 minuta , a program od 22 sata i 30 minuta nastavlja pevačka grupa Lazarice. Od 23 sata predsednik opštine Apatin dr Živorad Smiljanić uputiće čestitku građanima, a nakon toga uslediće lomljenje pogače. Muzička grupa Gold će svoj nastup početi od 23 sata i 15 minuta.

Organizatori su za sve posetioce obezbedili slatkiše, čaj i kuvano vino.

Doček Pravoslavne Nove godine biće ogranizovan i u Prigrevici, a tamo će nastupiti muzička grupa Dunavski Biseri, muzička grupa Apatinska Selekcija i narodni orkestar, a nakon njih će se publici predstaviti muzička grupa Amareto.

Objavljeno u Apatin

Za nabavku novogodišnjih paketića za decu iz osetljivih društvenih grupa u budžetu grada Sombora za 2015. godinu, izdvojeno je 500.000,00 dinara, od kojih je kupljeno 575 paketića.

Deci u ŠOSO sa Domom „Vuk Karadžić“  uručen je 81 paketić, korisnicima narodne kuhinje 46, deci u Udruženju obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“ – 24, deci u tri udruženja ratnih vojnihmihajlo invalida i Udruženja hranitelja „Veselo detinjstvo - ukupno37 paketića, a deci u somborskim selima 378 paketića.

Prilokom podele paketića u velikoj sali Skupštine grada Deda Mrazu je pomagao  zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović.  

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 decembar 2015 06:32

Program dočeka Nove godine na trgu

 

Poslednjeg dana ove, i prvih sati nove, 2016. godine, somborci i njihovi gosti moći će da uživaju u zanimljivom programu. Tradicionalni doček Nove Godine, biće organizovan na Trgu Svetog Đorđa, a program kreće u 10 sati pre podne, i namenjen je našim najmlađim sugrađanima. Od 10 i 30 kreće koncert pod nazivom „Avanture leteće gitare“ - Rock and Roll za decu, u izvođenju Baneta i Ton Bon Ton orkestra. U 11 i 45 klinci i klinceze dočekaće Deda Mraza i biti u prilici da se zabave uz predstavu Crvenkapa i zbunjeni vuk, u izvođenju Novosadskog Novog Teatra.

Program za one malo starije, startuje u 21 sat, nastupom tamburaškog sastava „Đuvegije“, koji će prisutne zabavljati do pola sata pre ponoći. Štafetu dobre zabave, uz poznate pop i rock, domaće i strane kompozicije, preuzeće bend „So Jazzy“ koji će nastupati i u prvim minutima nove, 2016 godine. Tradicionalni doček Nove Godine na somborskom trgu, biće upotpunjen i vatrometom u ponoć. Organizator dočeka Nove Godine je Turistička organizacija grada Sombora, a pokrovitelj je grad Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 decembar 2015 06:31

Novogodišnje jelke od 750 do 2.000 dinara

U susret božićnim i novogodišnjim praznicima, JKP „Zelenilo" Sombor i ove godine sprovodi tradicionalnu akciju prodaje ukrasnih jelki sa busenom sa ciljem da, nakon što minu praznična veselja, one mogu da budu posađene u tlo i na taj način da ulepšaju i oplemene životni prostor. 

Jelke su visine od 1m i naviše, a cene su vrlo pristupačne: 

Jelka sa busenom 1m - 750 din

Jelka s busenom 1 do 1,5 m - 1000 din

Jelka s busenom 1,5 do 2 m - 1.200 din

Srebrna jelka 1,5 m - 2.000 din 

Omorika Pančić 1,5 m - 1.000 din 

Sve ukrasne cvetne aranžmane, od prirodnih materijala, izradile su vešte ruke cvećarki sa Rasadnika i iz Cvećare „Mimoza". U JKP „Zelenilo" Sombor obećavaju da će svima zainteresovanima, koji se odluče da nakon praznovanja posade jelku, kupljenu upravo od „Zelenila", usluga sadnje biti izvršena besplatno.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 januar 2015 09:06

Grad darivao novogodišnje paketiće

U susret novogodišnjim praznicima, Gradsko veće je donelo zaključak na osnovu kojeg je opredeljen iznos od 262.500,00 dinara za obezbeđivanje 350 novogodišnjih paketića za radost dece iz socijalno najugroženijih porodica sa područja grada Sombora.

Deci iz sela sa područja Sombora, paketiće je u ime gradonačelnika Saše Todorovića, čestitajući novogodišnje prazinike, uručio Goran Milić, šef Kabineta.

Draga deco, prenosim  vam  velike pozdrave od gradonačelnika i poruku da budete dobri i poslušni svojim roditeljima, da učite i rastete u sreći i zdravlju i da svaku Novu godinu dočekujete sa radošću – rekao je Goran Milić.

Podelu paketića za decu u gradu, korisnike narodne kuhinje, organizovao je Crveni krst Sombor. Paketići su obezbeđeni za decu do osam godina na osnovu spiska korisnika Centra za socijalni rad Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 19 decembar 2014 05:27

Za doček na trgu pola miliona dinara

Za doček Nove godine iz budžeta grada Sombora biće izdvojeno 550 hiljada dinara kako je to i planirano na početku ove godine, rekao je za RTV vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Sombor, Miroslav Božin.

''Za kupovinu bine izdvojeno 119  hiljada dinara, a za štampanje kalendara 180 hiljada dinara. Kalendar  pod nazivom 'U tom Somboru - jela kojih se ne stidimo' je urađen zajedno sa Turističkom organizacijom Vojvodine'', rekao je Božin. 

Ostatak novca planira se za muzičke sadržaje na sam doček Nove godine, ali prema rečima Božina, ''oni još nisu definisani''. U novu 2015. ući će se sa tradicionalnom čestitkom gradonačelnika,  bez vatrometa.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 18 decembar 2014 05:46

Velika jelka u centru Sombora

KP „Zelenilo" Sombor ovih dana ukrašava grad, pred novogodišnje praznike. Nakon što su svih 15 naseljenih mesta i dobar deo centra Sombora već okićeni ukrasima proizvedenim u radionici „Zelenila", u utorak su radnici tog gradskog JKP na glavnu ulicu postavili i veliku novogodišnju jelku, visoku oko 10 metara. 

Pri „asistenciji" radoznalih posmatrača, ovaj delikatan posao izveden je uz pomoć vozila sa platformom i dizalicom, a delom po „o-ruk" sistemu. U svakom slučaju, sve je obavljeno brzo i efikasno a centar grada će, kad velika jelka bude okićena, biti u pravom prazničnom ruhu...

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top