nedelja, 12 novembar 2017 00:00

Festival nauke „Fizi Bizi Fest 7“

Treći vikend novembra posvećen je nauci i svima onima koji vole da istražuju i otkrivaju svet oko sebe, kada sve nas očekuje sedmi festival nauke "Fizi bizi fest 7".

Subota 18. novembar od 9-17 časova!

Program festivala ove godine obuhvata sledeće aktivnosti:
- postavke naučno-eksperimentalnih radionica u kojima učestvuju somborski osnovci, srednjoškolci i studenti, zajedno sa nastavnicima mentorima
-naučno-popularna predavanja namenjena različitim uzrastima

Festival je revijalnog karaktera.

Festivalu je prethodilo obeležavanje 10. novembra, Svetskog dana nauke, na glavnoj ulici u Somboru „Nauka na ulici“ pri čemu su se na ulici prolaznicima prikazivali zanimljivi naučni eksperimenti, zagonetke i sl. i informisani su građani o predstojećem Festivalu.

Celodnevni program Festivala nauke besplatno će moći da posete svi zainteresovani mladi, deca, roditelji, ali i ostali građani, koji će imati priliku da na najbolji način dožive nauku, uče i druže se uz naučno-popularna predavanja, eksperimente, radionice.

Protekle dve godine poseta gradskom Festivalu nauke bila je iznad svih očekivanja! Festivali su obuhvatili preko 400 učesnika (nastavnika, učenika, studenata, predavača i dr.) i više hiljada postilaca!

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 09 jun 2017 00:00

Zašto imamo linije na dlanovima

Ruke i dlanovi deo su tela koji najviše koristimo, a kako bi se prilagodile svim radnjama za koje ih koristimo, držanje, rastezanje, dizanje, kucanje, pisanje i druge, moraju stalno menjati oblik. Preciznije, koža koja ih prekriva mora se prilagoditi kompleksnim položajima.

Tu na scenu stupaju linije na dlanu. Naime, te linije, zvane još i nabori i brazde, pomažu koži da se raširi i opet skupi zavisno od toga što s rukama radimo te dele dlan na tzv. delove za savijanje. Linije na dlanu pomažu koži da se savije preko dlana kada promenimo njegov oblik, recimo kada ruku skupimo u šaku ili kada savijemo ruke. Drugim rečima, kada ne bismo imali te linije, koža bi nam visila s dlanova.

Pogledajte pažljivo dlan svoje ruke i vidjet ćete da je svaka linija na mjestu gdje se dlan savija. Isto vredi i za linije na laktovima, kolenima, zglobovima itd. Linije koje nam drže kožu nastanu dok smo još u trbuhu, oko 12. nedelje nakon začeća. Debljina i broj linija na dlanu zavisi o faktorima kao što su rasa i genetika.

Većina ljudi ima tri glavne linije na dlanu, a neki imaju samo jednu što može upućivati na abnormalni razvoj bebe u utrobi, odnosno Daunov sindrom, fetalni alkoholni sindrom ili druge genetske poremećaje.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Prošle godine je objavljena studija koja je pokazala da su oni koji psuju pametniji i imaju bogatiji rečnik. Sada su naučnici tome dodali da psovka pomaže da ljudi budu brži i snažniji.

Naučnici sa britanskog univerziteta Kele sproveli su dva testa fizičkih sposobnosti i ustanovili da su učesnici proizveli više snage kada su se bodrili psovkama nego neutralnim rečima, prenosi Guardian.

U prvom eksperimentu 29 učesnika testiralo je svoju anaerobnu snagu u kratkim biciklističkim sprintevima. Morali su da izaberu dve reči: psovku koju bi koristili kada bi slučajno u nešto udarili glavom i neku potpuno neutralnu reč kojom bi opisali sto (poput 'drveni' ili 'beli').

U trci u kojoj su psovali biciklisti su u proseku proizveli 24 vata više snage nego u onoj kada su koristili neutralne reči.

U drugom eksperimentu 52 učesnika su pristupila izometrijskom testu rukom. Ponovo su se koristili psovkama i neutralnim izrazima.

Kada su psovali njihova snaga se uvećala u proseku za 2,1 kilogram. "Psovka očito pomaže snazi i izdržljivosti, ali tek moramo ustanoviti zašto", rekao je psiholog Ričard Stivens.

U prethodne dve godine sprovedene su još dve odvojene studije o psovanju. Uz već spomenutu koja je pokazala da 'psovači' imaju bogatiji rečnik, druga je otkrila da su oni i iskrenije osobe.

Te studije, kaže Stivens, potrvđuju ono što zapravo već znamo. "Nije da smo ljudima otkrili nešto novo, ali to potvrđujemo na objektivan način", rekao je. "Mislim da ljudi instinktivno posežu za psovkom kada se povrede ili kada traže dodatni fizički podsticaj", kazao je.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Prvorođena deca su pametnija od mlađe braće i sestara, tvrde naučnici.

Ekonomisti Univerziteta u Edinburgu zaključili su da najstariji potomci istih roditelja postižu bolje rezultate na testovima inteligencije od svoje braće i sestara.

Istraživači smatraju da to znači da prvorođena deca dobijaju više mentalne stimulacije od svojih roditelja. Studija, objavljena u časopisu “Journal of Human Resources”, mogla bi da objasni zašto su dosadašnja istraživanja uglavnom dolazila do zaključka da najstarija deca u porodici kasnije dobijaju veću platu i bolje obrazovanje od kasnijerođene braće i sestara.

U studiji je praćen životni put 5.000 dece u različitim uzrastima – od tek začetih, do 14-godišnjaka, a u obzir su uzeti i njihovo poreklo i ekonomski uslovi njihove porodice.

Deca su na svake dve godine rešavala zadatke u kojima su ocenjivane njihove veštine čitanja i slikanja, a naučnici su ustanovili da se razlike u nadarenosti i inteligenciji dece mogu povezati s različitim postavljanjem roditelja prema svojim potomcima.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
utorak, 07 februar 2017 00:00

Ruska akademija: Homeopatija lažna nauka

Ruska akademija nauka (RAN) zvanično je proglasila homeopatiju za lažnu nauku, objavljeno je na sajtu specijalne Komisije RAN, za borbu protiv lažnih nauka i falsifikovanih istraživanja, javlja N1.

"Komisija izjavljuje da lečenje supermalim dozama raznih preparata koji se primenjuju u homeopatiji, nema zvaničnog osnova. Taj zaključak se zasniva na detaljnoj analizi publikacija u naučnim izdanjima, izveštajima o naučnim istraživanjima, i sistematskim izveštajima", navodi se u tekstu memoranduma koji je potpisao direktor Komisije, akademik Jevgenij Aleksandrov.

U dokumentu se tvrdi da principi homeopatije i teoretska objašnjenja mehanizama pretpostavljenih dejstava "protivureče poznatim hemijskim, fizičkim i biološkim zakonima, a ubedljive eksperimentalne potvrde ne postoje".

"Homeopatske metode dijagnostike i lečenja treba tretirati kao lažno naučne", navodi RAN.

Komisija je upozorila da homeopatija nije neškodljiva i da bolesnici troše znatna sredstva na preparate koji nemaju dejstvo, a ignorišu preparate potvrđene efikasnosti, što "može da dovede do lošeg ishoda, ponekad i smrtnog".

U vezi sa sprovedenom analizom, RAN je preporučila Ministarstvu zdravlja da homaopatske preparate povuče iz upotrebe u državnim zdravstvenim ustanovama.

Predloženo je, takođe, da pakovanja sa homeopatskim preparatima budu označena ne samo rečju "homeopatski", već i natpisom da nemaju dokazanu kliničku efikasnost i namenu.

Komisija RAN koju čini širok spektar članova ruskih naučnika, 1998. je osnovao dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, akademik Vitalij Ginzburg, a bavi se spornim naučnim pitanjima i javnom kritikom pseudonauke.

Homeopatija je u Rusiji zvanično priznata disciplina, što je Ministarstvo zdravstva ozakonilo 1995. godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Upoređujući podatke iz istorije koji su vezani uz pomračenja i nebeske događaje, britanski naučnici došli su do zaključka kako Zemljina orbita usporava što postupno produžava dan.

Uporedili su događaje od 720 godina pre Hrista sve do 2015. godine kako bi izgradili pouzdanu procenu.

Istraživanjem su otkrili i za koliko godina će se dan produžiti na 25 sati budući da se dužina dana produžava za dve milisekunde svakih 100 godina. To znači da ćemo dodatni sat dobiti za otprilike 200 miliona godina, piše Metro.

"Procene su okvirne jer geofizičke sile koje deluju na rotaciju Zemlje neće nužno biti konstantne tokom tako dugog vremenskog razdoblja ", rekla je Lesli Morison, koautorka studije.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Globalizacija i modernizacija neizbežno utiču na životnu sredinu. Međutim, otkriće novog tipa papira bi značajno moglo da smanji papirni otpad.

Činjenica je da ovih dana šaljemo imejlove umesto pisma, više čitamo e-knjige i svoje misli objavljujemo na Fejsbuku umesto da ih zapisujemo, piše Curiosity. Međutim, ukoliko mislite da su papir i mastilo zastareli, varate se.

Prema Paper Life Cycle, proizvodnja papira još uvek raste 2.8 procenta svake godine, a Agencija za zaštitu životne sredine kaže da je u 2013. godini, količina papira koja je bila reciklirana iznosila 125 kilograma po osobi u SAD-u.

Jasno je da je papir još uvek važan iako većina završava na deponijama ili u centrima za reciklažu.

Kako bi smanjili traćenje papira i njegovo pretvaranje u otpad, naučnici Ting Vang, Dairong Čen i njihove kolege su osmislili niskobudžetni, netoksični materijal koji može da bude štampan i brisan i do 40 puta pre nego što se zabeleži pad kvaliteta, piše u radu koji je objavljen u časopisu ACS Applied Materials & Interfaces.

Sam materijal predstavlja kombinaciju volfram trioksida i polivinilpirolidona. Izlaganjem materijala UV zracima najmanje 30 sekundi, možete da ga pretvorite iz belog u tamnoplavi.

Kada se izjednači matrica s papirom, možete da štampate reči i slike. Bez ikakvih smetnji, proizvod štampanja će ostati dan ili dva pre nego što nestane, a ukoliko želite da potraje duže, možete da dodate malu količinu hemikalije poliakrilonitril, koji će poboljšati njegovu snagu na deset dana. S druge strane, ukoliko želite da nestane što pre, samo dodajte toplotu na 30 minuta.

Ko zna, možda će štampači u budućnosti moći da se oslone na UV zračenje, piše Phys.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Obrazovno-naučni kanal ASAP sajens zaokružio je nedavno istraživanje koje navodi da, uprkos tome što je neverovatno skupa, organska hrana nije bolja za vaše zdravlje, a u nekim slučajevima se zbog nje možete razboleti.

ASAP prenosi: “Postoji mala zabluda. Naime, većina konzumenata smatra da organske farme ne koriste pesticide. Na farmama organske hrane smeju da se koriste pesticidi, ali ne smeju biti sintetički napravljeni. Pojedini prirodni pesticidi predstavljaju ozbiljnije pretnje po zdravlje i okolinu nego sintetički. Prirodno ne znači uvek i zdravije.“

Prethodni izveštaji upozoravaju na toksični bakar sulfat, koji koriste uzgajivači organskog povrća.

Prema portalu “Consumers Reports“, postoji malo dokaza da je organska hrana bolja, iako je za 47 odsto skuplja.

Studija sa Stanford univerziteta iz 2012. godine analizirala je 237 prethodnih studija organske hrane i otkrila da većina organske hrane nema više hranljivih materija od konvencionalno proizvedene hrane.

“Nema velike razlike između organski i konvencionalno proizvedene hrane, ako ste odrasla osoba i vaše odluke se zasnivaju isključivo na vašem zdravlju“, navodi Dena Bravata sa Stanforda.

Kako prenosi ASAP, takođe je veća mogućnost trovanja hranom, s obzirom na to da je prema jednoj studiji 10 odsto imalo tragove bakterije ešerihije koli.

Takođe, uzgajanje organske hrane može biti štetno po okolinu, jer zahteva više zemljišta.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Rođena je prva beba na svetu koja ima troje roditelja. Ovo je velilki iskorak i uspeh za američke naučnike, s obzirom da je novoređenče prvi uspešan primer tehnike veštačke oplodnje u kojoj učestvuje troje ljudi, prenosi "BBC".

Petomesečni Abrahim Hasan ima DNK majke i oca, ali i mali deo genetskog koda koji je dobio od donora. Američki lekari izveli su u nauci do sada neviđeni potez kako bi se mali Abrahim rodio bez nasledne genetske nepravilnosti koju ima njegova majka.

Eksperti kažu da ovaj potez označava novu eru medicine, u kojoj je moguće sprečavanje da deca naslede retke genetske bolesti svojih roditelja.

Abrahim je rođen 6. aprila, nakon što su njegovi roditelji iz Jordana otputovali u Meksiko, gde su ih lečili američki lekar. Odluku o tome da pokuša ovu, za mnoge kontroverznu tehniku, doneo je tim lekara na čijem čelu je bio Džon Zang. Iako su mnogi pozdravili ovaj revolucionarni korak, ima i onih koji su izrazili zabrinutost jer je procedura izvedena van regulatornih okvira i bez objavljivanja detalja.

Međutim, doktor Zang tvrdi da u ovom slučaju nije načinio etički prekršaj, kao i da da je bio u pravu što je obavio pomenuti zahvat.

Inače, ovaj proces, poznat kao mitohondrijalni transfer, legalizovan je samo u Velikoj Britaniji 2015. godine, ali do sada nijedna druga zemlja nije uvela zakone koji bi omogućili ovaj proces. Sama procedura savetuje se roditeljima koji žele potomstvo, a nose visok rizik od prenošena genetskih oboljenja.

U ovom slučaju, potencijalni prenosnih genetskoh oboljenja bila je majka, a par je pre Abrahimovog rođenja izgubio četiri bebe. Kada su se obratili doktoru Zangu za pomoć, on je rešio da pokuša mitohondrijalni tranfer, a proces je išao sledećim tokom: lekar je uzeo jednu jajnu ćeliju od majke, koju je ubacio u zdravu jajnu ćeliju donora, kojoj je prethodno uklonio jezgro, a potom je oplodio sa spermom muža. Takav postupak je urađen sa pet embriona, ali je samo jedan opstao i on je položen u matericu, da bi se devet meseci kasnije rodio zdrav dečak.

Izvor: Bebiron.net

Objavljeno u Planeta
petak, 19 avgust 2016 00:00

Naučnici odgonetnuli koliko reči znamo

Koliko reči znamo? Pitanje je na koje su i naučnici teško pronašli odgovor.

Naoružani rečnicima i koristeći se snagom društvenih medija, naučnici su utvrdili da prosečni izvorni govornik engleskog jezika poznaje 42.000 reči.

"Naše istraživanje je dobilo veliki zamah kada nam je holandska televizijska stanica zatražila da organizujemo nacionalnu studiju o poznavanju jezika", kaže profesor Mark Brisbert sa Univerziteta u belgijskom Gentu.

Test koji su razvili prikazan je na televiziji i izazvao je pravu pomamu. Već se prvoga vikenda 300.000 Holanđana prijavilo da ga popuni.

Shvativši kolika je znatiželja ljudi da izmere veličnu svoga vokabulara, grupa naučnika je napravila slične testove na španskom i engleskom jeziku.

Test na engleskom dosad je popunilo milion ljudi. Za njegovo iopunjavanje treba samo četiri minuta i dosta se deli na Fejsbuku i Tviteru, što stručnjacima osigurava nezamislivu količinu podataka.

Test je jednostavan. Ljudi treba da odgovore postoji li u jeziku reč koja im se pojavi na ekranu ili je izmišljena. U bazi testa je ukupno 62.000 reči, ali će ispitanik od toga dobiti 70 reči i 30 nizova slova koji izgledaju kao reči, ali zapravo to nisu.

Ispitanici moraju da odgovore i na lična pitanja o godinama, polu, obrazovanju i maternjem jeziku. To je naučnicima omogućilo da otkriju da prosečni dvadesetogodišnji izvorni govornik engleskog poznaje 42.000 reči iz rečnika.

Utvrdili su i da ljudi, kako postaju stariji, svakog drugog dana nauče novu reč, pa tako do 60. rođendana poznaju 48.000 reči.

Rezultati su objavljeni u časopisu "Frontiers in Psychology".

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Pacijent, koji je zbog teške povrede kičmene moždine ostao paralizovan, uspeo je da prohoda koristeći samo štake i ortotička sredstva. Lekari su prethodno mislili da su nervi pacijenta nepovratno oštećeni.

Pacijent je ponovo prohodao zahvaljujući egzoskeletu koji je bio povezan sa njegovim mozgom, a koji je kontrolisao putem misli.

Ovaj tretman deo je pojekta Walk Again koji je pokrenuo lekarski tim iz Sao Paola u Brazilu, sa ciljem da paraplegičarima omogući da ponovo pokreću udove.

Nekoliko osoba već je uspelo da se pokrene, ali lekare je najviše iznenadilo to što je osam pacijenata uspelo da povrati osećaj dodira na područjima tela ispod onih na kojima se nalaze povrede na kičmi.

Naučnici veruju da su kod tih pacijenata pojedini nervi u moždini ostali sačuvani, a nervna veza uspela ponovo da se aktivira zahvaljujući treningu koji je doprineo plastičkom preoblikovanju koretksa, odnosno ponovnom umrežavanju određenih neuronskih kola u mozgu.


Doktor Migel Nikolelis, direktor Centra za neuroinženjering Univerziteta Djuk u SAD, rekao je da se zahvaljujući ovoj metodi sedmoro pacijenata, koji su ranije bili klasifikovani kao potpuno paralizovani, sada klasifikuju kao pacijenti sa delimičnom paralizom.

“Kod svih pacijenata primećena je manifestacija delimičnog motoričkog, taktilnog, senzornog i visceralnog oporavka funkcija”, rekao je Nikolelis.

Pacijenti su takođe uspeli da u određenom stepenu povrate kontrolu nad bešikom i crevima, a primećeno je i poboljšanje njihovih kardiovaskularnih funkcija, piše Independent.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da bi nepokretne osobe ove vesti trebalo da prime sa velikom dozom rezerve.

“Ova istraživanja se i dalje nalaze u ranoj fazi, i testiranja su do sada vršena na malom broju pacijenata sa povredom kičmene moždine. Još smo daleko od pronalaska tretmana za pacijente sa ovakvim tipom povrede koji dokazano deluje”, rekla je Rakel Siganporija, direktorka Američke asocijacije za povrede kičme (ASIA).

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top