nedelja, 03 decembar 2017 00:00

U Srbiji sneg do deset centimetara

U Beogradu je večeras pao prvi sneg kao i u većem delu Srbije. Zbog vremenskih prilika JP Putevi Srbije savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, oprezna i pažljiva vožnja.

Zbog vlažnih kolovoza i pojave niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima, moguće je stvaranje poledice pa iz Puteva Srbije apeluju na vozače da prilagode brzinu kretanja situaciji na putu i savetuju maksimalan oprez u vožnji.

Preporučuje se oprezna vožnja i najopterećenijim putnim pravcima i prioriteta – auto-putevima.

Sneg promenljivog inteziteta pada u većini krajeva Srbije, sa povremeno umerenim intezitetom na području Zlatibora, Sjenice, Požege, Kopaonika i Ivanjice.

Svi prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni, a vanrednih obustava nema.

U toku noći između subote i nedelje u nedelju ujutro i pre podne u većem delu Srbije očekuje se stvaranje snežnog pokrivača visine od 5 do 10 centimetara, a u planinskim predelima i preko 20 centimetara.

 Tokom sutrašnjeg dana biće oblačno i hladno. Na istoku i krajnjem jugoistoku Srbije umereno do potpuno oblačno i malo toplije, povremeno sa slabom kišom, koja će se rano ujutru ponegde lediti pri tlu. Krajem dana i u ovim predelima kiša će preći u slab sneg. Vetar slab i umeren severozapadni, zapadni, na jugu pre podne umeren južni. Najniža temperatura od -2 do 3 stepena, najviša dnevna od -1 do 1, na jugoistoku i istoku zemlje do 5 stepeni.

U Beogradu se očekuje oblačno i hladno, povremeno sa snegom uz formiranje snežnog pokrivača. Vetar slab i umeren severozapadni. Temperatura bez većeg kolebanja oko 0 stepeni. U toku noći očekuje se prestanak padavina.

U Vojvodini se očekuje oblačno i hladno, povremeno sa snegom uz formiranje manjeg snežnog pokrivača. Vetar slab i umeren severozapadni. Temperatura bez većeg kolebanja oko 0°C. Krajem dana prestanak padavina.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Postoje šanse da danas i sutra padne vlažan sneg u planinskim predelima, dok se prema najavama meteorologa, prvi sneg u nižim krajevima očekuje krajem meseca.

Ono što je zanimljivo jeste da ćemo, iako jesen odmiče, tokom novembra imati još dana sa temperaturom od čak 15 stepeni Celzijusovih, piše "Blic".

Prvi sneg u nižim krajevima možemo očekivati krajem novembra. Međutim, ni tada temperatura neće biti ispod nule, niti u minusu tokom dana, pokazuje dugoročna prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Vlažan sneg koji se danas i sutra očekuje u planinskim predelima može da izazve probleme u tim krajevima, pogotovu u saobraćaju. Isto tako postoji opasnost od taloženja i mržnjenja mokrog snega na sisteme za prenos struje, žičare, TV tornjeve. Takođe, opasnost postoji i od granja koja se lome sa drveća.

Od petka, vreme će se stabilizovati i očekuje se da će biti uglavnom suvo sa temperaturom i do 12 stepeni.

U periodu od 15. do 25. novembra možemo očekivati toplije i uglavnom suvo vreme, posebno krajem druge dekade novembra, kada temperatura može da dostigne i do 15 stepeni Celzijusa.

Kako prognoziraju meteorolozi intenzivnije padavine možemo očekivati od 21. novembra, ali se kiša očekuje i nekoliko dana ranije.

U poslednjoj nedelji novembra dnevna temperatura će svakim danom biti u postepenom padu, pa tako možemo očekivati da će minimalna temperatura biti i -2 stepena, a maksimalna dnevna od 6 do 10 stepeni.

Početkom te nedelje prvo će padati kiša, koja će preći u susnežicu ili sneg. Krajem novembra u jutarnjim satima moguće je i kratkotrajno formiranje snežnog pokrivača.

Nacionalni sektor za klimatske promene RHMZ napravio je ranu najavu kakav nas novembar očekuje. Prema njihovoj prognozi, u celoj Srbiji očekuje se topao novembar. Broj mraznih dana u nižim predelima biće od 5 do 14, a u brdsko-planinskim krajevima od 15 do 20 dana.

U većem delu Srbije se tokom novembra očekuje prosečna količina padavina, pa se tako prognozira da će biti 10 do 13 dana sa padavinama, a na planinama od 12 do 15 dana, dok će broj dana sa snegom biti u intervalu od 2 do 5, a na planinama od 11 do 14.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Obilne padavine u većini mesta u Srbiji očekuju se u ponedeljak, 23. i utorak 24. oktobra 2017. godine, upozorava Odsek za rane najave i upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

U severnim krajevima kiša će početi da pada već tokom nedelje, 22. oktobra, uz pojačan severozapadni vetar i osetni pad temperature.

U dopisu RHMZ-Odseka za rane najave, navodi se da će u većini mesta tokom ponedeljka i utorka pasti od 20 do 30 milimetara kiše, a na istoku i jugoistoku Srbije oko 40 milimetara i više.

U sredu, 25. oktobra doći će do slabljenja i postepenog prestanka padavina, a od četvrtka, 26. oktobra očekuje se vreme bez padavina, uz sveža jutra i manji porast dnevne temperature.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u kojem navodi da su na području Zapadnobačkog upravnog okruga prognozirane VEOMA opasne vremenske pojave i temperature iznad 38 stepeni Celzijusovih. Upozorenje, takozvani crveni meteo-alarm, važi za period od 00.00 časova 03. avgusta, do 00.00 časova 05. avgusta 2017. godine!

Temperatura od 38 i više Celzijusovih stepeni, naročito ako traje nekoliko uzastopnih dana, posebno ugrožava život hroničnih bolesnika, i izuzetno je nepovoljna za meteoropate i lica koja su pod medicinskom terapijom. Visoke temperature mogu prouzrokovati i ozbiljne probleme u snabdevanju električnom energijom, probleme u saobraćaju, kao i pojavu šumskih i drugih požara.

Crveni meteo-alarm Republičkog hidrometeorološkog zavoda na snazi je na čitavoj teritoriji naše zemlje.

Inače, na teritoriji čitave Srbije od danas je na snazi crveni meteoalarm i upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Srbije na veoma visoke temperature koje će ići i preko 40 stepen

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Upoređujući podatke iz istorije koji su vezani uz pomračenja i nebeske događaje, britanski naučnici došli su do zaključka kako Zemljina orbita usporava što postupno produžava dan.

Uporedili su događaje od 720 godina pre Hrista sve do 2015. godine kako bi izgradili pouzdanu procenu.

Istraživanjem su otkrili i za koliko godina će se dan produžiti na 25 sati budući da se dužina dana produžava za dve milisekunde svakih 100 godina. To znači da ćemo dodatni sat dobiti za otprilike 200 miliona godina, piše Metro.

"Procene su okvirne jer geofizičke sile koje deluju na rotaciju Zemlje neće nužno biti konstantne tokom tako dugog vremenskog razdoblja ", rekla je Lesli Morison, koautorka studije.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
sreda, 30 novembar 2016 00:00

Koliko Srbi rade, a koliko lenčare?

Svakom od nas dan traje 24 sata, ali ih ne koristimo svi isto.

Kako stanovnici Srbije raspolažu svojim vremenom i čemu posvećuju najveći deo dana bila je tema dva anketna istraživanja koja je Republički zavod za statistiku sproveo na teritoriji Republike.

Publikacija „Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine” nastala je na osnovu podataka dobijenih u periodu od 15. februara 2010. do kraja februara 2011. godine, a druga "Sezonsko istraživanje o korišćenju vremena", sprovedeno je tokom četiri meseca 2015. godine, i to u februaru, maju, avgustu i novembru mesecu.

Vrednost ovako dobijenih podataka je potencijalno velika jer nudi sliku o tome kako stanovnici Srbije provode svoje vreme, ilustrujući aktivnosti koje određena grupa ljudi sprovodi, kada i koliko dugo.

Da bi se dobili podaci o korišćenju vremena, ispitanici su vodili dnevnik, a zbog lakšeg pedstavljanja podataka, aktivnosti su podeljene u šest glavnih grupa: plaćeni posao, neplaćeni posao, učenje, lične potrebe, slobodno vreme i ostale aktivnosti koje obuhvataju neodređene aktivnosti i putovanja.

Prosečno vreme provedeno u aktivnostima, stanovništvo starosti 15 i više godina, prema polu; svi dani, Republika Srbija, 2015. (u satima)
Prosečno vreme provedeno u aktivnostima, stanovništvo starosti 15 i više godina, prema polu; svi dani, Republika Srbija, 2015. (u satima)
Stanovnici Srbije stariji od 15 godina u proseku dnevno provedu u nekoj vrsti rada skoro sedam sati (od toga skoro tri sata na plaćenom radu i tri i po sata na neplaćenom radu), malo manje od pola sata u učenju, najveći deo dana u ličnim potrebama (10 i po sati), a vreme koje je preostalo možemo nazvati slobodnim vremenom i u njemu provodimo šest i po sati.

Istraživanje je, nažalost, potvrdilo stereotipe koji važe na ovim prostorima. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene dvostruko više rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima nego muškarci.

Kada govorimo samo o plaćenom poslu, muškarci su u proseku skoro duplo više angažovani od žena na tim poslovima, odnosno tri sata i 46 minuta, a žene dva sata i četiri minute. Potpuno je druga slika kada govorimo o neplaćenom poslu jer žene dvostruko više rade u kući od muškaraca. Četiri sata i 36 minuta prema dva sata i pet minuta.

Bez obzira na zaposlenje, poslove u kući obavljaju uglavnom žene, pa za one koje rade te poslove postaje druga smena. U neplaćenim poslovima žene u proseku provedu više od četiri i po sati dnevno, a muškarci malo više od dva sata, što znači da žene dvostruko duže vremena provode na ovim aktivnostima.

Tako žene, u proseku, ukupno rade nepunih sedam sati, a muškarci skoro šest sati, s tim što žene više od dve trećine vremena provode u neplaćenim poslovima, a muškarci u plaćenim poslovima. Ako uporedimo podatke iz 2010. i 2015. godine, za ovih pet godina došlo je do promena u raspodeli vremena tokom dana na ovih šest aktivnosti i kod žena, i kod muškaraca.

Interesantno je da se i kod žena i kod muškaraca vreme provedeno na plaćenom poslu održalo skoro na istom nivou kao pre pet godina. Ali, u proseku, neplaćeni rad blago je smanjen kod oba pola.

Najveće promene su kod aktivnosti koje se odnose na lične potrebe i na slobodno vreme. I žene i muškarci su u 2015. godini, u proseku, preko 30 minuta kraće vremena provodili u aktivnostima ličnih potreba, kao što su spavanje, konzumiranje hrane, lična higijena itd., nego pet godina ranije. Razlika u vremenu „nadoknađena“ je u korist aktivnosti koje se odnose na slobodno vreme. Što se tiče tzv. ostalih aktivnosti, razlike između 2010. i 2015. u provedenom vremenu su zanemarljive.

Legenda

Prosečno vreme provedeno u određenoj aktivnosti odnosi se na sva anketirana lica. Računa se tako što se ukupno vreme provedeno u određenoj aktivnosti podeli s brojem svih anketiranih lica.

Glavne grupe aktivnosti su: Plaćeni posao podrazumeva vreme provedeno na glavnom i dodatnom poslu, pauzu za ručak i putovanje do i sa posla, kao i druge aktivnosti koje se odnose na posao. Neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, putovanje u vezi sa neplaćenim aktivnostima i dr.

Učenje se odnosi na vreme provedeno u nastavi u školi ili fakultetu, radu na domaćim zadacima, učenju stranog jezika ili vožnje, putovanju i ostale aktivnosti u vezi sa učenjem. Lične potrebe uključuju vreme provedeno u spavanju, jelu i piću, kupanju, oblačenju, ali i u dremanju, ležanju u krevetu zbog bolesti i druge lične aktivnosti.

Slobodno vreme je vreme provedeno u druženju sa porodicom ili prijateljima, u zabavi, kulturi ili sportu, gledanju TV programa, odmaranju ili lenčarenju, u čitanju knjiga ili novina, radu ili igri na kompjuteru, kao i putovanja u vezi sa ovim. Ostale aktivnosti su aktivnosti koje se odnose na neodređene aktivnosti i putovanja.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Letnje računanje vremena noćas završava, što znači da ćemo prelaskom na zimsko vreme ovoga vikenda uhvatiti sad vremena sna više. No, iako to uopšte ne zvuči loše samo po sebi, hoće li tih 60 minuta zaista blagotvorno delovati na vaš organizam?

Lekari su otkrili da pomeranje sata doista može uticati na čovekovo zdravlje i to na različite načine.

1. Povećava se rizik od stradanja u saobraćajnim nesrećama.

Istraživanje sprovedeno u Teksasu na "A&M" Univerzitetu pokazalo je da u prvoj nedelji nakon prelaska na zimsko računanje vremena broj saobraćajnih nesreća raste za 7 odsto, a broj nesreća koje se događaju u jutarnjim satima je u porastu za čak 14 posto.

2. Smanjuje se mogućnost da ćete doživeti srčani udar.

Studija sprovedena 2014. godine na više od 42 hiljade osoba pokazala je pad broja srčanih udara od 21 odsto u nedelji nakon pomeranja sata. Zanimljivo, rizik od iste bolesti raste za 24 odsto kod prelaska na letno računanje vremena.

3. Moglo bi vam se popraviti raspoloženje.

Iako su kratki zimski dani povezani sa porastom broja obolelih od depresije, lekari tvrde da je izloženost prvim jutarnjim zracima sunca najbolje što se može dogoditi za vaše raspoloženje. Pomeranje sata većini će omogućiti da zoru dočekaju na nogama i naterati ih na izlaganje jutarnjem suncu.

4. Kvalitet sna može da se uništi.

Unatoč činjenici da biste u noći sa subote na nedelju trebali dobiti sat vremena odmora više, istraživanja pokazuju da većina ljudi, svesni promjne, idu na spavanje kasnije. Obično je potrebno neko vreme za prilagođavanje, a ovaj efekt najgore pogađa jutarnje tipove osoba.

Izvor: Index.hr

Objavljeno u Planeta

Što se više upoznajemo sa svakodnevnim životnim situacijama i okruženjem, imamo utisak da vreme traje kraće, kažu stručnjaci.

Kad smo bili deca, imali smo utisak da letnji raspusti traju večno, a isto je važilo i za iščekivanje Nove godine i Božića.

Zašto nam se, onda, u odraslom dobu čini da nam dani, nedelje i meseci izmiču vrtoglavom brzinom?

Naučnici imaju nekoliko teorija.

Prema jednoj od njih, reč je o promenama u okviru našeg unutrašnjeg, biološkog sata. Kako starimo, tako usporavaju naši otkucaji srca, disanje i metabolizam. S druge strane, deca imaju brži puls, što znači da za određen vremenski period dožive znatno više bioloških markera (otkucaji srca, disanje), zbog čega imaju utisak da vreme sporije prolazi.

Druga teorija ukazuje na to da bi naša svest o proticanju vremena mogla da bude vezana za broj novih perceptivnih informacija koje naš mozak upije. U detinjstvu, naš mozak stimuliše više podsticaja i potrebno mu je više vremena da obradi informacije, pa nam se ti trenuci čine dužim. Ovo objašnjenje takođe bi ujedno moglo da da odgovor na pitanje zašto nekim ljudima tokom saobraćajne nesreće život “prođe pred očima” – nepoznate okolnosti donose mnoštvo novih informacija koje treba obraditi.

Zapravo, samo posezanje za velikim brojem uskladištenih informacija u tom trenutku može se činiti sporijim od samog događaja.

Kako starimo, tako sve bolje upoznajemo svoje okruženje, što znači da ne primećujemo sve one sitne detalje koji su nam okupirali pažnju kao deci. Za decu, međutim, svaki novi dan nosi neka nova, neobična iskustva koja treba obraditi, što iziskuje veliku količinu mentalne energije. Deci se, zbog više stvari koje su se dogodile, zato čini da je proteklo više vremena.

Biohemijska istraživanja koja stoje iza ove teorije ukazuju na to da bi otpuštanje neurotransmitera dopamina prilikom perceptivne stimulacije moglo da ima uticaja na to kako merimo vreme. Nakon 20. godine nivo dopamina opada, što znači da imamo utisak da vreme teče brže.

Tu je i ideja da određeni vremenski period posmatramo kao procenat vremena koje smo već proživeli. Dok za 50-godišnjaka period od godinu dana iznosi pedeseti deo njegovog života, za dvogodišnjaka to će biti čak polovina, a za četvorogodišnjaka četvrtina njegovog života.

Na logaritamskoj skali, da bi 20-godišnjak procentualno sačekao isti prolazak vremena do narednog rođendana kao dvogodišnjak, morao bi da sačeka svoj 30. rođendan. On će, naravno, pre toga proslaviti još 9 rođendana, pa iz te perspektive ne čudi što odrasli imaju utisak da vreme traje kraće.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Pre dve nedelje pisali smo o stvarima koje neuspešni ljudi rade za vreme vikenda, a danas prenosimo na koje sve načine uspešni ljudi koriste te dragocene trenutke...

Prema magazinu Biznis insajder, uspešni ljudi rade 10 sledećih stvari u slobodno vreme:

1. Uspešni ljudi planiraju svoje aktivnosti unapred. Na taj način drastično smanjuju šanse da dođu u iskušenje da protraće vreme, a dovoljno su dobri stratezi da mogu da se izbore sa hitnim slučajevima ili neplaniranim situacijama ukoliko do njih dođe.

2. Pripremaju se za vikend tokom poslednjeg radnog dana u nedelji. To uključuje privođenje kraju svih poslova, pospremanje radnog mesta, pravljenje planova za vikend i pozdravljanje sa kolegama.

3. Postavljaju jasne granice kada je reč o tehnologiji. Uspešni ljudi neće dozvoliti da ih preplavi gomila imejlova, poruka i telefonskih poziva. Oni jasno postavljaju granice u komunikaciji sa klijentima i kolegama, stavljajući im do znanja kada mogu da očekuju odgovor.

4. Isključuju se iz spoljašnjeg sveta. Ova grupa ljudi ne samo da postavlja jasne granice, već će zaista isključiti mobilni telefon i računar, umesto da do kasno u noć pilje u ekran monitora.

5. Provode vreme sa porodicom i prijateljima. S obzirom na to da je tokom nedelje zbog poslovnih obaveza teško posvetiti pažnju voljenim osobama, najbolje vreme kada je to moguće učiniti je upravo vikend.

6. Volontiraju. Uspešni ljudi će rado svoje slobodno vreme posvetiti rešavanju brojnih problema i pružanju pomoći drugima.

7. Bave se stvarima koje vole. Vikend je odlično vreme za posvećivanje omiljenom hobiju poput čitanja, druženja, upražnjavanja nekog sporta, odnosno svim onim stvarima za koje mnogi obično ne mogu da nađu vreme tokom radne nedelje.

8. Ne misle na posao. Uprkos tome što se radi o velikom izazovu, uspešni ljudi se neće opterećivati razmišljanjem o dolazećoj prezentaciji ili propuštenim rokovima. Umesto toga, usredsrediće se na uživanje u onim stvarima koje rade u tom trenutku.

9. “Pune baterije“. Svi znamo koliko je bitno odmoriti se i obezbediti svom telu dovoljno sna. Uprkos tome što tokom vikenda ostaju aktivni, uspešni ljudi takođe nalaze vremena za odmor.

10. Misle unapred. Nekoliko sati pre nego što će otići na spavanje, uspešni ljudi će razmisliti o ciljevima koje treba da ostvare naredne nedelje. Ključno je da će to, za razliku od mnogih, uraditi bez stresa.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
petak, 26 avgust 2016 00:00

Koji ste tip "kasnitelja"?

Reći onome ko uvek kasni da se pojavi na vreme, isto je što i zapretiti gurmanu da ne jede - tvrdi psiholog Džef Konte sa Univerziteta San Dijego, pišu večernje novosti.

Reći onome ko uvek kasni da se pojavi na vreme, isto je što i zapretiti gurmanu da ne jede - tvrdi psiholog Džef Konte sa Univerziteta San Dijego. Do ovog zaključka je došla i Diana Deloncor, autorka knjige "Nemoj da zakasniš opet", koja je sprovela studiju na Univerzitetu San Francisko. Od 225 ispitanika ispostavilo se da 17 posto njih hronično kasni, što je povezano sa problemom uspostavljanja samokontrole. Diana je utvrdila da su ljudi koji nikada nigde ne dolaze na vreme skloni da se prejedaju, opijaju, kockaju ili nepromišljeno troše novac. Većina njih voli adrenalinske aktivnosti, a neki imaju i poteškoće u koncentraciji. Autorka knjige je stalno kasnila. Opominjali su je na poslu, doživljavali je kao neozbiljnu radnicu, muž se ljutio na nju, prijatelji su je ostavili jer su to doživljavali kao nepoštovanje. Trudila se da ispravi ovu naviku, ali joj je teško išlo.

- Većina mrzi kada neko ne dolazi na vreme, ali ne razume da je to mnogo složenija stvar od sebičluka ili bezobrazluka. To je jače od čoveka - kaže Diana, koja je odlučila da sebi pomogne tako što će uraditi istraživanje.

Na osnovu podataka do kojih je došla, utvrdila je da postoji sedam vrsta ljudi koji kasne, ali se većina svrstava u tri kategorije:

* Kampanjac

To je osoba koja voli da rešava probleme u poslednji čas, tvrdeći da najbolje deluje pod pritiskom, a najslabije u dosadi. Zato ona juri sa sastanka na sastanak, sa mesta na mesto, stvarajući kriznu situaciju i kada je nema. U protivnom, nema motiv za funkcionisanjem.

* Proizvođač

Što više stvari u što manje vremena - motiv je osobe koja uživa dok precrtava zadatke sa liste, potcenjujući količinu vremena potrebnog za rešavanje problema. Mrzi prazan hod, pa isplanira svaki minut u toku dana, verujući da uvek može da obavi još jedan zadatak.

* Rasejani profesor

Ovo je tip "kasnitelja" kojeg je najlakše omesti. On gubi ključeve, zaboravlja dogovore, imena ljudi, nema moć pažnje, ne može da uoči sitnice.

Diana je još identifikovala: racionalizatora - on nikada u potpunosti neće priznati da kasni, popustljivca - njemu generalno nedostaje samokontrole, skrivača - kašnjenjem prikriva osećaj teskobe i niskog samopoštovanja i pobunjenika - onog koji utvrđuje moć puštajući druge da ga čekaju.

Ukoliko želite da se oslobodite ove navike, jer nije lepa i često osobu predstavlja nepristojnom, unižava njene kvalitete i vrednosti, stručnjaci savetuju da razmislite o razlozima zbog kojih se tako ponašate. A, kao najčešći se navode sledeća dva:

* Loša procena vremena - "Stižem za pet (deset ili 15) minuta" je uobičajena rečenica onih koji kasne i nije tačna. Kada vas neko pita koliko vam treba do posla ili do nekog dela grada, morate da naučite tačnu minutažu i onda ćete mnogo lakše uspeti da procenite vreme.

* Dekoncentracija - Panično traženje novčanika, ključeva ili telefona u poslednjoj sekundi pred izlazak iz kuće je navika koja sigurno vodi u kašnjenje. Da biste je sprečili, bolje se pripremite za izlazak.

Dok ne uhvatite korak, poslužite se elektronskim podsetnicima koji će vas ubrzati i opomenuti da imate važan sastanak. Neka alarm bude što glasniji i iritantniji, kako biste ga ozbiljnije shvatili. Podesite vreme na vašem satu unapred, bar pet minuta. Trudite se da izbegavate zakazivanje sastanaka jedan za drugim, jer će vam dovoljno duga pauza omogućiti da predahnete i na drugu lokaciju stignete kada treba, i to bez paničnog trčanja i nervoze.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Planeta

Ko je prvi propisao podelu dana na 24 sata, a ovih na šezdeset minuta?

Mnogi istoričari smatraju da su Egipćani bili prva civilizacija koja je podelila dan na manje delove. Prvi sunčani satovi zapravo su bili kočići postavljeni jednostavno kako bi se pratilo vreme, a oko 1500. godine pre naše ere Egipćani su razvili naprednije sunčane satove. Naime, šipke u obliku slova T postavljene su na tlo, a period između izlaska i zalaska sunca bio je podeljen na 12 delova, što odražava staroegipatski duodecimalni sistem. Sunčani satovi „najnovijih generacija“ polako su počeli da prate ono što danas nazivamo satima. Međutim, iako su sati u toku dana bili (manje-više) jednaki, oni nisu trajali isto cele godine: recimo, letnji sati su trajali duže nego zimski. 

U svetu bez veštačkog osvetljenja, dan i noć bili su suprotstavljeni toliko da gotovo da nisu ni smatrani istim danom. Noć, deo dana u kojem nije bilo sunčeve svetlosti ni senke, nije bilo lako podelili u faze i pratiti. Međutim, u vreme kada su prvi sunčani satovi počeli da se upotrebljavaju, egipatski astronomi su počeli da posmatraju 36 zvezda koje su delile nebeski svod na jednake delove. Noć se mogla pratiti pojavljivanjem 18 od ovih zvezda, a tri su se raspoređivale tako da se vide u sumrak. Mrkli mrak je obeležavala pojava 12 zvezda, zahvaljujući čemu je noć podeljena na 12 delova. U vreme Novog kraljevstva, ovaj sistem je uprošćen tako što su se za vremensku orijentaciju koristile samo 24 zvezde, od kojih je 12 obeležavalo noć. Tada se koristila i klepsidra (vodeni sat), možda i najprecizniji način za merenje vremena u svetu prošlosti. 

Kada su i dan i noć podeljeni u po 12 delova, rođen je koncept dana koji se sastoji od 24 sata. 

Ipak, jasno utvrđeno trajanje svakog od sati koji čine dan nije zaživelo sve do helenističke ere, kada su grčki astronomi počeli da koriste takav sistem za svoje teorijske proračune. Hiparh s Rodosa i drugi astronomi primenjivali su astronomske tehnike koje su razvili Vavilonci. Njihovi proračuni oslanjali su se na seksagezimalni sistem (zasnovan na broju 60), koji su nasledili od Sumera. Kako piše Scientific American, još nije poznato zbog čega je odabran baš broj 60, ali je on bio pogodan za izražavanje razlomaka – 60 je najmanji broj deljiv s brojevima 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20 i 30. 

Grčki astronom Eratosten koristio je seksagezimalni sistem kako bi podelio krug na 60 delova dok je radio na ranom sistemu geografske širine. vek kasnije, Hiparh je propisao paralelne linije geografske širine, koje odgovaraju geometriji Zemlje. Takođe je razvio sistem linija geografske dužine. Njegov rad je objasnio je i proširio Klaudije Ptolomej, koji je živeo na prelazu s prvog na durgi vek naše ere, tako što je 360 stepeni geografske širine i dužine podelio na manje segmente. Svaki stepen podeljen je na 60 delova, a ovi dalje na još 60 manjih. Prvi deo – partes minutae primae – ili prvi minut, postao je poznat kao, jednostavno, minut. Segment unutar njega – partes minutae secundae – postao je poznat kao sekund. 

Međutim, sat od 60 minuta nije se odmah našao na satovima. Časovnici su prikazivali sate podeljene na polovine, trećine, četvrtine i ponekad čak na dvanaestine, ali nikad na 60 delova. U antičkim vremenima, mnogo pre pojave mehaničkog sata, nije za širu javnost bilo praktično uzeti u obzir i minute. 

izvor: National Geographic

Objavljeno u Planeta

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, u nedelju, 29. marta, u 02:00 sata ujutro počeće letnje računanje vremena, saopštila je danas Direkcija za mere i dragocene metale.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u 02:00 ujutro pomera za jedan sat unapred i računa kao 03:00 sata.

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice u oktobru.

Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je u Srbiji prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.

Zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 24 oktobar 2014 04:46

Od nedelje zimsko računanje vremena

 

Letnje računanje vremena biće završeno u noći između 25. i 26. oktobra, pomeranjem kazaljki na časovnicima za sat unazad. U nedelju, 26. oktobra, u 3 sata časovnike treba vratiti za jedan sat, tj. na 2 sata. Letnje računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 11 maj 2014 07:41

Kakvo nas vreme očekuje?

U Somboru će danas biti pretežno sunčano i toplo. Tokom popodneva i večeri doćiće će do naoblačenja i osveženja, mestimično sa kišom, lokalnim pljuskovima , grmljavinom i pojačanim severozapadnim vetrom.

U ponedeljak će biti promenljivo oblačno i svežije, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom.

Od utorka do kraja nedelje biće pretežno oblačno mestimično sa kišom i pljuskovima.

 

U sredu i četvrtak lokalno se očekuju obilne padavine (od 40 do 60 l/m2), a temperatura će biti ispod ili znatno ispod prosečnih vrednosti za ovo doba godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top