Poznata pevačica Ivana Selakov za potral SrbijaDanas.com prisetila se detinjstva i otkrila neke detalje iz života koje javnost i dalje ne zna.

Naime, Ivana Selakov, iako je rođena u Beogradu veliki deo svog života je provela u Somboru. Kada joj pomenu taj grad evo šta je ono što joj je prvo padne na pamet.

- Prva asocijacija na Sombor su naravno moji roditelji i rodbina koji žive tamo, kao i dani u Gimnaziji. Iako nisam rođena u Somboru već u Beogradu, tamo sam završila Osnovnu skolu "Avram Mrazović" kao i Gimnaziju "Veljko Petrović" – rekla je Ivana.

Šta je ono što je veže za taj lepi vojvođanski grad i zbog čega je tamo provela detinjstvo kaže da su joj roditelji rodom odande i da su želeli da se vrate u svoj kraj.

- Roditelji su mi rodom iz tih krajeva, tačnije iz Stapara i Lugova, malih mesta nadomak Sombora pa su nakon studija u Beogradu rešili da se vrate u zavičaj i tu nastave svoj život. Ja sam imala lepo detinjstvo i perioda srednje škole se veoma rado setim – kaže Ivana.

Na pitanje šta je po njoj najvažnije što je ponela iz Sombora i što je uticalo na formiranje njene ličnosti kaže da je to nešto što deca koja žive u velikom gradu slabo osete.

- Odrasla sam u prirodi u kući sa ogromnim dvorištem. U moje vreme nisu postojali kompjuteri i mobilni telefoni pa smo se mi deca igrali napolju pravih dečjih igara - žmurke, lastiša, igara loptom kao i sa igračkama. Nije bilo straha od saobraćaja i mogli smo po ceo dan da ostanemo napolju – priseća se Ivana lepih trenutaka iz detinjstva.

Kakvi su Somborci kao ljudi?

- Somborci su, kao i ostali Vojvođani, dobri ljudi, pod ogromnim uticajem Austro-Ugarske. Za sve imaju vremena, a životni moto uvek im je "polako" - rekla je Ivana.

Poseban događaj koji isključivo vezuje za Sombor je definitivno početak njene, sada već veoma uspešne, karijere.

- Svoje prve muzičke početke vezujem za Sombor. Tamo sam završila nižu muzičku školu, odsek klavir. Tamo sam dala svoj prvi intervju u životu, za Radio Sombor, kad sam imala 12 godina kad sam na republičkom takmičenju osvojila prvu nagradu. Kasnije u Gimnaziji sam sa svojom drugaricom, a onda i kumom, Milenom krenula na sva moguća lokalna takmičenja pevača amatera i uglavnom smo dobijale neka od prva tri mesta – rado se priseća Ivana početka svoje muzičke karijere.

Jedna posebna stvar koja krasi ovaj lepi gradić je kako kaže Ivana, obilje zelenila.

- Bio je poznat kao grad zelenila, ali jedno vreme bilo je vađenje starih i sadnja novih stabala, što je normalan proces. Međutim, tada je grad delovao malo ogoljeno, ali se to na svu sreću ubrzo rešilo i mlada stabla su ozelenela - priseća se.

Jedna posebna pesma vraća je u doba odrastanja, a to je pesma "Dunave" i to zbog jednog lepog razloga.

-Svakoga će naravno na Sombor asocirati pesma "U tem Somboru", ali pesma "Dunave" od Yu grupe me uvek vrati u tinejdžersko doba jer smo moja drugarica Milena i ja nju pevale na lokalnim takmičenjima. Kad je čujem na radiju, uvek se setim se tih lepih dana - priseća se Ivana.

Za kraj, nekome ko nikad pre nije posetio Sombor poručila je da obavezno treba da vidi tri stvari.

- Onaj ko prvi put poseti Sombor, obavezno treba da vidi Somborsko pozorište, da prošeta parkom i Glavnom ulicom, ali i da se provoza fijakerom po centru grada - rekla je Ivana.

Izvor: srbijadanas.com

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju u Somboru čuva se jedinstvena zbirka od pedesetak ikona crtanih na staklu, koje su od sredine XVIII pa do početak XX veka slikali sveštenici i meštani Stapara. Ovakvu zbirku nema ni jedan muzej.

Vredna zbirka staparskih ikona na staklu počela je da se formira još 1883. godine kada je osnovano Istorijsko društvo Bačko- bodroške županije, jer se već tada znalo koliko su one vredne, retke i izuzetne po tome što su ih oslikavali samouki Staparci uz sveće.

"Sa izuzetnom preciznošću crtali su ti Staparci ikone nakon napornih dnevnih poslova. Radili su bojama koje su postojane sve do danas i na način na koji se vrlo teško stvara jedno umetničko delo, a to je slikanje odnazad kao u ogledalu, polazeći od najsitnijih detalja kao što je dužica oka", kaže Milka Ljuboja kustos-istoričar Gradskog muzeja Sombor.

Petpostavka je da su Staparci ovu jedinstvenu umetnost oslikavanja ikona doneli sa sobom iz svoje postojbine sela Bokčinovci.

"Ovde kod nas su izložene uglavnom ikone koje su radili otac i sin sveštenici Popović, jer su one i najstarije, pa mi tako povezujući te dve činjenice smatramo da su se oni time bavili u svojoj postojbini odnosno selu Bokčinovci", kaže Ljuboja.

Slikanje ikona na staklu nastavljeno je i krajem XIX veka i prvih decenija XX veka.

"To su bila braća Jovan i Milan Savčin koji su se pojavili u samom sumraku ove tehnike. Radili su tri decenije i iza sebe su ostavili stotinak ikona urađenih, a u muzeju je ikona crne Bogorodice", kaže Dejan Milić iz Stapara.

U Staparu je danas malo sačuvanih ikona na staklu, a nekada su ih imale mnoge porodice.

"Stare porodice koje su izumrle prenosile su ih sa kolena na koleno, dok se porodice nisu ugasile. Kada se porodica ugasila neke su ikone donete u crkvu, ali neke su i izlupane. Ima danas dosta mladih ljudi koji znaju za ikone na staklu, njihovu vrednost i čuvaju po svojim kućama", kaže Dejan Milić.

Iz muzejske zbirke izdvajaju se ikona crne Bogorodice, koja je retkost u zapadnoj umetnosti, i najstarija ikona Bogorodice sa malim Hristom i Jovanom Pretečom iz sredine XVIII veka pronađena u crkvi na staparskoj vodici.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Stapar je od 14. do 18. septembra 2017. godine bio domaćin „Treće tkačke kolonije“. Ćilimarke i čuvari tradicije došli su u Stapar iz Novog Pazara, Kruševca, Sremskih Karlovaca, Leskovca, Šapca, Pančeva i Negotina. Sve tkalje u Staparu su tkale motive sa staparskog ćilima, a svoje umeće pokazale su i gošće iz Kiškunhalaša, grada u Mađarskoj poznatog po staroj tehnici izrade čipke.

Etno mreža i grad Sombor, koloniju su organizovali sa namerom očuvanja tradicionalnog ćilimarstva, ali i promocije drugih lokalnih brendova.

Koloniji u Staparu prisustvovali su predstavnici ambasada Australije, SAD-a, Izraela, kao i predstavnici NALED-a, međunarodnih, državnih i pokrajinskih institucija.

Pozdravljajući goste, ali i domaćine-Staparce, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović se svima zahvalila na podršci u realizaciji ove manifestacije. Gradonačelnica se posebno zahvalila NJ.E. ambasadorki Australije Đuliji Fini kao najvećoj i najznačajnijoj pokroviteljki ove manifestacije, kao i NJ.E. ambasadoru Norveške Arneu Bjornstadu, koji je svojim prisustvom podržao koloniju.

„Grad je i do sada u saradnji sa Etno mrežom davao podršku i učestvovao u organizaciji ove manifestacije, ali za nas je od naročitog značaja što ovaj treći put imamo ovoliki broj učesnika. Učesnici nisu samo iz Pirota i Sombora, odnosno Stapara, koji su započeli realizaciju ove ideje, nego iz cele Srbije. Upravo u ovolikom broju učesnika vidimo i perspektivu u pogledu razvoja ćilimarstva, oživljavanju različitih tehnika i različitih načina u očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Za nas je značajno što su ćilimarke iz drugih krajeva došle u Stapar i dale svoj doprinos razvoju ćilimarstva, njegovoj obnovi i očuvanju tradicije, ali i doprinos razvoju naše međuregionalne, međugradske, međuopštinske saradnje“ kazala je gradonačelnica.

Golubović je dodala da se na ovakav način podržava i aktivnost Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost i Etno mreže i program „1000 žena“.

„Grad Sombor je ove godine organizovao javne radove kojima je podržao ćilimarke sa našeg područja, a isto tako i žene uključene u proizvodnju bezdanskog damasta omogućavajući im da izrađujući motive sa staparskog ćilima i bezdanski damast ostvaruju egzistenciju. Ove proizvode ćemo kasnije uključiti u protokolarne poklone grada i time reprezentovati ono najlepše što imamo, ćilim i damast, a kasnije i druge proizvode“, istakla je gradonačelnica.

Gradonačelnica se posebno zahvalila Etno mreži, UG „Staparska ruža“, gradu Pirotu i njihovim ćilimarkama, kao i učenicima koji su učestvovali na likovnom konkursu „Staparski ćilim i dečija mašta“.
Domaćinima i učesnicama se obratila i NJ.E. ambasadorka Australije Đulija Fini.

„Ja sam srećna što danas imam priliku da vidim puno žena učesnica kolonije koje ne dolaze samo iz Pirota i sa Stare planine, već i drugih gradova Srbije. Zamisao kolonije je i bila da se aktivnost proširi u druge gradove. Verujemo da tkačka kolonija u Staparu, kao i tkačka kolonija u Pirotu, govore u prilog ekonomskom osnaživanju žena i više od svega, očuvanju kulturnog nasleđa koje je u Srbiji veoma veliko“, kazala je ambasadorka Australije u Srbiji.

Predstavnici ambasada Australije, Norveške, SAD-a, Izraela i predstavnica UNDP i UN, uručili su poklone najuspešnijim učesnicima likovnog konkursa „Staparski ćilim i dečija mašta“ i to: Anastasiji Bojanić, Jovani Cvijić, Jeleni Bajčev, Biljani Aperlić i Ivani Bajčev.
Domaćini, gradonačelnica sa saradnicima Nemanjom Saračem, članom Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Atilom Pribilom, pomoćnikom za oblast mesne samouprave i Branislavom Svorcanom, pomoćnikom za oblast kulture i informisanja, diplomate i druge zvanice ugostili su i u Somboru.
Gosti su bili impresionirani samim zdanjem Županije, najvećom slikom na platnu „Bitka kod Sente“ postavljenoj u sali Skupštine grada Sombora i sadržajima koji su im Somborci, kao domaćini pripremili.

Objavljeno u Somborske vesti

Stapar će, kao domaćin manifestacije „Treća tkačka kolonija“, biti etno centar Bačke i šireg područja ovog dela Vojvodine.

Manifestacija čiji je cilj očuvanje i promocija tradicionalnog ćilimarstva će se održati od 14. do 18. septembra 2017. godine, a organizatori su Etno mreža i grad Sombor.

Osim tradicionalnog okupljanja članica tkačkih udruženja, ovogodišnji program kolonije biće obogaćen i novim sadržajima.

I ove godine tkačka kolonija se održava uz podršku ambasada Australije, SAD, NALED-a i grada Pirota.

Staparski ćilim je, u saradnji Sombora i Pirota, upisan na nacionalnu listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i (kao i pirotski ćilim) koristi se kao protokolarni poklon republičke i pokrajinske Vlade.

U subotu, 16. septembra 2017. godine, u okviru svečanog programa u Staparu će boraviti diplomate, predstavnici institucija i drugi gosti.

Objavljeno u Somborske vesti

Velika Gospojina je seoska slava Stapara, Kljajićeva i Rastine. Slava se obeležava kako i dolikuje, uz poštovanje tradicije i običaja i uz veliki broj gostiju.

Proslava Velike Gospojine u Staparu počela je 13. avgusta večernjim bogosluženjem u tamošnjoj crkvi Presvete Bogorodice i takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša. U danima do 28. avgusta organizovane su raznolike izložbe – starih traktora, slika, rukotvorina, organizovano je i književno veče, veče za poljoprivrednike. Svoj dan su imala deca, ljubitelji folklora i ćilima, a održan je i VIII memorijalni turnir u stonom tenisu „Jeftimije – Jeca Stokanov“.

Svečanoj liturgiji, 28. avgusta 2017. godine u crkvi „Vodica Uspenja Bogorodice“, prisustvovala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima.

Gradonačelnica je na sam dan slave, 28. avgusta, boravila i u Kljajićevu u kojem je proslava počela „Dečjim danom“ – 26. avgusta, 27. avgust je bio posvećen fudbalu, tradicionalnim poslasticama u okviru kojih je Udruženje žena „Rubac“ pripremalo i služilo Kljajićevčane i goste uštipcima, a večernji sati bili su namenjeni za ljubitelje rok muzike.

Na sam dan Velike Gospojine održana je sveta liturgija, tradicionalna zaprega konja je defilovala kroz selo, održano je takmičenje u kuvanju palente i ribljeg paprikaša, a na centralnoj bini smenjivali su se Izvorna grupa „Petrova Gora“ i KUD „Đurđevak“…

I u Rastini je slava obeležena onako kako nalaže tradicija, uz bogosluženje u crkvi Uspenja presvete Bogorodice, a u kulturno-umetničkom delu programa predstavili su se članovi KUD „Rastinsko kolo“.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 15 avgust 2017 00:00

Startuje besplatna rekreacija u Staparu

Ponedeljak, 14. avgust, dan je kada startuje 15. ciklus besplatne rekreacije u Staparu! Treninzi će se održavati na Fudbalskom igralištu Fudbalskog kluba Hajduk

Organizator, Sportski savez grada Sombora, precizira i termine: Ponedeljak - Sreda od 19 časova

Informacije na telefone: 025/436-787 i 060/436-7876

Objavljeno u Somborske vesti

Tradicionalna manifestacija „Velikogospojinske večeri“ u Staparu se održava dve decenije. Ove godine „XXI Velikogospojinske večeri“ počinju takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša koje se organizuje 12. avgusta 2017. godine.

Za potrebe takmičenja i propratnih dešavanja od 16.00 časova 12. avgusta, do 02.00 časova 13. avgusta biće obustavljen saobraćaj za sva vozila u delu ulice Vuka Karadžića i to od ulice Karađorđev plac do ulice Paje Staničkova.

Saglasnost i rešenje o obustavljanju saobraćaja organizatoru manifestacije, „MZ Stapar“, dalo je Odeljenje za komunalnu delatnost, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora.

MZ „Stapar“ ima obavezu da postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju i opremu puta, te da radi bezbednosti učesnika i publike obezbedi prisustvo radnika saobraćajne policije.

Za vreme takmičenja, odnosno od 16.00 časova 12. avgusta, do 02.00 časova 13. avgusta, saobraćaj će se odvijati prema projektu koji je izradila odžačka agencija „CIS“ Inženjering u saobraćaju.

Objavljeno u Somborske vesti

U Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, potpisan je ugovor o dodeli sredstava za izgradnju dela magistralnog vodovoda Stapar – Doroslovo, deonica 3. Ugovor su potpisali Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika grada Sombora i Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Sredstva u iznosu od 50 miliona dinara dodeljena su gradu Somboru na osnovu učešća u Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, koji je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskom Vladom. Sredstva po ovom Konkursu dobilo je petnaest lokalnih samouprava, a samom potpisivanju prisustvovao je i Igor Mirović, predsednik Vlade AP Vojvodine.

Objavljeno u Somborske vesti

Pre tri godine je započet projekat brendiranja staparskog ćilima, a sada i Segedinke iz susedne Mađarske žele da se upoznaju sa tehnikom tkanja. Zato su na svom studijskom putovanju posetile i selo pokraj Sombora.

Staparski ćilim, čiju su vrednost prepoznali od Australije do Velike Britanije, je probudio želju i u članovima sekcije kućne radinosti iz Segedina da na svom studijskom putovanju u okviru edukativnog kampa pored Beograda, Vojlovice, Bezdana, Kupusine i Doroslova posete i Stapar.

"Već smo prošle godine učestvovale na edukaciji tkanja u Folklornom centru Vojvođanskih Mađara, a ove godine nam se ostvario plan, da obiđemo ona mesta gde možemo uživo videti tehnike i ornamentiku tkanja ćilima", kaže Agneš Takač, organizatorka studijskog putovanja iz Segedina.

"Juče smo bili u Beogradu u Etnografskom Muzeju da uporedimo te ćilime. Ornamentika sa geometrijskim oblicima je veoma rasprostranjena. Sličnosti ima sa onom iz prvih doba", navodi Rozalia Raj iz Mađarskog Folklornog Centra Subotica.

Staparci su sa Piroćancima 2014. godine potpisali sporazum o obuci žena za tkanje staparskog ćilima. Projekat u cilju brendiranja staparskog ćilima pokrenut je pomoću ambasade Australije u Srbiji i NALED-a.

Zahvaljujući jednom velikodušnom poklonu porodice Milić, staparski ćilim je nedavno dospeo u London, u kraljevsku Bakingemsku palatu.

"Kao najveći uspeh je bio upis staparskog ćilimarstva na nacionalnu listu kulturnog nasleđa republike Srbije. Dobili smo prostoriju na korišćenje, gde ima jedno desetak razboja, od opštinske uprave Sombor dobili smo pet razboja, a od pokrajine novac za materijal", ističe Snežana Aperlić, članica Udruženja žena "Staparska ruža".

Za izradu ćilima treba najmanje mesec dana danonoćnog rada. Nekada je svaka bolje stojeća kuća posedovala više ćilima.

Očigledno, stranci smatraju dragocenom ovu etnografsku vrednost koju svakako treba sačuvati i za buduća pokolenja.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 29 jun 2017 00:00

Staparci piju vodu sa arsenom

U selima na području grada Sombora voda već godinama nije za piće pa je preduzeće Vodokanal cisternom snabdevalo stanovnike pijaćom vodom. U Staparu je situacija nešto drugačija dok čekaju priljučak na Somborsku fabriku vode.

Stanovnici Stapara kažu da je nekada cisterna dolazila, ali da je već dugo ne vide, a kako stvari stoje, oni misle da im nije ni potrebna.

Zbog prisustva arsena voda je zabranjena za piće, ali oni piju radije nego ovu iz cisterne koja je presušila.

"Niko je ne koristi, niko i ne uzima otuda, kako stoji tako ostaje, niko je i ne pregleda, da li treba vode, da li ne treba, suvo je sve tu niko ni ne uzuima vodu, Staparci piju iz vodovoda, jer je prava voda", priča stanovnik Stapara Mihalj Matišić.

"Malo bude slabijeg pritiska, inače što se tiče vode, svi pijemo. Ja ne znam da li je neko ikad uzimao sa cisterne, možda ove devojke sa trafike pošto nemaju vode, i bilo je priče da su u zabavište nosili, valjda je takva komanda bila, inače svi redovno trošimo vodu", dodaje meštanin Bora Krstić.

Radovi na postavljanju cevovoda prema Staparu su počeli. Investiciju vrednu 90 miliona finansiraju grad, Vodokanal i deo je kredit KFV banke.

"U Staparu će morati da se radi buster stanica, radi povećanja pritiska. Za to su obezbeđeni projekti kao i za cevovod prema Doroslovu, tako da se nadamo da će posao biti završen iduće godine", kaže Jasmina Bobić, direktorka JP Vodokanal.

Do sada su na fabriku vode u Somboru priključena sela Kljajićevo, Čonoplja, Svetozar Miletić. Bezdan, Kolut i Bački Breg su na postrojenju iz Bezdana, ali u Riđici, Rastini, Gakovu gde voda nije za piće, proći će najmanje dve godine dok ne dobiju zdravu vodu.

izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Žitelji Stapara, jednog od većih sela somborskog atara, baš kao i stanovnici ostalih sela usmerenih ka poljoprivredi, pa samim tim i stočarstvu, u poslednjih nekoliko godina muku muče sa divljim stočnim grobljima, pa je tako i „Dnevnik“ pre nepune dve sedmice izveštavao o jednom takvom, narodski rečeno, mrcilištu na svega kilometar i po od ovog sela na putu ka Bačkom Brestovcu.

Mada su iz, kako inače tvrde za ceo slučaj nenadležnog, odeljenja somborske komunalne inspekcije tada najavili momentalnu reakciju, pre svega u nalogu upućenom ovdašnjem komunalnom preduzeću da bezbedno ukloni postojeće lešine, zakasnela reakcija od svega nekoliko dana bila je dovoljna da i pored upozorenja medija, na ovu divlju stočnu deponiju budu bačene još dve uginule životinje, odnosno krava i june. Konačno, u sredu je ovo ruglo i potencijalni izvor zaraze ipak uklonjeno.

Mehanizacijom Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“, u čijem je delokrugu rada i zoohigijenska služba, uginule životinje su utovarene u kamion i odnešene na preradu u krug Veterinarske ustanove „Proteinka“, jednog od svega nekoliko srpskih sertifikovanih i ovlašćenih preduzeća za bezopasno uklanjanje ostataka animalnog porekla. Nakon toga je mehanizacijom poravnat teren, ostatak smeća prekriven slojem zemlje, čime je privremeno rešen ovaj nesumnjivi ekološki problem Staparaca.

Ipak, ako se zna da su, prema svedočanstvima iz same Mesne zajednice ovog sela, i prethodnih godina i pored povremene sanacije te ali i sličnih divljih stočnih grobalja, ona nastavila volšebno da niču, ne bi trebalo gajiti preterani optimizam u pogledu iskorenjivanja ovakvog neodgovornog ponašanja ovdašnjih stočara.

Osnovni problem u nicanju ovakvih mrcilišta je pre svega činjenica da niko ne želi ili ne može da imenuje vinovnike, prema kojima bi onda i mogla primeniti neka od zakonskih sankcija koje su na raspolaganju državnom aparatu. Sama država, odnosno njen aparat, često prebacuje „lopticu“ u tuđe dvorište, pa tako veterinarska inspekcija tvrdi da sve ovo nije njihov problem pošto uginula stoka nema ušne markice, varoškim komunalcima ingerenciju „uskraćuje“ podatak da se mrcilište ne nalazi na gradskom građevinskom, već poljoprivrednom zemljištu, poljoprivrednim inspektorima...i tako u nedogled.

Prilikom svog poslednjeg boravka u Somboru, krajem januara ove godine, resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio skoro, kako tada reče u nekoliko narednih meseci, obelodanjivanje nove i sveobuhvatne strategije države Srbije u rešavanju problema bezbednog uklanjanja animalnih ostataka i njihovu preradu, što bi trebalo konačno da reši i problem divljih stočnih gorbalja, poput ovog u Staparu. Važnu ulogu u tome imaju i imaće upravo pogoni za preradu, poput somborske „Proteinke“, ali na donošenje konačnog rešenja uticaj, potvrdio je tada Nedimović, ima i međunarodno suđenje države Srbije sa inđijskom „Energozelenom“, firmom belgijsko-luksmburškog kapitala, pred Arbitražnim sudom u Vašingtonu čiji bi se ishod uskoro morao saznati.

Proteinka” naplati i za donetog ljubimca
Nesavesni stočari, ali i vlasnici ostalih uginulih životinja i kućnih ljubimaca koji završe na ovakvim deponijama, svoje opravdanje pronalaze u činjenici da nadležna veterinarska ustanova „Proteinka“, rukovodeći se trenutnim zakonskim rešenjima, svako odnošenje uginule stoke sa farmi i iz ekonomskih dvorišta naplaćuje uzgajivačima. Naplaćuje se čak i kada sami odnesete, na primer, uginulog kućnog ljubimca u somborsku kafileriju, što je odavno osiromašenim stočarima i građanima postao, kako tvrde, neprihvatljiv trošak.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 20 april 2017 00:00

Raspadnuti leševi stoke na divljem groblju

Na divljem stočnom groblju kod Stapara već dvadesetak dana leže bačene životinje koje niko ne uklanja. Ovaj problem traje godinama i do sada nije ponuđeno nikakvo rešenje.

Kraj puta leže uginule krave, ovce i svinje... više od 150 raspadnutih leševa na mestu nas kojem ne bi smeli da budu.

U Staparu kažu da je ovaj problem prisutan više od 20 godina, tačnije, od kako je mesna zajednica ostala bez seoskog higijeničara, koji je ranije sakupljao uginule životinje i uništavao ih. Zakon to više ne dozvoljava i sve je u nadležnosti ovlašćenih preduzeća.

U mesnoj zajednici kažu da to saniraju s vremena na vreme, onako kako znaju i umeju.

"Mi u budžetu planiramo neku manju cifru kako bismo to sanirali, jer prosto ne možemo sa time da se nosimo. Ljudi kao ljudi, kad nešto ugine trebali bi da to prijave u Proteinku da se tamo odveze, ali to košta i mislim da je to osnovni razlog zbog kojeg ljudi ne odvoze stočni otpad na mesto na koje treba", objašnjava Ljiljana Đurišić, sekretar Mesne zajednice Stapar.

U preduzeću "Proteinka", koje prerađuje životinjski otpad, nismo zatekli odgovorna lica kako bismo saznali da li je neko donosio uginule životinje iz Stapara, ali nam je u Komunalnog inspekciji grada Sombora rečeno da znaju za ovaj problem.

"Inspektor je odmah izdao nalog Javnom komunalnom preduzeću "Čistoća" da u okviru zoohigijenske službe izvrši uklanjanje tih leševa i da se ti ostaci odnesu u Proteinku. Problem je ovde što se ne može utvrditi poreklo tih životinja , jer su skinute markice sa ušiju, pa ne može se utvrditi počinilac, kako bi se on odgovarajuće kaznio", kaže Milanka Krstić, načelnica Komunalne inspekcije grada Sombora.

Leševi ovde stoje bez nadzora pune tri nedelje, a ima onih starih nekoliko meseci, pa se nameće pitanje ko je odgovoran za ovu situaciju i zbog čega inspekcija ovo mesto ne obilazi češće.

Zbog ovog izvora zaraze, kako smo nezvanično saznali, do sada nije podneta ni jedna prijava protiv nesavesnih građana, a ni jedan komunalni inspektor nije odgovarao zbog toga što ne radi svoj posao.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Lokalna akciona grupa (LAG) „Panonski fijaker“ osnovana je 23. novembra 2016. godine sa osnovnim ciljem da se kroz aktivnosti LAG-a unapredi kvalitet života stanovništva u somborskim selima. Prikupljanje projekata koje su članice LAG- a u međuvremenu odabrale kao najznačajnije za njihovo naselje, je prvi korak koji će narednih dana preduzeti Upravni odbor „Panonskog fijakera“, rečeno je na sastanku sa Ljiljanom Đurišić, zamenicom predsednika Upravnog odbora LAG-a.

Đurišićeva je gradonačelnicu Sombora Dušanku Golubović, informisala o formalnostima koje su nakon osnivanja LAG-a već obavljene, kao i o aktivnostima koje će uslediti.

Đurišićeva je navela da je Stapar već odredio projekte koje će u okviru zajedničkih aktivnosti „Panonskog fijakera“ nastojati da realizuje, te da očekuje da i ostale članice LAG-a, ako već nisu, pristupe izboru projekata.

Sastanku su prisustvovali i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, Darko Radulović, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine, Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnice, te Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj.

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog problema sa grejanjem pet dana je kasnio početak drugog polugodišta u Osnovnoj školi Branko Radičević u Staparu. Uzrok havarije je po svemu sudeći loš kvalitet mazuta. Đaci su se juče vratili u klupe.

Prljavština i voda u mazutu zaustavljali su gorionike posle nekoliko minuta rada- To se dogodilo u sred zimskog raspusta na minus 20 stepeni. Majstori su deset dana radili u kotlarnici, jer je sva instalacija bila uprljana lošim mazutom.

"Najviše smo se zadržali na čišćenju filtera i odgušivanju dizni. Loš je mazut jako bio, bilo je i vode u njemu, pa smo danima ozračivali. Kad se to jednim delom odzračilo, kad je mazut krenuo, onda smo ja i kolega danonoćno dežurali da se ne bi smrzle cevi po kupatilima i da ne bi radijatori popucali", kaže Zoran Ćirić, radnik u školi.

Iz osam tona mazuta izdvojeno je skoto hiljadu litara vode, pa je škola to skladištila u burad koja sada čekaju Pokrajinsku ekološku inspekciju.

"Znatnu štetu smo imali, ekipe majstora su bile na terenu. To se sve otklanjalo u hodu. Naši ložači su tu dan i noć, jer peći dostignu određenu temnperaturu i onda prosto se ugase, ne mogu više da rade zbog te količine vode u mazutu. Sad se ta količina izvojila i peći normalno rade. Taklo da nastava se odvija sasvim normalno", kaže Jelena Milić, direktorica O.Š. "Branko Radičević".

"Mi smo obezbedili i cisternu jkoja će doći da separatiše taj mazut i da utvrdi kakvoću, tako da na osnvu tih izveštaja ćemo preduzimati dalje aktivnosti", kaže Goran Todorić, načelnik odeljenja za obrazovanje grada Sombora.

Mazut je nabavljen od NIS-a koji je obavestio školu da ima sertifikat da gorivo odgovara standardima kvaliteta. Da li je neko od prevoznika zloupotrebio posao koji je dobio, pokazaće istraga koju je pokrenulo odeljenja za privredni kriminal PU u Somboru.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 11 januar 2017 00:00

Najviše novca „Bodrogfestu“

Predlog raspodele sredstava namenjenih obeležavanju značajnih datuma, jubileja, manifestacija i programa od značaja za Sombor, nedavno je objavljen.

Za ovu namenu je u varoškom budžetu opredeljeno pet miliona dinara. Kako se radi tek o predlogu utroška buyetskih sredstava, plan raspodele će biti konačno utvrđen tek nakon što Gradsko veće, za to nadležno, prouči u datom roku, koji iznosi 15 dana od dana prijave, eventualne prigovore svih organizacija koje su i aplicirale za ova sredstva.

Za sada, kako stvari stoje iz poreskog dinara Somborki i Somboraca biće finansirano ukupno 48 obeležavanja značajnih datuma i jubileja, u koje se ne računaju oni koje organizuje sama lokalna samouprava ili njena Turistička organizacija. Ako je suditi po obelodanjenoj preliminarnoj listi, najviše novca će otići na organizaciju već tradicionalnog „Bodrogfesta“, manifestacije koju je pokrenula i već godinama u životu održava Mesna zajednica Bački Monoštor. Za ovu namenu, za koju je tražen ceo milion dinara, obezbeđeno je 700.000 dinara, gotovo šestina ukupno raspoloživog fonda. To se i dalo očekivati, jer se radi o jednoj od najposećenijih manifestacija ne samo na gradskom području Sombora, već i znatno šire, pošto letnju feštu Monoštoraca uveličavaju i brojni gosti iz Hrvatske i Mađarske.

Tek nešto manje sredstava iz ovog dela varoške kase tražili su iz Stapara, okupljeni u Udruženje građana „Staparke“, čak 878.000 dinara za organizaciju „Prve harmonike Vojvodine“, manifestacije kojoj je pre nekoliko godina oduzet prefiks „srpske“. Ipak, prema postojećem predlogu raspodele za ovu manifestaciju je predviđeno tek 200.000 dinara, dok će tamošnje udruženje odgajivača rasnih konja dobiti 70.000 dinara za 13. po redu Paradu konja i fijakera. Istovetan iznos kao i za staparske harmonikaše otići će i organizatorima Somborskog polumaratona, Međunarodnog sajma peradarstva i Trojnih susreta u Bezdanu, dok će nešto manje sredstava, odnosno 150.000 biti utrošeno na organizaciju Konjičkih trka za pehar Grada Sombora, hrvatske ali i bunjevačke Dužionice i već tradicionalnog somborskog Teniskog fjučers turnira.

S dna ove liste dolaze, odnosno sa iznosima od najmanje odobrenih tek 20.000 dinara, dolazi Enigmatsko društvo „Dr Đorđe Natošević“ za organizaciju 17. po redu enigmatske kolonije, dok je 30.000 dobilo gradsko Udruženje slepih koje je za organizaciju „Dana belog štapa“ skromno tražilo tek dve „crvene“ više od odobrenih sredstava, Njima uz rame po visini opredeljenog novca je Društvo za borbu protiv raka i njihova manifestacija „Mart mesec borbe protiv raka“ za koju su iz jednog od najagilnijih srpskih društava ovakvog profila potraživali tek 55.000 dinara.

Nisu svi aplikanti precenili kriterijume i mišljenje nadležne komisije, pa su tako pun iznos traženih sredstava dobili u somborskom Aero-klubu za svoj jubilej, 65 godina postojanja (50.000), ali i bezdansko UG „Puls“ za Salašarsko pozorište sa 60.000 traženih i odobrenih dinara.

izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 05 decembar 2016 00:00

Termini besplatne rekreacije u decembru

Program besplatne rekreacije, koju sprovodi Sportski savez grada Sombora, u decembru će se realizovati po sledećem rasporedu tj terminima:

Sombor

Ponedeljak 18.00 časova
Utorak 16.00 časova
Četvrtak 17.00 časova

Bački Breg
Utorak 20.00 časova

Čonoplja
torak i petak od 21.00 čas

Stapar
Ponedeljak i sreda od 20.00 časova.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 27 novembar 2016 00:00

Susret sela Bačke u Staparu

U poslednje dve godine agrarni budžet je smanjen, subvencije za poljoprivrednu proizvodnju su tri puta manje, pa se seljaci pitaju da li je to politika koji vodi ka očuvanju sela, čulo se na susretima sela Bačke u Staparu.

Profesor dr Miladin Ševarlić, narodni poslanik kaže da je ovakva politika pogubna za srpskog seljaka.

U 2015. godini imali smo smanjenje subvencija sa 100 na 20 hektara, u 2016. godini usledio je drugi šok gde je subvencija sa 12.000 smanjena na četiri hiljade.

"To znači da je praktično poljoprivredno gazdinstvo oštećeno za 800.000 dinara subvencija. To je 6.500 evra na godišnjem nivou. To ni jedna poljoprivreda u Evropi ne bi izdržala", istakao je on.

Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede je rekao:

Nivo agrarnog budžeta bi trebao da bude iznad pet odsto, ali i to je malo.

Za četrdeset godina koliko Kulturno prosvetna zajednica organizuje susrete sela Srbije od 40 sela pobednika, dvanaest sela je potpuno nestalo, kaže Živorad Ajdaćić , generalni sekretar KPZ Srbije.

"Mi dajemo 10.000 evra strancima kad otvore fabriku, umesto da damo mladim veterinarima i onima koji ostaju na selu", poručio je on.

Na susretu sela Bačke čulo se da politika ruralnog razvoja ne daje rezultate i da država pod hitno mora da se okrene i očuvanju malih gazdinstava, a ne samo da štiti velike proizvođače, kako ne bismo došli u situaciju da imamo hiljadu hektara na jednog traktoristu i prazno selo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U nastojanju da se funkcionisanje seoskih mesnih zajednica sagleda na najbolji mogući način, neposrednim sagledavanjem stanja na licu mesta, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost i investicije posetili su Stapar. Sastanku sa Miroslavom Plavšićem predsednikom Saveta i Ljiljanom Đurišić, sekretarom Mesne zajednice (MZ) „Stapar“ prisustvovala je i načelnica Zapadnobačkog upravnog okruga mr Latinka Vasiljković, kao i direktori javnih komunalnih preduzeća: „Vodokanal“, „Čistoća“, „Prostor“ i „Zelenilo.“

Obraćajući se prisutnima Gradonačelnica je istakla da je svrha posete da se sagledaju problemi na koje meštani najčešće ukazuju, ali i da se razgovara o potencijalima sela.

Predstavnici MZ „Stapar“ su se zahvalili na poverenju lokalnoj samoupravi koja je prepoznala potencijale ovog sela i odredila da kancelarija Lokalne akcione grupe bude u ovom selu.

Staparci su se požalili na probleme oko atmosferske kanalizacije, ali su naveli da imaju i izrađen projekat za rešavanje ovog problema, kao i da su izradili projekat za izgradnju fekalne kanalizacije.

Govorilo se i o održavanju lokalnih i atarskih puteva, izgradnji otresišta,javnoj rasveti, higijeni sela za koju su istakli da je na visokom nivou, te da povremeno imaju probleme sa psima lutalicama.

Gradonačelnica Dušanka Golubović je navela da će se i prilikom koncipiranja budžeta za 2017. godinu voditi računa o prioritetnim problemima seoskih mesnih zajednica.

Predstavnici lokalne samouprave posetili su i OŠ „Branko Radičević“ i etno prostoriju i crkveni muzej koji su u sklopu škole, vrtić i ambulantu Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“, kao i prostorije Udruženja žena „Staparska ruža“.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 14 oktobar 2016 00:00

Ambasadori tkali staparski ćilim

Uspešnom saradnjom Sombora i Pirota i uz podršku nacionalnog strukovnog udruženja Etno mreža i ambasade Australije, za samo dve godine revitalizovana je izrada staparskog ćilima. Čuvena tradicionalna rukotvorina iz zapadne Bačke dobila je zasluženo mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i postala neizostavni deo pr otokola pokrajinske i republičke vlade i Narodne skupštine kao diplomatski poklon.

Značajno postignuće za staparski ćilim promovisano je danas u okviru druge tkačke kolonije u Staparu koju su obišli ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadori Švajcarske i Holandije Filip Ge i Henk van den Dol sa suprugama, kao i supruga ambasadora SAD Nevenka Furjan-Skat. Domaćin zvanicama bila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

- Tkačke kolonije prilika su za nezaposlene žene da razviju veštine izrade rukotvorina i tako obe zbede prihod za svoju porodicu. Na ovaj način možemo da osiguramo zaposlenje za više hiljada žena iz cele Srbije i da autohtoni proizvodi budu generator novih turističkih sadržaja. Razvijene zemlje prepoznaju značaj ove delatnosti i zato imamo podršku ambasada u našim aktivnostima – izjavila je Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže.

Izrada rukotvorina predstavlja drugi najvećih izvor prihoda poljoprivrednih gazdinstava u EU. Da bi se Srbija primakla tom rezultatu neophodno je da autentične proizvode sa oznakom geografskog p orekla učinimo dostupnim strancima i turistima kroz otvaranje etno galerija u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici i regionalnim centrima, poručeno je sa kolonije.

Ambasadori i drugi brojni gosti kolonije obišli su fijakerima Stapare, posetili crkvu Uspenja presvete Bogorodice, vilu Štbrac u Bačkom Monoštoru, tkačnicu damasta Novitet u Bezdanu, rezervat prirode Gornje Podunavlje, centar za reprodukciju evropskog jelena i eko učionicu „Karapandža“. Tokom obilaska kolonije, ambasadori su se rado oprobali u izradi ćilima i kao članovi žirija nagradili rad Slavice Vukelić iz Sombora.

Druga tkačka kolonija koja je trajala od 11. do 14. oktobra okupila je učesnice iz Sombora, Stapara, Odžaka, Srbobrana, Pančeva, Inđije, Beograda i Pirota, koje su prošle kroz program stručnog usavršavanja u tehnici tkanja, dizajnu i opremanju proizvoda, marketingu i promociji i imale su priliku da ostvare saradnju s predavačima i udruženjima iz svih krajeva Srbije, koja se posvećeno bave očuvanjem tradicionalnih znanja.

Tkačku koloniju organizovali su Etno mreža i gradovi Sombor i Pirot u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, uz podršku NALED-a i ambasada Australije i SAD. Prva kolonija održana u junu na Staroj planini.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 08 septembar 2016 00:00

Proizvodnja metli, porodična tradicija u Staparu

Metlarski zanat spada u retke i već pomalo zaboravljene zanate. U Staparu, selu nedaleko od Sombora, proizvodnjom čuvenih korovih metala tradicionalno se bave u porodici Živkov.

Ni jedno vojvođansko domaćinstvo ne može se zamisliti bez korovače metle. Ovaj stari i pomalo zaboravljeni zanat čuva se u staparskoj porodici Živkov. Zanat se nekada davno kažu stari ljudi učio u školama al danas čuvaju ga i prenose u porodici s kolena na koleno.

"To sam učio od oca, a on od svog oca i to je tradicija od prilike oko sto godina. Otac je radio manje, a ja sam se adaptirao na veću proizvodnju, na sejanje, seču, sušenje... u svakom slučaju imam puno više posla nego što je on imao i više komada metli proizvodim." objašnjava Stanimir Živkov.

Na svega nekoliko ari, Stanimir Živkov seje i neguje bilje ručno od kojih na koncu sezone veže oko 1.000 korovih metli.

"Ova bilja ima vegetaciju biljka otprilike kao i kukuruz, oko četiri meseca i sad počinje seča u septembru", kaže Stanimir.

Za majstora Živkova znaju ne samo u Staparu i okolini, njegove korove metle nalaze tržište i u zemljama okruženja. Kako ističe, "mušterije su raznih profila, od seljaka do doktora. Čak je bilo situacija da ljudi dođu iz Austrije i koji kupe i ponesu metle tamo." Majstor Živkov je još uvek sam u ovom zanatu ali kako ima sina naslednika nada se da će zanat ostati u porodici.

"To su periodični poslovi, tu ima posla par meseci. A sin je vredan dečko i nadam se da će on to nastaviti", kaže naš sagovornik.

Bez obzira na savremene trendove, tradicionalna metla izrađena od prirodnih sirovina zadržala je svoj značaj i svoju perspektivu.

Izvor: RTV (Ružica Parčetić)

Objavljeno u Somborske vesti

"Osećaj je neverovatan. Nisam stvarno očekivala, ali verujem u sebe i znala sam da ću jednog dana biti mis Vojvodine", rekla je vidno uzbuđena Milica Radin primivši titulu mis Vojvodine i dokazavši da se snovi ipak ostvaruju.

U četvrtak uveče, u Turističkom naselju „Ribarsko ostrvo“ u Novom Sadu, nova vojvođanska lepotica je titulu preuzela od prošlogodišnje Bojane Bojanić i tako se plasirala direktno u finale takmičenja za najlepšu Srpkinju. Milica je osvojila i stipendiju R&B koledža za kompletno trogodišnje školovanje što je posebno raduje jer se upravo sprema za upis na fakultet.

"Imam 18 godina, četvrta sam godina Tehničke škole 'Mileva Marić Ajnštajn', smer geodezija, tako da sam maturant ovde u Novom Sadu. Inače sam iz Stapara, to je okolina Sombora, ali zbog škole sam najviše u Novom Sadu", ispričala je za "Dnevnik" nasmejana Milica dodajući da se bavi plesom i manekenstvom, koje su joj ljubav odmalena, te da govori engleski, nemački i portugalski jezik.

"Ako sam već dočekala ovu titulu, očekujem da ću pobediti i na izboru za mis Srbije", rekla je radosno Milica Radin pokazujući zavidan optimizan koji je možda i bio presudan da iza sebe ostavi Aleksandru Ćirić iz Kikinde koja je ponelu titulu prve pratilje i Novosađanku Kristinu Babić, drugu pratilju. Stručni žiri u sastavu Božidar Drobnjak, Tihomir Tepić, Biljana Rodić, Ana Batsialou, Duška Kalat, Manuela Babačkova, Slobodan Mirković, Jožef Oslanski i MC Stojan (Marko Stojanović) proglasio je Sonju Vojnović za mis šarma, dok je titulu mis fotogeničnosti dodelio Mariji Nikić.

Nadmetanje za mis Vojvodine održano je pod licencom kompanije „Mis Ju”, ali u organizaciji Modnog studija „Baron”.

Predsednica kompanije „Mis Ju” Vesna de Vinča izrazila je zadovoljstvo što je sada već na hiljade devojaka učestvovalo na ovim izborima i što su mnoge od njih osvojile stipendije za obrazovanje.

"Meni je drago što roditelji, bake, deke sve više poštuju to što mi dajemo stipendiju za studije jer je to zaista jedan životno bitan poklon. I drago mi je da neke devojke žele ovu titulu i zbog toga. Mi promovišemo obrazovanje kao nešto što će da održi tu lepotu. Jer šta je unutrašnja lepota ako ne kultura, a veliki deo toga je obrazovanje. Ako hoćeš da traješ u svojoj lepoti onda moraš i da se razvijaš i to je ono što ja stalno govorim devojkama", napomenula je Vesna i zaista je primetno da sve devojke koje su se prijavile znaju barem engleski jezik.

"Začuđena sam kad se pojave devojke koje ne znaju engleski, a toliko je veliki napad anglosaksonske kulture na nas da štipa za uši, i nos, i oči... Neverovatno mi je da neko ništa od toga ne upije. Tako da postoji jedna diskriminacija, ali smatram je pozitivnom, a to je da moraju da znaju engleski i generalno uvek imaju više šanse da postanu Mis Srbije one devojke koje su obrazovanije", otkrila je Vesna de Vinča.

Trend u onome što se smatra lepim primetno se promenio u odnosu na ranije izbore za mis.

"Klasična lepota se uvek traži, ali sada se više ide ka izgledu modela, manekenke, nego neke lepote s oblinama. Kada bismo napravili neku statistiku sigurno bi pokazala da su današnje lepotice mršavije, manjeg obima u grudima i kukovima. Približavamo se jednoj modnoj lepoti", zaključila je Vesna de Vinča zahvalivši se na saradnji i Svetlani Horvat, predsednici Nacionalne nedelje mode.

Milica Radin će se takmičiti i na budućem izboru za mis Srbije na kom će predstavljati Vojvodinu.

Izvir: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 15 avgust 2016 00:00

Počele staparske Velikogospojinske večeri

U organizaciji Saveta MZ „Stapar“, u subotu, 13. avgusta, večernjom službom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Vavedenja Bogorodice, nakon koje je nastupao dečiji hor hrama Sveti Georgije iz Sombora “Mali pojci“, izvođenjem duhovnih i svetovnih pesama, pod vođstvcom Vlade Đurkovića, u prisustvu gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, sa saradnicima, otvorene su 20. Velikogospojinske večeri, tradicionalna višednevna manifestacija bogata kulturno-umetničkim, zabavnim i sportskim sadržajima.

Nakon ceremonijalnog otvaranja, gradonačelnica Golubović sa saradnicima prisutvovala je kuvanju čuvenog staparskog specijaliteta, ovčijeg paprikaša, koji je „začinjen“ muzikom tamburaškog orkestra „Gospoda muzičari“ iz Novog Sada.

Ovogodišnja manifestacija Velikogospojinske večeri, završava se Svečanom liturgijom 28. avgusta.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Komisija za sprovođenje javnog poziva za raspodelu sredstava za kulturno-umetnička društva i ostale vidove amaterizma i raspodelu sredstava za kulturno-umetnička društva koja neguju svoj nacionalni identitet  utvrdila je predlog raspodele sredstava.

Prema listi predloga  raspodele sredstava za kulturno-umetnička društva (KUD-va), iznos od 1.760.000,00 dinara raspodeljen je na deset KUD-ava. Najviše sredstava, 368.600,00 dinara dodeljeno je GKUD „Ravangrad“ Sombor, a iznos od po 233.600,00 dinara trebalo bi da dobiju SKUD „Đurđevak“ Kljajićevo i MKPZ „Stapar“ u Staparu.

Prema predlogu raspodele sredstava za horove i orkestre, Somborsko pevačko društvo trebalo bi da dobije 129.600,00 dinara, a MD „Muzika Viva“ Stanišić iznos od 88.000,00 dinara.

Prema predlogu raspodele sredstava namenjenih KUD-vima i ostalim vidovima amaterizma koji neguju svoj nacionalni identitet iznos od 374.00,00 dinara namenjen je UG „Bunjevačko kolo“ Sombor, 287.000,00 dinara dodeljeno je Mađarskog građanskoj kasini, a 195.000,00 dinara MKUD „Petefi Šandor“ u Telečki.

Kompletnu listu predloga raspodele možete preuzeti u rubrici info pult, u kategoriji javni pozivi/konkursi.

Učesnici konkursa imaju pravo prigovora na listu raspodele i mogu ga ostvariti u roku od tri dana od dana objavljivanja predloga raspodele. 

Prigovor se upućuje Komisiji za sprovođenje javnog poziva za raspodelu sredstava  za KUD-va i ostale vidove amaterizma i KUD-va  i ostale vidove amaterizma koji neguju svoj nacionalni identitet  putem Odeljenja za društvene delatnosti, a podnosi se u pisanoj formi u Gradskom uslužnom centru, šalteri br. 11 i 12, Sombor, Trg cara Uroša 1.

Odluku o prigovoru donosi Gradsko veće grada Sombora roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Objavljeno u Somborske vesti

Iako se najpre činilo da je Kuljanski stradao u požaru, istraga je utvrdila da je usmrćen nožem, a ubica je izazvao požar u zgradi kako bi sakrio tragove zločina

Branko Kuljanski (66), penzioner iz Stapara kod Sombora, ubijen je, pa zapaljen u svojoj kući.

Iako se najpre činilo da je Kuljanski stradao u požaru, istraga je utvrdila da je usmrćen nožem, a ubica je izazvao požar u zgradi kako bi sakrio tragove zločina.

– Komšije su prijavile policiji i vatrogascima da je izbio požar u utorak oko 23 časova u kući u Ulici Nikole Pašića u Staparu. Nakon dolaska vatrogasca koji su ugasili požar, pronađeno je izgorelo telo. Najpre se mislilo da je smrt nastupila od požara – kaže izvor Kurira, dodajući da je telo preneto u Institut sudske medicine u Novom Sadu.

Stradali Kuljanski je živeo sam, skromno i nikom ništa nije dugovao.

Od septembra je bio u penziji. Njegovo telo je prebačeno na obdukciju u Novi Sad. Policija iz Sombora istražuje slučaj a kuća je pod blokadom.

Izvor: telegraf.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 26 septembar 2015 05:34

Umeće otrgnuto od zaborava

U okviru projekta „Očuvanje i revizalitacija staparskog ćilima” koji zajedno realizuju Grad Sombor i Etno mreža Srbije, u Staparu kraj Sombora se od 24. septembra do danas održava Tkačka kolonija na kojoj učestvuje desetak tkalja. One pod budnim okom instruktorke Slavice Ćirić, direktorke Zanatske zadruge za izradu ćilima iz Pirota, od zaborava štite umeće tkanja ćilima. Kolonija se, uz podršku Ambasade Australije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženja žena „Staparke“, organizuje zarad promovisanja tradicionalnog ćilimarstva, kako bi se staparski ćilim sačuvao od zaborava, a namera je da ova inicijativa dobije stalan karakter.

- Pre nešto više od godinu dana krenuli smo od male priče u kojoj smo dobili veliku podršku žena iz Pirota, ali su vrednost našeg poduhvata prepoznali i prijatelji iz ambasade Australije i naše somborske lokalne samouprave- kaže Snežana Aperlić, predsednica UŽ „Staparke“, okružena sa pedesetak izloženih starih staparskih ćilima u zvučnoj atmosferi lupkanja tkačkih razboja. - Trudimo se da sačuvamo od zaborava umeće izrade staparskih ćilima, bez kojih se nije mogao zamisliti devojački štafir. Po broju ćilima koji su se donosili u miraz se i procenjivalo bogatstvo porodice iz koje devojka dolazi, a kako su se obično ćilimi pravili u paru, običaj je bio da kum na poklon uvek dobija dva ćilima.

„Staparke” čuvaju tradiciju vezanu za izradu ćilima i procenjuju da u ovom selu po kućama postoji negde preko 2.000 starih ćilima i ponjavica. Mnogi su stariji od sto godina, pošto i u uslovima intenzivanog korišćenja svaka od strana ćilima izrađenog prirodnom vunom može da služi 50 godina, što njegovo trajanje produžava na čitav vek.

O tome kako su se na jednom mestu našli pirotski i staparski ćilim i detalje u vezi ovog nekada nezaobilaznog dela imobilijara uglednijih kuća govorila je Slavica Ćirić, direktorka Zanatske zadruge za izradu pirotskog ćilima:

- Sličnosti su velike, jer se i staparski i pirotski ćilim baziraju na floralnim, cvetnim motivima, dok mu geometrijske šare, za koje se veruje da potiču od pre pet vekova, služe za „povezivanje“ motiva. Razlika je najviše u samom razboju, pošto u Pirotu koristimo vertikalni, dok su preci naših dragih prijateljica u Staparu koristili horizontalne razboje.

U svet ćilimarstva strastveno se uputila Ana Ilić Panjković, inače diplomirani strukovni inženjer dizajna tekstila i odeće, koja već šest i po godina u svojoj zanatskoj umetničkoj radionici „Rustikana“ kombinuje nove i tradicionalno izrađene materijale.

- Izrada samih ručno tkanih ćilima trenutno nije profitabilna, ali zahvaljujući sredstvima i subvencijama do kojih se stiže učešćem na konkursima države i lokalne samouprave, moguće je više poraditi na brendiranju ovakvih umotvorina, što bi u nekim razvijenijim stadijumima bio preduslov za obezbeđivanje egzistencije tkalja- sigurna je Ana Ilić Panjković, čije su kreacije bile svojevremeno predstavljene i u Londonu. Ona naglašava da je neophodna konstantna podrška države u ovakvim projektima.

Da je veliki potencijal u staparskom ćilimarstvu prepoznat pre svega u Somboru, potvrđuje Nemanja Sarač, somborski gradski većnik zadužen za kulturu.

- Uz nesebičnu pomoć prijatelja iz australijske ambasade punim kapacitetom podržavamo ovaj projekat, za koji se nadamo da će već sledeće godine moći da postane samoodrživ. Namera nam je da upravo ovakve proizvode starog umetničkog zanata uvrstimo u paletu takozvanih diplomatskih poklona, što bi, pored revitalizacije sela i ekonomskog osnaživanja žena, doprinelo i zaštiti naše kulturne baštine - otkrio je Sarač namere somborske lokalne samouprave. Sa tim stavom se složio i pomoćnik gradonačelnika Vladislav Živanović, koji je pružio podršku ovogodišnjoj tkačkoj koloniji, za koju postoji plan da postane tradicionalna.

Najlepši Bokin ćilim

Ceo projekat od početka podržava ambasadorka Australije u Beogradu Yulija Fini, pa je na ovoj tkačkoj koloniji, kako sama kaže, ipresionirana umećem i strašću ovdašnjih i pirotskih žena dobila najteži zadatak - da oceni i uz pomoć kolega iz žirija, među pedesetak izloženih, odabere najlepši stari staparski ćilim.

Nagrada je otišla u ruke Vere Volić-Oblišar, čiji je ćilim tkan u Staparu još u 19 veku, u njenu porodicu došao kao miraz. Kako se u Staparu familije prepoznaju više po nadimcima nego po prezimenima, nagrađena je, zarad ovdašnje javnosti, morala da naglasi da ćilim dolazi iz Bokine kuće.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top