Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sto hiljada srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanije, i to za male pare i u lošim uslovima. I pored toga, država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje zakona o radu, navodi se u analizi organizacije “Clean Clothes Campaign”. Iz Vlade na kritike odgovaraju da obezbeđuju investitore kakve mogu.

“U predvorju Bangladeša” - tako Nemački Dojče Vele opisuje izveštaj ugledne međunarodne organizacije koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji, o situaciji u kojoj se nalaze radnici u Srbiji, a koji rade za poznate evropske kompanije.

Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje menadžera, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad… - sve to se nalazi u izveštaju organizacije “Clean Clothes Campaign”.

Srbija, kako se navodi, ne samo da ostaje nema na ovakve postupke, nego čak i svesrdno pomaže takve strane investitore.

“Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već je to i zemlja čija Vlada obezbeđuje velikodušne finansijske benefite: direktne subvencije za svakog zaposlenog, jeftino ili besplatno zemljište, prateću infrastrukturu, oslobađanje od poreza su samo neki od poklona za krupni kapital”, navodi se u izveštaju.

U Vladi i ne pokušavaju da demantuju takav opis. Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

“Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete i kakvi dolaze u tom trenutku. I onda ste suočeni sa tim da tim ljudima date makar neki izbor: Neki posao sa nekom platom ili nikakav posao ni sa kakvom platom”, navodi ona.

A samo dva sata pre ove izjave, premijerka je otvorila Beogradske investicione dane odakle je poručila da je Srbija pravo mesto za investiranje.

“Na listi 'Fajnenšal tajmsa' za privlačenje stranih investicija smo na prvom mestu od zemalja u regionu, prvi put smo najbolje rangirani i to nam daje prostor da kažemo investitorima da dođu u što većem broju i investiraju u Beograd i Srbiju”, poručila je premijerka.

I dok “Fajnenšal tajms” stavlja Srbiju na prvo mesto u regionu po investicijama, Dojče Vele nas po pitanju položaja radnika stavlja u rang zemalja jugoistočne Azije. I to zbog toga što Vlada, prema navodima “Clean Clothes Campaigna” dovodi investitore - po svaku cenu.

A da li u Vladi misle da na pogrešan način privlače investitore? “Apsolutno stojim iza toga kako je to vođeno i koja je bila filozofija iza toga kako su dovođeni investitori”, kaže premijerka Brnabić.

I investitori imaju svoju filozofiju. Kako se navodi u analizi “Clean Clothes Campaigna”, većina od 48 radnika koji su pristali da govore za istraživanje dobili su identičan odgovor kada su se pobunili na uslove rada: “Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.”

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mapa koja je osvanula na Redditu prikazuje bukvalni prevod srpskih gradova na engleski, i niko je nije shvatio ozbiljno. Ipak, nasmejala je i strance koji su tražili pojašnjenje mesta "Boobs Village" da bi mogli da bukiraju kartu.

Mapa je bukvalna i neka imena zaista nemaju nikakve veze sa značenjem imena gradova na srpskom jeziku. U pojašnjenju piše da Novi sad zapravo znači "novi zasad", a ne "new now".

Dato je i objašnjenje pojma Deliblato i objašnjeno je da je "deli" turcizam i da na srpskom znači "heroj".

Kada bi se na mapu ucrtala još neka mesta i delovi Beograda, to bi zvučalo ovako:

Bajina Bašta - Big guy's Garden

Sombor - Catfish Pine

Konjarnik - Horse Pastures

Bogatić - The Wealthy Village

Slankamen - Salty Stone

Mačkov kamen - Tomcat's Stone.

Izvor: Noizz.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evropska mreža protiv siromaštva - Srbija saopštila je da i rizik od siromaštva i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti imaju gotovo duplo veću stopu u Srbiji nego što je prosek za članice EU i da je 2016. godine u našoj zemlji bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih.

"Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima je prvi cilj održivog razvoja, istaknut u okviru nove globalne agende za održivi razvoj UN do 2030. godine", ističe Mreža povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra.

U 2016, početnoj godini za usmeravanje i praćenje razvoja definisanim Ciljevima održivog razvoja, u Srbiji je bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih odnosno osoba čija je potrošnja domaćinstva na nivou od 90 odsto od linije apsolutnog siromaštva.

Prema podacima mreže, 7,3 odsto je siromašnih sa potrošnjom ispod linije siromaštva koja je iznosila 11.694 dinara, a 25,4 odsto se nalazilo u riziku od siromaštva, dok se 38,7 odsto nalazilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

Grupe koje su najviše izložene rizicima od siromaštva su nezaposleni, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca i mladi, Romi, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stare osobe bez penzije, navodi Mreža ističući da su to zvanični statistički podaci.

Izveštaj "Oprez, siromaštvo! – Praćenje siromaštva u okviru razvojne agende UN do 2030. godine", koji je sačinila Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija, prati ciljeve održivog razvoja kroz dostupne zvanične podatke.

Mreža podseća da je Srbija bila jedna od najaktivnijih zemalja u globalnim konsultacijama za definisanje ciljeva održivog razvoja, a da ni dve godine nakon usvajanja tih ciljeva Vlada Srbije nije usvojila nacionalno specifične ciljeve održivog razvoja, pa ni podciljeve vezane za smanjenje siromaštva.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 12 oktobar 2017 00:00

Parlament treći rijaliti

Nastavljena je praksa da se rasprave u Skupštini Srbije sa terena agrumentacije presele u domen ličnih uvreda, a Nenad Milić iz Liberalno demokratske partije smatra da je suština problema u tome što je "ovo parlament bez poIitike", dok Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke ocenjuje da parlament dobija mesto trećeg rijalitija, prenosi N1.

Đurišić, koji se kolegi iz Srpske napredne stranke obratio rečima "Ćuti konju", kaže da nema opravdanja za takav rečnik.

"Realno, nema opravdanja. Ono što nisu čuli građani, ali su čuli poslanici i predsedavajući, su uvrede dok sam postavljao pitanje, mnogo gore reči od ovog što sam ja rekao. Nisam se osećao dobro zbog toga što sam rekao i ne mislim da je to način. Nisam se izvinio, izašao sam iz Skupštine", rekao je Đurišić.

Milić je rekao da je ovo prva vlast koju ne interesuje da donosi zakone.

"Ovo je parlament bez politike, za dve godine nikad manje zakona. S druge strane, primedbe opozicije u 90 odsto slučajeva nisu političke, već lične ili se tiču nekih drugih stvari. I onda to dovodi do atmosfere koja je besmislena", kaže on.

Đurišić dodaje da je problem namera vlasti da uguši parlament kao demokratsku instituciju.

"Ove godine je bilo 30 radnih dana, broj zakona koji je donet je minimalan. Stanje je sve gore, parlament je postao jedino mesto gde opozicione stranke mogu da se obrate građanima. U medijima nećete videti šta je bilo u raspravi, nego se prenose uvrede. Paralament treba da dobije mesto trećeg rijalitija", kaže Đurišić.

Milić kaže da se vlast ponaša kao opozicija i zato je takva atmosfera.

"Vladajuća većina treba da je tolerantna prema manjini i da norme primenjuje u duhu rada parlamenta. Ali suština problema je što parlament u političkom sistemu Srbije nije mesto na kom se donose odluke i to svi znaju. On je za opoziciju važan jer jedino tu može da se nešto kaže, a za vlast služi da se bes ljudi prema većini usmeri kroz parlament", ocenio je Milić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema analizi agencije za bonitet Bisnode u julu ove godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

"Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine", navodi se u ovoj analizi.

Naredni krizni period za firme je period poslovanja od pet do 10 godina. Takvih firmi se u julu ugasilo 38 odsto više nego u julu prošle godine, i uglavnom su to male firme iz primarnog sektora. Povećanje broja ugašenih i blokiranih kompanija prati i povećanje iznosa blokade. Na nivou zemlje ovaj iznos je skoro za trećinu veći ove godine u odnosu na prošlu. Jedino smanjenje se ogleda u Vojvodini gde je zaduženost firmi opala za 66 odsto, dok je najveća porast zabeležena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde su čak 2,2 puta firme zaduženije nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 21 avgust 2017 00:00

Evropa o "srpskoj" Ikei: Za obične Srbe...

Londonski nedeljnik "Ekonomist" piše da je otvaranje robne kuće IKEA u Beogradu puno simboličnog značenja.

Oni navode da je povratak švedske kompanije u Srbiju "priča o odloženoj tranziciji" Srbije, kao "simbol evropske normalnosti" pod mandatom predsednika Aleksandra Vučića.

Britanski list ukazuje da evropske integracije imaju različite oblike, a da za vlade kao što je srpska to znači hvatanje u koštac s hiljadama instrukcija EU o tome kako izgraditi modernu državu.

"Pa ipak, za hiljade običnih Srba, otkako je IKEA otvorena u Beogradu 10. avgusta, to znači provođenje vikenda kao milioni građana EU: u kupovini nameštaja švedske robne kuće i proučavanju instrukcija o tome kako da ga sklope", navodi se u tekstu pod naslovom "IKEA došla u Srbiju".

"Ekonomist" ocenjuje da bi bilo gde u Evropi otvaranje 400. robne kuće IKEA teško predstavljalo vest, "a kamoli priliku za nacionalno ispitivanje savesti na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem".

List navodi da je Vučić u autorskom tekstu pohvalio kompaniju IKEA i njenog osnivača Ingvara Kamprada, koji je u mladosti bio član Švedske fašističke partije, ali da se u međuvremenu "iskupio".

Vučić, kakao se dalje ističe u tekstu, kaže da više ne veruje u ideje koje su ga motivisale u prošlosti i da mu je cilj stvaranje moderne Srbije, ali da je problem u tome što su Srbi lenji i večito čekaju da im neko kaže šta treba da rade.

List dodaje da je Vučić često govorio o svom divljenju severnim Evropljanima i njihovoj protestantskoj radnoj etici.

"IKEA u Beogradu je priča puna simboličnog značenja", ističe se u tekstu, uz podsećanje da je ta kompanija otvorila na ovim prostorima malu prodavnicu 1991, ali ju je zatvorila samo godinu dana kasnije kada se Jugoslavija raspala.

Povratak kompanije IKEA je "priča o odloženoj tranziciji Srbije", ocenjuje "Ekonomist", koji podseća i da je lider Srbije iz ratnih vremena, Slobodan Milošević, pao pre 17 godina, i pita se "zašto je Srbiji trebalo toliko mnogo vremena".

Londonski nedeljnik navodi da je 2008. godine, kada je na čelu Srbije bio proevropski orijentisan Boris Tadić, pokušaj švedske kuće da se vrati na ove prostore bio osujećen birokratijom i korupcijom.

"Mnogi liberalni Srbi mrze Vučića zbog njegovog autoritarizma i nepotizma: činjenica da je simbol evropske normalnosti ponovo otvoren za vreme njegovog mandata je gorka pilula koju će oni morati da progutaju", zaključuje "Ekonomist".

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre četiri godine nakon velike suše najavljena značajna ulaganja u navodnjavanje i kredit od 100 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija

U mesecima nakon velike suše 2012. godine činilo se da ceo državni aparat razmišlja samo o tome kako da spreči posledice neke nove suše koja košta državu i farmere na stotine miliona evra.

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija "u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto", kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

"Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta", poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu "evo samo što nije". Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

"Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava", navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav - Tisa - Dunav koja je propuštena.

"Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije "vodeni autoput", koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje - sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji", ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

"Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

"Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje", objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

"Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu", kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica - Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. "Problem vode do sela Crvsko "premostićemo" odvođenjem creva od izvorišta Vrućas", kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da na srpskim njivama postoji problem zbog suše, posebno u pogledu kukuruza i soje, ali da će biti dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz. Napominje i da u Srbiju nisu stigla zaražena jaja i da građani mogu da budu mirni.

"Naša veterinarska inspekcija uredno vodi evidenciju, sve je pod kontrolom i srpski prostor je apsolutno zaštićen", rekao je ministar за RTS i dodaje da su dve pošiljke iz Holandije stigle u Srbiju u januaru i junu mesecu.

"Pošiljke nisu bila jaja nego proizvodi koji sadrže jaja, a takođe nisu bile ni od proizvođača čija su jaja zarežena", objašnjava ministar.

Nedimović ističe da je Srbija morala da reaguje na hrvatsko povećanje taksi na uvoz voća i povrća.

"Evidentno da je ovo bila ishitrena reakcije ministarstva poljoprivrede Hrvatske. Srbija je morala ovako da reaguje i dali smo sve od sebe da zaštitimo naše interese i naše povrtare", kaže ministar. Dodaje da se sve vratilo na režim koji je važio do 15. jula.

"Nakon što je objavljeno vraćanje na stanje pre 15. jula u njihovim Narodnim novinama, mi smo se vratili na stari režim u pogledu voća i povrća, ali i svih roba biljnog i životinjskog porekla", kaže Nedimović. Ističe da razume nezadovoljstvo hrvatskih poljoprivrednika ali da protekcionističke mere nisu dozvoljene.

Problema kako kaže ima u Srbiji zbog suše, posebno u pogledu kukuruza i soje.

"Biće dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz. Do kraja avgusta ćemo pratiti stanje da utvrdimo kolika je šteta. Pripremamo i set mera sa kojima ćemo izaći kad utvrdimo štetu", kaže Nedimović. Ističe da suša nije kao što je bila 2012. godine, kada je bila ekstremna.

"Na pojedinim područjima imamo ugrožene kulture, a cilj nam je da poljoprivredni proizvodi budu apsolutno zaštićeni", zaključuje ministar poljoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jak toplotni talas u Srbiji dovodi do deformacija šina, prekida napajanja i zaustavljanja voznog saobraćaja, kao što je prethodnih dana to bilo na pruzi Beograd-Bar i Niš-Dimitrovgrad.

Iz Železnica Srbije objašnjavaju da je u pitanju neizbežna pojava, dok stručnjaci smatraju da je uzrok problema neadekvatno održavanje pruga. Koliko je onda realno očekivati najavljene brze pruge i vozove, kada prema mišljenju stručnjaka i postojeća mreža propada?


Plus 40 stepeni Celzijusa šine koje su od gvožđa zagreva na preko 65 stepeni Celzijusa, pa ne čudi pojava deformacija tj. sunčanih krivina, poručuju iz Železnica Srbije.

Nakon što su mediji izvestili o prekidima voznog saobraćaja, nadležni saopštavaju da su uvedena danonoćna dežurstva, pojačano je prisustvo mobilnih ekipa, a mašinovođama naređeno kako da postupaju u ekstremnim uslovima.

“Uputstvom se definiše smanjenje brzina u periodu od 12 do 22 sata da bi mašinovođe na vreme uočile deformaciju koloseka i zaustavile voz. Na mestima gde uoči deformaciju čuvar pruge, nakon javljanja šefu pružne deonice, ostaje i čeka voz kako bi ga brzinom od 5 km na sat preveo preko deformisanog dela”, objašnjavaju u Železnicama Srbije.

I to nije sve. Uputstvo predviđa i da, na mestima gde u blizini ima vode, čuvar pruge polivanjem obara temperaturu šina.

Čuvarima su, pak, vezane ruke kada na kontaktnoj mreži sunce istopi izolacioni materijal, dođe do kratkog spoja i prekida napona, pa je tada neophodna intervencija stručnih ekipa.

Sve ove mere su kratkog daha i rešenja nema bez kapitalnog remonta pruga, smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Dragomir Mandić i dodaje da ni sedam i po milijardi godišnjeg izdvajanja iz budžeta nije dovoljno za redovno održavanje oko 3.800 km pruga.

“Kad odbijete plate ovih ljudi koji moraju da organizuju saobraćaj, vama ostaje oko 15.700 evra po kilometru pruge godišnje za održavanje, što je daleko od onoga što je potrebno za održavanje. U Evropi se smatra da je red veličine od 50 do 100 hiljada evra po kilometru pruge potrebno i to u situaciji kad imaju mnogo bolje i na višem nivou pruge. Naše pruge su zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u jako lošem stanju”, objašnjava Mandić.

Čak i da Srbija jednog dana dobije brze pruge i vozove kojima bi putnici od Beograda do Novog Sada stizali za pola sata, pitanje je kako bi se tek takva infrastruktura održavala?

“Da li je neko sračunao da svake večeri posle prolaska poslednjeg voza velikih brzina prugom za velike brzine ide takozvani test voz koji testira prugu i ukazuje na mesta koja te noći treba popraviti da bi sutra ponovo mogli ići vozovi velikih brzina”, pita Mandić.

U takve odluke se, dodaje Mandić, umesto struke često meša politika, i podseća da je nekada Železnica 80 odsto prihodovala od teretnog saobraćaja. Zato su, smatra, Srbiji od brzih pruga za putnički mnogo potrebnije pruge za mešoviti saobraćaj.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje, rekao je Tanjugu akademik Dušan Kovačević i dodao da cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca.

Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji.

Kaže da je naišao na dobre reakcije na predlog da se mirnim putem rešavaju problemi između Srba i Albanaca.

- Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo danas što se događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem - uveren je Kovačević.

On se poziva na sopstveno diplomatsko iskustvo, iz perioda kada je službovao u Portugaliji kao ambasador nekadašnje Srbije i Crne Gore, i procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.

- Znam šta znači razgovor u četiri oka, diplomatski susret čiji se sadržaj šalje u javnost, ali i kako nastaju poverljive priče, koje se nikom ne saopštavaju - naveo je Kovačević.

Crvena linija u dijalogu

On je, međutim, siguran posle, kako ističe, 50 godina proživljenih u 20. veku, da Srbija više nikada ne sme ratovati:

- Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva - kazao je Kovačević.

Ono što ne može nikako da razume to su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat:

"Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati".

Vučićev pragmatični kompromis

Za njega, spoljna politika Aleksandra Vučića vođena je načelom pragmatičnog kompromisa.

- On je to radio jako dobro kao premijer, a sada i kao predsednik. On je išao tamo gde ja nikada ne bih išao. Nikada se ne bih rukovao sa onima sa kojima se on rukuje. Imam pravo da ne pružim ruku ljudima koji imaju krvave ruke. Ja to mogu, jer nisam političar i nisam preuzeo odgovornost da se brinem o narodu. Ko je rešio da se bavi ozbiljno politikom mora da računa na dane kada će ozbiljno da se ponižava zbog dobrobiti svog naroda - kazao je Kovačević.

Dodaje da taj pragmatični kompromis koji Vučić plasira u spoljnoj politici uvek podrazumeva razgovor.

- Unutar našeg društvenog dijaloga mi moramo da predložimo rešenja kako bi kompromis između srpske i albanske strane doveo do platforme u kojoj se niko ne bi osetio kao da je veliki gubitnik. Verujem da onaj ko želi da postane veliki dobitnik neće dobiti ništa. Izgubiće sve - ukazuje Kovačević.

Na komentare inicijative srpskog predsednika iz Albanije, kaže:

"Čitao sam kako iz Albanije poručuju da je budućnost srpske i albanske dece u razgovoru i da više ne bi trebalo da bude rata. Albanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat. Možemo da zamislimo kako neko ubija celu porodicu komšiji, ali je on, recimo, druge veroispovesti. I šta onda? Eto razloga za rat".

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Naslovnom stranom novog nedeljnika NIN nismo želeli da povredimo osećanja žrtava holokausta, već da privučemo pažnju i da prikažemo kakav je odnos države prema investitorima a kakav prema radnicima, i kakav je položaj radnika u Srbiji danas - Fijat je poslužio kao odličan primer, izjavila je novinarka nedeljnika NIN Petrica Đaković.

Na naslovnoj strani novog broja NIN-a prikazana je kapija Aušvica sa natpisom na nemačkom "Rad oslobađa" i naslovom "Radni logor Srbija". Ta naslovna strana je naišla na brojne osude - Srpske napredne stranke, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije...

"Zaista nam je jedina namera bila da privučemo pažnju, da govorimo o temi koja je bitna za državu. FIAT je poslužio kao dobar primer te 10-godišnje politike subvencionisanja, i odnosa države prema investitorima i radnicima, a s druge strane želeli smo da ukažemo na položaj radnika u Srbiji", rekla je Đaković u Danu uživo na N1.

Ona je dodala da ta naslovna strana "jeste provokativna i jaka, i možda 'na ivici'", ali da im namera nije bila da povredi bilo koga".

"NIN je pisao o položaju radnika desetine puta, ali je očigledno bilo potrebno da napravite ovakvu naslovnu da biste dobili reakciju", rekla je Đaković.

Novinarka NIN-a rekla je da je još od dolaska Fijata 2008. godine situacija problematična.

"Ugovor se krio od javnosti od početka, a kada je objavljen, veći deo ugovora je i dalje ostao nepoznanica. I ako ga krijete to mora da znači da nešto nije u redu", ocenila je Đaković. Dodala je da je očigledno da je Fijat dobio velike subvencije. "I ne samo što je dobio subvencije, nego je oslobođen od svih poreza", rekla je novinarka NIN-a.

Đaković smatra da priča o odlasku Fijata nije nova, da ona provejava već tri godine.

"I teško da možemo da znamo šta će biti konačna odluka Fijata, ali sigurno je da štrajk u toj fabrici nije presudan za njihov odlazak, on može da bude samo jedan od izgovora...Ne znam da li će kompanija imati poslovni interes da ostane u Srbiji kada istekne ugovor o subvencijama ako im Srbija ne ponudi nešto novo", kaže Đaković.

Dodaje da iako je povećanje zarada radnika Fijata jedan od zahteva, on nije najbitniji.

"Jedan od zahteva je reorganizacija rada, jer oni tvrde da su preopterećeni poslom...Ja se zaoista nadam da će pregovori proteći dobro i da će se postići neki dogovor...Teško je reći koji su motivi i namera Fijata, ali mislim da je odluka o tome da li će otići doneta i pre nego što se štrajk i desio", rekla je Đaković.

Ona kaže da je, iako je država Srbija vlasnik trećine fabrike FIAT Krajsler automobili, nedopustivo da se "stavila na stranu poslodavca, a ne radnika". "Država je u početku ćutala i nije reagovala, a onda kada je odreagovala, ona je uradila pogrešne stvari. Ne možete da pozivate radnike da zamrznu štrajk, a da istovremeno ne pozovete vlasnike Fijata i kažete im da moraju da pregovfaraju", rekla je Đaković.

Buđenje sindikalnog duha?
Na pitanje da li se u Srbiji budi "sindikalni duh", s obzirom da štrajk u Fijatu nije jedini, Đaković je rekla da to zavisi od toga kako će se pregovori u Fijatu završiti.

"Zavisi od toga kako će se završiti pregovori u Fijatu...Radnici Gorenja su se već dogovorili...Goša je problem koji traje mesecima i ne možete očekivati da radnici Goše reše problem teškog položaja radnika...Za početak treba da se izbore za prava koja imaju po zakonu a onda i da traže veća", rekla je Đaković.

Ona kaže da je jedan od problema država i njen odnos prema radnicima, a da s druge strane, postoji i taj problem visoke stope nezaposlenosti.

"Kada pogledate neki manji grad, bolje je da neki ljudi primaju i 20 hiljada dinara nego da ne primaju nista...Problem je to što se trenutno reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage koju onda poslodavci eksploatišu, i to vas eksploatišu za vaš novac, koji dobijaju iz budžeta...Ako nemate alternativu, onda ćete trpeti i raditi za male pare", rekla je Đaković.

Ona je ocenila da je povećanje plate u kompaniji Lir od pet posto "kupovina mira".

"Verujem da je reč o kupovini mira. Neko je odlučio da deluje preventivno. Radi se isto o kompaniji koja je dobila državne subvencije, a moguće da među radnicima tinja neko nezadovoljstvo... Da li je dovoljno pet posto, naravno da nije", rekla je Đaković.

Ona kaže i da "statistika pokazuje da zarada nije ključna stvar, ona to nigde nije pa ni kod nas". "Verujem da je od zarada, koliko god mizerna bile, važnije da imate neko dostojanstvo, da radite u uslovima koji treba da postoje za svakog radnika", rekla je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima američkih kompanija, a Uber je izrazio želju da uđe na srpsko tržište.

Šefu srpske države priređen je radni doručak na Kapitol hilu sa Poslovnim savetom za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Kompanija Uber je na sastanku izrazila interesovanje za ulazak na srpsko tržište i ulaganja u sektor turizma, dok je kompanija Džon Dir pokazala interesovanje za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Šef srpske države sa američkim biznisom se susreo na Kapitol hilu, u Poslovnom savetu za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Na sastanak sa Vučićem došli su predstavnici različitih kompanija, među kojima su Cisko, Koka-Kola, Uber, Rio Tito, Behtel, Dženeral elektrik, NCR, Motorola, Friport, XCube, i druge firme iz oblasti rudarstva, građevinarstva. . .

Predstavnici Poslovnog saveta su ocenili da su ekonomski odnosi SAD i Srbije u usponu, te da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene i dolazak većeg broja američkih investitora.

Velike mogućnosti za saradnju locirane su pre svega u auto-industriji, IT sektoru, farmaceutskoj industriji i industriji obnovljivih izvora energije.

Predsednik Vučić informisao je predstavnike velikih američkih kompanija o ekonomskim reformama koje je Srbija preduzela poslednjih godina i o poboljšanju poslovne klime.

Istakao je da se mnogo ulaže u poboljšanje putne infrastrukture i da je zemlja politički stabilna, kao i da ima program podsticaja za investitore, što je čini jednom od najboljih investicionih destinacija na Balkanu.

Poslovni savet se bavi promocijom ulaganja i trgovinske saradnj, i cilj mu je da podstiče domaću industriju, kao i razvoj u zemljama u koje ulažu.

Prema poslednjim podacima, inače, ukupna robna razmena 2016. između SAD i Srbije iznosila je 574,5 miliona dolara, što je 6,5 odsto više u odnosu na 2015.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 07 jul 2017 00:00

Šta sve Srbija plaća Fijatu

*Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za "dodatna davanja" po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika... *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka

Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.

 

U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.

Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine.

Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka “dodatna davanja” od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a “na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)”. Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.

Duga lista povlastica

Osim toga, lista podsticaja države Fijatu je prilično duga. Ona obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.

Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.

Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.

Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.

Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.

Što manje radnika, to više subvencija

U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.

Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.

"Već tri, četiri godine najavljuje se odlazak Fijata, ali se ništa ne dešava. Mi imamo pad izvoza motornih vozila, ali s druge strane rast izvoza drugih proizvoda kao što su automobilske gume. Pozitivno je to što je privreda diversifikovala izvoz. Takođe, nije ni svim kooperantima Fijat jedini kupac", ističe Čadež.

Argumenti za tezu da Fijat neće nikuda iz Srbije su i značajna ulaganja u opremu i proizvodnu infrastrukturu u Kragujevcu, kao i ulaganja u obuku radnika. Takođe tu je i činjenica da je rad u Srbiji i dalje jako jeftin.

Da li Fijat lažira fakture?

S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.

- Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra - kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.

Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.

"Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže", pesimističan je Milićević.

Štrajk za veće plate - napredak
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, napominje da je na vrhuncu proizvodnje u 2013. godini Fijat proizvodio 117.000 vozila dok je plan bio preko 150.000. Za ovu godinu plan je 85.000 vozila. "Još 2012. godine se pominjalo da se planira u 2017. godini redizajn. Sad, baš kada ističe aranžman sa Fijatom imamo štrajk i pretpostavljam da je to pokušaj sindikata da popravi poziciju. Ovo je i kvalitativni napredak, jer su do sada radnici u fabrikama uglavnom štrajkovali da zadrže mesta, a sada traže veće plate, kao što to rade radnici brojnih kompanija u Evropi", napominje Nikolić.

Počeli pregovori sa upravom Fijata?

Proizvodni radnici u Fijata nastavili su juče totalnu obustavu rada, tokom koje je, do sada, izgubljena proizvodnja više od 3.500 automobila. Čelnici Samostalnog sindikata juče nisu bili dostupni javnosti, te su po sindikalnim kuloarima krenule špekulacije da su "neki pregovori počeli". Da li zaista jesu, juče nije moglo da se proveri.

Podsetimo da radnici FCA Srbija traže povećanje zarade sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknade za prevoz, te promenu organizacije proizvodnje kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da radnik, pored svojih, istovremeno završava i proizvodne operacije kolega koji su duže odsutni iz fabrike.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić juče je rekao da razume zahteve radnika, ali i da razume "kada nema novca".

- Razumem zahteve radnika, s jedne strane, zato što se u Srbiji i dalje dosta radi za malo novca. Ali, razumem i situaciju kada novca nema, onda treba zapeti i raditi, pa će biti novca - rekao je Nikolić, napominjući da se grad "ponudio" da bude medijator koji će da spoji Vladu, sindikat i Fijat.

- Do sada nam se niko nije obratio sa takvim zahtevom, ali verujem da oni imaju komunikaciju koja je neki put javna, a neki put nije - rekao je Nikolić.

Z. R.
Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 06 jul 2017 00:00

Veće plate možda 2018.

Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf.

Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom.

S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe
treba finansirati.

Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf.

Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati.

Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu.

Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna.

Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija.

Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Veće plate možda 2018. Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf. Piše: Fonet 05. jul 2017. 20:48 Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom. S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe treba finansirati. Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf. Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati. Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu. Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna. Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija. Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

"Najviše je ljudi na privremenim i povremenim poslovima, a najveći porast zaposlenosti je među mladima od 15 do 19 godina i starijima od 65 - kod onih od kojih se ne bi oečkivalo da rade. To znači da teško živimo i da ljudi u svakom životnom dobu pokušavaju da nađu bilo kakav posao koji će im pomoći da prikupe prihode za budžet, kaže Tanja Jakobi.

Direktorka Centra za istraživanje javnih politika objašnjava da javnost ne razume kako se meri zaposlenosti kaže da metodologija meri sve načine rada koji su danas sve fleksibilniji.

"Možete biti direktor u preduzeću gde dobijete poreze i doprinose, a možete utovarivati ugalj i dobiti parče hleba i masti i vi ćete za statistiku biti zaposleni. Postoje i druge statistike, one koje mere sve ljude koji su regularno zaposleni, ali su zaposleni i na autorskim ugovorima i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima".

Ona kaže da postoji mnogo slabo plaćenih poslova, koji su stopu nezaposlenosti napravili lepom - ali nisu doneli mnogo toga u stvarnosti. Smatra da je još rado govoriti o efektima Zakona o radu, jer treba da prođe još vremena.

"Bolje zamišljen zakon bi mogao da pomogne, kod nas je toliko nezaposlenih da vi uvek možete da nađete nekog drugog ko želi da radi, dok ne bude dovoljno radnih mesta kada će neko moći da kaže ne želim da radim jer nije dovoljno plaćen posao, da se promeni ravnoteža moći u pregovorima".

Ona ističe da su se u Evropu se najviše vratili poslovi koji su niže plaćeni, koji su i prvi nestali s pojavom krize,ali ističe da ima jako malo kvalitetnih poslova.

"Kod nas je problem što imamo dosta visoko kvalifikovanih za koje ne znamo da li su visoko kvalifikovani ili su nekvalifikovani. Treba da vidimo da li su oni zaista kvalifikovani", dodaje ona.

Govoreći o obrazovanju, Jakobi kaže da su pitanja obrazovanja i rada veoma bitna, ali da postoji dosta promišljanja kako treba da izgleda obrazovanje u budućnosti, jer, kako tvrdi, "tehnologija ide jako brzo, tako da vam je potrebno stalno unapređivanje obrazovanja da biste bili u korak s tim".

"Imali smo prvo mali broj visoko obrazovanih kadrova, sada imamo veliku proizvodnju tih kadrova, odjednom imamo toliko doktora nauka, ali iza toga ne stoje ljudi koji mogu da uđu na tržište rada".

"Mi imamo dualno obrazovanje, ali oko njega ima mnogo polemika, nisam stručna da ocenim zakon, veliki broj prigrlio je dualno obrazovanje jer se pokazalo da ne mogu da nađu rešenje da zaposle mlade. Nedovoljno razmišljamo da je dualno obrazovanje skupo. Morate da pratite tehnologiju, da li smo sposobni za to, da li smo dovoljno snažni kao država da mlade naučimo da rade u pet firmi ili će umeti da rade sam u jednoj. Imate u Nemačkoj čitav sistem koji prati da neko ne bude obrazovan samo tako usko".

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Privredna aktivnost u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bila je znatno usporena, pa je privredni rast bio samo 1,2 odsto, dok su stare članice EU imale 2,3 odsto, a nove 4,1 odsto, rekao je urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

"Niži rast od Srbije imale su samo tri zemlje, politički nestabilna Makedonija, Grčka i Švajcarska"
Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da su susedne zemlje u tom periodu imale rast od 3,2 odsto.

Dodao je da su uzroci usporavanja privrede u "sistemskim slabostima", pre svega u kvalitetu upravljanja javnim preduzećima, među kojima je i Elektroprivreda Srbije, kao i zbog nepovoljnog privrednog ambijenta. "Bez problema u EPS-u privredni rast bi bio dva odsto, što je i dalje manje nego u evropskim zemljama", ocenio je Arsić.

U narednim kvartalima se, prema njegovim rečima, očekuje oporavak privrede, pre svega visok rast prerađivačke industrije i stabilizacija proizvodnje u EPS-u, kao i oporavak građevinske sezone i pozitivni trendovi u sektoru usluga.

On je istakao da ove godine očekuje privredni rast od 2,5 do tri odsto.

On je istakao da su statistički podaci o visokom rastu zaposlenosti, a istovremeno padu privredne aktivnosti, paradoks koji ukazuje da kvalitet podataka nije dobar.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Skupština Srbije usvojila je večeras izmene i dopune Zakona o ministarstvima, kojima je predviđeno osnivanje dva nova ministarstva - zaštite životne sredine i za evropske integracije.

Tako će nova vlada, koju treba da sastavi mandatarka Ana Brnabić, imati 18 resora, dva više nego do sada.

Osnivanje Ministarstva životne sredine predloženo je imajući u vidu značaj koji očuvanje i zaštita životne sredine imaju kada je u pitanju kvalitet života građana i njihovo zdravlje.

Razlog za osnivanje su i značajne i složene obaveze koje Srbija mora ispuniti u toj oblasti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, piše u obrazloženju izmena.

Poslove koji se odnose na zaštitu životne sredine je do sada obavljalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a predložena je i izmena delokruga rada tog ministarstva koje će promeniti naziv u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U obrazloženju je navedeno da je osnivanje Ministarstva za evropske integracije predloženo zbog značajno većih obaveza i obima posla u procesu pridruživanja EU.

Usvajanjem ovih izmena zakona ukida se Kancelarija za evropske integracije jer će njene poslove preuzeti novoformirano ministarstvo.

Predložene su i izmene u delokrugu Ministarstva privrede, tako što bi Ministarstvo rudarstva i energetike preuzelo poslove koje se odnose na pripremu akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja, kao i drugih akata koji se odnose na poslovanje javnih preduzeća i društava koji obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom.

Predloženo je i da Ministarstvo privrede preuzme od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija poslove koji se odnose na propise u oblasti koncesija i javno-privatnog partnerstva.

U izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima navodi se da danom stupanja na snagu prestaje da radi Direkcija za elektronsku upravu.

Međutim, predvidjeno je da Direkcija za elektonsku upravu ne bude više u sastavu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, već da bude kancelarija u nadležnosti Vlade Srbije.

Taj zakon će stupiti na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku.

Za usvajanje zakona je glasalo 157 poslanika, 11 je bilo protiv dok dva poslanika nisu glasala.

Usvajanje tog zakona je prvi korak u procesu formiranja nove vlade na čelu sa dosadašnjom ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Anom Brnabić.

U Skupštinu bi trebalo da stigne predlog Ana Brnabić za sastav nove Vlade, a prema pisanjima pojedinih medija rasprava o tom predlogu i podnošenje ekspozea biće u sredu, 28. juna.

Rok za izbor vlade je 30. jun u ponoć.

Za izbor nove Vlade potrebno je da glasa 126 poslanika od 250 koliko ima Skupština Srbije.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre nego što u sredu počne sednica na kojoj će se raspravljati o novoj vladi, poslanici bi u ponedeljak trebalo da glasaju o predlogu izmena Zakona o ministarstvima. One predviđaju dva nova ministarstva, ali ne daju odgovor na pitanje - zašto se ukida Direkcija za E upravu, koja je bila jedan od važnih projekata dosadašnje Vlade.

„Sad imamo kolegijum da radimo na drugih 100 dana Vlade, a Dušan posebno na e-opravdanju. Hvala!“, kazala je 23. novembra 2016. buduća mandatarka Ana Brnabić.

Sedam meseci od proslave 100 dana na čelu ministarstva - ministarka je mandatarka, Direkcija za e upravu je nestala iz delokruga Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takvo rešenje stiglo je i pred poslanike u subotu, mada bez obrazloženja:

"Kako će to sada raditi jer je to važno da ljudi znaju. Počeli smo, navikli smo se. Obećanje koje smo čuli interno je da će to biti jedna e-vlada, e-goverment... Moje iskustvo je da vam još uvek traže pečate", kaže Gordana Čomić iz DS-a.

Gde je pečat, a gde e-uprava N1 je pokušao da sazna od predstavnika predlagača zakona - poslanika Srpske napredne stranke:

"Sva pitanja koja se tiču uvođenja dobrih modela i dobrih praksi kroz elektronski i digitalni model funkcionisanja uprave - biće u novoj Vladi Republike Srbije obaveza za sva ministarstva, dakle, ne samo lokalna nadležnost jednog ministarstva kao što je to bio slučaj do sada“, kaže Vladimir Orlić, Srpska napredna stranka.

Međutim, kada isto pitanje se postavi koalicionim partnerima SNS-a, koji takođe najavljuju "punu podršku zakonu", dobija se potpuno drugačiji odgovor:

"E-uprava u konkretnom slučaju će najverovatnije preći prema nacrtu zakona i nadamo se da će takav zakon biti i usvojen, u resor ministarstva za energetiku, naftnu industriju i ostala pitanja koja se vezuju za energetski sektor“, kaže Neđo Jovanović, Socijalistička partija Srbije.

Ovo su bili delimično do potpuno netačni odgovori i to od onih koji bi morali da znaju sve pojedinosti zakona koje donose. Tačan odgovor je da se direkcija za e-upravu seli u Nemanjinu 11, baš kao i Ana Brnabić.

To što je Direkcija za e-upravu nestala iz ministarstva ne znači da je nestala zauvek. To je potvrđeno u kabinetu uskoro bivše ministarke Ane Brnabić. Telo koje će se baviti e-upravom biće formirano pri Vladi i za njega će biti nadležna upravo premijerka.

Upravo buduća premijerka je, kako se saznaje, tražila da se ova služba centralizuje i da se ona time lično bavi. Ipak, to nigde u obrazloženju ne piše, ukazuje Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija:

"Čemu služi takvo obrazloženje zakona, a još povrh svega kada tokom dvanaestočasovne rasprave o jednom vrlo 'kratkom' zakonu ne čujemo ni reč o tome šta se zapravo dešava sa Direkcijom za elektronsku upravu?“.

To što nismo čuli "ni reč", smatra Minić govori u prilog tome da poslanici često ne znaju o čemu se raspravlja nego "govore napamet" i obesmišljavaju funkciju najvažnije institucije u državi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nenadić: Troškovi svečanosti treba da budu poznati *Madžar: Koliko god da košta, manje je od subvencija stranim investitorima i davanja gubitašima
Iako iz Predsedništva poručuju da građani ni na koji način neće biti oštećeni troškovima svečanosti povodom stupanja na dužnost novog predsednika, važno je da građanima budu javno dostupni podaci o potrošenom novcu.

 

Iako se u medijima može pročitati da su za posluženje tokom svečanosti potpisani ugovori o donaciji, nije poznato da li je isti slučaj i sa obezbeđivanjem skupa, postavkama muzeja koje su morale na neki način biti transportovane u Palatu Srbija, uređenjem unutrašnjosti i spoljašnosti zgrade, ljudima koji su angažovani da zabave goste.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da podaci o troškovima svečanosti treba da budu dostupni javnosti, a ono što se već sada zna organizator treba da saopšti ne čekajući pitanja i zahteve.

- Pošto ne verujem da je bila planirana proslava ovog obima kad je donošen budžet, troškovi su mogli biti plaćeni iz budžetske rezerve. Za eventualne donacije mora postojati ugovor, koji takođe treba objaviti, mada ne postoji zakonska obaveza da se to učini unapred. Državnim organima u načelu nije zabranjeno da primaju donacije. Izuzetak su pojedine vrste poklona koje se ne smeju primati po zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći. Međutim, primanje poklona od fizičkih i pravnih lica može biti izuzetno problematično kada je reč o firmama koje posluju sa državom ili od državnih organa traže neke dozvole. S tim u vezi, podsetio bih na nerazrešeni slučaj automobila koje je Inspekcija rada tražila i dobila od firme koju treba da kontroliše – kaže Nenadić.
S druge strane, ekonomista LJubomir Madžar za naš list kaže da u slučaju svečanosti transparentnost nije toliko važna jer, kako kaže, koliko god da košta, to je daleko manje od projekata koje je Vlada pokrenula.

- Nama ne treba transparentnost u ovim sitnim stvarima nego u krupnim poput subvencija stranim investitorima ili našim gubitašima i još uvek preživelim društvenim preduzećima koja nisu likvidirana ili privatizovana. Ipak ne treba pobrkati prioritete u trošenju državnog novca – kaže Madžar.

Naši sagovornici nisu mogli ni da pretpostave koliko će svečanost koštati. Na organizaciju sličnog događaja ministarskog saveta OEBS u Beogradu 2015. potrošeno je oko 420 miliona dinara, kazao je tada generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović. On je naveo da je iz budžeta Srbije izdvojeno oko 360 miliona dinara, dok je OEBS izdvojio oko 500.000 evra.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pekez: Doprinos duvanske industrije budžetskim prihodima iznosi 11 odsto * Bele: Prošle godine 10 miliona evra bila izdvajanja samo po osnovu akciza
Samo zahvaljujući akcizama, najviše na gorivo i duvan, u državni budžet će se ove godine sliti više od 271 milijarde dinara, za 17 milijardi više nego prošle godine, a čak 160 milijardi više nego što je država inkasirala na račun akciza pre šest godina.

 

Te 2011. akcize su punile peti deo budžeta, ove godine gotovo četvrtina od ukupnih prihoda (1,1 milijarda dinara) rezervisana je za prihod od ove vrste nameta. Najviše novca na akcize i ove godine, kao i uvek, daće naftna industrija - 144 milijarde, potom i duvanska koja će izdvojiti 97 milijardi dinara. Prema podacima iz izveštaja Ministarstva finansija o tekućim makroekonomskim kretanjima za prva četiri meseca 2017. akcize su na trećem mestu po visini svih prihoda budžeta u ovom periodu (odmah iza PDV-a i socijalnih izdataka), a daleko najveći priliv u državnu kasu je od dizela i cigareta. Samo na ova dva proizvoda zajedno akcize čine čak 72,8 odsto ukupnih prihoda.

Ako se porede prva četiri meseca ove godine sa istim periodom prošle godine, vidi se da je porastao priliv od akciza u svim segmentima, a ponajviše od akciza na duvan, koje su sa 25,2 milijarde dinara porasle na 30,9 milijardi. Prosečna cena paklice je nekih 1,4 evra i odnosu na 2011. kada je maloprodajna cena za paklicu cigareta bila u proseku 90 dinara, danas se za 20 cigareta mora izdvojiti gotovo 100 dinara više. Kafa je, gledajući isti period, poskupela sa 70 na 110 dinara za 100 grama.

Iako su izdvajanja za akcize na duvan velika, čak 79 odsto novca od cene paklice ide državi, ipak, nisu najveća u Evropi. Srbija je druga na listi evropskih zemalja sa najjeftinijim cigaretama, ali Crna Gora, Mađarska, Nemačka i Austrija u kojima su cigarete skuplje nego kod nas izdvajaju procentualno manje novca za ovaj namet. U ostalim državama oni su veći, a najveći je u BiH, gde na 2,09 evra za jednu paklicu cigareta ide čak 1,9 evra ili 89 odsto novca državi.

Prema rečima Gorana Pekeza, direktora korporativnih poslova u Japan tobako internacionalu, duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, gde njen doprinos budžetima dostiže 2,6 milijardi evra.

- Samo je JTI platio više od 470 miliona evra poreza u 2016. u regionu. U Srbiji doprinos duvanske industrije budžetskim prihodima iznosi 11 odsto - rekao je nedavno Pekez.

On je podsetio da EU ima pravilo po kojem akcize u zemljama članicama moraju biti bar 90 evra na 1.000 cigareta, ali da je to nivo koji zemlje kandidati treba da dostignu tek četiri godine pošto pristupe Evropskoj uniji.

Kako je dodao, zemlje regiona različitom brzinom usklađuju svoje akcize, pa je tako akciza u Makedoniji sada 33 evra na 1.000 cigareta, u Srbiji i Crnoj Gori 54 evra, a u BiH 62 evra.

- Mi pozdravljamo dobru praksu usvajanja akciznih kalendara, ali velika poreska povećanja, čak i kad su predviđena kalendarom, ako ne uzimaju u obzir kupovnu moć stanovništva dovode do šokova na tržištu, ekspanzije ilegalne trgovine i gubitaka poreskih prihoda - rekao je Pekez, pozvavši vladu BiH da zato ponovo razmotri svoj kalendar.

Pekez je zadovoljan razvojem u Srbiji u kojoj je akciznim kalendarom predviđeno postepeno povećanje akciza, koje "rezultira konstantnim rastom budžetskih prihoda". On je dodao da je Srbija borbom protiv šverca duvana i generalno sive ekonomije uspela da u prva tri meseca ove godine podigne budžetske prihode za 73 miliona evra.

Kao najveći proizvođač i uvoznik kafe u regionu, sa 53 odsto tržišnog učešća na srpskom tržištu, Grand kafa koja posluje u okviru Atlantik grupe, plaća državi godišnje više od 11 miliona evra administrativnih davanja, na osnovu carina i akciza.

- Od te cifre, u prošloj godini su oko 10 miliona evra bila izdvajanja samo po osnovu akciza koje su za 2016. iznosile 84,4 dinara po kilogramu sirove kafe, odnosno 105,5 za gotov proizvod. U januaru ove godine akcizna davanja su povećana na osnovu usklađivanja akciza sa troškovima života, što je praksa koja je uvedena 2014. godine, pa je aktuelna akciza na sirovu kafu za 2017. godinu 85,75 din po kilogramu - kaže za Danas Andrej Bele, direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe.

Za Grand kafu, napominje Bale, ovo povećanje sigurno nije beznačajno.

- Međutim, svesni smo da u nastojanju da se smanji siva ekonomija, jedan od načina je i jačanje državnog budžeta. Zato smo između ostalog tokom prošle godine i pokrenuli pitanje da se akcizne markice uvedu i na kafu, što je na kraju i usvojeno kao rezultat te inicijative - ističe Bale.

Na povećanje cene kafe u malopradaji početkom godine, međutim, kako napominje, najviše je uticala berzanska cena kafe na svetskom tržištu, čiji trend je trenutno u porastu.

Do oktobra 2012, akciza na kafu je vredela 30 odsto od fakturne vrednosti sirove kafe, nakon toga akciza je bila 80 dinara po kilogramu sirove kafe, da bi od januara 2014. ona počela da se usklađuje sa troškovima života.

Tako je u januaru 2014. sa 80 dinara po kilogramu sirove kafe skočila na 81,76 dinara, januara 2015. akciza je povećana na 83,15 dinara, početkom prošle godine vredela je 84,4 dinara, da bi od januara ove godine vrednost akcize podignuta na trenutnih 85,75 dinara.

Trenutne akcize
Od januara usklađeni iznos akcize za bezolovni benzin iznosi 53,34 dinara za litara, za rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije 125,98 dinara za litar. Za pivo usklađeni iznos akciza je 24,38 dinara za litar, za neprženu kafu 85,75 dinara za kilogram, a za prženu kafu 107,18 dinara za kilogram. Akcize za cigare i cigarilose trenutno je 22,58 dinara po komadu, a za paklicu cigareta od 1. jula porašće na 65,5 dinara.

Cene cigareta - Država Prosečna cena Ukupno za PDV i akcize

(evra po paklici)

Irska 10,85 8,83 (81,3%)

Francuska 6,77 5,46 (81%)

Nemačka 5,6 4,07 (73%)

Austrija 4,76 3,71 (78%)

Grčka 4,06 3,49 (86%)

Mađarska 3,56 2,7 (75,6%)

Slovenija 3,52 2,82 (80%)

Hrvatska 3,09 2,5 (80%)

Bugarska 2,55 2,13 (84,6%)

BiH 2,09 1,9 (89%)

Crna Gora 1,87 1,4 (74%)

Srbija 1,8 1,42 (79,3%)

Makedonija 1,08 0,85 (79,3%)

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Auto-moto savez Srbije, u saradnji sa Upravom saobraćajne policije Republike Srbije i Asocijacijom tehničkih pregleda vozila, organizuje tokom ove sedmice (19 - 24. juna), tradicionalnu akciju "Ispravno vozilo – bezbedno vozilo".

AMSS tradicionalno u letnjoj sezoni, poziva vozače da besplatno provere tehničku ispravnost vozila, na više od 100 linija tehničkih pregleda u preko 60 gradova Srbije.

O značaju ove akcije najbolje govore dosadašnji podaci AMSS, da je kroz preglede tehničke ispravnosti vozila, koji su obavljeni tokom proteklih nekoliko godina u akcijama “Ispravno vozilo - bezbedno vozilo”, utvrđeno da je gotovo svako treće pregledano vozilo bilo neispravno.
Podsetimo, u prethodnoj akciji, pred zimsku sezonu, neku neispravnost je imalo 39% putničkih vozila, a najčešći kvarovi su bili kod uređaja za zaustavljanje (kočnica) i to u 31% slučajeva, dok se 36% odnosilo na uređaje za osvetljavanje, odnosno 14% na uređaje za upravljanje.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda sutra stiže u Beograd, a predstavnici domaće vlasti dočekaće je u okrnjenom sastavu i sa ne baš lepim vestima - iako je akcenat bio na reformi javnih preduzeća gotovo da ništa novo na tom polju nije učinjeno od poslednje posete u decembru prošle godine.

 

EPS nije zatvorio neprofitabilne elektrane, niti će u skorije vreme, Azotara i MSK nisu našle kupca pa još tavore u sastavu Srbijagasa trošeći budžetski novac, kupca nema ni za Petrohemiju, RTB Bor nije dobio direktora iako je konkurs raspisan pre šest meseci.

MMF-u se neće svideti zatečeno stanje, ali će njihov izveštaj i ovog puta biti pozitivan jer je budžet pozitivan, kaže za Danas Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. Ono što će Srbija i ovog puta dobiti, tvrdi on, jesu zamerke koje neće biti u oštrom tonu.

- Period od poslednje revizije MMF-a karakteriše potpuni izostanak reforme javnih preduzeća. Bavimo se predsedničkim izborima, novom vladom, time da li će neko da kupi Petrohemiju, ali nikakvog pomaka u reorganizaciji preduzeća nema - ističe Đogović.

On kaže da ta preduzeća možda posluju bolje, ali i da to poslovanje svakako nije održivo.

- Opet će da trpi budžet. Proizvodnja EPS je pala za 12 odsto, i eto zašto nije došlo do rasta BDP-a većeg od 1,2 odsto. Osim toga, nema investicija u nove kopove, niti u saniranje postojećih - napominje Đogović.

I dok u Srbijagasu ne vidi nikakav pomak, u Železnicama Srbije se on oseti, kako kaže, jer se ovo preduzeće, između ostalog, rešilo starih nerentabilnih pruga.

U poslednjem izveštaju od pre šest meseci MMF, između ostalog, navodi šta bi sve trebalo uraditi u periodu do njihovog sledećeg dolaska. Na tom spisku Srbiji se daje rok do kraja marta da usvoji set zakona o obrazovanju. Međutim, to se još nije desilo, u planu je da zakoni pred poslanike dođu tek u avgustu. Jedan od prioritetnih zadataka bilo je i rešenje za Azotaru i MSK (kraj aprila), što se takođe nije desilo, kao i gašenje elektrana koje je EPS trebalo da uradi do kraja juna.

Stalni predstavnik MMF u Srbiji Sebastijan Sosa rekao je pre nekoliko dana za RTS da rast plata i penzija neće biti tema ove kontrole, ali da hoće reforma javnih preduzeća. On kaže da bi sa srpskim vlastima trebalo razgovarati o dugoročnim ciljevima, prioritetima i izazovima. "Razgovaraćemo o primeni programa, ostvarenom napretku i naravno napravićemo plan šta je potrebno još da se uradi ubuduće", rekao je Sosa.

On je istakao da Srbiji, ukoliko želi da ostvari potpuni napredak u onom što čini u poslednje dve godine, reforma javnih preduzeća mora da bude jasan prioritet.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga pokazali su najbolje rezultate na maloj maturi, a đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se po prosečnom broju poena našli na četvrtom mestu, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

 

Novi Pazar, koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu, Babušnici... Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca. Tako je, recimo, prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja. Naime, brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima. Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi. Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Najbolji srpski
Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35. U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.

Izvod: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar finansija Dušan Vujović istakao je da u Srbiji postoji problem upravljanja na svim nivoima - na državnom, javnom i privatnom.

"Potpredsednička mesta ne treba deliti politički več funkcionalno", rekao je Vujović na samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima, u Crnoj Gori.

On je upozorio da u Srbiji ne postoji koordinacija u upravljanju.

"Koordinacija je teška za Balkan. Ljudi koji ne shvataju da se do cilja može doći zajedničkim radom, gube vreme i prebacuju poslove na druge", rekao je Vujović.

U Srbiji, po njegovim rečima, postoji problem upravljanja, koriste se zastarele metode, "bumbar princip i zujanje okolo" što je pogrešno.

"Treba primeniti princip rukovođenja", rekao je Vujović i naveo primer Elektroprivrede Srbije "gde su reforme posle osam meseci zaustavljene pola godine dok zaposleni nisu fiksirali svoja radna mesta".

Povučeno, a neiskorišćeno 3,5 milijardi evra
Srbija ima 3,5 milijardi evra povučenih, a neiskorišćenih zajmova, a putevi nisu završeni i nemamo koristi od njih, osim što je angažovana građevinska industrija, izjavio je Vujović.

On je rekao da je kapitalna stvar završetak infrastrukture.

"Neophodno je i dalje smanjivanje nezaposlenosti", rekao je Vujović.

Dodao je da fabrike koje su otvorene poslednjih godina neće imati smisla, ako ne budu profitabilne kao što su slične u svetu.

U budžetu 600 miliona evra više od planiranog

Vujović je rekao da je krajem maja u budžetu Srbije bilo 600 miliona evra više nego što je planirano, tako što su prihodi bili veći za 44 milijarde dinara, a rashodi manji za 27 milijardi dinara.

On je rekao da će zahvaljujući tako pozitivnom rezultatu moći da se pokriju neki dodatni troškovi.

"Prošlu godinu smo završili sa suficitom od 1,4 odsto, ali se posle 51 nedelje u budžetu pojavio deficit od 1,3 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), zbog toga što smo preuzeli dugove 'Srbijagasa'", rekao je Vujović.

On je dodao da je taj deficit svesno napravljen, ne da bi se pomoglo "Srbijagasu", nego da bi se obezbedio gas za potrošače.

"Verujem da ćemo nastaviti da i u junu ostvarujemo dobre rezultate u budžetu", rekao je Vujović.

Očekivao za nijansu bolji kreditni rejting
Vujović je izjavio da je očekivao da finansijska agencija "Standard end Purs" bolje oceni Srbiju "bar za nijansu". On je rekao da je dobra i potvrda dosadašnjeg rejtinga, i da očekuje da u narednom ocenjivanju, za šest meseci, rejting Srbije bude bolji.

Troškovi zaduživanja Srbije su niži nego pre nekoliko godina, a kamatne stope su u odnosu na 2014. godinu četiri puta niže.

"Povlačenje grčkih banka iz Srbije je posledica stabilizacije bankarskog sistema u zemlji. U Srbiji ima dosta banaka, mada konkurencija čini svoje i medju našim bankama", rekao je Vujović.

Ministar je dodao da očekuje da će se i banke u Srbiji konsolidovati i ponuditi bolje uslove kreditiranja.

"Ne znam da li ću biti ministar, zavisi od ponude"
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da ne zna da li će biti ministar i u novoj vladi, jer još nije dobio ponudu mandatarke za sastavljanje Vlade Ane Brnabić.

"Da li ću biti i dalje ministar, zavisi od ponude", rekao je Vujović.

Upitan o odluci da aktuelna ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić postane predsednica Vlade, Vujović je rekao da je nju izabrao Aleksandar Vučić.

"To je odluka predsednika države. Brnabić je dobila mogućnost da formira Vladu", rekao je Vujović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top