sreda, 14 februar 2018 00:00

Da li će Srbija uvoziti radnu snagu?

Da li je u Srbiji teško pronaći posao ili je teže naći radnika, zbog čega ćemo morati da uvozimo radnu snagu?

Šta nam donosi dualno obrazovanje: iskustvo razvijene Nemačke, ili stvaranje novih radničkih robova? Zašto forsiramo Employment Branding – kao prolaznu modu, ili kao neophodnost da se privuku kvalitetni zaposleni? Ovo su neke teme koje će pokrenuti HRM 2018. kongres (Human Resources Management) zakazan za 23. februar u hotelu Zira u Beogradu, saopštio je organizator.

Najavljen kao centralni događaj u oblasti upravljanja kadrovima u Srbiji, HRM kongres će okupiti top 20 HR direktora u našoj zemlji i 200 vrhunskih HR profesionalaca. Uz najavljene govornike iz HR sektora vodećih kompanija, HRM kongres će imati i četiri panela, posvećena odnosu sindikata i poslodavca, tržištu radne snage, Employment Brandingu i dualnom obrazovanju.

„HRM kongres će bez uvijanja otvoriti goruće teme u oblasti HR-a“, najavljuje Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd, koji je organizator Kongresa.

„Zbog toga očekujem da dobijemo realan odgovor da li će Srbija već 2019. morati da uvozi radnike i da li je dualno obrazovanje spas za srpskog radnika ili stvaranje njegove još veće zavisnosti. U Srbiji je dešava paradoks oko radne snage; imamo visoku opštu nezaposlenost od 10 odsto do 15 odsto, a s druge strane na mikro-lokacijama kao što su Ruma, Subotica, Inđija i slično, nezaposlenost je nula odsto. Vi u tim sredinama ne možete da pronađete nijednog običnog radnika-operatera za mašinom. Kompanija iz Subotice dovozi autobusom svaki dan radnike iz Sombora koji je 50 kilometara udaljen“, navodi Šćepanović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stavljanje fasade, zamena stolarije ili kupovina novog kotla za grejanje je značajna investicija za svako domaćinstvo, ali je opšti pad kamatnih stopa na kredite poslednjih godina učinio da se ovakva ulaganja brzo isplate.

Na primer, procenjuje se da se potrošnja energije za grejanje i hlađenje može prepoloviti stavljanjem termoizolacije na kuću ili zgradu. Takođe, zamenom stare i loše stolarije novom mogu se smanjiti toplotni gubici za više od 40 odsto.

Krajnji cilj ulaganja u energetsku efikasnost je svesti potrošnju energije na minimum, a pri tome ne narušiti nivo komfora već zadržati ili čak povećati udobnost. Rezultat povećane efikasnosti su značajne uštede u finansijskom smislu, ali ne treba zanemariti ni direktan uticaj na očuvanje životne sredine. Najčešće se kreditira nabavka PVC stolarije, izolacionih materijala, toplotnih pumpi i kotlova nove generacije, a sve češće i solarnih panela.

U Prokredit banci moguće je konkurisati za zeleni investicioni kredit za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstva u dinarima i sa fiksnom kamatnom stopom. Iznos ovih kredita je od 1,2 miliona do 3,6 miliona dinara, a fiksna nominalna kamatna stopa je devet odsto. Naknada za obradu kredita je jedan odsto iznosa kredita, a kredit se odobrava bez učešća ili depozita.

Prokredit ima i stambene kredite namenjene kupovini energetski efikasnih stanova, sa povoljnijim uslovima od standardnih stambenih kredita.

U Kredi agrikol banci ističu da je najveće interesovanje za beskamatne kredite koji su dostupni u saradnji sa njihovim partnerima, uglavnom proizvođačima ili prodavcima materijala i opreme. Ovi krediti su bez kamate, bez troška obrade uz fiksne mesečne rate u dinarima ili indeksirani u evrima.

U Halk banci koja učestvuje u kreditnoj liniji nemačke KfW banke moguće je dobiti zajam indeksiran u evrima sa rokom dospeća do 84 meseca. Neophodno je učešće do 30 odsto iznosa investicije (odnosno vrednosti profakture). Kamatna stopa je 5,7 odsto plus šestomesečni euribor koji je trenutno negativan, pa je u ovom trenutku krajnja nominalna kamatna stopa 5,47 odsto. Prilikom odobravanja kredita plaća se i naknada za obradu kredita od 1,5 odsto.

Za kreditiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća u domenu energetske efikasnosti, domaće poslovne banke uglavnom koriste kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija poput nemačke razvojne banke KfW koja je odobrila kreditnu liniju za poljoprivredu i energetsku efikasnost od 100 miliona evra. U decembru 2017. godine Svetska banka je odobrila takođe 100 miliona evra za infrastrukturu i energetsku efikasnost u zgradarstvu, pre svega javnih zgrada.

Takođe je aktuelna kreditna linija Evropske banke za rekonstrukciju razvoj (EBRD).

Za ove kredite firme uglavnom moraju ispuniti uslove kao što je određeni procenat uštede energije koji donosi finansirani projekat, zatim određen broj ušteđenih kilovat-sati na godišnjem nivou. Takođe, računa se i smanjenje emisije ugljen-dioksida, kao i procena novčane uštede koji bi projekat trebalo da donese na godišnjem nivou.

Kako objašnjavaju u Prokreditu banka finansira energetski efikasne projekte kao što su nabavka energetski efikasne proizvodne mašine, izolacija objekata i stolarija, oprema za grejanje i hlađenje (kotlovi, toplotne pumpe, sistemi za klimatizaciju…), osvetljenje objekta, elektro-motori, pumpe, frekventni regulatori, tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije (solarni sistemi, kotlovi na biomasu…), energetski efikasna poljoprivredna mehanizacija (kombajni, traktori i ostale samohodne mašine), nestandardne tehnologije (čileri, kancelarijska i ostala oprema), organska proizvodnja i upravljanje otpadom. Kamatna stopa se kreće od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor (koji je u ovom trenutku na -0,27 odsto) sa rokom do 120 meseci.

Komercijalna banka daje kredite iz kreditne linije EBRD-a za finansiranje investicionih projekata koji doprinose poboljšanju energetskih performansi. Maksimalni iznos kredita je dva miliona evra, sa rokom otplate do 60 meseci i mogućim počekom od 12 meseci.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je od oktobra prošle godine, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano ukupno 2.035 slučajeva malih boginja, među kojima je i beba stara 15 dana.

Od toga su 1.022 slučaja laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, a najstariji oboleli ima 65 godina.

Većina obolelih osoba (94 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 245 obolelih osoba.

Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra 2017. godine i do 9. februara 2018. godine na navedenoj teritoriji registrovano je 315 obolelih osoba, navodi „Batut“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se sutra, 4. februara, a Srbija ga dočekuje sa neslavnom statistikom - svake godine u našoj zemlji od raka oboli oko 36.000 ljudi, a umre više od 20.000 pacijenata.

Muškarci u Srbiji najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok je kod žena maligni proces najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Prevencija kod malignih bolesti ima značajnu ulogu. Oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica je pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumiranja alkohola.

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa RTS-om pokrenulo je jednogodišnju kampanju "rak je izlečiv", a širom Srbije biće organizovana razna predavanja, tribine, preventivni pregledi, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi kada je izlečiva.

Onkolozi kažu da se preventivnim merama broj obolelih od karcinoma može smanjiti za 30 odsto, a to podrazumeva prestanak pušenja, prestanak konzumiranja alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, unos zdrave hrane, redovna fizička aktivnost.

Rešava se i jedna od najvećih boljki u onkologiji, a to je nabavka više aparata za zračnu terapiju.

Institut za onkologuju i radiologiju u Beogradu, gde se leči najveći broj pacijenata iz Srbije do kraja februara dobiće tri linearna akceleratora za zračnu terapiju, sa postojećih pet u pogonu će biti osam mašina za zračenje.

Karcinom pluća jedan je od najčešćih i najsmrtonosnijih karcinoma u Srbiji, od koga godišnje oboli oko 5.000 ljudi.

U onkološkim centrima pacijenti se leče hemoterapijom, ali i ciljanom molekularnom terapijom.

Zahvaljujuci donaciji od šest miliona evra, 60 pacijenata u Srbiji imaće mogućnost da se leče najsavremenijom imunoterapijom u naredne dve godine.

Pacijenti će najsavremenijom terapijom biti lečeni u četiri onkološka centra: Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, Kliničkom centru Srbije, Institutu za plućne bolesti Kamenica i KC Niš.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini.

Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto.

Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.

U narednih dvadeset godina najveća porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu.

U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, dok će u srednje razvijenim zemljama među vodećim biti karcinomi - pluća, dojke i debelog creva.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Članovi međuvladinog Mešovitog odbora (MMO) Republike Srbije i Republike Hrvatske za nacionalne manjine, su dvodnevno zasedanje završili na najboljem mogućem mestu – Bačkom Monoštoru, jednom od 15 somborskih sela. Monoštor je za mesto nastavka sastanka preporučio vekovni suživot sa drugim nacionalnim zajednicama na području grada Sombora.

Nastavak sednice (prvi deo sednice održan je 30. januara 2018. godine u Beogradu) u Bačkom Monoštoru pratili su i NJ.E. Mira Nikolić, ambasador Srbije u Hrvatskoj i NJ.E. Gordan Bakota, ambasador Hrvatske u Srbiji.

Generalni zaključak oko preporuka razmatranih na 7. sednici međuvladinog Mešovitog odbora mogao bi da glasi: „Bolji položaj srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, mogao bi da se proširi na celokupno bolji odnos između dve države“ , saglasni su dr Ivan Bošnjak, predsednik srpskog dela MMO-a i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Zvonko Milas predsednik hrvatskog dela MMO-a i državni sekretar u Središnjem državnom uredu za Hrvate izvan Republike Hrvatske.

Koopredsedavajući MMO-a, dr Ivan Bošnjak i Zvonko Milas, istakli su da je MMO imao trogodišnji prekid u radu i da je održavanjem 7. sednice nastavljen rad na definisanju novih zaključaka.

„S obzirom na vreme između dva zasedanja određeni broj preporuka je realizovan i sa srpske i sa hrvatske strane i za to je MMO dobio pohvale manjina sa obe strane. Pitanja koja su ostala nerešena biće formulisana kao zaključci koje ćemo navesti u zapisniku i nadamo se da ćemo u dobrom duhu i saradnji unaprediti svakodnevni život naših građana koji pripadaju srpskoj manjini u Hrvatskoj, odnosno hrvatskoj u Srbiji. Članovi MMO-a su konstruktivno prišli problematici i očekujem da ćemo, kada se vratimo na redovne poslove, ono što smo danas doneli kao zaključke uspešnije realizovati u interesu kako država, tako i svih njenih građana“ , izjavio je Bošnjak.

Bošnjak je naveo i da pitanja o političkom predstavljanju manjina proizilaze iz razlika koje postoje u izbornim sistemima Republike Hrvatske i Republike Srbije.

„Bilo je reči i o problematici zapošljavanja pripadnika manjina u javnom sektoru, odnosno realnog sagledavanja pripadnika manjina zaposlenih u javnom sektoru koje nije zadovoljavajuće. Razgovarali smo i o dostupnosti udžbenika u predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju. Druga pitanja su istorijska i utemeljena u zemlji u kojoj smo zajednički živeli i potreba da se na moderan način odgovori i na te izazove kako nam se neprijatne uspomene iz prošlosti ne bi ponovo dešavale“ naveo je dr Bošnjak i dodao da će se u preporuci navesti i bolja dostupnost EU fondova, odnosno saradnja lokalne zajednice sa jedne i druge obale Dunave, u interesu pripadnika nacionalnih manjina.

Zvonko Milas, predsednik hrvatskog dela Mešovitog odbora izrazio je zadovoljstvo izborom mesta za nastavak 7. sednice MMO.

„Više od tri godine nismo razgovarali, nismo rešavali preporuke, i činjenica je da ćemo i izvan ove sednice morati razgovarati i usaglasiti se oko preporuka bitnih za obe strane. Moraćemo se sastajati i mimo redovnih sednica radi što kvalitetnijeg rešavanja preporuka za korist manjina, kako hrvatskoj u Srbiji, tako i srpskoj u Hrvatskoj. Potrebno je iskoristiti mogućnost prekogranične saradnje, jer Hrvatska je već pet godina članica Evropske unije, a Srbija hoda prema članstvu i to samo po sebi daje mogućnost stvaranja prekograničnih projekata koji će biti u korist obema državama, ali uz uključenje manjina. Rezultati sednice biće vidljivi, i svaki drugi susret, mogao bi doprineti poboljšanju kvaliteta života manjina, odnosno proširenju na celokupan odnos između dve države“ rekao je Milas.

REČ DOMAĆINA

Pre nastavka redovnog rada, prisutnima su se kao domaćini obratile gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Snežana Periškić, meštanka Bačkog Monoštora i potpredsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine.

Gradonačelnica Sombora je istakla da na području Sombora žive pripadnici 20 nacionalnih zajednica i zbog toga je pitanje različitosti pitanje kulturnog i sveobuhvatnog identiteta Grada.

„Zbog toga je pitanje različitosti svake od nacionalnih zajednica značajno za Sombor. U B. Monoštoru hrvatska nacionalna zajednica ima najviše pripadnika na području našeg grada, a to je nešto više od osam odsto stanovnika. U Monoštoru i u Bačkom Bregu hrvatski jezik je u službenoj upotrebi, a od tekuće školske godine u B. Monoštoru učenici prvog razreda slušaju nastavu na hrvatskom jeziku“, istakla je gradonačelnica i navela na koje sve načine lokalna samouprava podržava hrvatsku i druge nacionalne zajednice.

Snežana Periškić, meštanka Bačkog Monoštora i potpredsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, prisutne je upoznala sa istorijskim momentima u razvoju ovog mesta, ističući da Hrvati u Bačkom Monoštoru žive više od 300 godina, te da žele tu i da ostanu. Potpredsednica Hrvatskog nacionalnog saveta govorila je i o prirodnim i kulturnim karakteristikama ovog područja ističući da je ovo selo u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, i rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ i pozvala članove MMO-a da posete poznati „Bodrog fest“ koji se svake godine održava u drugoj nedelji avgusta.

Domaćini su, nakon završetka sednice, sa članovima MMO-a obišli OŠ „ 22. oktobar“ gde je izveden prikladan kulturno-umetnički program.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 februar 2018 00:00

Neefikasno poslovanje javnih preduzeća

U Srbiji ima mnogo javnih preduzeća, neefikasno posluju, pružaju slab kvalitet usluga i predmet su političkih i partijskih zloupotreba od strane vlasti, ocenio je večeras profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na panelu "Zablude o državi kao vlasniku", koji je organizovao Libek.

 

"Taj sektor u Srbiji je predimenzionisan. Imamo mnogo veći broj preduzeća i njihova važnost u pogledu učešća u BDP u zaposlenosti je veća nego što je primereno jednoj tržišnoj ekonomiji", rekao je Arsić.

On je dodao da se precizno ne zna koliko ima javnih preduzeća u Srbiji navodeći da se najčešće govori da ih ima između 650 i 700, plus 150 preduzeća koja su bila društvena i sada su u državnom vlasništvu.

"U javnim preduzećima ukupno je zaposleno oko 160.000 ljudi, dok je u preduzećima koja još nisu privatizovana zaposleno još oko 50.000 ljudi", rekao je Arsić.

On je rekao da su rezultati poslovanja javnih preduzeća loši što se vidi po tome što su državne subvencije koje dobijaju visoke, dok je kvalitet usluga nizak, posebno kada su u pitanju komunalna preduzeća.

Prema njegovim rečima, tim preduzećima se loše upravlja, postavljaju se partijski aktivisti na ključna mesta, zapošljavaju se partijski aktivisti, ali i rođaci, a investicije tih preduzeća su male.

Zamenica glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ivana Jeremić rekla je da je svim problematičnim preduzećima, i javnom sektoru uopšte, zajednički "veo tajne".

"Najveći problem je nedostatak odgovornosti, a odgovornosti nema zato što nema instuticija koje bi radile svoj posao i kažnjavale ljude koji upravljaju tim preduzećima na način koji nije primeren", istakla je Jeremić.

Ona je rekla da, istraživanja koja je radio CINS, pokazuju da najčešće "sitna korupcija završi na sudovima".

"Ako se ikad i završi osuđujućim presudama to su najčešće uslovne kazne", rekla je Jeremić.

Ona je ukazala i na problem vlasništva države u medijima. Jeremić je rekla da, iako se država nominalno povukla iz vlasništva u medijima, a Novinska agencija Tanjug zvanično prestala da postoji 2015. godine, ona i dalje radi.

"Sve je to pod velom tajne, pošto i dalje ne znamo kako se finansira. Postoje indicije da dobijaju neki novac od javnih preduzeća.

Oni kažu da to nema veze sa njihovim izveštavanjem, ali niko od nas nije dobio odgovor zbog čega država nije ispoštovala zakon kojim je Tanjug trebalo da bude ukinut", izjavila je Jeremić.

Ona je rekla da je i konkursno finansiranje medija problematično i navela da podobni mediji dobijaju novac, dok u komisijama koje odlučuju o tome ko će dobiti novac sede ljudi povezani sa strankama.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da su, kada je u pitanju odnos prema obavezama koje imaju prema zakonu, javna preduzeća "subjekti koji se
ponašaju kao najmoćniji".

"Najotvorenije i najdrskije se zahtevima javnosti suprotstavljaju ova preduzeća", rekao je on.

Administrator projekata Transparentnost Srbija Zlatko Minić rekao je da je izvlačenje novca iz javnih preduzeća specifičan sistem korupcije, odnosno kupovina birača preko javnih preduzeća kroz izvlačenje novca.

"To nije izvlačenje novca samo za potrebe partije.Za našu zemlju, Vladu i javna preduzeća je specifično izvlačenje prihoda javnih preduzeća i prepumpavanje toga u budžet umesto da ide u investicije i onda se prikazuje da postoji budžestki suficit, prikazuje se prividna slika veoma uspešne Vlade, a javna preduzeća ne mogu da odgovore svojoj osnovnoj nameni", rekao je Minić.

Predsednik Libeka Miloš Nikolić rekao je da, prema istraživanju koje su radili, 53 odsto studenata u Srbiji smatra da država može efikasno da upravlja preduzećima, kao i privatni sektor, dok 33 odsto ispitanika smatra da bi država trebalo da otvara nove fabrike i time podstiče
zapošljavanje.

On je rekao da u Libeku smatraju da su državna preuzeća "uvek bila leglo korupcije i zloupotrebe javnih resursa".

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je prošle godine boravilo 3,08 miliona turista, što je za 12 odsto više nego u 2016. godini, saopštila je Turistička organizacija Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja turista, domaćih je bilo 1,59 miliona, što je za osam odsto više nego u 2016. godini. Stranih turista je bilo 1,49 miliona, što je rast od 17 odsto.

U 2017. godini ostvareno je ukupno 8,32 miliona noćenja, što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Od toga su domaći turisti ostvarili 5,15 miliona noćenja, što je rast od sedam odsto, a stranci 3,17 miliona, što je za 16 odsto više nego u 2016. godini.

Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti u 2017. godini najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji (603.279 noćenja, što je pet odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Zlatibor, Kopaonik, Beograd, Sokobanja.

Stranci su u 2017. godini najviše su boravili u Beogradu (1.691.817 noćenja, 19 odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka Banja.

Najveći broj noćenja u 2017. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, zatim slede turisti iz Crne Gore, Turske, Hrvatske, Rusije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na relaciji Beograd - Zagreb novo zatezanje odnosa. U Ujedinjenim nacijama u Njujorku otvorena je izložba posvećena žrtvama u Jasenovcu, koja je, po svemu sudeći, političarima dve države, poslužila za još jedno u nizu političkih prepucavanja.

Sećanje na žrtve Holokausta i genocida u Jasenovcu oživelo je i u Njujorku. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otovrio je izložbu koja ima za cilj negovanje kulture sećanja na srpske, jevrejske, romske i antifašističke žrtve. Tu priliku iskoristio je da uputi poruku hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću.

"Isto tako kao što Plenković odlazi u Jerusalim da se pokloni senima Jasenovca, očekujemo da to uradi i u Hrvatskoj, u samom Jasenovcu i da jasno definiše i kaže ko su žrtve. Da li je 50.000, 100.000 ili 700.000, da je jedan čovek ubijen zbog toga što je Jevrejin, ili zato što je Srbin to je bruka", rekao je Ivica Dačić.

S druge strane, na postavljanje izložbe stižu oštre reakcije iz Hrvatske. Ministarstvo spoljnih poslova te države oglasilo se saopštenjem u kom je optužilo Srbiju da izložbom manipuliše i plasira lažne podatke.

"Izražavamo duboko poštovanje prema svim žrtvama ustaškog režima iz Drugog svetskog rata i najsnažnije osuđujemo sva njegova zlodela, posebno zločine izvršene prema žrtvama stradalim u logoru Jasenovac. Istovremeno, i upravo iz pijeteta prema ovim žrtvama, smatramo potpuno neprihvatljivim korišćenje stradanja u Jasenovcu u dnevnopolitičke, propagandne svrhe", navedeno je u saopštenju.

Nije izostala ni reakcija predsednika Hrvatskog sabora, Gordana Jandrokovića, koji je rekao da mu je žao što se na dan, kada bi trebalo da se govori o žrtvama, priča o drugim stvarima.

"Žrtva je svetinja, a ono što se tamo događa upravo je suprotnost onoga što treba da bude. Tamo se manipuliše žrtvom u dnevno-političke, propagandne svrhe i oni koji to čine, čine jedan jako ozbiljan greh", rekao je Jandroković.

Na kritike Hrvatske, Dačić uzvraća porukom - Izložba nije usmerena ni protiv koga, osim protiv zločinaca. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je Hrvatska jedina zemlja u Evropi i svetu koja se nije razračunala sa prošlošću iz Drugog svetskog rata.

"Onaj ko pokušava da sakrije Jasenovac, taj sutra slavi Oluju i onaj ko pokušava da sakrije ustaške zločine, taj ponovo obnavlja ustaše u Hrvatskoj koju danas vidimo", rekao je Vulin.

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, iako smatra da Srbija izložbom želi da se pozicionira kao žrtva, posebno imajaući u vidu ko promoviše izložbu, ipak smatra, da je soljenje pameti iz hrvatske neprincipijalno.

"Živimo 27. godina u zemlji gde ulice još nose ime osobe koja je potpisivala rasne zakone, Mile Budak, na temelju kojih su ljudi odvoženi u Jasenovac, imamo "za dom spremni", taj ustaški pozdrav i ikonografija je prisutna bila do nedavno", kaže Klasić.

Izložba "Jasenovac pravo na nezaborav", kako je najavljeno biće otvorena i u Izraelu, ali i drugim zemljama sveta.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji i srpskim opštinama na Kosovu registrovano je 1.327 slučajeva malih boginja, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut".

Kako se navodi, Institut Torlak je laboratorijski potvrdio 660 slučajeva od ukupnog broja.

Većina od 94 odsto obolelih je nevakcinisana, ili nepotpuno vakcinisana, ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Do sada je hospitalizovano 33 odsto obolelih, a upala pluća, kao komplikacija pojavila se kod 164 obolele osobe.

Najstarija obolela osoba ima 60 godina, a najmlađa jedan i po mesec.

U Srbiji su do sada, od komplikacija izazvanih malim boginjama, umrle tri osobe.

Prva osoba koja je u poslednjih 20 godina registrovana kao umrla od posledica morbila je muškarac (30) iz Beograda. Umrli su i jedno dvogodišnje dete iz Aleksinca i jedna porodilja (21) iz Niša.

Epidemija je prvi put prijavljena u oktobru 2017. godine, a za sada najviše obolelih ima u Beogradu (467), na području za koje je nadležan zdravstveni centar Kosovska Mitrovica (290), u Nišu (240) i Kraljevu (120).

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Apelacioni sud u Beogradu osudio je dva lekara Instituta za ginekologiju i akušerstvo na po dve godine zatvora zbog nesavesnog i neadekvatnog lečenja LJiljane Arambašić, koja je 2002. godine preminula od poslednica upale slepog creva.

Osuđene su specijalisti ginekologije i akušerstva Vera Milenković i Gordana Miletić, a krivice su oslobođeni lekari Miloš Radović, Srboljub Miličević i Aleksandar Jovanović.

Milenkovićevoj i Miletićevoj izrečena je zabrana obavljanja posla od dve godine, koja će biti primenjena posle izvršenja kazne zatvora.

Milenkovićeva i Miletićeva osuđene su, jer su od 18. do 20. februara 2002. godine u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu nesavesno postupale pri pružanju lekarske pomoći LJiljani Arambašić, čime su prouzrokovale pogoršanje njenog zdravstvenog stanja usled čega je 21. februara 2002. godine umrla.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da "standard pažnje" znači da lekar treba da odvoji potrebno vreme da se posveti pacijentu, da razgovara sa njim, pregleda ga, analizira laboratorijske i ostale analize i na osnovu toga donese određeni zaključak.

Ovom odlukom potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Prema pisanju medija, LJiljana Arambašić se 15. februara 2002. godine zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode, pa je primljena na Ginekološko akušersku kliniku.

Iz te klinike su LJiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala usled bolova, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i ponovo je uputili u Urgentni centar.

Zbog visoke temperature nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti gde je primljena 21. februara. Po prijemu u bolnicu, već je bila u komi i iste noći je preminula.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 21 januar 2018 00:00

Može li Srbija za sedam godina u EU?

Komesar EU za proširenje Johanes Han rekao je da je 2025. realan cilj za nova proširenja, kao i da su Srbija i Crna Gora trenutno "najdalje stigle". U Evropskom pokretu, kao i u Centru za spoljnu politiku kažu da je realno da Srbija za 7 godina bude deo EU, ali da tempo pregovora mora da se ubrza i da rešenje za Kosovo mora da se definiše do 2020.

Hoće li Srbija za sedam godina biti jedno sa Evropom? To je ambiciozno, ali realno, prognozira komesar za proširenje Evropske unije. On 2025. vidi kao godinu novih članica.

"Sad se na određeni način i Evropska unija obavezala kroz svoju strategiju koju će posmatrati i kao sada sopstvenu obavezu i merilo uspeha", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

"Nadam se da su ovaj put zaista ozbiljni i da ćemo dobiti čvršće garancije osim one čuvene rečenice da Zapadni Balkan ima perspektivu ulaska u Evropsku uniju", izjavila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Sagovornice N1 upozoravaju: s reči EU zvaničnika treba preći na dela. Srbija je za četiri godine otvorila samo 12 od 35 poglavlja. Ako je 2025. cilj za članstvo - tempo pregovora mora biti brži, stav je Evropskog pokreta u Srbiji.

"Trebalo bi do 2023. da sve završimo. Znači, da otvorimo, zatvorimo sva poglavlja kako bi se potpisao ugovor o pristupanju. Ovim tempom sadašnjim to trenutno nije moguće, ali, s druge strane i Evropska unija mora da pokaže i dobru volju prema Srbiji da ne koči ona poglavlja koja su već spremna, koja su poslata", rekla je Grubješić.

A poglavlja koja će biti najveća prepreka na evropskom putu Srbije su pod rednim brojem 23 i 24 - vladavina prava, kriminal, korupcija - saglasne su sagovornice N1. Uz to, kamen spoticanja biće Kosovo. U Centru za spoljnu politiku kažu da, ukoliko Srbija želi za sedam godina u EU, pravno obavezujući sporazum o Kosovu mora biti potpisan za vreme aktuelnog mandata Evropske komisije tj. do oktobra 2019.

"Dakle da se tokom 2018. i 2019. pitanje normalizacije polako stavi ad acta. Ukoliko propustimo takav trenutak, bojim se da ne samo 2025. neće biti izgledna, nego da će čitav proces ukupne stabilizacije Zapadnog Blakana biti stavljen ad acta na duži vremenski period", ocenjuje Aleksandra Janković.

U Centru podsećaju i da se tek po formiranju nemačke vlade mogu očekivati užurbaniiji EU koraci Srbije, kao i da će uz Nemačku u narednim godinama i Francuska imati značajnu ulogu u srpsko-evropskoj perspektivi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 20 januar 2018 00:00

Za smanjenje poreza u 2018. kasno

Prostor za smanjenje poreza u ovoj godini iskorišćen prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Dobra praksa nalaže da se promene u poreskim stopama obično pripremaju tokom godine i uvode za narednu godinu.

 

Povećanjem plata i penzija iskorišten je prostor za eventualno smanjenje poreza u 2018. mada je moguće da se boljom realizacijom budžeta od planirane može pojaviti određeni prostor - kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića da postoji mogućnost da se porezi smanje tokom 2018, a da "sigurno razmatramo mogućnost za narednu godinu".

Altiparmakov podseća da je država povećanjem neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara i najavom o oslobađanju poreza i doprinosa početnika u poslu u ovoj godini izdvojila oko 10 milijardi dinara.

"Smanjenje velikih poreza nije lako ni jednostavno i zato se obično priprema u toku godine i uvodi od naredne godine. Tu je i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarada koje je lako izvesti, ali to uglavnom pogađa budžete lokalnih samouprava", objašnjava Altiparmakov. Inače prema proceni Fiskalnog saveta povećanje neoporezivog dela zarade na 15.000 dinara smanjiće prihode lokalnih budžeta za oko pet milijardi dinara s obzirom da 70 odsto poreza na zarade ide u kase lokalnih samouprava.

Inače Fiskalni savet je u septembru prošle godine napravio analizu po kojoj bi država ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 na 62 odsto. Ukoliko bi pak izdvojila 25 milijardi za podršku privredi na ovaj način namet na neto platu bi se mogao smanjiti na 60,5 odsto. Ova projekcija važila je za slučaj manjeg rasta plata u javnom sektoru od onog što je država sprovela budžetom za 2018. godinu. S obzirom na povećanje plata u javnom sektoru za pet do 10 odsto ovaj prostor je iskorišćen, što je posredno potvrdio i ministar Vujović u izjavi Danasu u Beču na dodeli Juromani nagrada rečima "mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili".

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković podseća da je povećanje neoporezivog dela plate kompenzacija za pristanak poslodavaca na povećanje minimalne zarade.

"I ranije vlade su obećavale smanjenje nameta na rad, neke čak i na 50 odsto plate. Raduje nas što je ministar Vujović to najavio, a i što je potvrdio ono što govorimo da smanjenje poreza ne bi obavezno dovelo do smanjenje prihoda u budžetu. Mi smo dobili obećanje i da će biti usvojen zakon o naknadama kojim bi se uredili parafiskalni nameti", kaže Atanacković dodajući da je privredniku svejedno koji deo države će ga oglobiti, da li republika, opština ili neka agencija.

On objašnjava da je smanjenje poreza za opšte dobro jer samo iz rasta profita može doći rast domaćih investicija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas registrovano je 1.036 slučаjevа mаlih boginjа, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Institutu "Torlak" laboratorijski je potvrđeno 479 slučajeva morbila.

Najviše obolelih mlađe je od pet i starije od 30 godina, a 93 odsto nije vakcinisano, nepotpuno je vakcinisano ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do 11. januara od prijave epidemije 23. oktobra registrovan je 281 slučaj malih boginja od prijave epidemije 23. oktobra.

Od komplikacija izazvanih malim boginjama umrle su dve osobe, koje nisu bile vakcinisane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 11 januar 2018 00:00

Srbija dobija novi državni praznik?

Srbija će ove godine dobiti novi državni praznik - Dan Ćirila i Metodija, koji će se obeležavati 24. maja, pišu "Večernje novosti".

Time će se naša zemlja pridružiti krugu ostalih slovenskih zemalja koje slave slovenske prosvetitelje i misionare i odaju im počast, navodi taj beogradski list.

Inicijativa da se 24. maj proglasi za državni praznik, Dan Ćirila i Metodija, potekla je od Ministarstva kulture, a predlog će u Vladu zvanično poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je i zaduženo za takvu vrstu predloga, navode "Novosti".

Iz Ministarstva kulture za taj list još napominju da novi državni praznik ne znači i novi neredni dan, već da je suština odavanje počasti i poklanjanje pažnje Ćirilu i Metodiju zbog važnosti njihove uloge za sve slovenske narode.

"Nadoknada kulturološkog zaostatka"
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uveren je da će Srbija ove godine proslaviti Dan Ćirila i Metodija kao državni praznik, čime će se, kako ističe "nadoknaditi kulturološki zaostatak" u odnosu na druge slovenske zemlje.

Inicijativa da 24. maj u buduće bude državni praznik potekla je iz Ministarstva kulture, ali je predlaganje Narodnoj skupštini nadležnost Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

"Mi smo u ovom trentku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan Ćirila i Metodija nije državni praznik. Sve druge države obeležavaju to kao državni praznik i kao neradan dan", rekao je Vukosavljević danas na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanja novinara, ministar je naglasio da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, pa je njihov predlog da Dan Ćirila i Metodija bude državni praznik koji će se obeležavati radno.

Rrazlog za inicijativu je, kako ističe, jasan sam po sebi, imajući u vidu neprocenjiv značaj Ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je "reč o istorijskom i kulturološkom utemeljenju".

"Ako poslanici pozitivno budu reagovali, mi ćemo nadoknaditi kulturološki zaostatak u simlboličkoim polju", dodao je Vukosavljević.

On je naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku. "Mi mislimo da obeležavanje dela i uspomene na Ćirila i Metodija dolična i razumna stvar i temelji se na principima klulturne politike ovog ministarstva", istakao je Vukosavljević.

Braća Ćirilo i Metodije, koji su u 9. veku širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima, decenijama se proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a u Srbiji se Dan Ćirila i Metodija do sada skromno obeležavao kao Dan slovenske pismenosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je do sada registrovano ukupnо 747 slučајеvа mаlih bоginjа, оd kојih je 312 lаbоrаtоriјski pоtvrđеno u Institutu Tоrlаk, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut.

 

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је uzrаstа dvа mеsеcа, а nајstаriја 60 gоdina. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (91%) је nеvаkcinisаna, nеpоtpunо vаkcinisаna ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа.

Оd ukupnоg brоја оbоlеlih, 34 odsto је bilо hоspitаlizоvаnо ili је hоspitаlizаciја u tоku. Оd tеžih kоmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnа је upаlа plućа kоd 91 оbоlеlе оsоbе.

U klinici zа infеktivnе i trоpskе bоlеsti u Bеоgrаdu, 30 decembra zabeležen je jedan slučaj sa smrtnim ishodom оsоbе od 30 gоdinа iz Bеоgrаdа. Tо је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.


U Nišu 3. januara je od malih boginja umrlo dеtе od dvе gоdinе iz Аlеksincа, kоје niје bilо vаkcinisаnо. Bоlеst је lаbоrаtоriјski pоtvrđеnа, а u kliničkоm tоku је dоšlо dо rаzvоја zаpаljеnjа plućа.

Оd pоčеtkа nоvеmbrа еpidеmiје mаlih bоginjа priјаvljеnе su nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа (207 оbоlеlih), grаdа krаljеvа (118 оbоlеlih), grаdа Nišа (97 оbоlеlih) i оpštinе Buјаnоvаc (tri оbоlеlа), а оd pоčеtkа dеcеmbrа 2017. gоdinе i nа tеritоriјi grаdа Smеdеrеvskа Pаlаnаkа (dvа оbоlеlа) i оpštinа Vеlikа Plаnа (pеt оbоlеlih), Bојnik (14 оbоlеlih) i Bоr (čеtiri оbоlеlа).

U Tutinu је priјаvljеnа pоrоdičnа еpidеmiја mаlih bоginjа sа pеtоrо оbоlеlih.
Lаbоrаtоriјski pоtvrđеni slučајеvi mаlih bоginjа rеgistrоvаni su i u Subоtici (јеdаn), Prеšеvu (tri), Vrаnju (tri), Nоvоm Sаdu (pеt), krušеvcu (јеdаn), Čаčku (јеdаn), Užicu (јеdаn), Lеskоvcu (čеtiri), Šаpcu (јеdаn), Nеgоtinu (јеdаn), Vlаsоtincu (јеdаn) i Rumi (јеdаn).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U godini na izmaku, u Registar političkih stranaka upisane su četiri nove partije, sve kao stranke nacionalnih manjina, podaci su sa zvaničnog sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Na osnovu spiska koji je poslednji put ažuriran petog ovog meseca, prva novoregistrovana partija u 2017. godini bila je Srpsko ruska partija Vukovi sa sedištem u Požarevcu, koja je u registar upisana u februaru mesecu. Još jedna stranka ruske nacionalne manjine, Narodna jaka Srbija, sa sedištem u prestonici, dobila je rešenje o upisu u junu odlazeće godine.

Interesantno je da je Narodnu jaku Srbiju osnovao nekadašnji član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Igor Jakšić, koji je nakon što je u januaru 2016. podneo ostavku u SNS zbog, kako je tada kazao, jednoumlja i rada u ličnom interesu, te idolopoklonstva njegovih kolega usmerenom ka Vučiću, istom poručio da je "umišljeni bog koji zemljom hoda".

Treća politička organizacija upisana u registar 2017. godine jeste Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji su osnovali devetorica nekadašnjih visokih funkcionera SPO. Oni su u maju ove godine napustili pomenutu partiju jer im je, kako su tada naveli, "dozlogrdilo ponašanje Vuka Draškovića", te zaključili da SPO više ne baštini vrednosti ideje obnove Kraljevine i Ravnogorskog pokreta. Za predsednika Pokreta obnove Kraljevine Srbije, na osnivačkoj skupštini u Sava centru, izabran je nekadašnji potpredsednik SPO i narodni poslanik Žika Gojković.

Poslednja stranka registrovana u godine koju ćemo u nedelju ispratiti jeste partija slovačke nacionalne manjine Jaka Srbija - Silne Srbsko, sa sedištem u Kragujevcu. Interesantno je da je u gradu u kome je registrovana stranka slovačke manjine, prema poslednjem popisu, bilo ukupno 16 stanovnika te nacionalnosti. Pomenutu stranku osnovao je Vladimir Maksimović, bivši funkcioner Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i član Gradskog veća u Kragujevcu za komunalnu delatnost.

Na domaćoj političkoj sceni, iako je u registar upisana krajem 2016. godina, pojavila se i Narodna stranka. Predsednički kandidat Vuk Jeremić je mesto zastupnika partije u registru praktično preuzeo od njenog osnivača a sada potpredsednik Narodne Miroslava Aleksića, što je učinjeno kako bi se izbeglo prikupljanje 10. 000 potpisa, koliko je po zakonu potrebno za osnivanje stranke.

Iako je lider Dosta je bilo Saša Radulović u novembru 2016. godine najavio da će taj pokret već u januaru 2017. prerasti u stranku, to se do danas nije dogodilo. DJB vodi spor pred Upravnim sudom zato što je nadležno Ministarstvo osporilo validnost više hiljada potpisa građana koje je prikupio ovaj pokret.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Domaćinstva u Evropskoj uniji su 2016. godine na alkohol potrošila gotovo 130 milijardi evra, odnosno 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, što je više od 250 evra po stanovniku.

 

U Srbiji je, prema evropskim statistikama, od 2006. do 2016. potrošnja na alkoholna pića smanjena sa 2,1 odsto na 1,4 odsto BDP-a. Udeo trošenja na alkohol u ukupnoj potrošnji takođe je smanjen sa 2,7 odsto u 2006. na 2 odsto deset godina kasnije.

Međutim, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbija je na čelu zemalja regiona sa najvećom potrošnjom alkohola po stanovniku - 12,5 litara, koliko u proseku godišnje popije i svaki Rus. Slede Hrvati sa između 10 i 12,4 litara po stanovniku, a najmanje piju stanovnici Bosne i Hercegovine.

U Sjedinjenim Američkim Državama, svaki stanovnik popije od 7,5 do 9,9 litara, a Kinezi u proseku piju izmeđi pet i 7,4 litara godišnje. Potrošnja alkohola je, prema tim podacima, najmanja u Turskoj, gde u proseku svaki stanovnik stariji od 15 godina godišnje popije manje od 2,5 litra.

Domaćinstva u EU su 2016. na alkoholna pića potrošila 1,6 odsto ukupne godišnje potrošnje, podaci su evropske statističke agencije Eurostat. To ne uključuje alkoholna pića kupljena u restoranima i hotelima. Približni iznos potrošen je za medicinske proizvode i opremu, a nešto manje novca domaćinstva troše za socijalnu zaštitu ili obrazovanje.

Od članica EU, po kućnom konzumiranju alkohola prednjače baltičke države. Domaćinstva u Estoniji na alkohol troše 5,6 odsto ukupne potrošnje, zatim slede Letonija (4,8 odsto) i Litvanija (4,2 odsto). Iza njih su Češka i Poljska sa 3,6 odsto, pa Mađarska i Finska sa po 2,9 odsto.


Alkohol se najmanje kupuje u Španiji, gde domaćinstva na alkohol troše 0,8 odsto ukupne potrošnje, u Grčkoj i Italiji (0,9 odsto), zatim Portugaliji (1,4 odsto) i Nemačkoj (1,5 odsto).

Od 2006. do 2016, iznos novca koji se davao za alkohol u odnosu na ukupnu potrošnju uglavnom se nije bitno menjao u najvećem broju zemalja članica.

Najveće povećanje potrošnje na alkohol u desetogodišnjem periodu beleže Kipar (sa 1,6 odsto ukupne potrošnje po domaćinstvu 2006. na 2 odsto 2016) i Češka (sa 3,2 odsto na 3,6 odsto).

Udeo potrošnje na alkohol u ukupnim troškovima domaćinstava značajno je pao u Litvaniji (sa 5,2 odsto 2006, na 4,2 odsto 2016), zatim u Bugarskoj, Letoniji i Finskoj (za pola procentnog poena).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Finansijske poteškoće su najveći problem starijih stanovnika Srbije, a najveći izvor zadovoljstva za 72 odsto osoba starijih od 55 godina su deca i unučad, pokazuju rezultati istraživanja "Istina o godinama", koje je sprovela Meken trut, Centrala agencije Meken Beograd.

Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika starijih od 18 godina, a poseban deo studije bavi se starijima od 55 godina kojih je u istraživanju bilo 500.

Pored Srbije, istraživanje je sprovedeno i u više od 30 zemalja sveta, a kako pokazuju rezultati, 15 odsto populacije u Srbiji raduje se procesu starenja, dok na globalnom nivou na starost pozitivno gleda 57 odsto ispitanika.

U Srbiji, osobe u dvadesetim i tridesetim godinima najmanje su zabrinute za proces starenja i najmanje razmišljaju o starosti, što se sa godinama menja, te su kada je u pitanju starenje sve više zabrinuti i uplašeni.

Najveći izvor zadovoljstva za 72 odsto osoba starijih od 55 godina su njihova deca i unuci, pa tako najveći procenat njih najradije provodi vreme u krugu porodice. Njih 95 odsto tvrdi da ima dobar odnos sa potomcima i žele da budu upamćeni najviše kao neko ko je brinuo o porodici i prijateljima.

Finansijske poteškoće su problem broj jedan starih u Srbiji, a zatim slede brige vezane za probleme njihove dece i unučadi. Najveći procenat učesnika studije smatra da smo stari kada uđemo u sedmu deceniju života, ali mlađe osobe pomeraju ovu granicu ka pedesetim, dok oni stariji u većem procentu smatraju da je osoba stara kada uđe u sedamdesete.

Kada je u pitanju ljubav, 58 odsto ispitanika kaže da za ljubav nikada nije kasno i da za nju nikada nismo stari.

izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 15 decembar 2017 00:00

Platni razredi odloženi do 2019.

Izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koje je danas usvojila Skupština Srbije, propisano je da se uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi odlaže za godinu dana, odnosno do 1. januara 2019. godine.

 

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o zaposlenima u javnim službama kojim se uređuje položaj i vrednovanje rada zaposlenih u ovim službama.

Poslanici su usvojili i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave kojim se uređuje plata, uvećana plata, naknada plate, troškova i drugih primanja službenika i nameštenika u ovim organima u skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Utvrđuju se koeficijenti zvanja i položaja, napredovanje službenika i uvećanje plate po ovom osnovu, kao i druga uvećanja plate.

Zakon počinje da se primenjuje od 1.januara 2019. godine, izuzev odredbi o napredovanju koje se primenjuju od 1.januara 2020.

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o radu kojima se propisuje da će poslodavci u roku od tri dana morati da prijave radnika koga je inspektor zatekao da radi na crno.

U Zakonu se navodi i da je poslodavac dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog nagažovanog lica na rad.

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Bitkoin nije zabranjen u Srbiji, možete da primite bitkoine kao sredstvo plaćanja, a cena se mora predstaviti u dinarima. Postoji par restorana kojima možete plaćati bitkoinima, ali je bolji za onlajn kupovinu, navodi Arvin Kamberi iz Diplo Fondacije, Bitkoin asocijacije Srbije.

Digitalna valuta bitkoin dostigla je rekordnu vrednost od skoro 17 hiljada dolara, zabeležila rast od preko 50 odsto samo ove nedelje. Pre sedam dana, bitkoin je vredeo manje od 10.000 dolara, a pre mesec dana 7.033 dolara, dok je pre godinu dana vredeo 767 dolara.

"Vrednost je zasnovana na potražnji, to je špekulativna delatnost, njegova cena se gleda u odnosu na običan novac, iza bitkoina je sistem mreža na internetu povezanih računara, koji verifukuju transakcije. Bitkoin ne morate jedan ceo da kupite, može da se deli do 100 milionitog dela. Da biste kupili jedan možete to da uradite na onlajn menjačnicama, kupuje se širom sveta, može se menjati za novac ili druge kripto valute", kaže Kamberi.

On kaže da s obzirom da je u jako ranoj fazi, potrebno je tehničko znanje da bi se moglo koristiti. Kao "teškoće", Kamberi navodi to što su transakcije nepovratne uz opasnost od rukovanja. Kaže da je sistem bezbedan.

"Zaštitini znak svih valuta je da su zaštićene kriptografijom, to je sistem koji je napadan sa svih strana, najsofticiraniji napadi su izvedeni, zbog toga što je necentralizovan skoro ga je nemoguće oboriti. Mogućnosti za prevaru i utaju novca su male, ceo sistem je transparentan, svako može da pristupi svakoj transakciji, ne i identiteima ljudi, ali može se pratiti svaka transakcija", objašnjava on.

Slovenačka policija potvrdila je da joj je kompanija sa sedištem u Sloveniji, koja se bavi kriptovalutama, prijavila nestanak velike količine bitkoina iz e-novčanika. Kamberi objašnjava da je to mogao da uradi samo neko ko radi u toj firmi i dobro je poznaje.

"Upali su u firmu preko nekog ko dobro poznaje i radi, sa njihovog novčanika su ukrali. Ako neko zna nalog i lozinku može neko umesto vas da pošalje bilo kome bitkoine, da biste kontrolisali svoje bitkoine, morate da ih držite kod sebe zaštićene kriptografskim ključem".

Kamberi kaže da svet bitkoina nije regulisan zakonskom regulativom, jer je, smatra, teško nametnuti regulativu za globalnu stvar na internetu. Kako je rekao, finska banka je poručila "da nije moguće ni potrebno regulisati jer je regulisana svojim algoritmom".

Na pitanje da li se nelegalni poslovi ili terorizam finansiraju putem bitkoina, Kamberi kaže da je moguće, ali da Interpol i druge organizacije rade istraživanja koja su pokazala da postoji deo transkacija kroz bitkoin iz kriminalnog miljea.

"Bitkoin nije anonima kriptovaluta, ceo sistem je na dlanu, sve je transparentno, dobijamo signale da kriminalci izbegavaju bitkoin jer ne verujem da je sredstvo za pranje novca. Dok god je na internetu teško je ustanoviti ko je vlasnik novčanika u kome su bitkoini. Policija je tu kada bitkoin prelazi iz digitalnog u analogni svet", objasnio je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da se dolazak kineske Alibaba grupe na srpsko tržište može očekivati u narednih pola godine.

"Kada govorimo o periodu dolaska 'Alibabe' u Srbiju, govorimo o narednih šest meseci", rekla je Matićeva za RTS, i dodala da će uskoro biti formirani operativni timovi koji će biti zaduženi za teme, online turizam, elektronsko plaćanje i za logistiku i distribuciju.

"Ako ta grupacija otvori logistički centar za ovaj deo Evrope to bi značilo ulazak 'Alibabe' na naše tržište", rekla je Tatjana Matić.

Ona je navela da je Srbija unapredila svoju regulativu, ali da na operativnom planu ima poteškoća na kojima će se raditi i dodala da je Narodna banka Srbije započela izmene zakonskih rešenja što je važno za elektronsko plaćanje i elektronsku trgovinu.

Matićeva je podsetila da je 5. decembra u Kini dogovorena saradnja između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Alibaba grupe, koja posluje u 156 zemalja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 02 decembar 2017 00:00

Svaki drugi u Srbiji prelazi ulicu na crveno

Svaki četvrti u autobusu ili tramvaju čita sajtove dnevnih novina na svojim mobilnim telefonima

Više od polovine građana Srbije prelazi ulicu na crveno svetlo na pešačkom prelazu, pokazuje istraživanje agencije Smart Plus Research u koje je sajt Danasa imao uvid.

Među njima 47,3 odsto nepropisno prelazi ulicu „ponekad“, dok 4,4 odsto to „često“ čini.

Istraživanje Smart Plus Research, obavljeno na uzorku od 1.050 ispitanika, pokazalo je i da svaki treći u Srbiji položi vozački ispit iz prvog puta, četvrtina iz drugog pokušaja, a skoro deset odsto tek iz trećeg. Četiri i više puta puta vozački je polagalo 6,1 odsto ispitanika, a više od 22 odsto ispitanika ne vozi uopšte.

Na pitanje ko su bolji vozači, skoro polovina ispitanika je odgovorila – podjednako i muškarci i žene, 44,5 odsto smatra da ipak muškarci bolje voze, a svega osam odsto je dalo prednost ženama.

U vožnji, prema rezultatima istraživanja Smart Plus Research, više od 60 odsto ispitanika ne koristi mobilni telefon, manje od osam odsto reklo je da koristi često, dok „retko“ to čini oko 60 odsto vozača.

Interesantno je da je prilikom ovog istraživanja skoro svaki drugi odgovorio da ne koristi sirenu tokom vožnje kada je gužva na saobraćajnicama, ponekad to čini njih manje od 40 odsto, a samo četiri odsto je priznalo da trubi drugim učesnicima u saobraćaju.

Radio tokom vožnje sluša više od 65 odsto ljudi, a svaki treći od njih, barem kako su rekli, na svom aparatu ima podešen Radio S.

Šta ljude nervira u gradskom prevozu?

Ono što ljude u Srbiji najviše nervira dok se voze javnim gradskim prevozom jeste gužva i nedostatak mesta za sedenje, barem je tako odgovorilo oko 40 odsto ispitanika u istraživanju agencije Smart Plus Research. Na nedostatak kiseonika žali se 28 odsto njih, na gužvu u saobraćaju 24,4 odsto, dok je svaki deseti rekao da ga ne nervira ništa. Oko četiri odsto ne voli da ih neko podigne sa mesta na kojem sedi u gradskom prevozu, a četvrtina ispitanika se uopšte ne vozi u javnom prevozu.

Svaki četvrti u autobusu ili tramvaju čita sajtove dnevnih novina na svojim mobilnim telefonima, skoro 12 odsto sa sobom u prevoz nosi knjigu, a osam odsto njih čita novine u štampanom izdanju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sto hiljada srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanije, i to za male pare i u lošim uslovima. I pored toga, država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje zakona o radu, navodi se u analizi organizacije “Clean Clothes Campaign”. Iz Vlade na kritike odgovaraju da obezbeđuju investitore kakve mogu.

“U predvorju Bangladeša” - tako Nemački Dojče Vele opisuje izveštaj ugledne međunarodne organizacije koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji, o situaciji u kojoj se nalaze radnici u Srbiji, a koji rade za poznate evropske kompanije.

Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje menadžera, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad… - sve to se nalazi u izveštaju organizacije “Clean Clothes Campaign”.

Srbija, kako se navodi, ne samo da ostaje nema na ovakve postupke, nego čak i svesrdno pomaže takve strane investitore.

“Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već je to i zemlja čija Vlada obezbeđuje velikodušne finansijske benefite: direktne subvencije za svakog zaposlenog, jeftino ili besplatno zemljište, prateću infrastrukturu, oslobađanje od poreza su samo neki od poklona za krupni kapital”, navodi se u izveštaju.

U Vladi i ne pokušavaju da demantuju takav opis. Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

“Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete i kakvi dolaze u tom trenutku. I onda ste suočeni sa tim da tim ljudima date makar neki izbor: Neki posao sa nekom platom ili nikakav posao ni sa kakvom platom”, navodi ona.

A samo dva sata pre ove izjave, premijerka je otvorila Beogradske investicione dane odakle je poručila da je Srbija pravo mesto za investiranje.

“Na listi 'Fajnenšal tajmsa' za privlačenje stranih investicija smo na prvom mestu od zemalja u regionu, prvi put smo najbolje rangirani i to nam daje prostor da kažemo investitorima da dođu u što većem broju i investiraju u Beograd i Srbiju”, poručila je premijerka.

I dok “Fajnenšal tajms” stavlja Srbiju na prvo mesto u regionu po investicijama, Dojče Vele nas po pitanju položaja radnika stavlja u rang zemalja jugoistočne Azije. I to zbog toga što Vlada, prema navodima “Clean Clothes Campaigna” dovodi investitore - po svaku cenu.

A da li u Vladi misle da na pogrešan način privlače investitore? “Apsolutno stojim iza toga kako je to vođeno i koja je bila filozofija iza toga kako su dovođeni investitori”, kaže premijerka Brnabić.

I investitori imaju svoju filozofiju. Kako se navodi u analizi “Clean Clothes Campaigna”, većina od 48 radnika koji su pristali da govore za istraživanje dobili su identičan odgovor kada su se pobunili na uslove rada: “Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.”

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mapa koja je osvanula na Redditu prikazuje bukvalni prevod srpskih gradova na engleski, i niko je nije shvatio ozbiljno. Ipak, nasmejala je i strance koji su tražili pojašnjenje mesta "Boobs Village" da bi mogli da bukiraju kartu.

Mapa je bukvalna i neka imena zaista nemaju nikakve veze sa značenjem imena gradova na srpskom jeziku. U pojašnjenju piše da Novi sad zapravo znači "novi zasad", a ne "new now".

Dato je i objašnjenje pojma Deliblato i objašnjeno je da je "deli" turcizam i da na srpskom znači "heroj".

Kada bi se na mapu ucrtala još neka mesta i delovi Beograda, to bi zvučalo ovako:

Bajina Bašta - Big guy's Garden

Sombor - Catfish Pine

Konjarnik - Horse Pastures

Bogatić - The Wealthy Village

Slankamen - Salty Stone

Mačkov kamen - Tomcat's Stone.

Izvor: Noizz.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top