Zoran Bulatović v.d. direktora RPK Sombor i Tamara Savović rukovodilac Sigurne kuće Sombor, potpisali su 8. novembra sporazum o saradnji, odnosno podršci privrede socijalnom preduzetništvu. Ekonomsko osnaživanje žena koje su bile ili bivaju ugoržene je kljućni faktor u rešavanju problema, a poslovni koncept kao što je socijalno preduzetništvo pogoduje kategoriji osoba koje su ranjive. Nakon potpisivanja ugovora Zoran Bulatović istakao je da će Komora kao institucija pomoći u uključivanju osoba nad kojima je izvršeno nasilje u društveni život kroz razne aktivnosti u stvaranju ambijenta kroz razne edukacije, radionice, promocije. Dok je Tamara Savović istakla da saradnja izmedju lokalnih institucija, privrednog sektora i nevladinih organizacija može da dovede do sinergije njegovih potencijala koji će rezultirati kvalitetnijim projektima u cilju poboljšanja rodne ravnopravnosti i ekonomskog osnaživanja žena.

Objavljeno u Somborske vesti

U periodu od 15. do 30. septembra prijavljeno je šest slučajeva nasilja u porodici na području opštine Odžaci, u kojima je intervenisao Centar za socijalni rad Odžaci u saradnji sa Policijskom stanicom Odžaci. U svim slučajevima izrečena je privremene mera zabrane prilaska i komunikacije sa žrtvom, kao i udaljenje nasilnika iz porodice.

centar-za-socijalni-rad-manjaCentar za socijalni rad Odžaci je dve žrtve nasilja smestio u Sigurnu kuću u Somboru, zbog postojanja opasnosti po život žrtve nasilja. Troškove njihovog boravka u Sigurnoj kući snosi opština Odžaci.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga, Zoran Bulatović i Rukovodilac Službe za zaštitu i podršku porodice Centra za socijalni rad, u okviru koje se nalazi Sigurna kuća grada Sombora, Tamara Savović, danas su u prostorijama Privredne komore održali sastanak na temu uspostavljanja dugoročne saradnje u cilju pružanja podrške privrednog sektora naporima koje ulaže Sigurna kuća sa ciljem da se osnaži i pruži podrška porodici kroz ekonomsko socijalno preduzetništvo.

Na sastanku je bilo reči o tome da se okupe privredni subjekti kako bi im se predstavio rad Sigurne kuće kroz projekte koji se realizuju, kao i ideja da se pri Sigurnoj kući formira socijalno preduzeće u kom bi se uposlile žene, korisnice Sigurne kuće ili one koje su u riziku od nasilja.

U narednom periodu dogovoreno je potpisivanje Sporazuma o saradnji između Sigurne kuće grada Sombora i Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga i organizovanje konferencija i debata na temu socijalno odgovornog poslovanja i pružanje podrške porodici u cilju njenog osnaživanja uz uključivanje Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade RS.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 24 jul 2017 00:00

"Volonteri za inkluziju" stižu u Sombor

Deset volontera iz Nemačke, Španije, Portugala, Japana i Srbije odazvalo se pozivu i u Somboru će od 31.7. do 13.8. održati kamp "Volonteri za inkluziju".

Poziv su volonterima uputili Inicijativa za razvoj i saradnju, Mladi istraživači Srbije i Sigurna kuća iz Sombora.

Zajedno će provesti dve nedelje u Somboru gde će okrečiti, oslikati ogradu i urediti dvorište Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja.

Kroz niz radionica i predavanja volonteri će učiti o gradu i zemlji u koje dolaze ali i društvenim problemima sa kojima se suočavaju, i pokušati da pruže mali doprinos u rešavanju nekih od njih.

Imaće priliku da budu i društveno aktivni, pa će tako učestvovati u čuvenoj somborskoj Dečijoj pijaci, organizovati radionice za decu migrante smeštene u prihvatnom centru, učestvovati u proslavi Dana mladih, organizovati internacionalno veče pod sloganom "Svi za istim stolom".

Nedavno, IDC je ustupio na korišćenje Sigurnoj kući u Somboru pet mašina za šivenje sa pratećom opremom u cilju pokretanja ekonomskog osnaživanja žena koje se nalaze u riziku od siromaštva, socijalne isključenosti i nasilja u porodici.

Tada je i nastala ideja o realizaciji volonterskog kampa kojim bi uredili prostor Sigurne kuće.

Ovaj kamp jedan je od 40 kampova koji Mladi istraživači Srbije organizuju ove godine kroz program "Mladi su zakon".

Kamp "Volonteri za inkluziju" podržali su i lokalni privrednici kao i Fondacija Ana i Vlade Divac i njihovi partneri kroz projekat "Help on the route" koji finansira Evropska Unija.

Izvor: B92

Objavljeno u Somborske vesti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković posetila je danas Sigurnu kuću u Somboru, gde je poručila da takve ustanove nisu konačno rešenje problema nasilja u porodici, već jedna od karika u kompleksnom sistemu zaštite.

Ona je istakla da udaljavanje nasilnika iz kuće treba da bude mera koja se najčešće sprovodi, kako je i predviđeno novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Poverenica se kroz razgovor sa stručnim timom somborske Sigurne kuće upoznala sa najčešćim problemima korisnica usluga i aktivnostima ove ustanove.

Janković je navela da sigurne kuće treba da postoje kao usluga u okviru hitnih mera zaštite, ali treba da budu i mesto gde se pružaju saveti i kompletna podrška ženama koje su u riziku od nasilja, ali i ženama koje su uspele da izađu iz tog začaranog kruga.

Janković je navela da je Sigurna kuća u Somboru primer dobre prakse, upravo uzimajući u obzir programe koje sprovodi.

Poverenica je dodala da je neophodno podići i nivo bezbednosne kulture svih zaposlenih u sistemu zaštite kroz adekvatne programe obuka, ali i unaprediti bezbednost objekata u kojima građani ostvaruju svoja prava ili koriste javne usluge.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U Sigurnoj kući u Somboru počela je realizacija projekta "Dan zajedništva", koji ima za cilj da ekonomski osnaži žene i pripremi ih za socijalno preduzetništvo.
U Sigurnoj kući u Somboru trenutno nema korisnica, ali ima aktivistkinja i volonterki koje su zajedno sa Udruženjem žena "Malina", PSS Sombor, Socijalnim preduzećem "Bio idea" i drugim partnerima, zasadile u plastenik Sigurne kuće kupine i maline, kako bi ohrabrile žene iz socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa da počnu proizvodnju.

Prvu sadnicu, sa svojim imenom na njoj, zasadila je Julijana Čatalinac iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

"Veoma sam srećna i zadovoljna zbog toga. Pogotovo što naš grad posvećuje dosta pažnje, čak bih rekla da je u vrhu u Srbiji, osobama sa invaliditetom i da se ne osećam marginalizovanom", kaže ona.

"Planiramo da u budućnosti Sigurna kuća postane ogledno edukativna učionica, gde će žene prolaziti praktičnu obuku u sadnji maline, kako bi samostalno započele sopstveni biznis i integrisale se u društvene tokove. To je i misija Sigurne kuće", kaže rukovodilac te ustanove Tamara Savović.

"Za nas je ovo važno zato što je socijalno predzetništvo jedna grana u povoju. Postoji tek nekoliko projekata koji su u tu svrhu realizovani i na teritoriji grada Sombora", kaže gradonačelnica Dušanka Golubović.

Uz poljoprivredne stručnjake, sa ženama će u učionicama raditi i socijalni radnici Sigurne kuće, kako bi im pomogli da shvate važnost ekonomske samostalnosti i socijalnog preduzetništva.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Centar za socijalni rad u Somboru i Sigurna kuća održali su u Bezdanu edukativnu radionicu o ekonomskom osnaživanju u sigurnom okruženju.

Bezdan nije slučajno izabran kao mesto održavanja radionice, već zbog toga što je veći broj žena iz Bezdana bio zbrinut u Sigurnoj kući u Somboru.

Na početku rada učesnicama edukacije se obratila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja se zahvalila Centru za socijalni rad i Sigurnoj kući u Somboru koji su organizovali radionicu koja je korisna za građane.

- Ekonomsko osnaživanje je naša neophodnost da preživimo u vreme tranzicije privrede koja je u stagnaciji i naše želje za ekonomskim razvojem. U tom smislu aktivnost svakog pojedinca i lično angažovanje na ekonomskom osnaživanju i lična angažovanost na realizaciji i uspešnosti nekog posla od velikog je značaja za lokalnu zajednicu. Međutim, posebno je važno ekonomsko osnaživanje žena koje na svaki način i u svakom društvu predstavljaju stub kuće bez kojeg nijedna kuća, nijedna zdrava porodica ne može da funkcioniše. Nažalost imamo nasilje u porodici i raznorazne društvene navike i ponašanjafrtz koja su neprihvatljiva sa stanovišta lokalne zajednice. To dovodi i do nekih neželjenih efekata, odnosno da žena bude smeštena u sigurnu kuću, što nije želja lokalne zajednice. Želja lokalne zajednice je da radi na preventivi, a ovo je dobar put ka tome, jer ekonomski osnažene žene neće morati da idu u sigurnu kuću jer će imati svoj posao, svoju egzistenciju. Na taj način žene će sebe izgraditi kao ličnosti koje će na svaki način predstavljati stub porodice i onemogućiti bilo kakvo delovanje koje onemogućava njihov integritet – kazala je gradonačelnica Golubović.

Tamara Savović, stručna saradnica Sigurne kuće kazala je da se Sigurna kuća trudi da bude inovativna i da pored osnovne uloge na zaštiti i zbrinjavanju žena nastoji da promoviše i mirovnu kulturu, pre svega zbog specifičnog geografskog položaja Sombora koji se graniči sa Mađarskom i Hrvatskom i zbog čega dolazi do povezivanja i mešanja različitih kultura.

-Kroz rad sigurne kuće u partnerstvu sa Fondom B92 izniklo je socijalno preduzeće „Dobra bašta“ koje se bavi organskom proizvodnjom u plastenicima. Realizujući ovaj projekat uverili smo se da je ženama osim psihološke i sociološke podrške potrebna podrška na ekonomskom osamostaljivanju i osnaživanju – navela Tamara Savović i dodala da je ovo prva radionica, te da je planirano da se i u ostalim somborskim selima organizuju radionice koje će žene podstaknuti da preduzumu korake ka ekonomskoj nezavisnosti.svo

U radioničarskom radu učestvovale su Ksenija Ćosić, predsednica preduzetnica Južnobačkog upravnog okruga, Maja Radu, novinarka – volonterka u Sigurnoj kući u Somboru i Blaženka Beronja,. ispred Udružnja žena „Feronija“ u Bezdanu.

Rad radionice pratio je i Vladimir Vukosav, direktor Centra za socijalni rad u Apatinu, sa kojim je najavljena saradnja, a najavljena je i namera Centra za socijalni rad u Somboru da postane regionalni centar koji će okupljati stručnjake Zapadnobačkog upravnog okruga, kako bi usluge u oblasti socijalne zaštite podigli na viši nivo.

Objavljeno u Somborske vesti

Još dve žene ubijene su juče u porodničnom nasilju u Srbiji, a broj ubijenih žena u ovoj godini, prema evidenciji Savetovališta protiv nasilja u porodici, porastao je na 20 žena i tri devojčice.

“Žene gube život u porodičnom nasilju i žrtve su svojih partnera, bivših partnera, dece, unuka, roditelja. Ugrožene su u svim životnim ulogama i svim svim životnim dobima od beba do poznih godina”, navodi se u saopštenju Savetovališta.

Savetovalište protiv nasilja u porodici apeluje i poziva sve da reaguju da se preveniraju ovakvi slučajevi i da se maksimalno pomogne svakoj ženi da iz situacije nasilja izadje i da se svaki nasilnik adekvatno kazni.

“Još jednom pozivamo sve institucije da se ozbiljno shvate svi pozivi u pomoć i da se maksimalno ubrzaju postupci pre svega sudski koji se odnose na nasilje u porodici. Takođe iskustva žena koje borave u Sigurnim kućama pokazuju da je bitno da se nasilnici iseljavaju i po kratkom postupku sankcioniše kršenje mera zabrane prilaska, kao i da se oduzima orujžje što se do sad i pored svih apela policije ne radi”, dodaju u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Sigurna kuća u Somboru educirala je zlostavljane žene kako bi se mogle ekonomski osamostaliti i same pomoći sebi.

Svaki 25. u mjesecu je "Narandžasti dan" dan borbe protiv nasilja nad ženama i djevojčicama. Privremeno sklonište u sigurnim kućama uglavnom pronalaze žene - žrtve fizičkog ili psihičkog zlostavljanja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da osnovu svake od tih vrsta nasilja čini ekonomska ovisnost, koja ženu sprečava da napusti nasilnog partnera.

Procjene su da je svaka peta žena u Srbiji u takvoj situaciji. Sigurna kuća u Somboru pomaže im da se financijski osamostale. Al Jazeerina ekipa posjetila je Dalidu Macuru, koja je živjela u malom mjestu, s troje djece, i došla u situaciju u kojoj su i ona i suprug ostali bez posla i emotivno se potpuno otuđili. Umjesto "Dalida", moglo bi stajati ime bilo koje žene iz sela Stanišić kod Sombora.

"Nekako dođeš u situaciju da se pomiriš sa tim da si tako bez para, da nemaš od čega, ne možeš... Jednostavno, ne vidiš izlaz nikakav", žali se Dalida.

'Djeca su plakala...'

Ona danas uzgaja organsko povrće, koje prodaje na lokalnoj tržnici. Tek je jedna iz skupine žena koje su prošle različite poslovne i motivacijske obuke u Sigurnoj kući u Somboru, kako bi se mogle ekonomski osamostaliti i izaći iz često naizgled beznadežnih situacija.

"Trpela sam u braku sve vrste nasilja, osim ono baš da me je tukao. Bilo je guranja, međutim dete je preživelo nekoliko puta tuču, i to ne mogu sebi nikad da oprostim što sam povukla tu prijavu kad su došli iz policijske uprave, ali tu je bilo drugo dete koje je plakalo, molilo. Njih je bilo sramota", priča Dragica Vasiljević.

Udružene, te žene prevazišle su osjećanje stida, ponižavanja i niže vrijednosti koje nezaposlenost sa sobom nosi, naročito u seoskim sredinama.

"Osećaju se manje korisnim i samim tim i trpe neko nasilje jer smatraju - 'pa da, to tako treba, ja sam za to kriva, naravno, pogrešila sam, i treba da me maltretira, i treba da me i fizički zlostavlja, i ekonomski, i on to bolje zna šta meni treba...' Kroz ove edukacije poslednjih godina žene su spoznale koliko nasilja trpe", objašnjava Ljiljana Gusić iz Udruženja žena "Udahni život".

Financijska ovisnost najmoćniji je sistem kontrole i osnova svakog nasilja, objašnjavaju u Sigurnoj kući u Somboru, koja je prva pokrenula program edukacije. Ovim ženama on je omogućio novi početak. 

Postoji rješenje

"Ovo sam ja znala ceo život da radim, ali nisam smatrala da je to nešto posebno. Tek kad smo završili sve te silne obuke, onda si shvatio, u stvari, da ti znaš da uradiš nešto što mnogi drugi ne znaju. I shvataš, u stvari, da si i ti koristan član društva i osnažilo me je mnogo", priznaje Dalida.

"Uz sve ovo što sam prošla kroz edukacije, shvatila sam da postoji rešenje, da treba da ga nađem, da treba sama da radim na sebi i da zgrabim priliku koja mi se pruži", dodaje Dragica.

U njihovom rodnom selu jedna sugrađanka dala im je na korištenje svoju 100 godina staru porodičnu kuću - da se tu smjeste i ožive je svojim novootkrivenim vještinama.

Izvor: Al Jazeera

Objavljeno u Drugi pišu

U nedelju su zasađene prve sadnice u "Dobroj bašti“ koja se nalazi u okviru sigurne kuće u Somboru.

“Dobra bašta” je socijalno preduzeće u nastanku, čiji će se profit trajno koristiti za finansiranje nove usluge somborske sigurne kuće – ekonomskog osnaživanja žena koje su preživele nasilje.

Tokom dana, održan je i prvi praktični trening iz organske proizvodnje, koji je, ženama kojima je potrebno ekonomsko osnaživanje, držala prof. dr Branka Lazić. Trening se odvijao u plastenicima „Dobre bašte“, koji će u buduće predstavljati i trening centar organske proizvodnje u okviru nove usluge somborske sigurne kuće. 

Na 200 kvadratnih metara pod dva plastenika zasađeno je 2.000 sadnica raznih sorti zelene salate i 15 kg luka. Povrće je sađeno na tradicionalan način, u skladu sa principima organske proizvodnje, pri čemu se pazilo na kombinaciju biljaka koje štite jedna drugu. U pitanju je način sadnje koji omogućava da se izbegne korišćenje veštačkih sredstava.

U prednjem dvorištu zasađeno je ukrasno, lekovito i začinsko bilje, takođe po tradicionalnim, organskim principima, koje će oplemeniti prostor i pružiti osnove za hortiterapiju stanovnicama sigurne kuće u Somboru. 

U sadnji su pomagali volonteri - zaposleni CSR-a, Fonda B92, Pokrajinske poljoprivredne stručne službe, novosadske firme GEA plant, konsultantkinja Aleksandra Vladisavljević iz preduzeća BIZZ d.o.o iz Beograda, kao i nezamenljivi Milana i Saša Kostić iz MKM Zelenila iz Novog Sada, koji su donirali dizajn otvorene bašte i pomogli da se zasadi nekoliko stotina sadnica lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja.

Pomenute aktivnosti predstavljaju deo projekta ONAsnaživanje koji je započeo u decembru 2013. Cilj ovog pilot projekta jeste da se uvede nova usluga ekonomskog osnaživanja u somborsku a zatim i druge sigurne kuće i da ona postane održiva. Projekat je rezultat partnerstva između Fonda B92, CSR Sombor i Smart kolektiva, finansira ga agencija Ujedinjeih nacija UNWomen, a nadovezuje se na kontinuirane aktivnosti Fonda B92 na izgradnji i opremanju sigurnih kuća. 

Zahvaljujući novoj usluzi u okviru sigurne kuće, somborski CSR ce moći da učini trajnijom podršku koju trenutno pruža ženama koje su preživele nasilje, s obzirom da je planirano da socijalno preduzeće “Dobra bašta” postane izvor kontinuiranih prihoda proizvodnjom i prodajom plasteničkog povrća odgajenom po organskim principima. Ovaj inovativni model podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova koji ga je uključio u Program za ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvoma nasilja u porodici i partnerskom nasilju, koji je usvojen u decembru 2014. godine.

izvor: B92

Objavljeno u Drugi pišu
subota, 23 avgust 2014 05:23

650 zlostavljanih mališana od 2013.

Čak 650 slučajeva fizičkog zlostavljanja dece prijavili su pedijatri od prošle godine, kada je počeo projekat stvaranja baze podataka o nasilju nad mališanima.

"Reč je o "onlajn" evidenciji koja je prvo uvedena u 13 domova zdravlja, a sada je imamo u 70", objašnjava, za "Novosti", dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

"Kad pedijatar posumnja na zlostavljanje, odmah ovo zabeleži u jedinstvenu elektronsku bazu, tako da podatke imamo na dnevnom nivou, a slučajevi se prijavljuju centrima za socijalni rad, koji preduzimaju dalje mere i stavljaju dete pod nadzor", dodaje. 

Prema rečima dr Mirjane Živković Šulović, iz ovog Instituta, u samo 13 domova zdravlja prošle godine prijavljeno je 350 slučajeva zlostavljanja dece, a dešavalo se da pedijatar prijavi više puta maltretiranje istog mališana! U prvoj polovini 2014. evidentirano je nešto više od 300 slučajeva. 

To praktično znači da smo ove godine došli do dve prijave za fizičko maltretiranje deteta dnevno, a kada bude umrežena cela Srbija, brojke će se verovatno duplirati. Time ćemo se približiti najcrnjem evropskom proseku od sedam zlostavljanih mališana na dan, pišu Novosti. 

"Plan je da za dve godine u elektronsku bazu bude umreženo svih 160 domova zdravlja i sve bolnice koje imaju dečja odeljenja. U toku je obuka lekara da prepoznaju simptome zlostavljanja i kako da reaguju. Obučava se i patronažna služba, jer patronažne sestre mogu da uđu u svaku kuću, nisu stigmatizovane i lakše mogu da ocene na licu mesta šta se dešava", kaže dr Živković Šulović. 

Pedijatri prijavljuju svaku povredu za koju veruju da je nastala pod sumnjivim okolnostima, u skladu sa protokolima koje je izradio Vladim Tim za prevenciju i zaštitu povređivanja dece. Njima je tačno definisan i način na koji se uzimaju podaci od roditelja, staraoca ili pratioca, a tokom obuke svi zdravstveni radnici upoznaju se sa specifičnim znacima koji ukazuju da je povreda nastala namerno. Po pravilu, sumnjive su opekotine, naročito od cigarete, i netipični prelomi kostiju, koji ukazuju na iživljavanje nad detetom. 

Mališan neće biti zadržan u bolnici ako mu se na licu vide tragovi šamara, ali hoće kad su povrede ozbiljne. Tada ga lekari, pod različitim izgovorima, izdvajaju iz porodične sredine, dok sve ne provere i prijave. Decu najčešće zlostavljaju ljudi iz najbliže okoline. Često su zlostavljana i hendikepirana deca, na kojoj roditelji ponekad iskaljuju bes zbog teške porodične situacije ili nemaštine, a ona ne mogu da svedoče kroz šta su prošla. 

Zlostavljači su i oni koji ne mogu da prepoznaju granicu između fizičkog kinjenja i telesnog kažnjavanja, kao i oni koji namerno maltretiraju decu. Oni su svesni svega što rade i opasni po okolinu. 

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, zatečena je podacima "Batuta": 

"Ako je tačno da je broj zlostavljane dece ovako velik, onda je to zastrašujući podatak koji treba da zabrine celo društvo. A ako je makar trećina slučajeva ponovljena, onda je to opet pitanje za državu i centre za socijalni rad - koja karika u lancu je zakazala? Kako je moguće da isto dete nekoliko puta bude dovedeno kod lekara zbog povreda zadobijenih zlostavljanjem, a da niko ne reaguje?!" 

U sigurnim kućama u svakom trenutku nalazi se bar 25 dece, kaže Stanojević, ali su ona mahom svedoci prebijanja majki. Samim tim i oni su tretirani kao žrtve porodičnog nasilja, jer su psihičke traume koje su doživeli velike. 

Prijava zlostavljanja iz godine u godinu sve je više ne zato što je više nasilja, već zato što se o njemu više ne ćuti, smatraju u Vladinom timu za prevenciju i zaštitu dece.

Za batine uslovna kazna

Policija je u prošloj godini podnela 90 krivičnih prijava za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, međutim tek trećina zlostavljača je i osuđena - njih 33. Od tog broja, čak 25 dobilo je samo uslovne osude, pišu Novosti.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top