četvrtak, 09 novembar 2017 00:00

Pet stvari koje štete jednako kao i pušenje

Svest o štetnosti pušenja globalno je sve rasprostranjenija, međutim, moderno vreme donosi niz faktora koji pušenje postupno pomeraju sa vrha liste smrtonosnih navika, upozoravaju američki naučnici.

Usamljenost - Novija istraživanja pokazuju da je socijalna izolacija jednako štetna po vaše zdravlje kao i ostale stvari na vrhu te liste, prenosi Independent.

Društvene mreže i sve ređe druženje "uživo" sa prijateljima i kolegama doveli su do toga da usamljenost poprima razmere epidemije.

Profesorka psihologije na Univerzitetu Brigam Jang, Džulijana Holt-Lunstad, kaže da je učinak usamljenosti na smanjenje životnog veka - kao da pojedinac dnevno popuši petnaest cigareta.

Sedenje - Sedenje kao način života tokom celog dana povećava rizik od obolevanja od više vrsta raka, pokazalo je istraživanje iz 2014. godine.

Svaka dodatna dva sata sedenja povećavaju rizik od obolevanja od raka debelog creva ili raka pluća, bez obzira na to vežba li pojedinac tokom dana.

Čak i uz redovno vežbanje, sedenje duže od osam sati dnevno povećava rizik od različitih zdravstvenih problema.

Manjak sna - Američki naučnici ustanovili su da 50 do 70 miliona stanovnika SAD pati od poremećaja spavanja. Nedovoljna količina sna, upozorio je 2015. godine profesor Valerij Gafarov, povećava rizik od moždanog i srčanog udara u jednakoj meri kao i svakodnevno pušenje.

Solarijum - Iako se korišćenje solarijuma čini kao varijanta sunčanja koju imamo pod kontrolom, može biti jednako opasno za organizam kao pušenje. Dermatolozi su još 2014. godine dokazali da preterano korišćenje solarijuma izaziva više slučajeva raka kože nego što pušenje izazove slučajeva raka pluća.

Nezdrava ishrana - Slatka i prerađena hrana bogata zasićenim masnim kiselinama utiče na razvoj potencijalno smrtonosnih bolesti, poput pušenja. Godine 2016. naučnici koji se bave istraživanjem smrtnih slučajeva kao posledice loše ishrane zaključili su da je stopa smrtnosti premašila one od alkohola, droge i duvana.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Miran noćni san je sve što želite nakon napornog dana. Ali, znate li da se ponekad čudne stvari događaju baš dok spavate?
Proverite da li vam se dešavaju neke od ovih neobjašnjivih stvari.

Sindrom eksplodirajuće glave - osoba se budi zbog snažne 'eksplozije' u glavi. Može čuti zvukove ili videti blesak. Iako nije opasno, stvarno je zastrašujuće.

Ponavljajući snovi - često su povezani s našim životom. Mozak ih stalno ponavlja. Nema pravog objašnjenja, ali se veruje da se snovi ponavljaju kako bi se s njima mogli suočiti.

Paraliza sna - vreme kada se probudite, ali ne možete micati mišiće niti razgovarati. Znate da je vaš um budan, ali vaše telo nije. Iako traje samo nekoliko sekundi, može biti zastrašujuće.

Pričanje u snu - čest fenomen i traje oko 30 sekundi. Obično se javlja u prva dva sata sna. Nije opasno, ali je neprijatno za ljude koji spavaju pored vas.

Vantelesno iskustvo - naziva se neuropsihološkim fenomenom. U ovom slučaju osoba se vidi izvan tela - svest je izvan tela i može videti telo kako leži na krevetu.

Mesečarenje - fenomen kad vaša svest spava, ali je telo budno. Tako, tokom spavanja, ljudi hodaju i čak mogu napustiti svoju kuću. Kada se osoba probudi, ne seća se ničega.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Planeta

Ušuškali ste se nakon napornog dana u krevet i počeli da tonete u san... Međutim, odjednom se trzate jer imate utisak da ste počeli da padate. Šta uzrokuje ovu pojavu?

Ovo pitanje jedno je od najčešće postavljanih na Guglu, pa svi znatiželjnici ovde mogu saznati odgovor. 

Neobičan nagli pokret vezan je za fenomen nazvan hipnagoško stanje, koji predstavlja tranzitivni period između budnog stanja i sna. U skladu sa time, trzaj je nazvan hipnagoški trzaj. Reč je o mioklonusu, odnosno brzim, nevoljnim pokretima mišića, piše "Independent". 

Dok tonete u san, dva različita moždana sistema dovode svoje uloge u ravnotežu kako biste prešli u besvesno stanje. 

Jedan od njih je retikularni aktivirajući sistem (RAS). Ova mreža ćelija nalazi se ispod moždane kore (korteksa) i pomaže u održavanju budnog stanja. 

Drugi je ventrolateralno preoptičko jezgro, smešten u donjem delu mozga, koji kontroliše san. 

Naučnici veruju da se ova dva sistema bore za prevlast u toku zapadanja u san. U tom trenutku takođe opada nivo transmitera serotonina kako bi svi glavni mišići u telu mogli da miruju. Ipak, to ne utiče na najmanje mišiće, poput onih oko očiju ili u zglobovima, usled čega celo telo može da se trgne, piše DNews. 

Prema drugim teorijama, u pitanju je evolucijski atavizam – reč je o sistemu koji je činio majmune bezbednim kada bi na drveću utonuli u san. 

Prema BBC-ju, hipnagoški trzaji najčešće se javljaju kod dece, ali ih doživljava većina ljudi. Ipak, ljudi ih u najčešće nisu svesni jer su suviše duboko utonuli u san u trenutku njihovog događanja. 

Za razliku od brzih pokreta očiju koji se događaju tokom REM faze, ova vrsta trzaja ne odražava vizije u snu.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
utorak, 24 februar 2015 13:43

Koliko dugo možemo da ostanemo budni?

Čovek koji doživi 78 godina, u proseku je proveo 9 godina ispred televizora, 4 godine vozeći auto, 92 dana na wc šolji i 48 dana upražnjavajući seks. Međutim, postoji jedna aktivnost na koju trošimo višestruko više vremena nego na bilo koju drugu. Naime, ako doživimo 78 godina, to znači da smo u proseku proveli čak 25 godina u spavanju.

Ako rešimo da odemo nekoliko koraka unazad, logično je da se zapitamo koliko dugo možemo ostati budni i kakve bi to posledice ostavilo po nas. 

“Potreba za snom je jača od potrebe za hranom” priča Erin Henlon, asistenkinja na univerzitetu u Čikagu “Kada ste umorni, vaš mozak će samo zaspati, bez obzira na to koliko želite da ostanete budni”. 

Zašto je potreba za snom toliko jaka, još uvek je misterija. 

“ Iako nam je svima jasno da je san neophodan u resetovanju organizma, konkretnu funkciju spavanja nauka još mora da istraži. “ kaže Henlonova. 

Dosadašnje studije su pokazale da adekvatna količina sna pozitivno utiče na imuni sistem, metabolizam i da nam pomaže da ostanemo zdravi. 

S druge strane, nedovoljno sna povećava rizik od dijabetesa, srčanih oboljenja i depresije. Ako smo danima budni, možemo postati paranoični, razdražljivi a nekad čak možemo videti stvari koje ne postoje. 

Nije redak slučaj da kada čovek dugo ne spava, počinje da halucinira i gotovo da gubi razum. Tako na primer vozači kamiona imaju termin “video sam crnog psa”, koji se javlja kada su za volanom preterano dugo i da su počele da im se priviđaju slike, slike koje ne postoje. Kada “vide crnog psa” znaju da je krajnje vreme da parkiraju kamion i odspavaju. 

Pored običnih muka sa nespavanjem, kod manjeg broja ljudi se javlja i jedna ekstremna nesanica. Naime, postoji retko oboljenje koje se naziva fatalna porodična nesanica. 

Od ove bolesti pati samo četrdesetak porodica na svetu. Ona se javlja kada defektni gen u mozgu prouzrokuje da se proteini u nervnom sistemu se tranformišu u njihove “zatvorenike” čime gube svoju normalnu funkciju. 

Ovi proteini smešnog oblika nanose ogromnu štetu organizmu. Oni dospevaju u nervno tkivo, prvo ga deformišu a onda i postepeno ubijaju, praveći rupe u mozgu koje liče na švajcarski sir. Ovo posebno pogađa deo mozga koji se naziva talamus koji kontroliše san. Odatle potiče nesanica. 

Osoba koja pati od ove bolesti može provesti dane u nespavanju, da se preznojava i da drhti. Posle nekoliko nedelja, osoba upada u takozvani “sumrak pre sna”. To znači da hoda praktično nesvesno, poput mesečara, a pošto nije u stanju da kontroliše neke mišiće, pojavljuju se tikovi. Nakon ovoga, nastupa demencija i na kraju smrt. 

Mora se reći da ljudi koji boluju od fatalne porodične bolesti u suštini ne umiru zbog nesanice, već zbog rasprostranjenog oštećenja u mozgu, ali nespavanje svakako može biti okidač. 

Iako se od obične nesanice ne može umreti, eksperimenti na životinjama pokazuju da i ona u određenim slučajevima može imati smrtonosan ishod. 

Osamdesetih godina, na univerzitetu u Čikagu, pacovi su postavljeni na disk iznad posude sa vodom. Eksperiment je tako izveden da je mozak pacova bio povezan sa diskom, tako da kada god on utone u san, disk se zarotira čime dovodi pacova u opasnost da upadne u vodu. Zbog toga su se pacovi, svaki put kada ih uhvati lak san i disk počne da se okreće, momentalno budili. 

Mesec dana kasnije, svi pacovi koji su učestvovali u eksperimentu su umrli. Razlog smrti nije sasvim jasan, ali se pretpostavlja da ima veze sa stresom, tj. sa tim da su se svaki dan po nekoliko stotina puta budili iz prvog sna. 

Sve nas ovo vraća na ključno pitanje – koliko dugo možemo da ostanemo budni. Verovatno najpoznatiji rekorder je Rendi Gardner iz San Dijega. On je 1964. imao 17 godina i tada je učestvovao u naučnom projektu kada je u budnom stanju izdržao celih 11 dana, tj. preko 264 sata. Kako su ga sve vreme pratili naučnici, njegov rekord se uzima kao zvaničan. Međutim, postoje priče da je u Engleskoj 1977. jedna žena bila budna čak 18 dana bez prestanka. 

Drugim rečima, nauka nije u stanju da nam pruži konačan odgovor na pitanje koliko dugo možemo ostati budni, a to je možda i dobra stvar. 

Koliko je štetno da pokušavamo na silu da ne spavamo, govori i podatak da je Ginisova knjiga rekorda u protekloj deceniji ukinula takmičenje za rekord u nespavanju.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 27 mart 2014 14:37

Manje sna, više kilograma

Istraživanje sprovedeno na deci staroj od 16 do 21 meseci ukazuje na povezanost kraćeg trajanja sna i povećanja unosa hrane.

Časopis "International Journal of Obesity" piše da je prekratak san povezan s većim rizikom za gojaznost i kod tako male dece.

Naučnici Univerziteta Koledž u Londonu pratili su trajanje sna, ishranu i telesnu masu dece iz više od 1.300 porodica.

U proseku su deca koja su spavala manje od 10 sati dnevno konzumirala 10 odsto više kalorija od svojih vršnjaka koji su spavali prosečno više od 13 sati dnevno.

Istraživači veruju da je uzrok tome uticaj nedostatka sna na regulaciju hormona povezanih sa apetitom.

Slična veza između prekratkog sna i gojaznosti je ranije uočena i kod adolescenata i odraslih osoba.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Planeta
sreda, 26 februar 2014 06:33

9 činjenica o snovima koje niste znali

Mnogo toga je i dalje nepoznato o spavanju. Zna se da se u mozgu dešavaju određene promene, ali to zašto i kako se dešavaju još je predmet spekulacija. Naročito misteriozni su snovi.

Snovi su se dugo smatrali sredstvom za prerađivanje informacija prikupljenih tokom dana, a sve više istraživanja potvrđuje te sumnje. 

“Noću mozak metaforički guta, vari i oslobađa se informacija, baš kao što creva čine s hranom”, objašnjava klinički psiholog Rubin Najman, specijalizovan za medicinu integrativnog spavanja i sanjanja na Univerzitetu u Arizoni. 

“Ono što mozak sačuva postaje deo onoga što jesmo.” 

Međutim, mnogo toga o snovima i dalje je nepoznato. Predstavljamo vam malobrojne činjenice do kojih je nauka do sada uspela da dođe.

Svi sanjamo cele noći

Verovatno ste od nekoga čuli da se snovi dešavaju samo tokom REM faze spavanja. Međutim, mi konstantno sanjamo, kaže Najman. 

Mi smo, doduše, više fokusirani na san tokom REM faze, ali to što u ostalim fazama ne “vidite” san ne znači da ga nema. 

Kako noć odmiče, periodi REM spavanja se produžuju, pa se većina snova dogodi tokom poslednje trećine perioda spavanja.

Insekti i ribe nemaju REM fazu

Iako se neki snovi dešavaju van REM faze, identifikovanje “brzih pokreta očiju”, kako se još zove ta faza, kod drugih vrsta vrlo je teško. Međutim, poznato je da svi sisari i reptili, kao i neke ptice zaista imaju REM fazu, pa to znači da verovatno i sanjaju.

Manje su šanse da ćete se setiti sna ako vas budi alarm

Trauma koju doživite kada vas probudi alarm može izazvati zaboravljanje sna koji vam je do malopre bio u mislima. 

Najbolji način da zapamtite šta ste sanjali jeste da dozvolite sebi da se polako probudite. Samo se nemojte previše truditi da zapamtite san, “jer što ga više jurite, to će lakše pobeći”, kaže Najman.

Ljudi koji pamte snove imaju drugačiju aktivnost mozga

Studija iz 2014. pokazala je više spontane aktivnosti u pojedinim delovima mozga, koji se redovno sećaju svojih snova, u poređenju s ljudima kod kojih to nije slučaj. 

Razlike nisu postojale samo tokom spavanja, nego i u budnom stanju ispitanika. 

Ranija istraživanja pokazala su da osobe koje pamte snove takođe više reaguju na zvukove tokom spavanja (i na javi) nego ljudi koji ne pamte snove.

Vaše telo reaguje na snove na isti način kao na javu

Pomalo je čudno kada se probudite ljuti na nekoga zbog nečeg što je uradio u snu. Međutim, biološki, ima smisla što vaša osećanja ostaju s vama čak i kad otvorite oči, kaže Najman. 

Recimo, može se desiti da vam poraste krvni pritisak, ili broj otkucaja srca, baš kao i u nekom stresnom scenariju dešavanja na javi.

Sanjamo u realnom vremenu

Uprkos mitu da snovi traju svega nekoliko delova sekunde, u stvarnosti traju od 20 do čak 60 minuta, kaže Najman. 

Oni koje sanjate početkom noći su kraći, a kasnije postaju sve duži.

Košmari nisu uvek vezani za strahove

Košmari su zastrašujući, ali strah nije jedino što ih pokreće. Studija sprovedena početkom ove godine, koja je obuhvatila 331 osobu, otkrila je da ružne snove mogu izazvati i osećaj zabrinutosti, konfuzije, tuge i krivice. 

Istraživanje je takođe pokazalo da muškarci češće imaju košmare vezane za fizičku agresiju i nasilje, dok se ženski fokusiraju na konflikte s drugim ljudima.

Vaši snovi nisu čudni, ako ih vi tako ne doživljavate

“Kada sanjate, bez obzira na to koliko je ‘čudno’, verovatno nemate takav osećaj. Tek kad se probudite, deluje vam da je san čudan”, kaže Najman. 

Porediti “čudan” san sa javom je kao porediti različite navike u ishrani u dve sasvim različite kulture, kaže on.

Možete “umreti” u snu, a da ipak preživite

Mnogi ljudi veruju u popularni mit da smrt u snu znači da ste mrtvi i na javi, ali Najman naglašava da to nema veze s realnošću. 

Zapravo, on podstiče ljude da istražuju. 

“Ako ikada budete imali lucidan san da umirete, slobodno se prepustite.” 

Neki koji su to iskusili, kaže on, nisu naročito oduševljeni iskustvom, budući da i posle “smrti” ostaju svesni, ali im je sve to ipak interesantno.

Izvor: HUFFINGTON POST

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top