Kompanija Nestle Adriatic je saopštila da je donela odluku o o dobrovoljnom povlačenju sa tržišta Srbije postojećih serija i formata Cipiripi kremova Duo, Nougat i Choco-Vanilla svih rokova trajanja do kraja oktobra 2018. godine.

"Ovaj postupak je mera predostrožnosti, nakon prigovora potrošača povodom prisustva komadića gume u Cipiripi Duo kremu 400g, proizvedenom 4. jula 2017. godine, lot broja 71856839 i datuma isteka roka 07/2018", saopšteno je.

Kako se dodaje, nakon detaljne analize je utvrđeno da je navedena guma u proizvod dospela iz proizvodne linije i da su preduzete sve neophodne mere kako bi se sprečilo da se takva situacija desi u budućnosti, o čemu je obavešteno i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Iako je u ovom slučaju interna procena bezbednosti hrane pokazala da konzumiranje ovih proizvoda ne predstavlja rizik po zdravlje potrošača, iz razloga predostrožnosti smo odlučili da dobrovoljno povučemo sve navedene Cipiripi kremove sa srpskog tržišta", navodi se u saopštenju i dodaje da se sve navedeno ne odnosi na ostale Cipiripi proizvode, ukuse i formate.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić rekao je da je prošle godine bilo 16.400 prigovora potrošača, što je za oko 1.900 više nego u 2015. godini.

Ljajić je tokom obilaska trgovinskog lanca DIS u Pančevu, povodom Svetskog dana potrošača, ocenio da je ostvaren napredak u oblasti zaštite potrošača u Srbiji i da su građani Srbije bolje informisani o svojim pravima.

"Od tog broja najviše je žalbi bilo na obuću, uglavnom sportsku, oko 20 odsto, dok se 12 odsto prigovora odnosilo na mobile telefone, sedam odsto na računare, šest na belu tehniku, a po četiri odsto na odeću, nameštaj i televizore", rekao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, vžana je uloga trgovaca koji se bore za lojalnost potrošača i izlaze u susret prigovorima.

"Plan je da se povećaju davanja za jačanje organizacija potrošača", rekao je ministar i dodao da je ove godine izdvojeno 15 miliona dinara, a da će sledeće godine u tu svrhu biti namenjeno 20 miliona dinara. Ljajić podsetio da je ranije u Srbiji bilo pet organizacija za zaštitu potrošača, a da ih sada ima sedam.

Međutim, Centar za evropske politike (CEP) u današnjem saopštenju povodom 15. marta - Svetskog dana prava potrošača, navodi da je pored proklamovanih prava i ostvarenog napretka na zakonodavnom planu, stanje zaštite potrošača u Srbiji još daleko od željenog nivoa.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Imaju li građani Srbije od Nove godine obavezu da plaćaju centralno grejanje? Ako pitate resorno ministarstvo - imaju, ako pitate udruženja stanara - nemaju.

Pojedina udruženja stanara iz nekoliko gradova Srbije rešila su da protiv lokalnih toplana podnesu prekršajnu prijavu, jer do 29. decembra sa korisnicima nisu potpisale pojedinačne ugovore o snabedevanju toplotnom energijom. A po zakonu su to morale da urade.

To što su im stanovi u protekle dve nedelje topli građani okupljeni u udruženja stanara vide kao dobru volju toplana. Sa njima, kažu, više nemaju nikakve ugovorne obaveze jer su stare prestale da važe, a nove, predviđene Zakonom o energetici, nisu potpisane. Toplanama je, uvereni su, sporna stavka o tome kako postajete korisnik i kako to prestajete da budete.

"E, tu je ona kvačica koju oni verovatno žele da izbegnu, jer će imati zakonsku obavezu da ponude građanima i kupcima i mogućnost priključenja i mogućnost isključenja. U ovom trenutku se ponašaju toliko monopolistički da je jednostavno kod njih nezamisliv način isključenja i vi ste primorani da koristite njihovu uslugu, pa kolika god cena bila", kaže Saša Kostić Saša Kostić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša.

Osim što je dopisom, još u julu prošle godine, upozorilo toplane da su dužne da do 29. decembra sklope pojedinačne ugovore sa korisnicima, Ministarstvo energetike dosad se o tome nije oglašavalo. Danas tvrdi da nije sve crno-belo - da su jedno ugovori, a drugo obaveze plaćanja.

"Podsećam da je daljinsko grejanje delatnost koja je definisana i Zakonom o komunalnim delatnostima, to je delatnost od opšteg interesa i na nju se, pored Zakona o energetici odnosi i Zakon o komunalnim delatnostima, koji vrlo jasno kaže da se obaveze zasnivaju onog trenutka kada komunalna usluga počne da se koristi“, objašnjava Zoran Predić, državni sekretar u Minisatrstvu energetike.

A način plaćanja korišćenja grejanja je priča za sebe, koja se pokreće svake zime zbog pritužbi na kvalitet grejanja i kvarova na toplovodnoj mreži. Otklanjanje jednog od njih u Francuskoj ulici u Beogradu, nije otklonilo i višegodišnji problem koji imaju stanari okolnih zgrada. Dva puta su im zbog havarija radijatori ove zime bili hladni.

"Pipinite... Radijatori su mlaki i onda smo prinuđeni da se dogrevamo, da li na peć, da li na klimu i da plaćamo povećanu potrošnju struje“, kaže Ljubica Trgovčević, stanarka zgrade u Dositejevoj.

Računi za struju, priča Ljubica, zimi su veći i za 3.000 dinara, dok se 12.000 za grejanje, plaća, pa se plaća.

Poštenije bi, smatra, bilo da se i ono naplaćuje po potrošenji. To je proces, objašnjavaju u ministarstvu. Iako postoje svi zakonski preduslovi potrebno je da i lokalne samouprave utvrde procedure.

"Tehnički, toplane su apsolutno spremne. Međutim, moramo biti svesni da imamo jedan veliki broj energetski neefikasnih objekata, stanova, stambenih zgrada pre svega, gde će prelazak na tu vrstu naplate po potrošnji verovatno značiti čak i veće račune od ovih koje plaćaju", kaže Predić.

Gradonačelnik Beograda na to nije imao šta da doda. Kaže da je grejanjem zadovoljan, a ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić dodaje da je važno da su građani zadovoljni.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 14 januar 2017 00:00

Apel "Vodokanala" potrošačima

Budući da je iza nas jedan talas izuzetno niskih temperatura, a da nas u narednom periodu očekuju slične, apelujemo na građane koji žive u kućama da blagovremeno toplotno izoluju svoje vodomere i unutrašnje instalacije, kako bi na taj način sprečili smrzavanje istih, što za posledicu ima kako nestanak vode, tako pucanje cevi i mernih uređaja.

Poželjno je da potrošači provere da li su vodomerni šahtovi dobro zatvoreni i da ih ne otvaraju bez preke potrebe, ukoliko je vodomer postavljen plitko ili se nalazi u podrumskim prostorijama bez prozora, potrebno je preko vodomera staviti neki termoizolacioni materijal poput dasaka, stiropora ili slame. Napominjemo da zavijanje vodomera u krpe ne predstavlja dovoljnu zaštitu.

Takođe se preporučuje da potrošači izvrše preventivnu toplotnu izlolaciju cevi u prostorijama domaćinstava koje se slabije greju ili uopšte ne greju, da dvorišne instalacije koje vode do česmi, garaža, šupa i izdvojenih objekata u ovom periodu drže isključene i ispražnjene. Vlasnici objekata u kojima se ne živi ili periodično boravi i u zimskom periodu nema potrošnje vode trebalo bi da iskontrolišu svoje instalacije i vodomere, da zavrnu ventile na vodomeru i ispuste vodu iz instalacija.

Ovom prilikom želimo da apelujemo na potrošače da prilikom uočavanja kvara, vode računa na kom delu instalacija je uočeno curenje. Ukoliko se kvar dogodi na vodomeru ili ventilima u vodovodnoj šahti, za čije održavanje je zadužen JKP "Vodokanal", potrošači su dužni da nas pozovu na dežurni telefon 025/464-224 i prijave kvar, kako bi terenske ekipe u što kraćem roku došle i otklonile kvar. Obzirom da zbog loših vremenskih uslova ima veliki broj kvarova molimo potrošače da imaju razumevanja. Međutim, ukoliko se kvar nalazi na kućnim instalacijama, za čije održavanje su zaduženi sami vlasnici objekata, potrošači treba da pozovu svog vodoinstalatera koji će sanirati isti.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 20 oktobar 2015 05:24

NOPS: Građani neće taksu za RTS

NOPS je pozvao Vladu Srbije da još jednom razmotri uvođenje takse za finansiranje RTS-a, imajući u vidu da građani uglavnom imaju negativan stav prema tome.

Imajući u vidu činjenicu da konačnu odluku o uvođenju i visini takse donosi Vlada Srbije, Nacionalna organizacija potrošača Srbije apeluje na nadležne organe da još jednom razmotre utvrđenu visinu i po mnogima sporan način utvrđivanja obveznika plaćanja takse.

NOPS poziva vladu da se ne usvajaju “laka” i “brza rešenja”, već isključivo ona koja su u skladu sa zakonima i u interesu građana Srbije. 

“Građani imaju pravo da odlučuju da li će i na koji način finansirati javne servise budući da se kroz njihovu osnovnu delatnost omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i pružaju sveobuhvatne medijske usluge”, navodi se u saopštenju NOPS-a. 

NOPS je objavio i rezultate ankete koji pokazuju da većina građana Srbije ne podržava plaćanje takse za RTS.

Kako je saopštio NOPS, od ukupno 1.677 potrošača koji su odgovorili na anketu, 64 potrošača (3,82%) je na postavljeno pitanje odgovorilo sa “Da”, 1568 potrošača (93,50%) je kao svoj odgovor izabralo “Ne”, dok je 45 potrošača (2,68%) izjavilo da “Nemaju jasan stav o navedenoj temi”. 

Pitanje je glasilo: Da li podržavate taksu kao način da se obezbedi finansiranje i nezavisnost javnih medijskih servisa? 

Na osnovu prikupljenih rezultata, stiče se sveobuhvatni utisak da potrošači ne podražavaju taksu kao način da se obezbedi finansiranje i nezavisnost javnih medijskih servisa, saopštio je NOPS. 

Grafički prikazano, odgovori na anketu se mogu predstaviti na sledeći način:

U sklopu ove aktuelne vesti, NOPS je takođe objavila, na svojoj stranici na socijalnoj mreži fejsbuk, i jednu sliku koja na šaljiv način ispituje mišljenje potrošača o kvalitetu programa javnih medijskih servisa. 

Svega nekoliko dana nakon objave ove slike, na istoj je zabeleženo: 2.119 potrošača je podelilo ovu vest sa svojim prijateljima (share), pri čemu je 14.964 potrošača izjavilo je da im se sviđa objavljena vest (like), pri čemu je 32.039 potrošača je pročitalo objavljenu vest. 

Uzevši u obzir navedene ankete i brojne negativne komentare potrošača, evidentno je da se građani Srbije protive uvođenju takse kao osnovnom izvoru finansiranja javnih medijskih servisa, navodi NOPS. 

Uvidom u komentare stiče se utisak da se potrošači zalažu da se finansiranje javnog servisa reši na način da deo rešenja budu operatori kablovkse televizije, dok bi za potrošače koji ne poseduju priključak za kablovsku televiziju rešenje moglo da bude potpisivanje ugovora sa javnim medijskim ustanovama - RTS ili RTV (za korisnike sa teritorije AP Vojvodine).

izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 11 oktobar 2014 05:16

Uvozimo i škart meso iz Evrope

Potrošači u Srbiji teško mogu "naoko“ da otkriju koliko je meso staro i da li je odmrzavano.

Iako veterinarski stručnjaci objašnjavaju da je takav komad mesa bledunjav, voden i iz njega curi usirena krv, jedino laboratorijska analiza može da potvrdi starost i kvalitet šnicle.

Zemlje EU dozvoljavaju da se smrznuto meso drži pola godine i ni dan više. Kako kaže Luka Stević, veterinar iz Šapca, naši uvoze meso koje je pred istekom roka i ovde ga prodaju.

"Uvoznici dodaju mesu razne aditive i ono izgleda lepo", priča Stević. - Oni nisu borci za građane, već gledaju samo svoj profit. Kad je nabavna cena niska, ništa ga drugo ne interesuje. Neće da nosi to meso kući i da jede. Veterinarska inspekcija vidi da li lepo miriše, a da li je nešto kvalitetno - ne vidi. Inspekcija uzima uzorke i nosi ih na analizu u validnu laboratoriju, jer jedino oni imaju upliv u svaku prodavnicu, mesaru, industriju. Obaveza jeste da to rade, ali ne znam i da li to rade. Oni moraju da proveravaju svaku pošiljku, a često nasumično biraju. Pa na hiljadu komada, uzmu dvadesetak uzoraka. Propusta, međutim, ima. 

Kako kaže Stević, aljkavost veterinarske inspekcije najbolje se vidi u pošiljci za Rusiju, kada su u paketima bile svinjske kože umesto šnicli. 

"Vizuelno i po mirisu ne možemo da utvrdimo koliko je meso staro, ali imamo institute i katedre za tehnologiju mesa", ističe Stević. - Za sve što se dešava odgovorna je veterinarska inspekcija na čelu sa rukovodiocima. Za propuste su krive moje kolege, i to je haos šta se događa u veterini. Ne uzimaju uzorke, ne pregledaju sve što treba, poturaju svašta. 

Bivši načelnik Veterinarske inspekcije SRJ Miroslav Stojšić, objašnjava da smrznuto meso ne može da ide u maloprodaju za potrošače, već samo u prerađevine od mesa. Smrznuto mogu da idu riba, piletina i ćuretina, a svinjsko, junetina, teletina, jagnjetina i prasetina, samo sveže, sirovo. 

"Evropa misli na svoje građane i potrošače, a kod nas toga nema", smatra Stojšić. - Mi smo uveli samokontrolu u klanicama, kao da će vlasnik sam sebe da kontroliše. 

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da meso koje se odmrzne posle šest meseci nije sveže meso. Kako kaže, uvozi se sve i svašta, a niko ne obaveštava kupce ko je obrađivao to meso, gde je stajalo, odakle su te životinje... 

"Zašto je naše meso, koje je sa naših farmi, manje vredno od onog koje se uvozi", priča Papović. - Inače, cena mesa kod nas mogla bi da bude niža i za 40 odsto, jer je to meso neko njima iz inostranstva gotovo poklonio.

IZVOR: NOVOSTI

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 19 septembar 2014 07:14

SAVET: Ne kupujte ništa do ponedeljka

Asocijacija potrošača Srbije preporučila je juče građanima da bilo kakve velike izdatke ili sklapanje ugovora na duži period odlože za period posle 21. septembra, kad počinje da se primenjuje novi Zakon o zaštiti potrošača. Naime, nove zakonske odredbe koje će od nedelje, odnosno ponedeljka, stupiti na snagu odnose se isključivo na kupovinu od dana primene.

Evropski standardi

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže za Kurir da će novi zakon o potrošačima u znatnoj meri stvoriti uslove da se evropski standardi u ovoj oblasti primenjuju i u Srbiji.

- Najzad su definisani instrumenti kojima će potrošač bit zaštićen, odnosno da ono što je platio mora da ima očekivani kvalitet. Tako će i posle šest meseci od kupovine moći da traži povraćaj novca, zamenu ili popravku, za robu čijim kvalitetom nije zadovoljan. Mnogi trgovci to neće pozdraviti, ali mislim da je vreme da se odvoji žito od kukolja kod njih - kaže Papović i ističe da savesnim trgovcima i kompanijama ovaj zakon ide na ruku jer dobrim uslugama mogu da zaštite svoj brend.

- Oni nesavesni neće ga pozdraviti jer će iz svojih rafova morati da uklone škart i nebezbednu robu, koje je na srpskom tržištu bilo ko pleve - kaže Papović.

On dodaje da su zakonom prava potrošača znatno proširena, ali i udruženja koja ih štite, te da odredbe neće zaštiti kupce robe iz sive zone.

- Potrošači ipak treba da znaju da se njihova zaštita ne odnosi na proizvode koje su kupili u sivoj zoni, ali i preko Fejsbuka, ukoliko nije utvrđeno da je profil otvoren od pravnog lica - kaže Papović.

Kolektivni interes

Pored jasno definisanih rokova za reklamacije, trgovci će biti u obavezi da vode posebnu evidenciju o primljenim reklamacijama. Pored toga, oblast usluga od opšteg ekonomskog interesa biće jasno i precizno definisana u pojmovnom smislu - elektronske komunikacije, snabdevanje električnom energijom, toplotnom energijom, vodom za piće, prevoz putnika u javnom prevozu, odlaganje otpada... Preduzeća koja se bave pružanjem ovih usluga biće u obavezi da formiraju posebne komisije za rešavanje reklamacija, a u kojima će svoje mesto imati predstavnici potrošačkih organizacija.

Novim zakonom definisaće se i pojam „kolektivni interes potrošača“.

Izvor: Kurir-info

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 30 jun 2014 04:17

Kupovna moć građana opada

Kupovna moć građana Srbije konstantno opada bez bilo kakvih naznaka da će se stanje uskoro popraviti, pokazuju podaci Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dok se trgovci ne žale i još vide svoju računicu.

Na pad kupovne moći utiču nezaposlenost, nizak životni standard, visoke cene roba i usluga, odsustvo najosnovnijih ekonomskih postulata, smatraju u toj organizaciji.

Prema mišljenju pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Mladena Alfirovića, zakon ponude i tražnje, koji diktira cene, ne funkcioniše zbog hroničnog nedostatka konkurencije i zatvorenog i monopolizovanog tržišta.

Pravni okvir više nije prepreka za dolazak velikih trgovinskih lanaca i jačanje konkurencije koja obara cene, ali je problem niske kupovne moći i dalje prisutan.

"Nijedan ozbiljniji trgovinski lanac neće doći u zemlju u kojoj je prosečna zarada nešto veća od 300 evra", ukazao je on.

Da bi se stanje popravilo, neophodno je raditi na unapređenju pravnog okvira, koji bi trebalo da stvori uslove za smanjenje nezaposlenosti, povećanje zarada, podizanje standarda i jačanje kupovne moći, smatra Alfirović.

"Korak po korak, zakon po zakon, sistemski treba rešavati nagomilane probleme. To ne može preko noći, ali veliki problem predstavlja konstantno odlaganje reformskih zakona, koje traje godinama unazad. Svi smo svesni da ovako više ne može, ali reforme se i dalje odlažu", rekao je on.

Prema podacima kompanije Delez Srbija (Delhaize Serbia), u njihovim trgovinskim objektima i dalje je stabilan broj posetilaca i iznos prosečnih računa.

Građani u Maxi supermarketima u procentu od oko 76 odsto račune plaćaju gotovinom, 22 odsto potrošaca plaća karticama, a svega dva odsto čekovima.

U hipermarketu Tempo, gde je znatno viša potrošacka korpa, taj odnos je drugačiji, pa tako tek nešto više od polovine potrošača račun plaća gotovinom, procenat onih koji koriste kartice je primetno veći nego u slučaju supermarketa, i kreće se oko 35 odsto, dok mogućnost odloženog plaćanja čekovima koristi oko 13 odsto potrošača.

U Delezu kažu da je ovaj odnos gotovo isti kao i pre godinu dana, uz miminalan porast broja transkacija kartica u svim formatima.

Potrošači u njihovim trgovinskim objektima najviše kupuju životne namirnice, a pored njih, u najprodavanije proizvode spadaju piće, konditorski proizvodi i sredstva za ličnu higijenu.

U lokalnim prodavnicama načešće se kupuju hleb, mleko, ulje, šećer, kafa i meso, dok se u hipermarketima pored osnovnih životnih namirnica, dodaju i sredstva za kućnu hemiju, ličnu higijenu.

U Delezu kažu da se poseldnjih godina u njihovim prodavnicama gotovo udvostručio promet artikala trgovačke robne marke, jer su potrošači stekli poverenje u te proizvode i uvideli da za manje novca mogu da dobiju jednak kvalitet.

Potrošači u trgovinskim objektima kompanije Mercator-S, najčešće se opredeljuju za artikle koji su na sniženju, ali se sve češće u korpi nađu i proizvodi trgovačke marke.

Kako su Tanjugu rekli u ovoj trgovinskoj kompaniji, jedan od elemenata olakšane kupovine u maloprodajnim objektima Rode i Merkatora, su uslovi plaćanja, kao što je odloženo plaćanje čekovima građana do 210 dana.

Da je potrošačima važna kontrola troškova govori i podatak o kontinuiranom rastu izdatih Pika kartica, koja kupcima omogućava i pogodnost odloženog plaćanja do 12 rata, bez kamate, na ceo asortiman, kažu u Merkatoru.

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan rast potrošačkih cena u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,7 dosto.

Međugodišnja inflacija je nastavila pad i u martu je iznosila 2,3 odsto, a glavni dezinflatorni faktor u narednom periodu, prema proceni PKS, biće niska domaća tražnja, dok će najveći pritisak na inflaciju vršiti rast regulisnih cen.

Promet robe u trgovini na malo, prema kvartalnim pokazateljima, uglavnom pokazuje rast, a jedino je u martu ove godine u poređenju sa prosekom iz 2013. zabeležen pad prometa i to za četiri odsto izražen u stalnim cenama.

Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u prvom kvartalu 2014. iznosila je 41.841 dinar i u poređenju sa prosečnom neto zaradom isplaćenom u istom periodu prošle godine, realno je manja za 1,6 odsto.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sa obmanjujućim i nasrtljivim poslovanjem i nepravičnim ugovornim odredbama potrošači se gotovo svakodnevno susreću, ali od njih nisu dovoljno zaštićeni. Novi Zakon o zaštiti potrošača uvodi efikasnije mehanizme nadzora i sankcionisanja nepoštenog poslovanja.

Zaštita – Svi smo svedoci nepoštene poslovne prakse kojima nesavesni trgovci dovode u zabludu potrošača, pružaju netačne informacije i ostavljaju pogrešan utisak kako bi naveli kupce da donesu odluku o kupovini koju inače ne bi doneli. Reklamiranje da je proizvod bez aditiva, da je proizveden u EU ili da je organskog porekla, a da to zapravo nije slučaj, samo su neki od primera. U ovu grupu spada i reklamiranje modela automobila koji se ne može kupiti po navedenoj ceni, obaveštenja mobilnog operatera o promeni paketa bez prethodnog pristanka potrošača ili besplatan kredit iza kojeg se kriju administrativni troškovi.

– Nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača sadrži celo poglavlje namenjeno ovoj temi, uključujući i sankcije za nesavesne trgovce. Dosad ovaj institut nije bio korišćen u praksi i mnoge nepoštene radnje na tržištu prolazile su nekažnjeno – kaže Mateja Đurović, ekspert za Pravo zaštite potrošača.

Ono što pak ostaje kao problem je činjenica da mnogi potrošači i ne znaju da su žrtve.

Telefonski marketing

Kada se trgovci građanima više puta obraćaju telefonom bez njihove saglasnosti i tom im prilikom nude robu, čestitaju rođendane, ili obaveštavaju ih da su srećni dobitnici nagradne igre na kojoj nisu ni učestvovali, mnogi tumače kao nasrtljivo, a samim tim i nepošteno. Nasrtljivo je i posećivanje potrošača u njegovoj kući ili stanu i ignorisanje njegovih zahteva da kupac napusti njegov dom i da ga više ne posećuje.

Lažno isticanje logoa

Isticanje zaštitnih znakova pojedinih institucija koje garantuju i simbolišu određen nivo kvaliteta bez odobrenja tih istih institucija, poput samostalnog isticanja logoa koji pokazuje da je određeni proizvod organskog porekla. Ovde spada i lažno reklamiranje da je proizvod napravljen u EU.

Agresivno nasrtanje na kupca da kupi proizvod

Nepošteno je obaveštavanje potrošača da će posao ili opstanak trgovca biti ugrožen, da neće moći da hrani ili školuje decu ukoliko ne proda proizvod. Stvaranje utiska da potrošač ne može da napusti poslovni prostor sve dok ne sklopi ugovor i iskorišćavanje nesrećnih okolnosti u kojima se potrošač našao, takođe je nepošteno.

Uticaj na decu

Nepošteno je i oglašavanje kojim se deca navode na to da kupe određeni proizvod, jer će bez njega biti lošiji od ostalih. Problematično je i oglašavanje kojim se deca navode da nagovore svoje roditelje ili ostale punoletne osobe da im kupe oglašavani proizvod.

Skrivanje informacija, nepošteni ugovori

Potrošač mora da zna šta tačno kupuje, pa je svaka nerazumljiva i dvosmislena informacija deo nepoštenog poslovanja. To je, takođe, i stavljanje nečitke deklaracije, napisane sitnim, bledim i mutnim slovima. Unošenje nepravičnih i štetnih odredbi u opšte i tipske ugovore, čiji je smisao stavljanje potrošača u neravnopravan položaj, dovođenje u zabludu, pa čak i materijalna šteta. Skrivanje važnih odredbi u tekstu na dnu strane napisanom sitnim slovima.

Proizvodi koji “leče”

Razne tvrdnje kojima se određenim proizvodima pripisuju brojna lekovita svojstva primer su nepoštene prakse, ukoliko ono što se reklamira nije istina. Iznošenje neverovatnih tvrdnji o gubitku kilograma „preko noći“, olakšavanju bolova, rastu kose, ali i reklamiranje da je proizvod bez šećera, konzervansa ili aditiva, da je dobar za srce, krvne sudove i slično, a da to nije dokazano.

Izvor: 24sata.rs

Objavljeno u Planeta

Novi zakon o zaštiti potrošača trebalo bi da se nađe pred poslanicima u novom sazivu skupštine, a u Pokretu za zaštitu potrošača Beograd ocenili su da je dobro što će taj dokument biti vraćen u početnu proceduru, jer je to šansa da se obezbedi neophodno usklađivanje sa regulativom EU.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, Petar Bogosavljević, rekao je Tanjugu da će potrošači izneti konkretne predloge i izrazio nadu da će naići na razumevanje nove vlade i budućeg ministra trgovine.

"Ima nekoliko detalja koji su veoma bitni a gde bi trebalo da se interveniše da bismo dobili odgovarajući Zakon o zaštiti potrošaca, i to pre svega onih odredbi koje se odnose na organizaciju potrošača i njihova prava koja su decidno utvrđena u direktivama EU, i kao takva treba da budu preuzeta", naglasio je on.

Prema njegovim rečima, treba unaprediti organizaciju nadležnih državnih organa i njihovu koordinaciju aktivnosti u ostvarivanju i zaštiti prava i interesa potrošača, posebno u delu vraćanja nadležnosti tržišnoj inspekciji.

Bogosavljević kaže i da organizacijama potrošaca treba obezbediti nadležnosti koje bi im omogućile da direktno obezbede zaštitu prava i interesa potrošača u komunikaciji sa pravosudnim organima i telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a ne da podnose prijave državnom organu u ime potrošača.

Načelnica odeljenja za zaštitu potrošača pri Ministarstvu trgovine, Vesna Novaković, izjavila je ranije Tanjugu da novi zakon predviđa šira ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa.

Nacrt novog zakona o zaštiti potrošača usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, a kao rezultat harmonizacije srpskog sa evropskim pravom, potrošačima će biti pružen viši stepen zaštite nego onaj koji pruža trenutno važeći zakon, navela je ona.

Inspektor u sprovođenju nadzora, kako je objasnila, proverava da li je trgovac predao potrošaču obrazac za odustanak od ugovora, vratio novac u slučaju odustanka od ugovora, da li evidentira reklamacije i odgovara na njih u zakonom predviđenom roku, da li nepošteno posluje...

Nacrt novog Zakona usklađen je sa evropskim regulativom, i to pre svega sa Direktivom 2011/83/EU o pravima potrošača i Direktivom 2013/11/EU o alternativnom rešavanju potrošačkih sporova koja je od ključnog značaja za unapređenje vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, istakla je Novaković.

"Cilj je potpuno usklađivanje srpskog potrošačkog prava sa najnovijim razvojem potrošačkog prava na nivou Evropske unije", kaže sagovornica Tanjuga i dodaje da će predviđeni institucionalni mehanizam omogućiti bolju primenu potrošačkog prava u praksi.

Nova zakonska rešenja stavljaju akcenat na jačanje upravno-pravne zaštite potrošača u smislu prepoznavanja nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima, kao i izricanje upravnih mera u posebnom upravnom postupku. 

"Ova novina je naročito važna, s obzirom na to da je do sada ova mogućnost bila sprovodljiva isključivo u sudskom postupku", rekla je Novaković.

Delovanjem na nivou organa uprave ostvaruje se efektivnija zaštita, upravni postupak je brži i efikasniji od sudskog, precizirala je sagovornica Tanjuga.

Takođe, jedan od važnih ciljeva novog zakona jeste jačanje potrošačkog pokreta i davanje većeg značaja udruženjima za zaštitu potrošača u definisanju i sprovođenju potrošačke politike.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top