Od 15. do 21. avgusta 2018. godine je prijava kandidata za anketare koji će biti angažovani na projektu Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Anketa će početi 1.oktobra i trajaće do 30. novembra 2018.godine. Prijava zainteresovanih kandidata vršiće se isključivo putem web aplikacije koja će biti postavljena na internet stranici RZS.

Više informacija možete pronaći na linku OVDE.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Inspekcija rada Srbije je za prvih sedam meseci 2018. na terenu zatekla 9,049 radnika „na crno“.

Koliko je tačno u Srbiji onih koji rade „na crno“, odnosno bez ikkavog ugovora, u Inspekciji rada Ministarstva za rad nisu mogli da nam kažu. Takvu evidenciju ne vode.

Ipak, kažu da im radnici svakodnevno prijavljuju ovakve slučajeve, ali da zbog straha da će ostati bez posla zahtevaju da ostanu anonimni.

Strah od otkaza glavni je i razlog što radnici često poslodavce u ovakvim situacijama ne prijavljuju.

„Ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“
Među onima koji su izgubili posao nakon prijave rada „na crno“ je Nikola Stevanović (23).

„Nisam imao ugovor o radu. Glavna poruka poslodavca bila je – ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“.

Kaže da se „desetak puta obratio inspekciji, pre nego što su izašli na teren.“ Pošto su posetili firmu, dobio je ugovor. Ispostavilo se – lažan.

„Dali su mi da potpišem papir koji nije imao potpis i pečat poslodavca. Potpisao sam to i svoj primerak nikad nisam dobio“, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

 

Kaže i da su mu pretili kada je tražio, bunio se i pitao.

Firma u kojoj je radio kasnije je zatvorena.

„Ljudi ovde pristaju da rade bez ugovora, za platu od 12-13,000 dinara. Nemaju od čega da žive, pa su primorani da pristaju na takve uslove.

Ja sam mlad, imam snage i želje da se borim. Ali, šta ćemo sa ostalima?“, priča nam Stevanović.

Obraćao se i portalu Radnik, koji pruža pomoć i savete u ovakvim situacijama.

Bolje i na crno nego nikako
Urednik ovog sajta Miloš Vučković za BBC na srpskom kaže da im se zaposleni svakodnevno obraćaju za pomoć, jer smatraju da su im prava uskraćena.

Ipak, kako kaže, mnogo je onih koji se na to ne odlučuju – zbog teške ekonomske situacije i visoke nezaposlenosti.

„Ljudi često smatraju da je bolje da rade i na crno za 20,000 dinara, nego da sutra nemaju čime da izdržavaju porodicu“.

Vučković kaže da „svako zna nekog ili je čuo da je neko ostao bez posla jer je inspekciji prijavio poslodavca“.

„Naravno, nešto od toga je istina, nešto su glasine, ali generalno, radnici u Srbiji, bar po našem iskustvu, ne prijavljuju poslodavce često“, priča Vučković.

Da je strah od gubitka posla glavni razlog što se zaposleni ne odlučuju na ovakav korak potvrđuje i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, objavljeno u maju ove godine.

Čak 40 odsto od 1,025 ispitanika je baš to navelo kao razlog, dok je 18 odsto reklo da ne prijavljuje jer misli da država neće kazniti poslodavca.

„Reci NE radu na crno“
Kako bi suzbili rad „na crno“, Ministarstvo rada pokrenulo je projekat „Reci NE radu na crno„.

U okviru njega, od 10. marta ove godine funkcioniše info-linija koja je do 1. avgusta zazvonila 5.866 puta.

Osim rada bez ugovora, na ovaj način radnici najčešće prijavljuju neisplaćivanje zarada i naknada.

Prijave su anonimne, a problem je, prema rečima Miloša Vučkovića što radnici nakon ovakve prijave ne mogu da saznaju šta se sa njom dogodilo, te da li je inspekcija izašla na teren.

„Kada prijavljuju poslodavce anonimno, radnici ne dobijaju broj prijave, pa samim tim ne postoji način da saznaju tok postupka“, kaže Vučković.

U slučajevima kada prijavu podnose zvanično – imenom i prezimenom, inspekcija je dužna da čuva anonimnost radnika.

Međutim, Vučković kaže da se događa da inspektori nenamerno prilikom posete prijavljenog poslodavca, otkriju identitet radnika.

„Kada inspektori zatraže podatke o konkretnom radniku, što rade kada odlaze po prijavi, poslodavac lako može da zaključi ko ju je podneo“, priča Vučković.

To se dogodilo Vladimiru Božoviću, prvom uzbunjivaču u privatnom sektoru u Srbiji.

On je poslodavca prijavio zbog, kako kaže, „enormne količine prekovremenog rada“, a nakon inspekcijskog nadzora, dobio je otkaz.

„Mi smo radili svakodnevno po 12 sati, bez slobodnog dana. Bili smo plaćeni za to, ali broj sati koji smo provodili na poslu prevazilazio je svaki zakonski maksimum.

Prijavio sam to inspekciji, a oni su, iako zakonski to ne smeju, otkrila moj identitet. Poslodavac je brzo našao način kako da me eliminiše“, priča nam Božović.

Bez ugovora često i ugostiteljski radnici
U trenutku kada je inspekciji prijavio poslodavca, Božović je bio zaposlen na neodređeno, ali na šestomesečnom probnom radu.

Pošto je probni rad okončan, ugovor mu nije produžen, zbog toga što, kako je poslodavac naveo, nije ispunio uslove.

„U redovnom tromesečnom izveštaju o zaposlenima, koji je bio nešto pre nego što sam podneo prijavu, navedeno je da sam među najboljima. Ipak, dobio sam otkaz“, priča Božović.

Ubrzo pošto je otpušten, sudskom odlukom vraćen je na posao do okončanja radnog spora.

Radni spor ipak nije okončan, pošto je Božović kasnije sam odlučio da napusti firmu.

Kolike su kazne?
Najviše radnika „na crno“ radi u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, te prehrambenoj proizvodnji, kažu nam u Ministarstvu za rad.

Poslodavci „uhvaćeni na delu“ dužni su da odmah radnicima zasnuju radni odnos. Inspekcija protiv njih podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a sudije odlučuju o kaznama.

One za pravna lica iznose iznose između 800,000 i dva miliona dinara, odnosno između 300,000 i 500,000 za preduzetnike.

Prema Vučkovićevim rečima, nisu retke situacije da su te kazne znatno manje.

Sve dok u Srbiji nezaposlenost bude visoka, a ljudi „trbuhom za kruhom“ budu odlazili u inostranstvo, donkihotovska borba sa suzbijanjem faktičkog rada biće nastavljena, a radnici će pristajati na bilo kakve uslove.

Jer, smatatraju mnogi – bolje je i „na crno“, nego nikako.

Izvor: BBC na srpskom

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Među predstavnicima 22 grada i opštine koji su u beogradskoj Palati Srbije sa republičkim ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem potpisali ugovore po konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, našli su se i Somborci.

U ime Sombora, ugovor za projekat „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“ potpisao je zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Na javnom konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, u okviru dela B konkursa, Gradu Somboru odobren je projekat za realizaciju aktivnosti za razvijanje usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju. „Mlad se promeni za posao pokreni 4.0“.

Ministarstvo omladine i sporta u okviru dela B konkursa odobrilo je šest projekata a somborski je ocenjen sa najviše bodova i za isti je odobren iznos od 2.196.000 dinara, dok je rok za realizaciju aktivnosti 31. januar 2019. godine. U saradnji sa Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih do januara 2019. godine, mladi će imati priliku da budu učesnici niza aktivnosti kao što su obuke za deficitarna zanimanja, trening za jačanje kompetencija za radni angažman u organizacijama civilnog društva, obuka za pokretanje sopstvenog biznisa, obuka za pisanje projekata finansiranih iz sredstava EU i drugih međunarodnih fondova. Kao i do sada, mladi će kroz aktivnosti Karijernog info- kutka imati podršku omladinskih radnika koji će im pružiti podršku pri pisanju radne biografije, propratnog motivacionog pisma kao i tokom aktivnog traženja posla.

Sve aktivnosti realizovaće Kancelarija za mlade Grada Sombora sa partnerima Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Prema podacima Sindikata medicinskih sestara i tehničara, godišnje ih ode više od 1000. Medicinske sestre i tehničari poručuju da je pet do dvanaest da se njihov položaj u Srbiji poboljša - i tu nisu u pitanju samo zarade, već i uslovi rada. U suprotnom, trpeće zdravstveni sistem i pacijenti.

Zašto medicinski radnici Srbije ostavljaju svoje bele mantile i odlaze? Miroslav Zelić 24 godine radi u Domu zdravlja u Subotici, ali od oktobra će svoj posao nastaviti u Irskoj.

"Moja osnovna plata je 45.000 dinara pošto imam visoko obrazovanje i to je to, nema nikakvih dodataka, to je ono što dobijam, što smatram da za ono što rade sestre i tehničari nije dovoljno", kaže Zelić.

Njegova koleginica iz Vrbasa, Slavica Dimitrijević, ispratila je prošle godine 25 sestara u inostranstvo. I ona je spremna da krene za njima, iako je u bolnici u Vrbasu provela 30 godina.

"Ja i dalje učim italijanski jezik, pa kad bude prilike, ja ću otići... U međuvremenu sam završila i Ekonomski fakultet i tražim izlaz iz ove situacije", kaže Dimitrijevićeva.

Slavica i Miroslav imaju po tri decenije iskustva, i njih ne mogu lako zameniti novi medicinski radnici.

"Ono što nije dobro jeste što odlaze oni koji imaju visoke škole, master studije, sestre i tehničari sa dragocenim iskustvom", navodi Ivanka Adžić iz Udruženja zdravstvenih profesionalaca.

Predsednik Srbije je, pre nekoliko dana u Vrnjačkoj Banji, dao je obećanje medicinskim sestrama.

"Za najviše tri, tri i po meseca možete da očekujete značajna povećanja i tu nećemo stati, stalno ćemo povećavati da ostanete ovde i brinete o našim pacijentima", rekao je tada Vučić.

"To je pet do 12, ako se ne uradi to, naše kolege, svih 50.000 koliko ih ima u zdravstvu, mogu da odu u druge zemlje jer ih jedva čekaju", kaže Dragica Dašić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

Predsednik nije precizirao šta je znatno povećanje, ali trenutno, plate medicinskih sestara daleko su ispod zvaničnog proseka.

"Prosečna zarada je oko 35.000 dinara, niže su u domovima zdravlja, u bolnicama nešto veća, u zavisnosti od posla ali većinu tog novca sestre ne nose kući jer su i one opterećene brojnim kreditima", dodaje Dragica Ćurčić iz Sindikata medicinskih sestara.

Uči se najčešće nemački jezik, a da bi ostale u Srbiji, medicinske sestre traže da njihov rad bude prepoznat.

"Imate situaciju da medicinske sestre u zemlji Srbiji nisu prepoznate, njihov status nije zakonom regulisan, njihove usluge se ne vide, ne plaćaju se i one se negde podrazumevaju", navodi Dinja Otašević iz Udruženja medicinskih sestara.

Da medicinske sestre nisu prepoznate, pokazuje i saopštenje Lekarske komore Srbije u kojem na pitanja N1 o odlasku medicinskih sestara stižu podaci o lekarima.

Stav LKS je da svakako moramo zajedno raditi na popravljanju radnog ambijenta za sve zdravstvene radnike, a posebno lekare, kao nosioce zdravstvenog sistema i predstavnike najodgovornijeg zanimanja.

Odlazak medicinskih sestara i tehničara otežaće posao lekarima, koji bez tog osoblja praktično ne mogu da rade. A odliv preti da ugrozi i nove generacije koje neće imati ko da uči.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Frizerski salon Maja Stil No1 (trg Sv. Đorđa 1, ispod Gradske kuće) traži muško-ženskog frizera, kao i kozmetičarku poslove manikira, pedikira i depilacije.
Zainteresovani treba da dođu lično u salon.

Radno vreme salona je radnim danima od 7.30 do 20, subotom od 7.30 do 15 i nedeljom od 8 do 13 časova.

Objavljeno u Izdvojeno

Prijavljivanje za prekvalifikacije u IT sektoru počelo je danas i trajaće do 22. jula, a otvoreno je 775 mesta za nezaposlene sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

it-sektor-1Prijavljuje se preko sajta www.itobuke.rs. Uslov je da su kandidati na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, da imaju najmanje završenu srednju četvorogodišnju školu, sklonosti za informatičko programiranje, da poznaju rad na računaru i engleski jezik najmanje na A2 nivou.

Specijalističke informatičke obuke će se održavati u deset gradova širom Srbije. Zainteresovani kandidati, bez obzira u kojoj filijali NSZ su evidentirani, mogu se prijaviti samo za jednu obuku, na lokaciji koju procenjuju kao odgovarajuću.

Svi prijavljeni kandidati će proći prvi krug selekcije kroz online testiranje koje će biti sprovedeno u avgustu, dok će finalni izbor kandidata vršiti izvođači obuka.

Predviđeno je održavanje 250-400 časova obuke i 20 radnih dana (80-160 časova obuke) prakse kod poslodavca.

Detaljnije informacije mogu se videti ovde.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Savet za zapošljavanje grada Sombora, kao savetodavno telo u procesu priprema novog kruga stipendiranja studenata u školskoj 2018/2019. godini, danas je razmotrio dopis somborske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) o deficitarnim strukama na području somborske filijale, odnosno grada Sombora.

U dopisu somborske filijale NSZ, na zahtev Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora, navedeno je da se ne može izdvojiti nijedno zanimanje za koje bi se moglo reći da je deficitarno „jer od početka tekuće godine NSZ – filijala Sombor, nije imala nijednu nerealizovanu prijavu potrebe za zapošljavanjem određenog kadra koji nije imala na evidenciji nezaposlenih lica. Dosadašnje iskustvo i očekivane potrebe za područje koje pokriva somborska filijala, upućuju na zanimanje iz oblasti informacionih tehnologija, mašinstva građevine i farmacije“, navedeno je u odgovoru NSZ – filijala Sombor.

Članovima Saveta za zapošljavanje je predočeno da su u tekućoj školskoj godini kao deficitarna zanimanja sa više bodova, bodovana zanimanja dipl. inženjer elektrotehnike i računarstva, dipl. profesor matematike, dipl. inženjer mehatronike, dipl. socijalni radnik i dipl. inženjer poljoprivrede – zaštita bilja.

Na predlog predsednika Saveta Save Dojića, nadležnoj komisiji biće predloženo da se navedena lista deficitarnih zanimanja dopuni zanimanjima: dipl. profesor fizike i inženjer prehrambene tehnologije.

Savet će nadležnoj komisiji predložiti i da se preispita pravilnik na osnovu kojeg se boduju prijave studenata i to tako da se boduju prijave studenata druge, treće, četvrte i starijih godina studija, a ne kao do sada i prijave studenata prve godine fakulteta.
Na 5. sednici Saveta za zapošljavanje grada Sombora zaključeno je i da je potrebno raditi na tome da se preduzeća zainteresuju za dualno obrazovanje i mogućnost obavljanje prakse srednjoškolaca u firmama, te da je potrebno i preispitati potrebu za pojedinim profilima u srednjim školama

Objavljeno u Somborske vesti

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisali su konkurs za upis 351 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Na obuku će biti primljeni kandidati sa 22 područja policijskih uprava u Srbiji, među kojima se nalaze i područja Policijske uprave u Somboru odakle će na obuku biti upisano 25 kandidata.

Da bi se prijavili na konkurs, kandidati moraju da budu državljani Republike Srbije i prijavljeno prebivalište na njenoj teritoriji najmanje godinu dana neprekidno pre dana podnošenja prijave na konkurs. Takođe, potrebno je da imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji organizacione jedinice za koju se raspisuje konkurs.

Kandidati moraju da budu starosti između 18 i 24 godine i završenu četvorogodišnju srednju školu, kao i važeću nacionalnu vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom “B” kategorije. Lice koje se prijavljuje na konkurs mora da ispunjava kriterijume zdravstvene, psihološke i fizičke sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radnom mestu u statusu ovlašćenih službenih lica i ne smeju da postoje bezbednosne smetnje u skladu sa Zakonom o policiji.

Procedura izbora kandidata traje od jednog do tri dana i sastoji se od opšteg lekarskog pregleda, kvalifikacionog ispita i specijalističkog lekarskog pregleda.

Kandidati koji budu pozvani, polagaće kvalifikacioni ispit koji se sastoji od provere jezičke kulture i pravopisa srpskog jezika, zatim provere psihološkog, bazično-motoričkog statusa i intervjua.

Ceo tekst konkursa sa svim detaljima pronađite – OVDE.

Izvor: nasemeto.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor ove nedelje posreduje za sledeća radna mesta

U Somboru:

- Knjigovodstevni administrator
- Vozač C i E kategorije
- Radnik u stočarstvu
- viljuškarista
- Kontrolor na liniji tehničkog pregleda
- Električar
- Pekar
- Konobari
- Službenici obezbeđenja

U Apatinu:

- Vozač autobusa
- Pomoćni pekar
- Poslovođa u rasadniku

U Kuli:

- Radnik u poljoprivrednoj apoteci
- Radnici na obradi povrća
- Prodavci

U Odžacima:

- Službenik obezbeđenja

Objavljeno u Somborske vesti

Češka vlada, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, usvojila je proširenje režima olakšanog zapošljavanja stranih radnika na Srbiju, gde bi češka preduzeća po olakšanoj i ubrzanoj proceduri mogla da potraže i zaposle 3.000 radnika godišnje.

Pilot program kontrolisanog zapošljavanja stranih radnika Češka je započela 2016. sa Ukrajinom, iz koje 20.000 radnika godišnje dobija po uprošćenoj proceduri kartu zaposlenog. Usledili su Filipini i Mongolija, pre svega zbog deficita mesara, sa po 1.000 ljudi, a sada je otvoren i program za Srbiju.

"Ambasada Češke u Beogradu u ovom trenutku prima oko 1.000 zahteva godišnje, ove godine je već primila 700 zahteva. Češka ambasada u Beogradu moći će da obradi čak 3.000 zahteva godišnje za kartu zaposlenog za kvalifikovane radnike iz Srbije", saopštilo je nakon sednice vlade češko Ministarstvo spoljnih poslova.

Olakšano zapošljavanje srpskih radnika u češkim preduzećima, obavezno po istim uslovima i za iste plate kakve u njima imaju Česi, zahtevala je od vlade još prošlog leta Privredna komora Češke, pošto češka preduzeća zbog niske nezaposlenosti teško nalaze češke radnike, a procenjuje se da će čak 194.000 od ukupno 280.000 slobodnih radnih mesta morati da popunjavaju stranci.

"Srbija je dalja zemlja procenjena kao adekvatna da se uvrsti u program i to kako sa aspekta bezbednosti, tako i sa aspekta potencijala buduće migracije zaposlenih", saopštilo je češko ministarstvo.

Preko olakšanog režima koji bi za Srbiju trebalo da važi od septembra ove godine, češka preduzeća sa više od 10 zaposlenih koja posluju najmanje dve godine u proizvodnji, uslugama ili javnom sektoru, uz preporuku agencije Čehinvest, mogu da traže kvalifikovanu radnu snagu i u Srbiji, a za konkretne radnike koje nađu, zatraže i dobiju kartu zaposlenog i radnu dozvolu.

Preduzeća su dužna da radnika zaposle na najmanje godinu dana i to po istim uslovima i uz istu platu kakvu imaju češki zaposleni, a ako preduzeće traži više od 30 radnika, mora da postigne dogovor sa predstavnicima lokalnih vlasti u mestima gde će radnici biti smešteni.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak 53,7 odsto žena u Srbiji je radno neaktivno - nemaju posao, ali ga ni ne traže, pokazuju podaci istraživanja koje je sprovela Parlamentarna budžetska kancelarija u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku.

Iako je u 2017. zaposleno 127 hiljada žena više u odnosu na 2014, za te tri godine nije se znatno smanjio jaz između žena i muškaraca u pogledu stepena zaposlenosti.

U 2017. godini nezaposlenih muškaraca je 12,8, a žena 14,3 odsto.

Postoji nekoliko razloga za visoku stopu neaktivnosti žena, a ona je jednim delom posledica i razlika u starosnoj stukturi - oko 25 odsto žena je starije od 65 godina, dok je kod muškaraca to slučaj u 20 odsto.

Najveći razlog za neaktivnost je svakako broj penzionisanih ljudi, oko polovine neaktivnih na tržištu rada.

Ostali važni razlozi su školovanje, obuke, bolest, nesposobnost za rad.

Takođe, uočava se da žene u većoj meri od muškaraca ne učestvuju na tržištu rada zbog brige o deci ili bolesnim licima ili zbog drugih ličnih i porodičnih razloga.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pokretanje posla nije nimalo jednostavan proces, ali sa druge strane nije ni nemoguća misija. Ono što je na početku bitno napomenuti jeste da, ukoliko u prvi plan stavite isključivo materijalnu korist, takvi poslovi se često mogu završiti i pre nego što se započnu. Da biste uspeli u biznisu koji želite da pokrenete, potrebno je da osim novca, koji će naravno doći kao posledica vašeg rada, fokus stavite na ostvarivanje poslovnog i životnog uspeha, zadovoljstva i sreće. Takva vizija i način izvršavanja strategija, vodiće vas ka sigurnom uspehu u pokretanju posla.

Kako biste krenuli i pomerili se iz nulte tačke, neophodno je da odgovorite na pitanje „Zašto mi je bitno da pokrenem svoj posao?“ „Zašto želim da postanem vlasnik svog života?“
Na ovaj način videćete koji su pravi razlozi pokretanja posla i moći ćete bolje izdefinisati kako životnu misiju, tako i poslovnu.
Koja su to pitanja na koja sebi morate dati odgovor ukoliko želite da pokrenete uspešan i profitabilan biznis? Pređimo detaljno na svako od njih.

1. Imam nekoliko ideja, ali ne znam koju da realizujem?
Ukoliko još uvek niste sigurni koja od ideja koje vam se motaju po glavi ima najveći potencijal, odgovori na sledeća pitanja mogu vam pomoći da izaberete početnu ideju i pretvorite je u profitabilan biznis.

2. O čemu maštate?
STRAST – Šta je to o čemu volite da pričate, šta volite da radite i šta vas toliko ispunjava da imate utisak da biste to satima mogli da radite? Za šta vas ljudi najčešće zovu da im date predlog? Oko čega ih savetujete?
VEŠTINE – Šta je ono u čemu ste najbolji? Za koje veštine dobijate pohvale od prijatelja i porodice? Zamolite nekoliko svojih bliskih kolega da nabroje vaše top 3 veštine.
Ne zaboravite da ulaganjem u sebe ulažete i u vaš posao. Danas postoji veliki broj besplatnih kurseva (Udemy, Coursera, Open2Study i dr.) na kojima možete naučiti sve što je potrebno pre nego što uložite konkretan novac u posao. Takodje ne zaboravite da ste najvažnija karika vašeg biznisa upravo VI.

3. Da li je zaista moguće početi od nule?
Naravno da jeste. U tom slučaju potrebno je da odlučite na koji način želite da prikupite početni kapital. Ukoliko ste definisali šta je to čime želite da se bavite, kakav posao pokrećete, vaš biznis plan i ideju možete prezentovati kroz različite programe. Pokreni se za posao nudi novčanu podršku za pokretanje posla i podršku preduzetničkih ideja, podsticaje države, EU fondove i slično. Pored postojećih programa, uvek postoji mogućnost da nađete nekoliko klijenata i krenete sa radom.

4. Kada ću početi da zarađujem?
Napravite sistem, definišite svoj flow novca i potencijalne izvore prihoda. Bitno je da uvek imate plan za pasivni prihod. Kada uletite u preduzetništvo, doći će mnoštvo stvari koje niste očekivali, zato dobro razmislite šta je ono što može da vam donosi pasivan izvor prihoda. Zatim napravite nekoliko strategija koje vas mogu dovesti do vašeg cilja. Cilj je nemoguće menjati, ali zato uvek imamo veliki broj strategija koje vas mogu dovesti do željenog cilja i ostvariti vašu viziju. U zavisnosti od toga koliko ćete slobodnog vremena i truda uložiti u posao koji pokrećete zavisi i koliko brzo ćete početi da zarađujete od istog. Planirajte, organizujte, kontrolišite ostvarenje vaših rezultata i korigujte ono što vam se ne dopada i svakim danom bićete bliži profitabilnom poslu.
Nemojte da vas obeshrabre komentari rodbine i prijatelja koji već godinama stoje u mestu i koji misle da je danas sve moguće jedino preko veze i to samo za one odabrane ili rođene pod srećnom zvezdom. Ukoliko ste zaista rešili da pokrenete svoj posao ili promenite postojeći znajte da uz posvećen rad i upornost uspeh neće izostati. Potrebno je samo vreme. Ljudi koji imaju viziju i pokrece ih strast ka određenom poslu kad tad će uspeti da naprave svoj biznis iako su krenuli od nule. Verujte u sebe i svoje ideje.

Nagrada za čitaoce
Ukoliko čitate ovaj tekst sigurno je da vas ove teme zanimaju bez obzira da li želite da promenite trenutno zanimanje ili tek odlučujete šta je to čime biste želeli da se bavite. Dosta sanjamo i želimo, a teško je odlučiti se za korak napred i kreirati svoj posao i život iz snova. Zato želimo da jednog čitaoca nagradimo individualnom online coaching sesijom. Coaching vodi Jovana Minić, sertifikovani biznis coach i kreatorka svog posla iz snova. Jovana će vam pomoći da u sat vremena coaching procesa izdefinišete set akcionih koraka koje treba da preduzmete kako biste realizovali neku svoju poslovnu ideju ili da kroz niz pitanja sami dođete do zaključka koja je vaša životna svrha i koju od vaših ideja treba da pretvorite u profitabilan posao.

Ukoliko želite da osvojite individualni online coaching potrebno je da na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pošaljete nekoliko rečenica o sebi: ime i prezime, čime se bavite, da li imate neku poslovnu ideju i zbog čega želite da osvojite individualni coaching. Nakon pregledanih prijava osoba koja osvoji coaching biće kontaktirana kako bismo se dogovorili oko termina njegovog održavanja.

Više o Jovani možete pročitati ovde.

 

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor ove nedelje nudi sledeće poslove:

U Somboru se traže radnici na mestima: pekar, menadžer za razvoj inovacija, administrator, radnik na tehničkom pregledu auta, zastupnici osiguranja, vozači B, C i E kategorije, autoelektričar.

U Apatinu su potrebni poslovođa u rasadniku i kuvar.

U Kuli su potrebni radnici na obradi povrća, prodavci i doktor medicine.

Objavljeno u Somborske vesti

 Kada tamo gde se živi nema posla ili nema pristojno plaćenih poslova ide se tamo gde ima i posla i zarade. Za mnoge to su privremeni poslovi je Nemačkoj, Austrija ili Slovačkoj. 

Anica Stojnić iz Bačkog Brega u inostranstvu radi već pet godina. Otišla je preko agencije i to u hotel jer zbog jezika nije ništa drugo ni mogla da radi. Mala zarada razlog je što je promenula i posao i mesto rada.

"Preko druge prijateljica posle sam otišla u Austriju. Ni tada još nisam znala jezik, ali sam za mesec dana ponešto i naučila. Posle sam prešla u drugu agenciju i tamo sam tri godine", kaže Anica Stojnić.

Žene obično brinu o starima, a odlaze preko prijatelja, rođaka ili nekoga ko već ima iskustvo rada u inostranstvu.

"Ide se kako se ko snađe. Neko preko agencije, neko preko posrednika. Prođe se svakako, zavis na kakvo mesto se ode i kako se ko snađe. Ja sam zadovoljna i kako mi je žena preko koje sam otišla rekla da će biti tako je i bilo", kaže Elizabeta Erić.

"Kada sam drugi put išla bilo je preko prijateljice i u toj familiji sam i dan danas. Solidni su ljudi sa kojima možeš normalno komunicirati, ali ima familija u kojima si rob", kaže Ljiljana Horvat.

Jedan od načina da se ode na rad u inostranstvo su poslovi koji se nude na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

"U ponudi imamo u Nemačkoj ponudu za zapošljavanje medicinskih sestara, evatulano pedijatrijskih sestara. Trenutno se u Hrvatskoj traže softverski inženjeri i telekomunikacioni tehničari, šivači i krojači i u Sloveniji elektromonteri i elektroinstalateri", kaže Gordana Predojević, pi ar NSZ Filijala Sombor.

Kada strani poslodavac traži radnike između ostalog mora definisati broj radnika, na koje vreme će biti angažvani, koja kvalifikacije i nivo znanja jezika se traži i koliko traje radni odnos, kolika će biti zarada i kakav će biti smeštaj.

"Uzima se u obzir da li taj poslodavac ima dozvolu nadležne službe za zapošljavanje stranih državljana", kaže Predojevićeva.

U Nacionalnoj služni za zapošljavanje kažu da je obaveza da se ugovor o radu potpiše pre odlaska na rad u inostranstvo. Radnici treba da imaju isti tretman kao radnici države u koju idu na rad.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Kompanija „Fiorano“ poziva sve zainteresovane građane da se prijave na intervju za posao, koji će se održati u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli. Razgovor za posao će se obaviti 4. juna 2018. godine, sa početkom u 10 časova. Italijanska firma „Fiorano“ se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda. Ovoga puta otvorena su radna mesta budućim šivačima i nakon razgovora će uslediti obuka sa odabranim kandidatima.

Završetak radova proizvodnog pogona „Fiorana“ na industrijskoj zoni u Kuli, očekuje se do kraja ove godine.

Objavljeno u Kula

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) odobrila je 9.390.909,09 dinara gradu Somboru za sufinansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, rečeno je na 4. sednici Saveta za zapošljavanje održanoj  29. maja.

Grad Sombor je početkom februara ove godine podneo zahtev NSZ za sufinansiranje samozapošljavanja nezaposlenih lica davanjem subvencija radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva i za sufinansiranje zapošljavanja lica iz kategorije teže zapošljivih lica. NSZ je dostavila obaveštenje o odobravanju sredstava, a Savet je na jučerašnjoj sednici utvrdio rokove za raspisivanje konkursa i obavljanje drugih pratećih radnji.

U realizaciji navedenih mera aktivne politike zapošljavanja učestvovaće i lokalna samouprava sa sredstvima u iznosu od 11.700.000,00 dinara, što ukupno sa odobrenim sredstvima NSZ iznosi 21.090.909,09 dinara.

Sufinansiranjem samozapošljavanja u oblasti preduzetništva i sufinansiranjem zapošljavanja lica iz kategorija teže zapošljivih, omogućiće se zapošljavanje 113 nezaposlenih lica.

Na sednici Saveta bilo je reči i o stanju nezaposlenosti na teritoriji grada Sombora. Prema podacima NSZ – filijala Sombor, broj nezaposlenih lica je manji za 15 odsto i trenutno je 5.589 lica na evidenciji somborske filijale NSZ. S obzirom da gotovo 50 odsto lica koja su na evidenciji NSZ prima socijalnu pomoć, sugeriše se Centru za socijalni rad da uspostavi tešnju saradnju sa NSZ kako bi se lica aktivirala, odnosno da lica koja odbiju zaposlenje ne mogu više biti korisnici materijalnih nadoknada koje se ostvaruju posredstvom Centra za socijalni rad.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 30 maj 2018 00:00

Sombor: Teško do sezonskih radnika

Sezonski poslovi u poljoprivredi na njivama u Somboru i okolini plaćaju se na dan i do 2.000 dinara, ali radnike je teško naći. ...
Većinu poslova u poljoprivredi danas odrađuje savremena mehanizacija, ali još uvek ima onih poslova gde su ljudska ruka i motika nezamenjivi. Međutim, čini se da od motike svi beže, pa su slike oranica pune sezonaca retkost.

"Da vam kažem dnevnica je 1.600 dinara, a posao, pa mora se raditi. U ovoj današnjoj krizi mora se raditi i boriti. Svaka čast ovim ljudima što su došli, ali primorani su na to i ne znam što se sada neko stidi što drži motiku u ruci", kaže Gazment Dina iz Stanišića.

"Moram izdržati. Nemam od čega živeti. Predao sam za penziju prošle godine 26. aprila, a penziju još nisam dobio i šta ću moram doći. Radiću ja dok mogu, do kasne jeseni, što god ima i dok mogu", kaže Branislav Miljanović iz Gakova.

Stevan Šorak godinama radnike vodi na sezonskim poslovima. Kaže danas je teško naći radnike koji bi radili na njivama.

"Dosta je ljudi otišlo u inostranstvo. Baš iz mog sela otišlo je više od 50 žena u Nemačku, tamo rade mesec, dva, tri. Idu u Italiju, velika je potražnja sada za branje krastavaca. Traže odavde radnu snagu. Mlađi su otišli u Mađarski i Hrvatsku i rade u građevini i turizmu«, kaže Šorak.

Trenutno je sezona okopavaja njiva zasejanih semenskim usevima, ali posla će biti do kasne jeseni.

"Semensku robu radimo do tri meseca, onda kreće jabuke, sada je u toku berbe trešnje i višnje. Cene variraju od potražnje, pa dncvnica bude i 2.000 dinara na dan", kaže Šorak.

Dnevnica je u Somboru i okolini od 200 do 250 dinara na sat, a isplata je jednom nedeljno. Radi se uglavnom osam sati.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Gotovo 3.700 građana do sada se obratilo Inspekciji rada putem besplatne telefonske linije u okviru kampanje „Reci ne radu na crno“, koju od 10. marta sprovodi Ministarstvo za rad. Najčešće su se žalili na neisplaćivanje zarada, nedostavljanje obračuna, kao i neisplaćivanje naknade zarade trudnicama i porodiljama.

Na osnovu prijava, Inspekcija rada od 10. marta obavila je više od 2.700 nadzora, pri čemu je, između ostalog, zatečeno 1.475 radnika „na crno“, podneto 609 zahteva za prekršajni postupak, i otkriveno 66 neregistrovanih firmi iz različitih branši. U Ministarstvu za rad kažu da su efekti kampanje „Reci ne radu na crno“ već vidljivi.

„Pokušavamo da idemo u što više vanrednih inspekcija, da inspekcije van Beograda, van drugih mesta, dolaze u Beograd, da iz Beograda idu u druga mesta, pokušavamo da imamo česte inspekcije, i danju i noću, da obuhvatimo sve subjekte. Ne postoje privilegovani, ne postoje privatni, državni, strani, domaći, svi su isti pred zakonom i tako ćemo da se ponašamo“, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Zapošljavanje na crno, osim što ugrožava prava radnika, i šteti državi, predstavlja nelojalnu konkurenciju onima koji posluju legalno, kažu u Uniji poslodavaca Vojvodine. Da bi se tome stalo na put, objašnjavaju, potrebno je izgraditi stabilan privredni ambijent.

„Učesnici u stvaranju tog ambijenta ne može biti samo Vlada Republike Srbije, ne može biti samo Ministarstvo, učesnici smo svi. Počev od gore, počev od Vlade, onda mi, udruženja poslodavaca, zaposleni, kroz svoja udruženja i sindikate i svaki pojedinačni građanin koji kupuje nešto“, rekao je predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.

Prema nekim podacima, svaki treći radnik u Srbiji je neprijavljen,a država zbog sive ekonomije dnevno gubi oko 8 miliona evra.

U Ministarstvu pozivaju one koji rade na crno ili znaju poslodavce koji zapošljavaju mimo zakona, da prijave na besplatnu info liniju 0800 300 307. Ono što je važno, Inspekcija u ostvarivanju prava radnika može da pomogne samo ukoliko nepravilnosti zatekne na licu mesta, stoga bi oni koji smatraju da rade na crno trebalo poslodavce da prijave dok još rade.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ako si uopšte te sreće da danas u Srbiji radiš legalno, cimaš se za 30-ak hiljada u najboljem slučaju, i dovijaš za sve preko toga – ovako počinje proglas koji je povodom 1. maja objavio Levi samit Srbije. Oni su izračunali da je dobra mesečna plata u Srbiji – 101.120 dinara.

„Za razliku od rada na crno, ovako na papiru imaš i neke pogodnosti. Recimo, zdravstvo – tamo gde ti zakažu rendgen za godinu dana; pa ko živ, ko mrtav. Ili: penziju, sa kojom ćeš tek moći da se slikaš. Ako je doživiš“, kaže se u proglasu. „Ubeđuju te da je i minimalac, koji iznosi manje od toga, 20 hiljada i kusur, dovoljan da preživiš mesec dana. Kad nemaš zvaničnu prosečnu platu od 400 evra, i ne znaš nikog ko je zaradi, misliš da je problem u tebi“.

U tekstu se još kaže:

„Iz vlasti ti neće reći kako se dobije taj prosek od 400 evra mesečno. Možda tako što se zbroji veliki broj siromašnih i jako mali broj izuzetno bogatih ljudi — pa podeli.

A posebno te neće pitati: koliko tebi uopšte treba mesečno da preživiš?

Menja se na dnevnoj bazi, ali svaka je da te sludi. Izračunali smo 101.120 dinara.“

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na Sajmu zapošljavanja koji je zakazan za petak, 20. april u Sportskom centru “Soko” u Somboru od 11 do 13 časova, do sada je svoje učešće prijavilo 40 poslodavaca sa ponudom od preko 300 radnih mesta.

sokolski-centar-1Ponuda poslova je veoma raznovrsna, a najviše su traženi radnici u proizvodnim delatnostima, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Svi oni koji dođu na Sajam zapošljavanja u potrazi za poslom imaće priliku konkurisati za pozicije: higijeničara, sanitarnih i poljoprivrednih tehničara, saradnika prodaje na terenu, traktorista, mašinskog i elektro inženjera, tehnologa mehatronike, ličnog pratioca dece, radnika u administraciji, pica majstora, kuvara, konobara, obućarskih radnika.

Poslodavci su iskazali potrebu i za angažovanjem radnika na poslovima šivača, operatera u proizvodnji, vozača, menadžera prodaje, menadžera nabavke, informatičara, savetnika prodaje, diplomiranog farmaceuta, farmaceutskih tehničara, magacionera, viljuškarista, bravara, varioca, stolara, molera, električara, vaspitača, pedagoga, psihologa, defektologa, profesora razredne nastave, reglera, brusača-glačara i radnika drugih profila.

Iz NSZ pozivaju sve tražioce zaposlenja da posete Sajam zapošljavanja i da iskoriste mogućnost ostvarivanja neposrednog kontakta sa velikim brojem poslodavaca. Na sajam obavezno treba poneti nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Prijave za Sajam zapošljavanja mogu se preuzeti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje ili na ulazu u sajam.

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za izbor popisivača na terenu, u okviru projekta „Reforma poreza na imovinu“, raspisala je Javni poziv za izbor 17 saradnika (popisivača).

Građani koji žele da u svojstvu saradnika /popisivača učestvuju u popisu imovine potrebno je da se u periodu od 10. do 13. aprila 2018. godine prijave Komisiji za izbor saradnika na terenu.

Prijave se podnose u zatvorenoj koverti na šalter 10, 11, ili 12 u Gradskom uslužnom centru (prizemlje Županije), Trg cara Uroša 1, Sombor, ili redovnom poštom na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, sa naznakom „Javni poziv za izbor saradnika (popisivača) u projektu „Reforma poreza na imovinu“.

Kandidat koji želi da bude angažovan u svojstvu popisivača potrebno je da ispunjava nekoliko uslova: da je nezaposleno lice prijavljeno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, da je državljanin Republike Srbije, da je punoletno lice, da ima prebivalište na teritoriji grada Sombora, da ima (minimum) srednju stručnu spremu i druge uslove.

Javni poziv dostupan je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 mart 2018 00:00

Sajam zapošljavanja u Somboru

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor 20. aprila 2018. godine organizuje još jedan Sajam zapošljavanja i to u Somboru u zgradi Sportskog centra „Soko“ ulica Venac Petra Bojovića u periodu od 11 do 13 časova.

Pozivaju se svi poslodavci koji imaju potrebe za zapošljavanjem da prijave svoje učešće na sajmu. Sve usluge su potpuno besplatne i za poslodavce i za tražioce zaposlenja. Prijave za sajam se mogu dostaviti do 17.04.2018.

Osobe za kontakt su savetnice za zapošljavanje Gordana Strilić Stjelja tel. 025/464-024 i Gordana Predojević tel.025/464-022 ili 064-8028479

Preporuka za nezaposlena lica je da se pre dolaska na sajam uključe u radionice za aktivno traženje posla kako bi se što bolje predstavili poslodavcima.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Somborske vesti

Povrtarski proizvod kornišon kod nas je malo zastupljen, a veoma tražen i solidno plaćen, naročito kada je plasman, uglavnom na strano tržište, zagarantovan, a uloženi novac se trostruko vrati.

Proizvodnja industrijskih krastavčića u Srbiji je doskora bila nesiguran posao zbog varljive cene i nestabilnog tržišta, pa je njihov uzgoj u Srbiji zanemarljiv. U poslednjih par godina, ipak, stvari se menjaju zahvaljujući kompanijama iz Nemačke, koje u Srbiji traže sirovinu. Jedna takva, "Karl Kuehne", koja je u Kozarskoj Dubici pre četiri godine počela otkup, a prošle godine i u Sremskoj Mitrovici, traži u užičkom kraju poljoprivrednike koji bi proizvodili kornišone za njene potrebe i u slučaju da nađe potreban broj kooperanata, najavljeno je, u Užicu će otvoriti i otkupni centar. S istim planom ova kompanija se predstavila i u Crvenki, Pančevu i Čačku.

Nemci u Užicu traže bazu proizvođača koji će zbirno imati najmanje dva hektara pod kornišonima, a za sve što se proizvede otkup je zagarantovan.

- Cela proizvodnja bi se slala u Nemačku, gde se radi konzerviranje, a zatim ide u prodaju širom Evrope. Zavisno od podneblja, rasađivanje kreće od 15. maja, kao što je u Sremskoj Mitrovici, a do kraja maja je, na primer, u Zlatiborskom okrugu. Za mesec dana ubiraju se prvi kornišoni - kaže Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

- Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena, i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5. PH vrednost zemljišta trebalo bi da bude od 5,8 do 7 – pojašnjava Pantelić.

Naruku ide i činjenica da zapadnjaci insistiraju na holandskoj sorti "kibrian rickvan", koja važi za jednu od boljih i koja je najzastupljenija kod nas.

Dobra okolnost za početnike u ovom poslu je što Nemci afirmišu takozvanu vertikalnu proizvodnju po sistemu špalira sličnom malini, koji ne zahteva dodatno angažovanje radne snage, već samo porodice, kojoj prihod od kornišona može biti solidna dopuna kućnog budžeta.

- Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća - objašnjava Milenko Jovanović, jedan od najvećih proizvođača u šabačkom kraju za "Blic".

Masovnija proizvodnja u okolini Šapca počela je pre dve godine i trenutno se 50-ak gazdinstava bavi ovim.

- Potrebe za kornišonima su ogromne i sve što se proizvede se proda posrednicima koji rade za strane kompanije. Berba traje svakodnevno od polovine aprila do prvih jesenjih hladnih dana, potreban je svakodnevni rad, a po jednom dužnom metru špalira se proizvede do 18 kilograma. Kornišoni se raspoređuju u sedam klasa od koje su prve četiri profitabilne. U prvu, najprofitabilniju klasu spadaju krastavčići dužine šest centimetara i zato je veoma bitno brati ih dok su te veličine i ne dozvoliti da prerastu - objašnjava Jovanović, ističući da kornišoni traže samo iole propustljivo zemljište.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 10

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top