Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kompanija „Delfi“ organizuje u Kuli prezentaciju i poziva sve zainteresovane kandidate da iz prve ruke dobiju informacije o kompaniji, uslovima rada i ponudom za posao. U okviru prezentacije
„Delfi otvorena vrata“ predviđeno je i intervjuisanje kandidata.Prezentacija će se održati u Maloj Sali Skupštine opštine Kula u petak, 27. oktobra u 10.30 časova.

Kako ističu u kompaniji „Delfi“, osim dobrih radnih uslova, okruženja s razvijenom tehnologijom i trening-centrom, beneficije i kompenzacije zaposlenih su konkurentne i u skladu s praksom u regionu.

Kompanija Delfi nudi redovnu i sigurnu zaradu, plaćene putne troškove,troškove toplog obroka i regresa, kao i mogućnost napredovanja i nagrađivanja, navode iz kompanije „Delfi“.

Objavljeno u Kula

Dvojica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu.

Uz to su, kako pišu "Novosti", u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na Fejsbuku, gde su s njom jedino i održavali kontakt.

- Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni - priča Marko Kovač iz Sivca.

Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.

- Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotar da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo - navodi Marko za "Novosti".

Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.

- Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem - kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.

Nije im bilo lako ni da se vrate kući, jer se, kako navode, vozač odnekud pojavio tek kad su od svojih roditelja u Srbiji zatražili da alarmiraju našu ambasadu u Slovačkoj.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Novosadski humanitarni centar, u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula, započeo je danas program obuka za stanovnike opštine Kula za pokretanje sopstvenog posla. Polaznici ovih obuka danas će imati priliku da se upoznaju kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kao i kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom.

Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima.

Obuka se organizuje u okviru SEED step 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu. Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Objavljeno u Kula

Kompanija trikotaže iz Bangladeša zakupila pogone somborske "Zastave". U naredne dve godine fabrika će se značajno proširiti i zapošljavati 1.100 ljudi

KOMPANIJA trikotaže "PRETY GROUP" iz Dake (Bangladeš), nedavno je potpisala ugovor o iznajmljivanju dve hale bivšeg preduzeća "Zastava-specijalni automobili" u Somboru, radi proizvodnje pletenog tekstila. Završena je adaptacija prostora i useljavanje mašina, a kako je planirano proizvodnja bi trebalo da počne uskoro.

Trenutno je ovde otvoren Centar za prezentaciju proizvoda i procesa proizvodnje. Zainteresovani mogu bez ikakvih obaveza da ga posete i da se upoznaju sa delatnošću firme. Oni će imati jedinstvenu priliku da se upoznaju sa načinom rada i proizvodnje, kako se pletu džemperi, puloveri i ostali proizvodi trikotaže za najbolje svetske brendove. Osim toga, zainteresovani će imati mogućnost da isprobaju svoje veštine u pletenju i šivenju na najsavremenijim mašinama.

Sporazumom koji je potpisan sa Ministarstvom privrede, u pogonima ove kompanije u Somboru biće zaposleno u naredne dve godine ukupno 1.100 radnika, a investitor je dobio sredstva podsticaja od 3,4 miliona evra.

Prema rečima Davora Brečića, predstavnika kompanije, ukupna procenjena vrednost ulaganja ovog giganta iznosi 14,3 miliona evra, i biće realizovana putem ulaganja u nove proizvodne kapacitete. Očekuje se godišnja proizvodnja od 2,4 miliona proizvodnih jedinica.

U prvoj fazi posao će dobiti 300 radnika, a kako obuka bude tekla, širiće se mogućnost za prijem nove radne snage. U ovoj kompaniji tvrde da narudžbina ima dovoljno, ali nedostaje kvalifikovana radna snaga.

- Razvojna agencija Vojvodine pružila nam je izvanrednu podršku. U "Zastavi-specijalni automobili" možemo da počnemo sa radom bez ikakvih problema - ističe Brečić.

On dodaje da je već sada sasvim izvesno da su hale od 2.000, odnosno, 3.000 kvadratnih metara, nedovoljne za planiranu proizvodnju u Somboru, pa će narednih meseci biti doneta odluka o proširenju pogona na 12.000 kvadrata u Industrijskoj zoni ili na postojećoj lokaciji.

TEKSTILNI GIGANT

KOMPANIJA "PRETY GROUP" zapošljava na tri kontinenta ukupno 18.000 radnika i jedna je od najvećih južnoazijskih proizvođača trikotaže, sa ukupnim godišnjim prihodom od 160 miliona evra. Posluje u Nemačkoj i Austriji, a fabrike su zasada u Bangladešu i Srbiji. Sirovine nabavljaju iz Italije, Bugarske i Turske, a radi se za poznatog kupca.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Beogradska firma “Darfur” koja je u maju, sa fabrikom obuće "Boreli" u stečaju, potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, raskinula je ugovor i prekinula proizvodnju.

Prema rečima Pavela Severinija, stečajnog upravnika u "Boreliju", poslovodstvo beogradske firme ga obavestilo da više neće u ovoj fabrici proizvoditi obuću.

- "Darfur" je prema fabrici obuće izmirio svoje obaveze oko zakupa. Za dalji zakup fabrike ima zainteresovanih kupaca, a među njima i firme iz inostranstva, ali još nije vreme za njihovo imenovanje - rekao je Severini.

Deblji kraj od ovog kratkog zakupa izvuklo je 130 radnika, koji tvrde da im poslodavac nije uplatio četiri meseca doprinose za PIO, a duguje još platu i po. Takođe, radnici se sada ne mogu prijaviti na biro rada, zbog toga što im beogradska firma nije uručila otkaz o radu.

Sad već, bivši obućari, koji su se našli na ulici, tvrde da nisu dobijali platne liste te da ne znaju kolika im je bila zarada.

- "Darfur" nije ulagao u proizvodne hale, iako je to bilo obećanje. Nadamo se da će budući zakupac biti pošteniji. Ne znamo šta je razlog da se za tako kratko vreme odustane od proizvodnje – navode radnici.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Usvajanje japanskih poslovnih princip, sasvim sigurno, predstavlja dugotrajan proces. Verovali ili ne, nešto od japanske prakse već je prisutno u Srbiji, i to kroz kajzen, poslovnu filozofiju, lansiranu pre 50 godina u fabrici automobila Tojota, koja donosi specifičan odnos zaposlenih prema radu.

Srpski menadžeri će o kajzenu saznati više na predstojećem kongresu, a za Infobiz je o japanskoj poslovnoj filozofiji govorio Bojan Šćepanović, osnivač Kajzen instituta u Beogradu.

Kajzen je promena na bolje, odnosno japanski pristup menadžmentu, koji je dosta popularan u svetu i počinje da se primenjuje u Srbiji.

Taj model, prema rečima Šćepanovića, podrazumeva povećanje produktivnosti i srazmerno tome povećanje profita.

“Kao i zadovoljni zaposleni. Japanci imaju specifičan pristup koji zahteva od svih zaposlenih da daju mali doprinos”, objašnjava on.

Kaže da postoje novčane i nenovčane stimualcije, ali da se zaposleni, pre svega, uključuju u svoj posao.

“I na taj način pokušavamo da od ljudi koji su dole čujemo šta imaju da kažu. To je sve u kontekstu ciljeva kompanije”, ističe Šćepanović.

Smatra da takav model poslovanja jeste primenljiv i u Srbiji.

“Uvek kažem - daj da gledamo sličnosti. Ipak je japanska kultura i njihov pristup potpuno drugačiji, ali mnoge stvari mogu da se primene”, navodi on.

Na budućem kongresu, kako kaže, biće preko 200 učesnika, 200 posetilaca i oko 20 govornika koji primenjuju ili su primenjivali kajzen.

“U nekim od komanija ljudi će imati priliku da u praksi vide primenu kajzena (Imek, Tetra pak, dr Etker itd). Sa primenom ovakvog pristupa u poslovanju moguće je povećati produktivnost i zarade za oko 20 do 30 odsto”, ističe Šćepanović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zavod za ravnopravnost polova dodeljuje bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 4.000.000,00 dinara, a ciljevi konkursa su promocija biznis planova/poslovnih ideja, radi unapređenja sopstvenog biznisa, kao i pružanje finasijske podrške najboljim poslovnim idejama za koje se proceni da imaju kapacitet sa kojim bi olakšali poslovanje.

Konkurs je otvoren do 28.09.2017. godine.

Sve dodatne informacije u vezi sa realizacijom Konkursa mogu se dobiti u Zavodu za ravnopravnost polova na brojeve telefona: 021/6615 – 133, 021/6617-177 ili mejlom: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na sajtu Zavoda za ravnopravnost polova www.ravnopravnost.org.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novosadski humanitarni centar u periodu od 20. septembra do 31. oktobra 2017. organizuje petodnevne obuke za stanovnike opština Kula i Apatin koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla. Prednost u odabiru polaznika obuka biće data mladima od 15 do 30 godina starosti i osobama ženskog pola, bez obzira na starost. Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima. Rok za podnošenje prijava je produžen do 17. septembra 2017. godine.

Obuka se organizuje u okviru SEED 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu.

Za dodatne informacije možete se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula. Kontakt – 025 751 189; 025 729 650, radnim danima od 7 do 15 časova.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na obukama iz:

1. Organske proizvodnje hrane (petodnevna obuka o tome kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom, i dr.)

2. Razvoja lokalnog turizma (petodnevna obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti ruralnog turizma, eko-turizma, kulturnog turizma, o proizvodima seoskog turizma, hrani i gastronomiji, i dr.)

3. Pružanja usluga pomoći u kući starim licima (akreditovana obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti pomoći starim licima, socijalnoj zaštita starih, pružanju usluga pomoći u kući i osnovne kućne nege, veština komunikacije sa starim osobama i dr.).

Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Kako da se prijavite?

Zainteresovani treba da pošalju ispunjen prijavni obrazac (u prilogu ovog poziva) e-mailom na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili faksom na broj:021/423-021 021/423-024, ili poštom na adresu:

Novosadski humanitarni centar, Arse Teodorovića 3, 21000 Novi Sad

(Na koverti naznačiti:PRIJAVA ZA SEED OBUKU)

Objavljeno u Kula

Svi imamo bar jednog prijatelja kome je došlo glave da živi u Srbiji, radi posao van struke i zarađuje mizernu lovu i koji je rešio da spakuje kofere i nikad više ne otpakuje. Sigurno znate bar jednu osobu koja je popizdela, dala otkaz na svom jadnom poslu i otišla na brod. Svakodnevno uživamo u njihovim fotkama na društvenim mrežama koje su nam postale oaza bega ili zavisti, u zavisnosti od raspoloženja.
Gledamo ih kako se smejure pored Tadž Mahala, mašu sa Keopsove piramide, ili se puće sa Kariba. Njihova bela uniforma se blista poput one sa reklame za omekšivač i na osnovu svega ovoga deluje nam kako da se ludo zabavljuju i da je život na kruzeru nešto što treba svakom od nas. Bakšiši su ogromni i obići ćete ceo svet, ali biti zarobljen sa nekoliko stotina ljudi na pučini i to svakodnevno i nije baš naivna stvar. Naročito ako su svi ti ljudi tvoji gosti, a ti si zadužen da ih uslužiš, a ne da piješ koktel i igraš hula-hula na palubi. Dani su isrcpljujući, svaki je kao ponedeljak, a posao sa ljudima je najgori, naročito ako nemaš gde da pobegneš.

Kruzere oduvek prate filmski scenariji i bizarne priče. Ako danas krenete da listate štampu, saznaćete da su 23 osobe povređene na jednom kruzeru jer je na njih pao izmet. Ljudi stalno skaču ili padaju sa njih, a bogataši ponekad znaju da se baš bahate i iživljavaju. Razgovarali smo sa nekoliko ljudi iz Srbije koji rade na kruzerima i pitali ih za njihova najbizarnija iskustva.

POSADSKE ORGIJE I PERVERZNI DEKICA

Na brod sam otišao na preporuku drugara koji je radio tamo, ali sam na posao čekao tri godine što je bio pravi pakao. Na kraju sam imao mnogo sreće da upadnem u ovu kompaniju jer je ona u top tri u toj industriji na svetu. Za ova četiri meseca skapirao sam da me najviše nerviraju, zamislite, gosti. Brod na kome radim je all inclusive pa gosti, naročito oni iz Engleske dođu i prežderavaju se kao da nikad u životu nisu videli hranu. Bahati su i sve žele sada i odmah i nikad ti ne daju ništa za uzvrat. Kod posade me najviše nerviraju Srbi, voleo bih da sam mogao nekako da ih izbegnem.
Najbizarnija situacija mi se desila kada mi je prišao dekica na kraju radnog vremena, u vidno alkoholisanom stanju i uz rečenicu "you’re doing an amazing job" jako uhvatio za zadnjicu, ali me nije lupio, nego uhvatio iz sve snage. Bilo mi je jako čudno jer sam to doživeo prvi put u životu. I dalje se sećam njegove rumene face i smrada iz ustiju. Što se tiče kolega, osoblje je veoma prijateljski nastrojeno među sobom, možda čak i previše. Jednom mi je u sred noći upala gola koleginica u sobu kojoj nisam znao ni ime i zvala da brzo dođem sa njom i još jednim kolegom u trojku. Kasnije ću saznati da je seks na kruzeru veoma otvorena stvar i da spava skoro svako sa svakim. – Nikola, 29, konobar, četiri mesca radi na kruzeru.

OTKAZ ZBOG TOALETA

Pre nego što sam prešla na ovaj veliki brod, radila sam na rečnom. Već četiri godine sam u ovom polsu što znači da mi odgovara, stalno putujem, radim svoj posao, a i plata je dobra. Međutim, u početku nije sve baš bilo bajno kao što je sada kada radim na jednom elitnom brodu. Na tom rečnom brodu sam se prijavila da radim kao frizerka i primljena sam, ali kada je došao moj prvi radni dan skapirala sam da ću najmanje raditi u salonu i tako je i bilo. Stavljali su me po potrebi na raznim pozicijama da rmbačim kao Pepeljuga: prala sam, peglala, teglila džakove pune peškire, o frizurama sam mogla samo da sanjam.

Na kraju sam zaglavila sa teškom upalom kičme i rešila da dam otkaz. Još gora stvar desila mi se nešto kasnije kada sam na jednom brodu dobila otkaz jer sam napustila radno mesto na dva minuta – da odem do toaleta. – Ana, 28, frizerka, četiri godine radi na kruzerima.

ŽDRANJE I BAHAĆENJE

Trenutno radim na nekom manjem brodu, kapaciteta 400 putnika. Pre toga sam radila na još tri broda. Bolje je raditi na manjem jer su veliki brodovi smrt. Najslikovitiji primer: od radnog mesta do mesta gde jedeš treba ti deset minuta, a pauza ti traje pola sata. Sada radim u spa centru i to mi odgovara. Oguglala sam na nepristojne, bahate i glupe ljude ali ono što me i dalje najviše izluđuje su ti neartikulisani krici, ždranje prstima i ponašanje putnika kao da su životinje. Dešava se da ljudi ne koriste pribor dok jedu, a spolja deluju poprilično uglađeno. Druga stvar koja me najviše izluđuje je ishrana na brodu koja je prekuvana, prezačinjena i grozna i to će vam reći svako ko radi na brodu. Dešavalo se da ljudi za par meseci izgube po deset kila zbog toga. Najbizarnija i najstrašnija situacija kojoj sam prisustvovala bilo je kada je brodić obalske straže sa izbeglicama udario u naš brod prepun razjarenih bogataša. Dugo nisam mogla da dođem k sebi od te scene. Ne znam dokle ću se baviti ovim poslom, ali znam da već treći put ponavljam "još samo ovaj ugovor". – Stefana, 30, kozmetičarka, dve godine radi na kruzeru.

"ŠALJIVE" KOLEGE

Viđao sam sve i svašta. Od razularenih i nepristojnih gostiju do članova posade zbog kojih ćeš u više navrata poželeti da te proguta okean. Ne družim se puno sa kolegama, trudim se da taj odnos bude što više profesionalan, zbog čega je moja komunkicija sa ostalima uglavnom svedena na minimum. Na brod sam došao da radim, ne da se zajebavam. Mislim da zbog toga dosta ljudi misli da sam asocijalni baksuz, pa nisam najomiljeniji među kolegama. To sam shvatio i kada sam jednog jutra našao nečije govno u posteljini, podmetnuto. – Ivan, 29, šanker, godinu i po dana radi na kruzeru.

SLUČAJ NESTALE ŽENE I ČIVAVE

Sestra mi je pričala o ovom poslu koji sam ja videla kao super priliku da putujem, upoznajem pare i zaradim pare koje nikad ne bih mogla u Srbiji. Na aukcijama su uglavnom fini i vaspitani ljudi, uglađeni, što ne isključuje mogućnost da ti se nešto sumanuto desi na brodu. Sećam se dvoje pijanih ljudi koji su se odvalili i pobili, a pošto sam ja bila najbliža morala sam da ih razdvajam. Drugom prilikom su nas u sred noći probudili i pretresali sobe jer je neka žena nestala, muž je prijavio nestanak, a kasnije nađena kako zadovoljno dremka kod rendom lika u sobi. Često se dešava da ljudi skaču sa broda jer su odvaljeni, ili da brod udari u nešto.

Jednom je jedna žena pokušala da se prošvercuje čivavu koja na kraju samo što se nije udavila u koferu.

Planiram da se bavim ovim dok mi ne pozli, za sada sam jako srećna i zadovoljna jer imamo prelepu kolekciju od poznatih savremenih umetnika do velikana kao sto su Rembrant, Pikaso, Šagal, lepo je videti da neko uopšte mari za umetnošću.

Najgora stvar u vezi sa radom na kruzeru je definitvino hrana. Sve ima ukus kao kuvana noga. – Bojana, 29, godinu i po dana radi na umetničkim aukcijama na kruzeru.

TI ĆEŠ MOJ BURGER!

Gramzivost ljudi je nešto što me najviše nervira. Moj brod je mali i nije mnogo skup, tu dolazi mnogo različitih ljudi. Najviše me nervira gramzivost gostiju i što jedu kao da će sutra umreti. Jednom sam prisustvovao tuči desetorice ljudi koji su se pobili zbog veličine pljeskavice. Svakako mi je najčudnija stvar što se dosta gej momaka odnosi prema konobarima kao da su momci za iznajmljivanje za seks. Imao sam mnogo ponuda za trojke sa dva muškarca. – Milan, 26, nekoliko meseci radi na brodu kao konobar.

SOBA BEZ PROZORA

Radim na prekookeanskom kruzeru. Jedna situacija mi je ostala u pamćenju kao bizarna ili možda pre odvratna a to je kad mi se jedan gost nabacivao otvoreno pred ženom i ćerkom, a ja sam morala da budem profesionalna i ne zveknem mu šamar. Planirram da se bavim ovim poslom još par ugovora, možda još godinu, dve, mada to se nikada ne zna. Najlepše je to što putujem i plaćaju me za to, upoznajem divna mesta i divne ljude, a najgore to što spavam u sobi bez prozora, jedem groznu hranu i ne mogu da izađem uveče jer se radi i plovi noću. A, ja volim veče, naročito letnje večeri. – Jelena, 36, godinu dana radi u prodavnici na kruzeru.

(Kurir.rs/Vice.com, Foto: Pixabay)

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novosadski humanitarni centar u periodu od 20. septembra do 31. oktobra 2017. organizuje petodnevne obuke za stanovnike opština Kula i Apatin koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla. Prednost u odabiru polaznika obuka biće data mladima od 15 do 30 godina starosti i osobama ženskog pola, bez obzira na starost. Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima. Rok za podnošenje prijava je 10. septembar 2017.

Za dodatne informacije možete se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula. Kontakt – 025 751 189; 025 729 650, radnim danima od 7 do 15 časova.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na obukama iz:

1. Organske proizvodnje hrane (petodnevna obuka o tome kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom, i dr.)

2. Razvoja lokalnog turizma (petodnevna obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti ruralnog turizma, eko-turizma, kulturnog turizma, o proizvodima seoskog turizma, hrani i gastronomiji, i dr.)

3. Pružanja usluga pomoći u kući starim licima (akreditovana obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti pomoći starim licima, socijalnoj zaštita starih, pružanju usluga pomoći u kući i osnovne kućne nege, veština komunikacije sa starim osobama i dr.).

Obuka se organizuje u okviru SEED step 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu.

Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Kako da se prijavite?

Zainteresovani treba da pošalju ispunjen prijavni obrazac (u prilogu ovog poziva) e-mailom na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili faksom na broj:021/423-021 021/423-024, ili poštom na adresu:

Novosadski humanitarni centar, Arse Teodorovića 3, 21000 Novi Sad

(Na koverti naznačiti:PRIJAVA ZA SEED OBUKU)

NSHC će obavestiti sve podnosioce o rezultatima odabira do kraja septembra 2017.

Ovde preuzmite obrazac prijave.

Objavljeno u Kula
petak, 25 avgust 2017 00:00

Potrebni radnici za rad u Slovačkoj!

Poslovni partner iz Slovačke traži iskusne MONTERE - BRAVARE i ARGONSKE ZAVARIVAČE za rad na montaži kotlova u U.S. Steel Košice u Slovačkoj.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas na 063 10 59 124.

Objavljeno u Izdvojeno

Poslovi poput igranja igrica, ispijanja piva ili gledanja TV-a za mnoge su san ili poslovi snova. Zapravo, neka od takvih zanimanja i postoje.

1. Naučnik za čokoladu

Univerzitet Kembridž 2014. godine dao je oglas za „čokoladnog naučnika“. Cilj istraživanja bio je utvrditi šta čokoladu može da održi čvrstom i ukusnom u toplim vremenskim uslovima.

Naravno, reč je o ozbiljnom programu, ali je novozaposleni bio u prilici da se bavi čokoladom po čitav dan.

2. Putujući pivopija

Institut Smitsonijan je 2016. godine dao oglas u kome se navodi da traže osobu koja će putovati po SAD i ispijati pivo istražujući američku istoriju ovog napitka. Postojao je uslov da kandidat bude istoričar ili student istorije. I ne samo da bi uživao u poslu kojim se bavi, već bi zarađivao godišnje 64.650 dolara.

3. Probač tobogana

Ne, nije šala. Jedna kompanija tražila je studenta koji je spreman da putuje Turskom i Egiptom i isprobava tobogane u hotelskim kompleksima za 30.000 dolara.

4. Lego majstor

Prema nekim procenama, na svetu postoji svega 40 lego majstora. Njihov posao je dizajniranje setova lego kockica.

5. Vlasnik kafića za mačke Pošto su kafići za mačke uzbudljivi, vrlo brzo su se proširili na ceo Japan. Vlasnici ovih kućnih ljubimaca dolaze u kafiće, igraju se i maze sa ostalim mačkama gošćama.

6. Probač video-igrica

Neki ljudi žive od testiranja video-igrica. Reč je o biznisu koji danas donosi basnoslovne sume novca. Ovakve pozicije postoje radi osiguravanja kvaliteta i testiranja. Iako izgleda kao neverovatno zabavan posao, njihov zadatak je da “love” greške.

7. Surf instruktor za pse

Ima onih koji zaista smatraju da su njihovom psu neophodni časovi surfovanja. Neko se dosetio da im ispuni želju. Vlasnik može da uči zajedno sa svojim psom, ali i da ga samog prepusti instruktoru.

8. Profesionalni gledalac

U ovom slučaju biste provodili vreme ispred TV-a bez ikakvog osećaja krivice, zaradivši pritom. Profesionalni gledaoci zaposleni su da prate televizijske emisije i vesti kako bi prepoznali i prosledili snimke bitne za druge programe, piše Biznis insajder.

9. Dadilja za pande

Oglas za ovaj posao dao je kineski istraživački centar Čendu u provinciji Sečuan. Sve što treba da rade jeste da provedu celu godinu sa pandama deleći i dobre i loše trenutke.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima odobrava se poslodavcima, koji pripadaju privatnom sektoru radi zapošljavanja nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

Kategorije teže zapošljivih lica na koje se ova subvencija odnosi su:

1. mladi do 30 godina starosti;

2. stariji od 50 godina;

3. viškovi zaposlenih;

4. Romi;

5. osobe sa invaliditetom;

6. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći i

7. ostala nezaposlena lica.

Zahtevi za dodelu subvencija podnose se u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu koji se može dobiti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala Sombor ili se može preuzeti na www.nsz.gov.rs ili na sajtu grada Sombora.

Javni poziv je otvoren do 11. avgusta 2017. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Prosečna junska neto zarada na teritoriji grada Sombor bila je 40.024 dinara, u opštini Apatin 43.088 dinara, u opštini Odžaci 40.769 dinara i u opštini Kula 39.461 dinar.

Na nivou Zapadnobačkog okruga prosečna zarada u prošlom mesecu bila je 40.445 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa koja je isplaćena u Republici Srbiji u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 4,5 odsto i realno za 4,3 odsto, saopštio je danas RZS.

Objavljeno u Somborske vesti

Tokom proleća i leta najaktuelniji su javni radovi. Program javnih radova namenjen je angažovanju prvenstveno teže zapošljivih lica, kao što su osobe sa invaliditetom, radi unapređenja radnih sposobnosti i ostvarenja njihovog društvenog interesa.

Vrednost javnih radova u somborskoj filijali Nacionalne službe zapošljhavanja je 8.000.000 dinara i namenjeni su za osobe sa invaliditetom, a finasira ih država preko Nacionalne službe zapošljavanja.

Putem javnih radova osobe sa invaliditetom rade na uređenju zelenih površina, kao administrativni radnici ili kod udruženja građana na različitim poslovima.

"Prvi put imam dodira na poslovima kao osoba sa invaliditetom zahvaljujući Nacionalnoj službi zapošljavanja preko koje sam posao i dobila. Po zanimanju sam ekonomski tehničar i konačno radim u struci. Uslovi za rad u somborskoj bolnci su odlični, kao i ljudi sa kojima sarađujem", kaže Orijana Tripković, osoba sa invaliditetom angažovana kao administrativni radnik u Opštoj bolnici dr "Radivoj Simonović" Sombor.

"Prvi put sam angažovan kao osoba sa invaliditetom i zadovoljan sam sa ovim poslom. Radeći u somborskoj bolnici upoznao sam divne ljude i stekao nove prijatelje. Bilo mi mi drago da mogu ostati ovde da radim do penzije", kaže Ištvan Serenčiš.

U somborskoj Opštoj bolnici kažu da godinama daju podršku projektima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

"Kao bolnica smo zadovoljni angažovanim licima sa invaliditetom i uvek dajemo podršku ovakvim projektima. Veoma lepo i lako obavljaju posao i saradnja je odlična. Kako su poslom zadovoljne osobe sa invaliditetom, tako smo zadovoljni i mi kako oni obavljaju posao", kaže Milan Grba, v.d. direktora.

Udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića godinama putem javnih radova angažuje osobe sa invaliditetom, koje uređuju zelene površine gde žive stari i nemoćni.

"Radimo na uređenu javnih površina po projektu koji daje pomoć starijim licima. kako znači njima što im pomažemo, tako znači i nama, jer i ako je plata mala, bar je redovna", kaže Milan Dugić, osoba sa invaliditetom angažovana putem javnog rada preko Udruženja žena "Udahni život".

Kroz 19 projekata na teritoriji Zapadnobačkog okruga zaposlilo se 63 osobe sa invaliditetom.

"Radim posao u biblioteci koji je prilagođen osobama sa invaliditetom, fiziči nije zahtevan, a prijatan mi je", kaže Ozren Gulić, administrativni radnik angažovan na javnom radu u Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u Somboru.

"Program javnih radova je vrlo popularna mera aktivne politike zapošljavanja, jer zapošljavamo kategorije teže zapošljivih lica, kao što su osobe sa invaliditetom radi očuvanja i unapređenja njihovih radnih sposbnosti", kaže Svjetlana Nešić, načelnik Odeljenja za programe zapošljavanja, preduzetništvo i obrazovanje i obuke u NSZ Filijala Sombor.

U programu javnih radova učestvuju državna preduzeća i različita udruženja i kroz njih se pokazuje produktivnost osoba sa invaliditetom, te da mogu obavljati pođednako uspešno poslove kao i sve druge osobe.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Novosadski humanitarni centar u periodu od 20. septembra do 31. oktobra 2017. organizuje petodnevne obuke za stanovnike opština Kula i Apatin koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla. Prednost u odabiru polaznika obuka biće data mladima od 15 do 30 godina starosti i osobama ženskog pola, bez obzira na starost. Najuspešniji polaznici će imati priliku da se, posle obuke, sa svojom poslovnom idejom prijave za bespovratna novčana sredstva namenjena preduzetnicima. Rok za podnošenje prijava je 10. septembar 2017.

Za dodatne informacije možete se obratiti Kancelariji za lokalni ekonomskki razvoj opštine Kula. Kontakt – 025 751 189; 025 729 650, radnim danima od 7 do 15 časova.

Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće na obukama iz:

1. Organske proizvodnje hrane (petodnevna obuka o tome kako se proizvodi hrana po organskim principima, šta sve može da se proizvodi na organski način i koji su preduslovi potrebni, koji su osnovni principi organske i bio-proizvodnje, kakav je zakonski okvir za bavljenje ovim poslom, i dr.)

2. Razvoja lokalnog turizma (petodnevna obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti ruralnog turizma, eko-turizma, kulturnog turizma, o proizvodima seoskog turizma, hrani i gastronomiji, i dr.)

3. Pružanja usluga pomoći u kući starim licima (akreditovana obuka o pokretanju sopstvenog posla u oblasti pomoći starim licima, socijalnoj zaštita starih, pružanju usluga pomoći u kući i osnovne kućne nege, veština komunikacije sa starim osobama i dr.).

Obuka se organizuje u okviru SEED step 2 programa (Podrška razvoju obrazovanja i zapošljavanja), koji ima za cilj da doprinese zapošljavanju, smanjenju siromaštva, rodnoj ravnopravnosti i socio-ekonomskom razvoju u regionu.

Učešće na obuci je BESPLATNO za polaznike; sve troškove pokriva Novosadski humanitarni centar.

Kako da se prijavite?

Zainteresovani treba da pošalju ispunjen prijavni obrazac (u prilogu ovog poziva) e-mailom na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili faksom na broj:021/423-021 021/423-024, ili poštom na adresu:

Novosadski humanitarni centar, Arse Teodorovića 3, 21000 Novi Sad

(Na koverti naznačiti:PRIJAVA ZA SEED OBUKU)

NSHC će obavestiti sve podnosioce o rezultatima odabira do kraja septembra 2017.

Ovde preuzmite obrazac prijave.

Objavljeno u Kula

"Najviše je ljudi na privremenim i povremenim poslovima, a najveći porast zaposlenosti je među mladima od 15 do 19 godina i starijima od 65 - kod onih od kojih se ne bi oečkivalo da rade. To znači da teško živimo i da ljudi u svakom životnom dobu pokušavaju da nađu bilo kakav posao koji će im pomoći da prikupe prihode za budžet, kaže Tanja Jakobi.

Direktorka Centra za istraživanje javnih politika objašnjava da javnost ne razume kako se meri zaposlenosti kaže da metodologija meri sve načine rada koji su danas sve fleksibilniji.

"Možete biti direktor u preduzeću gde dobijete poreze i doprinose, a možete utovarivati ugalj i dobiti parče hleba i masti i vi ćete za statistiku biti zaposleni. Postoje i druge statistike, one koje mere sve ljude koji su regularno zaposleni, ali su zaposleni i na autorskim ugovorima i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima".

Ona kaže da postoji mnogo slabo plaćenih poslova, koji su stopu nezaposlenosti napravili lepom - ali nisu doneli mnogo toga u stvarnosti. Smatra da je još rado govoriti o efektima Zakona o radu, jer treba da prođe još vremena.

"Bolje zamišljen zakon bi mogao da pomogne, kod nas je toliko nezaposlenih da vi uvek možete da nađete nekog drugog ko želi da radi, dok ne bude dovoljno radnih mesta kada će neko moći da kaže ne želim da radim jer nije dovoljno plaćen posao, da se promeni ravnoteža moći u pregovorima".

Ona ističe da su se u Evropu se najviše vratili poslovi koji su niže plaćeni, koji su i prvi nestali s pojavom krize,ali ističe da ima jako malo kvalitetnih poslova.

"Kod nas je problem što imamo dosta visoko kvalifikovanih za koje ne znamo da li su visoko kvalifikovani ili su nekvalifikovani. Treba da vidimo da li su oni zaista kvalifikovani", dodaje ona.

Govoreći o obrazovanju, Jakobi kaže da su pitanja obrazovanja i rada veoma bitna, ali da postoji dosta promišljanja kako treba da izgleda obrazovanje u budućnosti, jer, kako tvrdi, "tehnologija ide jako brzo, tako da vam je potrebno stalno unapređivanje obrazovanja da biste bili u korak s tim".

"Imali smo prvo mali broj visoko obrazovanih kadrova, sada imamo veliku proizvodnju tih kadrova, odjednom imamo toliko doktora nauka, ali iza toga ne stoje ljudi koji mogu da uđu na tržište rada".

"Mi imamo dualno obrazovanje, ali oko njega ima mnogo polemika, nisam stručna da ocenim zakon, veliki broj prigrlio je dualno obrazovanje jer se pokazalo da ne mogu da nađu rešenje da zaposle mlade. Nedovoljno razmišljamo da je dualno obrazovanje skupo. Morate da pratite tehnologiju, da li smo sposobni za to, da li smo dovoljno snažni kao država da mlade naučimo da rade u pet firmi ili će umeti da rade sam u jednoj. Imate u Nemačkoj čitav sistem koji prati da neko ne bude obrazovan samo tako usko".

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srbija je šesta zemlja u Evropi po broju novootvorenih radnih mesta proizašlih iz direktnih stranih investicija (SDI) u 2016. godini, saopštila je danas revizorsko – konsultantska kompanija Ernest i Jang (Ernst&Young).

U Srbiji je prošle godine, prema rezultatima istraživanja EY o atraktivnosti evropskog tržišta, ukupno otvoreno 16.396 radnih mesta, što je rast od 54 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Kako je saopšteno, prva na listi po broju novootvorenih radnih mesta je Velika Britanija (43.165), a u Poljskoj je zaposleno 22.074 novih radnika.

Najveći rast novootvorenih radnih mesta bio je u Ukrajini (435 odsto), Austriji (251 odsto), Moldaviji (220 odsto), Švajcarskoj (146 odsto), Turskoj (142 odsto) i Italiji (92 odsto).

Direktne strane investicije prošle godine na evropskom tržištu sadržane su u 5.845 projekata što je rast od 15 odsto.

U Evropi su, kako navodi EY, ukupno otvorena 259.673 nova radna mesta što je 19 odsto više nego godinu dana ranije.

Najatraktivnije zemlje za strana ulaganja bile su Velika Britanija, Nemačka i Francuska gde je usmereno 51 odsto investicija, piše se u saopštenju.

Španija je na četvrtom mestu, zajedno sa Poljskom koja se popela za jedno mesto na SDI listi i tako postala prva Centralno-evropska zemlja koja se našla na listi prvih pet.

"Prvi put posle finansijske krize 2008. godine, svedoci smo rasta evropskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na američki, što je direktno uticalo i na povećanje broja direktnih stranih investicija na tržištu Evrope", rekao je rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Ivan Rakić.

Kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama bile su, kako se navodi, najveći strani investitori na evropskom tržištu, sa 1.310 SDI projekata, što predstavlja udeo od 22 odsto ukupnih investicija.

Dodaje se da je najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi domaćeg karaktera (unutar evropski) i taj procenat je povećan za 18 odsto u 2016. godini.

Nemačka je učvrstila svoju poziciju kao vodeći investitor izvan svojih granica, lansirajući 651 projekat prošle godine, što predstavlja rast od 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pored Nemačke, top pet domaćih investitora u SDI su – Francuska (346), Velika Britanija (335), Švajcarska (289) i Italija (187).

Rezultati istraživanja EY su pokazali da su kineske kompanije povećale svoju aktivnost tokom 2016. godine, sa zabeleženih 279 SDI projekata (25 odsto više u odnosu na prethodnu godinu) i otvorenih 7.919 novih radnih mesta.

Dve trećine ukupnih kineskih investicija usmerene su u projekte iz oblasti marketinga i prodaje (52) i u investicione projekte u proizvodni i istraživačko – razvojni sektor (22).

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nova studija je pokazala da zahtevni poslovi koji zaposlenima ne ostavljaju mnogo kontrole, najgore utiču na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.

Nije tajna da je konobarisanje težak posao. Ipak, nova studija, pokazala je da konobari trpe gori stres od neurohirurga.

Istraživanje koje su sproveli naučnici Južnog medicinskog univerziteta u Guangdžouu u Kini, obuhvatilo je podatke iz niza studija sa ukupno 138.700 ispitanika, u kojima je ispitivana veza između stresa i radnog mesta.

Koristeći te podatke, naučnici su klasifikovali poslove u četiri grupe, na osnovu toga koliko su psihološki zahtevni i koliko kontrole ostavljaju zaposlenom.

Među najstresnijim poslovima našlo se konobarisanje, a utvrđeno je i da uslužni delatnici iz ove grupe imaju 22 odsto veći rizik od moždanog udara u odnosu na ljude sa manje stresnim poslovima.

Neurohirurg se, dakle, možda oseća mentalno i fizički iscrpljeno posle svog radnog dana, ali je zato više cenjen od konobarice i svakako ima više kontrole nad onim što radi.

Takođe, zbog smenskog rada, konobari i konobarice imaju lošije životne navike, češće piju i puše i skloniji su mentalnim problemima.

"Stresan posao se vezuje za rizik od srčanih bolesti, ali su istraživanja koja su se bavila proučavanjem tog fenomena davala oprečne rezultate. Moguće je da stresni poslovi u kombinaciji sa nezdravim navikama dovode do većeg rizika", zaključuje Dingli Su sa Južnog medicinskog univerziteta.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Firmi "Sokoma Solutions" doo hitno potrebni ZIDARI (tri izvršioca) za poslove malterisanja i MOLERI (tri izvršioca) za gipsane radove na gradilištu u Nemačkoj. Kandidati za posao moraju imati najmanje dve godine iskustva na ovim ili sličnim poslovima.

Nije potreban pasoš neke od zemalja Evropske unije. Mogućnost radnog angažovanja na duži period. Polazak uskoro.

Pošaljite CV sa svim potrebnim informacijama na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili pozovite broj 064 / 382 682 9 radi daljeg dogovora.

SOKOMA Solutions d.o.o. Sombor

Objavljeno u Izdvojeno

U Srbiji je registrovano oko 676.000 nezaposlenih lica, što je za 7,96 odsto manje nego prošle godine, rekao je u Čačku predsednik Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje Dario Mačkić.

On je izjavio novinarima da je u prvom kvartalu ove godine merama i programima NSZ obuhvaćeno oko 34.000 nezaposlenih lica, od kojih je 95 odsto iz kategorije nisko obrazovanih.

Mačkić je dodao da je u planu NSZ da ove godine oko 131.000 nezaposlenih lica u Srbiji bude uključeno u mere zapošljavanja.

Prema njegovim rečima, ove godine 118 lokalnih samouprava u Srbiji sarađuje sa NSZ u okviru programa zapošljavanja nezaposlenih lica u tim sredinama, za šta je NSZ obezbedila 500 miliona dinara, dok lokalne samouprave izdvajaju 550 miliona dinara.

Predsednik UO je istakao da je NSZ ove godine dobila iz republičkog budžeta 550 miliona dinara za zapošljavanje lica sa invaliditetom, dok ostale programe zapošljavanja samostalno finansira.

U Čačku je održana 42. sednica UO Nacionalne službe za zapošljavanje, na kojoj je potpisan Sporazum o sufinansiranju programa i mera aktivne politike zapošljavanja između NSZ i Grada Čačka.

Čačak je za te mere i programe iz gradskog budžeta ove godine izdvojio 14 miliona dinara, a NSZ učestvuje u finansiranju sa 11 miliona dinara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zdravstvene ustanove u Srbiji objaviće od 15. maja konkurse za zapošljavanje 546 medicinskih radnika, pišu danas Večernje novosti.

Kako navodi taj list pozivajući se na izvore iz Ministarstva zdravlja, konkurs za popunu radnih mesta, koji se odnosi na lekare, medicinske sestre i tehničare, raspisaće 33 zdravstvene ustanove u Srbiji.

List piše da će Klinički centar Srbije primiti ukupno 80 zdravstvenih radnika, KC Kragujevac 60, KC Vojvodine 55, KC Niš 16, Institut "Dedinje" 18, Institut za majku i dete 45, Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa 2, a kliničko-bolnički centar Zvezdara 28 medicinara.

Prema pisanju Večernjih novosti, Vlada Srbije odobrila je Ministarstvu zdravlja da do kraja godine zaposli 2.010 ljudi u zdravstvu i to 631 lekara, 30 farmaceuta i 1.349 tehničara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Oni koji biciklom odlaze na posao imaju znatno manju opasnost od obolevanja od raka ili preuranjene smrti, a vlade bi morale da učine sve što mogu da podstaknu aktivnije načine prevoza na posao, izjavili su naučnici.

Studija objavljena u "British medical journalu" (BMJ) pokazala je da vožnja biciklom na posao vrlo povoljno utiče na zdravlje, odnosno da oni koji koriste ovakav vid prevoza imaju 45 odsto manju opsnost od obolevanja od raka i 46 odsto manju opasnost od srčanih bolesti u odnosu na manje aktivne kolege.

Pešačenje do posla povezano je sa 27 odsto nižim rizikom od srčanih bolesti i 36 odsto nižim rizikom od smrti od srčanih bolesti, iako, kako se čini, nema nikakav uticaj na manji rizik od obolevanja od raka.

Istraživanje je obuhvatilo 264.377 osoba prosečno starih 53 godine. Kako je studija bila promatračkoga tipa, ne mogu se izvući čvrsti zaključci, a na rezultate mogu uticati i drugi faktori, dodali su naučnici, pošto su ispitanici sami davali podatke o načinima odlaska na posao i udaljenosti koju prelaze.

Ipak, "ovi rezultati pokazuju da se zdravlje stanovništva može poboljšati politikom koja podstiče aktivnije načine prevoza, posebno vožnju biciklom", rekli su naučnici.

To podrazumeva uređenje više biciklističkih staza, povećanje mogućnosti kupovine ili iznajmljivanja bicikla.

Lars Bo Andersen, profesor sa Zapadnonorveškog univerziteta primenjenih nauka, koji nije bio direktno uključen u istraživanje, rekao je da rezultati ove studije "traže političko delovanje i podsticanje aktivnoga načina putovanja na posao".

Pored toga, zamena vožnje automobila vožnjom bicikla smanjiće i gužve u saobraćaju u gradovima i doprineti smanjenju zagađenosti vazduha, uz dotne povoljne efekte na zdravlje, dodao je Bo Andersen.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Za Sajam zapošljavanja koji će biti održan 7. aprila u Somboru u organizacije Nacionalne službe za zapošljavanje do sada su svoje prisustvo prijavila 32 poslodavca sa ponudom od preko 400 slobodnih radnih mesta.

nsz-odzaciPoslodavcima je potreban veći broj radnika u tekstilnoj industriji bez obzira na struku, veći broj radnika u proizvodnji trikotaže bez obzira na struku, radnici u obućarskoj industriji sa iskustvom na tim poslovima i radnici u proizvodnji elektro i mašinske struke.

U ponudi su i sledeća radna mesta: čistačice, prodavac keramike, vozači taksija i vozači kamiona, radnici u prehrambenoj industriji bez obzira na struku, tehnolog, diplomirani mašinski inženjer, radnik u stovarištu, traktorista, pekar, agenti osiguranja i mnoge druge pozicije.

Poslodavci koji imaju potrebu za novim kadrovima još uvek mogu prijaviti svoje učešće na Sajmu zapošljavanja.

Nezaposlena lica pre dolaska na sajam treba da preuzmu uput za učešće na sajmu kod matičnog savetnika i da sa sobom obavezno ponesu nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Sajam zapošljavanja biće održan u Sokolskom domu u Somboru od 11 do 13 časova.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 7

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top