Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stopa nezaposlenosti trenutno je, prema rečima predsednika Srbije, najniža u novijoj istoriji - 10,6 odsto, računajući i sezonske poslove. Bez njih je na nivou između 12 i 13 odsto. Međutim, ono što pokazuje statistika jeste da i dalje najveći broj onih koji traže posao čine mladi, i to većinom oni sa završenom srednjom školom.

Setimo se da je pred početak prvog radnog dana predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekala, ispred Predsedništva, omladina SNS. Da li ih je tu dovela ideologija ili nada da će se, preko stranke, zaposliti, tek mladih do 30 godina kojima ni stranka ne pomaže da nađu posao ima skoro 150.000, prema podacima Nacionalne službe za zapošjlavanje.

Među nezaposlenim mladim ljudima najviše je onih između 25 i 30 godina. Tek 15 odsto njih ima fakultet, 57 odsto je ostalo na završenoj srednjoj školi. Više od 60 odsto njih nema nikakvo radno iskustvo.

Statistika Nacionalne službe kaže i da mladi ljudi do 30 godina u proseku na posao čekaju gotovo dve godine. Vladana Đurišić, diplomirana novinarka, odskače od tog proseka, jer za poslom traga pune četiri godine. Praktično od dana kada je uzela diplomu na fakultetu žurnalistike.

"Poslednje dve godine, a pogotovo poslednjih godinu dana, mogu da kažem da sam sigurno bila na dva do tri razgovora za posao nedeljno kod poslodavaca koji su me zvali. Najpre sam posao tražila u struci, ali nije mi bilo strano ni van struke, od Beograda do Zemuna pa čak i do Novog Sada, ali posla i dalje nema, ne može da se nađe", priča nam Vladana.

Ni u struci ni van struke, za jedne je prekvalifikovana, za druge sa 26 godina već stara, a i jedni i drugi i treći zamerali su joj najviše što nema radno iskustvo. "Kada vide da nisi ništa dosad radila, kažu - ako je nisu ovi pre toga zaposlili, možda ne moram ni ja, nešto tu nije u redu, a ne mora da znači da je tako", navodi Vladana.

Ovu diplomiranu novinarku čak i Zakon o zapošljavanju definiše kao teško zapošljivu kategoriju, tik uz starije od 50 godina, osobe da invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima...

N1: U toj kategoriji su mladi koji su zdravi, pravi, sa završenom školom i oni spadaju teže zapošljivu kategoriju? Zašto?

"Zato što je njima otežan pristup na tržištu rada i prepoznati su kao kategorija kojoj je potrebna intenzivnija podrška i rad s mladima", kaže na to Desanka Mihailović Kovač, savetnica za zapošljavanje u NSZ.

N1: Ali zašto, šta Vam je utisak, zbog čega neko ne bi da zaposli mladog čoveka koji je sposoban, obrazovan?

Mihailović Kovač: "Zato što poslodavci, uz određene kompetencije i znanja, zahtevaju i radno iskustvo".

U tom vrzinom kolu gde se najviše traži ono što se najmanje daje, Vladani ostaje da se sa zaposlenima u Nacionalnoj službi šali na sopstveni račun.

"Savetnik me zna, nekad sam dolazila čak i češće nego što treba, nekad se javim tako kad sam u prolazu, pa se javim da mu kažem kako je prošlo "nisu me primili, primili su komšinicu" i slično", priča Vladana svoja iskustva.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

"Najviše je ljudi na privremenim i povremenim poslovima, a najveći porast zaposlenosti je među mladima od 15 do 19 godina i starijima od 65 - kod onih od kojih se ne bi oečkivalo da rade. To znači da teško živimo i da ljudi u svakom životnom dobu pokušavaju da nađu bilo kakav posao koji će im pomoći da prikupe prihode za budžet, kaže Tanja Jakobi.

Direktorka Centra za istraživanje javnih politika objašnjava da javnost ne razume kako se meri zaposlenosti kaže da metodologija meri sve načine rada koji su danas sve fleksibilniji.

"Možete biti direktor u preduzeću gde dobijete poreze i doprinose, a možete utovarivati ugalj i dobiti parče hleba i masti i vi ćete za statistiku biti zaposleni. Postoje i druge statistike, one koje mere sve ljude koji su regularno zaposleni, ali su zaposleni i na autorskim ugovorima i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima".

Ona kaže da postoji mnogo slabo plaćenih poslova, koji su stopu nezaposlenosti napravili lepom - ali nisu doneli mnogo toga u stvarnosti. Smatra da je još rado govoriti o efektima Zakona o radu, jer treba da prođe još vremena.

"Bolje zamišljen zakon bi mogao da pomogne, kod nas je toliko nezaposlenih da vi uvek možete da nađete nekog drugog ko želi da radi, dok ne bude dovoljno radnih mesta kada će neko moći da kaže ne želim da radim jer nije dovoljno plaćen posao, da se promeni ravnoteža moći u pregovorima".

Ona ističe da su se u Evropu se najviše vratili poslovi koji su niže plaćeni, koji su i prvi nestali s pojavom krize,ali ističe da ima jako malo kvalitetnih poslova.

"Kod nas je problem što imamo dosta visoko kvalifikovanih za koje ne znamo da li su visoko kvalifikovani ili su nekvalifikovani. Treba da vidimo da li su oni zaista kvalifikovani", dodaje ona.

Govoreći o obrazovanju, Jakobi kaže da su pitanja obrazovanja i rada veoma bitna, ali da postoji dosta promišljanja kako treba da izgleda obrazovanje u budućnosti, jer, kako tvrdi, "tehnologija ide jako brzo, tako da vam je potrebno stalno unapređivanje obrazovanja da biste bili u korak s tim".

"Imali smo prvo mali broj visoko obrazovanih kadrova, sada imamo veliku proizvodnju tih kadrova, odjednom imamo toliko doktora nauka, ali iza toga ne stoje ljudi koji mogu da uđu na tržište rada".

"Mi imamo dualno obrazovanje, ali oko njega ima mnogo polemika, nisam stručna da ocenim zakon, veliki broj prigrlio je dualno obrazovanje jer se pokazalo da ne mogu da nađu rešenje da zaposle mlade. Nedovoljno razmišljamo da je dualno obrazovanje skupo. Morate da pratite tehnologiju, da li smo sposobni za to, da li smo dovoljno snažni kao država da mlade naučimo da rade u pet firmi ili će umeti da rade sam u jednoj. Imate u Nemačkoj čitav sistem koji prati da neko ne bude obrazovan samo tako usko".

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 01 jun 2017 00:00

Skok nezaposlenosti u Srbiji

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine u Srbiji iznosila je 14,6 odsto i veća je za 1,6 procentnih poena nego na kraju prošle godine jer je broj nezaposlenih povećan za 43.000, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Broj zaposlenih manji je za 79.200 tako da je stopa zaposlenosti iznosila 44,2 odsto i za 1,3 procentni poen je manja nego u decembru prošle godine.

Istaknuto je da je zaposlenost značajnije smanjena u neformalnoj sferi, prvenstveno u poljoprivredi zbog smanjenog obima sezonskih radova.

Polovina zaposlenih starija je od 55 godina, dok je udeo mladih između 15 i 24 godine starosti, koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja, veći za 2,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je registrovano oko 676.000 nezaposlenih lica, što je za 7,96 odsto manje nego prošle godine, rekao je u Čačku predsednik Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje Dario Mačkić.

On je izjavio novinarima da je u prvom kvartalu ove godine merama i programima NSZ obuhvaćeno oko 34.000 nezaposlenih lica, od kojih je 95 odsto iz kategorije nisko obrazovanih.

Mačkić je dodao da je u planu NSZ da ove godine oko 131.000 nezaposlenih lica u Srbiji bude uključeno u mere zapošljavanja.

Prema njegovim rečima, ove godine 118 lokalnih samouprava u Srbiji sarađuje sa NSZ u okviru programa zapošljavanja nezaposlenih lica u tim sredinama, za šta je NSZ obezbedila 500 miliona dinara, dok lokalne samouprave izdvajaju 550 miliona dinara.

Predsednik UO je istakao da je NSZ ove godine dobila iz republičkog budžeta 550 miliona dinara za zapošljavanje lica sa invaliditetom, dok ostale programe zapošljavanja samostalno finansira.

U Čačku je održana 42. sednica UO Nacionalne službe za zapošljavanje, na kojoj je potpisan Sporazum o sufinansiranju programa i mera aktivne politike zapošljavanja između NSZ i Grada Čačka.

Čačak je za te mere i programe iz gradskog budžeta ove godine izdvojio 14 miliona dinara, a NSZ učestvuje u finansiranju sa 11 miliona dinara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) organizovala je 34. Sajam zapošljavanja. Sajam su kao poseban, zbog učešća 47 poslodavaca i iskazanih potreba za više od 500 radnika, ocenili Zoran Martinović, direktor NSZ Republike Srbije i Sekula Tanjević, direktor filijale u Somboru.

Zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković je istakao da i lokalna samouprava sprovodeći Lokalni akcioni plan zapošljavanja pokušava da sa svoje strane smanji stopu nezaposlenosti.

„I ovaj Sajam zapošljavanja potvrđuje da su poslodavcima potrebni radnici raznih profila, sa različitim stručnim spremama, kao i da nezaposlena lica posećuju ovakve manifestacije. Grad Sombor u cilju smanjenja broja nezaposlenih lica, realizuje četiri programa u okviru Lokalnog akcionog plana zapošljavanja. Ove godine za smanjenje broja nezaposlenih, u budžetu grada izdvojili smo 28 miliona dinara koje ćemo raspodeliti kroz nekoliko programa. To su programi javnih radova za geronto usluge, program samozapošljavanja, subvencionisanje poslodavaca za otvaranje novih radnih mesta i program za obavljanje stručne prakse. Kroz navedene programe ukupno će biti zaposleno 116 lica“, kazao je Ratković i istakao dobru saradnju sa somborskom filijalom NSZ.

Sekula Tanjević je istakao da su se i na 34. Sajmu zapošljavanja pojavili poslodavci koji iz godine u godinu upravo na ovakvim sajmovima nalaze radnike.

„Na ovom sajmu traže se radnici raznih profila: nk radnici, administrativni radnici, dipl. inženjeri mašinstva i elektrotehnike, menadžeri. Ipak, najviše potreba iskazano je za radnicima tekstilne struke, konfekcionarima, obućarima. Sajmovi su pravi barometar stanja na tržištu rada“, kazao je Tanjević.
Zoran Martinović je istakao da se kroz sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja želi postići cilj koji je i Vlada Republike Srbije postavila, a to je da se postigne takav stepen ekonomskog razvoja da svi ljudi koji žele da rade imaju mogućnost da biraju posao i da rade u uslovima koji im omogućavaju najbolje rezultate rada.

„U poslednjih dve, tri godine došlo je do značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i to pokazuje anketa o radnoj snazi prema kojoj je stopa nezaposlenosti 13 posto, a kod nas je takva stopa bila pre deset godina. Isto tako, od 2000. godine na evidenciji NSZ imamo najmanji broj nezaposlenih lica i to su pokazatelji koji idu u prilog tome da je danas mnogo izvesnije da ljudi koji traže posao, mogu i da ga pronađu. Međutim, ne mogu ga čekati kod kuće, moraju koristiti ovakve prilike da bi lakše došli do posla. Ovo je prilika i da se poslodavci i nezaposlena lica direktno povežu i da poslodavci mogu od velikog kruga ljudi koji je na sajmu da izaberu one koji su za njih najprihvatljiviji. Sa druge strane nezaposlena lica mogu kod velikog broja poslodavaca da provere svoje kompetencije, veštine i znanja. Siguran sam da će posle ovog sajma broj nezaposlenih u Somboru biti smanjen za 400 do 500 lica za kojima je iskazna potreba“, kazao je Martinović.

Prema podacima NSZ – Filijala Sombor, 34. Sajam zapošljavanja u Somboru posetilo 1200 lica.

Objavljeno u Somborske vesti

U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

On je na skupu "Mladi u neformalnoj ekonomiji", rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji veća od evropskog proseka, gde iznosi oko 18,5 odsto.

Martinović je rekao da sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje, ali i imaju zamerke da veliki broj ljudi nema adekvatna znanja.

Problem je, kako je istakao, niska stopa radne aktivnosti i zaposlenosti mladih, a veliki broj mladih ima status nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih.

"Visok procenat mladih, oko 16,5 odsto, niti radi, niti se školuje", rekao je Martinović i dodao da je evidenciji NSZ oko 23 odsto mladih do 30 godina, a da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.

Visok procenat onih koji bi pristali da rade i bez ugovora
Presednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da ta unija ima zadatak pomogne mladima da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima.

Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i visok je procenat onih koji bi prihvatili da rade bez ugovora.

"Samo 15 odsto mlađih od 30 godina, ne bi prihvatilo da radi na crno", navodi se u istraživanju i dodaje da je nužno insistirati na smanjenju neformalne ekonomije kroz uspostavljanje privrednog ambijenta koji će podsticati rast privatnog sektora.

Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo da bi prihvatio da radi na crno ukoliko nema drugog izbora. Isplatu dela zarade na ruke, a ne preko računa prihvata 70,2 odsto mladih, dok na ovakav način isplate nije spremno 18,2 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nezaposlenost, struktura nezaposlenih radnika i stanje u privredi Grada Sombora bile su teme o kojima je bilo reči na 3. sednici Socijalno-ekonomskog saveta Grada Sombora (u daljem tekstu SES).

Predsedavajući, Radoslav Prokić, na početku sednice je konstatovao je da je došlo do promena u članstvu SES-a ispred predstavnika sindikata UGS „Nezavisnost“ koji će ubuduće predstavljati Petar Zambo (umesto Antuna Morbera), a potom se prešlo na tematski rad.

Sekula Tanjević, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor, informisao članove SES-a o tome da je nezaposlenost na teritoriji Grada Sombora u poslednje tri godine u padu. Prema rečima Tanjevića, na evidenciji NSZ – Filijala Sombor u decembru 2016. godine bilo je evidentirano 6800 nezaposlenih lica, što je za četiri do pet odsto manje nego u decembru 2015. godine. Ovakav trend pada broja nezaposlenih lica je uslovila dobra politika Grada Sombora u oblasti rešavanja problema nezaposlenosti i somborska lokalna samouprava je među prvima po izdvajanju sredstava za zapošljavanje nezaposlenih lica. Grad Sombor je i za 2017. godinu planirao sredstva za programe zapošljavanja preko kojih će biti zaposleno 130 nezaposlenih lica.

Tanjević je prisutne informisao i o strukturi nezaposlenih lica u pogledu godina starosti i čekanja na zaposlenje. On je istakao da čak 29 odsto nezaposlenih na evidenciji NSZ – Filijala Sombor, čine lica koja imaju više od 50 godina starosti, a 24 odsto lica do 30 godina starosti.

Predsednik Upravnog odbora Regionalne privredne komore (u daljem tekstu RPK) Sombor Zoran Bulatović govorio je promenama statusa RPK u okviru Privredne komore Srbije, te o značaju dualnog obrazovanja za koje je kazao da će biti funkcionalno i u skladu sa potrebama privrede.
Sednica Socijalno-ekonomskog saveta je održana 6. marta 2017. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Na 44. sednici Gradskog veća usvojen je Lokalni akcioni plan za zapošljavanje (LAP) u 2017. godini. Za sprovođenje mera LAP-a čiji je cilj da se smanji nezaposlenost, u budžetu Grada opredeljeno je ukupno 28.000.000,00 dinara. Prema LAP-u za zapošljavanje, za samozapošljavanje 38 lica izdvojeno je šest miliona dinara, za subvencije poslodavcima za novo zapošljavanje 23 nezaposlena lica opredeljena su sredstva u iznosu od tri miliona dinara, za obavljanje stučne prakse u koju bi bilo uključeno 20 lica, izdvojen je iznos od četiri miliona dinara. Za program geronto-domaćin izdvojeno je 15 miliona dinara, a u okviru programa bilo bi angažovano 35 lica. Tokom 2017. godine sprovođenjem mera LAP-a za zapošljavanje, posao će dobiti 116 lica.

Gradsko veće je donelo i zaključak o učešću Grada Sombora u pozivu Programa Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija za period 2014-2020. Prema zaključku Veća, lokalna samouprava će finansijski podržati tri projekta, ukoliko budu odobreni za finansiranje u okviru navedenog programa. To su projekti: „Izgradnja i projektovanje puta Sombor – Baja II“, „Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim područjima“ i „Uspostavljanje inovativnih centara u cilju razvoja poljoprivrede“.

Gradsko veće je na 44. sednici, održanoj 30. januara, prihvatilo predlog Komisije za dodelu povelje i nagrade i Povelju grada Sombora dodelilo profesoru gitare u Muzičkoj školi „Petar Konjović“ dr Miroslavu Stojisavljeviću, kao priznanje za dostignuća za 2016. godinu.

Gradsko veće je utvrdilo i sa 8.945.000,00 dinara podržalo programe koje realizuje Sportski savez grada Sombora.

Gradsko veće će, u skladu sa aključcima su usvojenim na sednici, finansijski podržati održavanje Mini gitarijde, u Somboru, izdavanje knjige „Šokačka narodna nošnja u Bačkom Monoštoru od polovine devetnaestog veka do dana“, kao i izdavanje foto monografije o Riđici.

Objavljeno u Somborske vesti

Investicije, među kojima i iz Kine, trebalo bi, očekuju u Vladi, da doprinesu da u narednom periodu stopa nezaposlenosti padne na 12 odsto, srpski privrednici prihvataju sa rezervom. Kažu da su preopterećeni da bi širili poslovanje i zapošljavali, a da se poslovni ambijent sporo popravlja.

S druge strane stručnjaci navode da će nezaposlenost padati, a da će posla biti za niskokvalifikovanu radnu snagu i stručnjake iz IT sektora.

Velika nazaposlenost je rak rana srpske ekonomije, kaže ministar privrede Goran Knežević i dodaje da je Srbija na dobrom putu da taj problem reši.

"Nezaposlenost smo spustili sa 26 na 15,2 odsto, ostvarili smo suficit budžeta od 300 miliona evra. Plan je da se u narednom periodu stopa nezaposlenosti smanji na 11 odsto", kaže Knežević.

Ministar najavljuje i mere za poboljšanje poslovnog ambijenta. Od dosadašnjih, privatni sektor je podršku prepoznao u novom zakonu o radu. Tu se, kažu, stalo i ponovo je u centru pažnje javni sektor.

"Očekivali smo da će fiskalna konsolidacija koja je uspešno izvedena rezultirati izvesnim relaksiranjem poreskih opterećenja. Ne, opet su povećani javni troškovi, odnosno plate u jednom delu. Možda je to opravdano, ne pričam da ljudi treba zauvek da ostanu sa smanjenim platama - profesori, policajci, ali privatni sektor to ne može da izdrži", kaže Tomislav Momirović iz kompanije "Mona".

"Preduzetnici najugroženija grupa"

Preduzetnici su preopterećeni, a prostora da se započne novi biznis nema. Na visoke prihode ne mogu da računaju, kaže vlasnik tekstilne fabrike Milan Knežević.

"Ako postoji socijalno najugroženija grupa ljudi to su preduzetnici. Njima su pod kreditima, hipotekama, kuće - porodice. Oni neposredno rade i u katastrofalnoj su situaciji", kaže Knežević.

U takvim okolnostima teško je govoriti o rastu zaposlenosti u domaćem privatnom sektoru. Strani investitori koji dolaze u Srbiju, naglašava Knežević, ulažu u niskoprodruktivne industrije.

"Ali smo opet svedoci da dolaze strane investicije u najprimitivnije grane privrede. Da se te investicije sele iz Kine i Bankgladeša u Srbiju", dodaje Tomislav Momirović.

I stručnjaci su saglasni - takva vrsta ulaganja biće jedan od izvora novog zapošljavanja.

"Da li će biti investicija u neposrednu proizvodnju, ono što zovemo "šrafciger industrija" i to gde treba nešto da se montira, šrafi. Tu vrstu poslova koja se malo plaća, a zahteva veliko angažovanje radne snage", kaže ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Nova radna mesta mogu se očekivati i u IT sektoru, naglašava Nikolić. Gde, prema ocenam stručnjaka, veliki broj ljudi radi u sivoj zoni. Ako dođe do većih investicija u toj oblasti, onda će bitri angažovani i ljudi višeg obrazovnog nivoa specijalizovanih za informacione tehnololgije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 13 avgust 2016 00:00

Nezaposleno 47 odsto mladih

U Srbiji 80,5 odsto mladih živi sa roditeljima, a 47,1 odsto omladine od 15 do 24 godine je nezaposleno, rečeno je danas na tribini: Koliko mladi znače Vladi, povodom 12. avgusta Međunarodnog dana mladih.

 

Na tribini Krovne organizacije mladih Srbije bilo je reči o omladinskoj politici i problemima mladih Srbije, s naglaskom na to da bi oni što više trebalo da se aktiviraju i uključe u kreiranje politike, s obzirom na podatak iz istraživanja da ih je tek jedna trećina zainteresovana za to.

Takođe, istraživanje pokazuje da samo sedam odsto mladih radi i studira.

Predstavnica KOMS Milica Škiljević rekla je da je pročitala premijerov ekspoze i ukazala da se nova vlada u planu za mlade oslanja na dosadašnje rezultate Ministarstva omladine i sporta, za koje su zaslužne i omladinske organizacije.

Iz ekspozea se može zaključiti da je top prioritet vlade zapošljavanje i vidi se da je to gorući problem, kojem će biti posvećena najveća pažnja u mandatu ove vlasti, navela je ona.

Međutim, izrazila je nadu da se Ministarstvo omladine i sporta neće fokusirati samo na to već da će se, u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade, baviti i bezbednošću, zdravljem i kulturom, kao i da će biti osnovana Regionalna kancelarija za saradnju mladih.

Predstavnik Kancelarije za mlade Beograda Nikola Rajičić ukazao je da 75 odsto mladih oseća odgovornost za svoju budućnost, a samo jedna trećina želi da aktivno učestvuje u politici i donošenju odluka, uz ocenu da je najteže motivisati ih.

On je pozvao omladinu da se uključi u kreiranje boljeg ambijenta za buduće generacije.

Predstavnik Ministarstva omladine i sporta Aleksandar Voštić ukazao je da je omladina izdvojena u okviru pregovaračkog Poglavlja 26, na čemu će se raditi da se maksimalno ostvare ciljevi Nacionalne strategije za mlade.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema podacima NSZ Filijale Sombor  ukupan broj nezaposlenih osoba u Zapadnobačkom upravnom okrugu u poslednjem mesecu prošle godine  iznosi 19.708 od čega je 8.459 osoba ženskog pola.  

Po broju nezaposlenih na prvom mestu je opština Sombor gde je ukupan broj nezaposlenih 7.130 od čega su 2.816  žene, zatim je Kula 5.447/2.554, Apatin 3.627/1.591 i na poslednjem mestu su Odžaci sa 3.504 nezaposlene osobe od čega su 1.498 osobe ženskog pola.

Značajno je napomenuti da se na evidenciji nezaposlenih nalazi  5.216 lica sa preko 50 godina starosti sa vrlo malim ili skoro nikakvim mogućnostima za novo zapošljavanje. Što se tiče dužine čekanja za posao alarmantna je činjenica da 1.477 lica posao čeka  preko 10 godina.  

U mesecu decembru 1.282 osobe je zasnovalo radni odnos na područiju ZBUO.

Ukupna nezaposlenost 19.708
I stepen 5.623
II stepen 854
III stepen 5.529
IV stepen 5.812
V stepen 109
VI stepen3 89
VI-2 stepen 276
VII-1 stepen1.108
VII -2 stepen 8
VIII stepen 0

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 24 decembar 2015 06:41

Prvi put više starijih „na birou”

Drugu godinu zaredom Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru, beleži pad stope nezaposlenosti, odnosno povećanje broja lica koja su se zaposlila.

Na području nadležnosti ove službe, u toku prošle godine zabeležena je stopa od 6,5 odsto, a ove godine, stopa zaposlenosti je sedam odsto u odnosu na broj lica koja se nalaze na evidenciji službe.

- Moramo biti zadovoljni ovim podacima, budući da je u toku ove godine na evidenciju NSZ prijavljeno oko 1.000 lica. Na evidenciji su radnici Fabrike akumulatora Sombor, Poljoprivrednog preduzeća iz Gakova i još nekih firmi u restrukturiranju, a ne znamo još kakva će biti sudbina oyačkog „Hipola” - rekao nam je direktor Filijale NSZ u Somboru Sekula Tanjević.

Na evidenciji službe u okrugu Zapadna Bačka, nalazi se ukupno 19.214 lica, od toga je 7240 sa područja Sombora, 3576 iz Apatina, 5049 iz Kule, a najmanje je prijavljenih iz Odžaka - 3 320. U svim ovim opštinama zabeležena je smanjena stopa nezaposlenosti, a to je posebno izraženo u Odžacima. Prošle godine je bila devet odsto, a ove godine 13 odsto. Po Tanjevićevim rečima, u smanjenju broja nezaposlenih na teritoriji oyačke opštine, svakako su imale velikog uticaja investicije poput „Magne” i „Grajnera”, a u manjoj meri i „Standard gasa”, kao i upošljavanje po osnovu javnih radova.

Uvek su mladi činili najveći deo armije nezaposlenih, a sada, po rečima direktora Tanjevića, prvi put u istoriji službe, najveći broj lica koja su na evidenciji nezaposlenih su oni stariji od 50 godina. To se objašnjava brojem mladih koji odlaze u druge sredine, odnosno gradove gde imaju veće mogućnosti zapošljavanja, što nije slučaj sa starijima, koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 18 decembar 2015 07:23

Spretni prsti odbili obuku

 

Kada privredna proizvodnja jedne sredine kao što je somborska, kumulativno u poslednjih deset meseci zabeleži pad od 15,8 odsto, a u odnosu na isti period prošle godine od 11,3 odsto, i pri tome na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 7.420 registrovanih koji traže posao, vest o otvaranju bilo kakvog novog pogona izazove potpuno razumljivo interesovanje javnosti. Tako je u poslednjih nekoliko dana odavno apatično tržište radne snage rasplamsala informacija da se u prvom kvartalu sledeće godine, tačnije martu 2016. može očekivati početak rada pogona renomiranog nemačkog industrijskog giganta „EBM Papst”, kao rezultat njihove braunfild investicije u hale ovdašnjeg uglednog preduzeća „Remont Komazec”.

Ovo je prvi industrijski pogon koji se otvara u Somboru, nakon već poodavno zaboravljenog otvaranja fabrike „Kalcedonija”. Kako je kapital plašljiva „zverka”, a kompanije sa takvim renomeom, kakav ide uz „EBM Papst”, isuviše ozbiljne da bi se gotovo estradno razbacivale velikim rečima i obećanjima, o investiciji se može više saznati tek posredno. Naime, u ovom momentu na devetonedeljnu obuku u pogonima giganta koji ima 18 fabrika i gotovo 15.000 zaposlenih širom Evrope i sveta, može računati tek 16-toro, većinom mladih Somborski i Somboraca koji će raditi na proizvodnji elektromotora. Od potencijalnih kandidata se tražila takozvana fina motorika prstiju, te ne čudi da su svojevrsnu prednost na testiranju imali potencijalni budući radnici ženskog pola. - Zaista nisam mogla da verujem kada su me pozvali iz Nacionalne službe za zapošljavanje na razgovor povodom mogućnosti da dobijem posao - priča jedna od mladih Somborki koja je imala tu sreću da odgovara zahtevima budućeg poslodavca, a koja ne želi da otkriva identitet. - Znate, uvek slušamo kako se u Srbiji dobija posao samo preko neke veze, politike ili zahvaljujući korupciji. Nemam nikakve protekcije, niko koga poznajem se ne bavi politikom, a novca za korupciju, i da želim u tako nešto da se upustim, nemam.- kaže sagovornica „Dnevnika”.

Od nje saznajemo da su razgovore sa kandidatima obavljali direktori slovenačke afilijacije „EBM Papst”, tačnije njihove kćerke firme „Idria motors” čije je sedište u Cerknici.

- Još više me je iznenadila reakcija nekih od devojaka i momaka koji su takođe pozvani na razgovor i testiranje, a koji su odbili da odu na obuku ne bi li se osposobili za početak rada, predviđenog za prvi dan marta sledeće godine. Pri tome se radi o mojim vršnjacima koji još nisu zasnovali vlastite porodice, dakle nemaju obaveze takve vrste - razočarana je stavom svojih vršnjakinja i vršnjaka ova Somborka.

Prema nezvaničnim informacijama, najnoviji, u Somboru željno očekivani investitor, je razmatrao još nekoliko, pre svega vojvođanskih, gradova kao svoju potencijalnu destinaciju, ali je u svojevrsnoj trci sa Novim Sadom, Suboticom i Bačkom Palankom, prošao Sombor zahvaljujući predispozicijama ponuđenog prostora i profesionalnosti „Remont Komazeca”. Od malog početnog broja zaposlenih važniji je podatak da u Sombor dolazi jedan od vodećih svetskih proizvođača elektromotora i ventilatora osnovan 1963. godine u Mulfingenu u nemačkoj saveznoj pokrajini Baden Virtenberg. I sam je svojevremeno izrastao iz skromnog porodičnog preduzeća sa svega 35 zaposlenih, a danas ima godišnji promet od preko tri milijarde evra. Po broju zaposlenih, mali somborski pogon, u naredne dve godine bi trebao, kako se najavljuje, da pruži šansu za ostvarenje egzistencije za porodice do 200 novih radnika.

Svetski standardi

Dok se prva grupa izabranih mladih radnika uveliko sprema za put na obuku u pogonima „EBM Papst” u Sloveniji i Nemačkoj, užurbano se privode kraju i radovi na proizvodnoj hali u Somboru, koja se nalazi u Konjovićevoj ulici. Mada je prethodnim ulaganjima samog „Remont Komazeca” hala već bila renovirana, dodatna ulaganja su bila neophodna kako bi radni prostor buduće fabrike ispunio sve svetske standarde.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

 

Gradonačelnik Sombora Saša Todorović, kao predstavnik lokalne samouprave, potpisao je sporazum o otvaranju novih jedinica za pomoć nezaposlenima u Somboru. Sporazum između  Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i predstavnika lokalnih samouprava, potpisan je u sklopu realilzacije projekta Evropske unije „Pomoć teže zapošljivim grupama“.

Predstavnicima lokalnih samouprava obratili su se Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Stefan Hudolin, savetnik  u Delegaciji EU u Srbiji i Zoran Martinović, direktor NSZ.

Cilj koji se realizacijom sporazuma želi postići jeste da se otvaranjem novih jedinica pomogne nezaposlenima u traženju posla, ali i da se lokalne samouprave aktivnije uključe u pružanje te pomoći.

Sporazumom  je regulisano otvaranje 40 novih Klubova za traaženje posla, deset Centara za informisanje i profesionalno savetovanje i 80 samouslužnih radnih stanica u prostorijama lokalnih samouprava.

Obaveza NSZ biće da obezbedi opremu i osoblje za nesmetan rad klubova, centara za informisanje i samouslužnih stanica u vremenskom periodu od 12 meseci. Lokalne samouprave imaju obavezu da obezbede adekvatan prostor i da posle isteka godine dana preuzmu na sebe održivost jedinica za pomoć nezaposlenima.

Projekat „Pomoć teže zapošljivim grupama“ finansira Evropska unija sa 6,5 miliona evra, a sredstva u iznosu od 1,6 miliona evra za sufinansiranje projekta obezbedila je NSZ. Evropska unija izdvojila je i dodatnih 1,2 miliona evra za pomoć u implementaciji projekta.

Objavljeno u Somborske vesti

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Sombor  ukupan broj nezaposlenih osoba u Zapadnobačkom upravnom okrugu je 19.216 od čega je 8.333 osoba ženskog pola.  Broj nezaposlenih  osoba po opštinama je: opština  Apatin 3.575 osobe od čega je 1.576 žena, Kula 5.270 osobe od čega je 2.537 žena, Odžaci 3.324 osobe od čega su 1.421 žene i u Somborskoj opštini gde je broj nezaposlenih najveći  iznosi 7.047 od čega je 2.799 žena. Značajno je napomenuti da se na evidenciji nezaposlenih nalazi  6.921 lica sa preko 50 godina starosti sa vrlo malim ili skoro nikakvim mogućnostima za novo zapošljavanje. Što se tiče dužine čekanja za posao alarmantna je činjenica da 1.459 lica posao čeka  preko 10 godina.  U mesecu novembru 1.677 osoba je zasnovalo radni odnos na područiju ZBUO.

Nezaposlenost prema stepenu stručne spreme:

Ukupna nezaposlenost - 19.216
I stepen: 5.509
II stepen: 823
III stepen: 5.329
IV stepen: 5.676
V stepen: 114
VI stepen: 379
VI-2 stepen: 271
VII-1 stepen: 1.107
VII -2 stepen: 8
VIII stepen: 0

Objavljeno u Somborske vesti

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Sombor  ukupan broj nezaposlenih osoba u Zapadnobačkom upravnom okrugu je 18.972 lica od čega je 8.234 osoba ženskog pola.  

Broj nezaposlenih  osoba po opštinama je: opština  Apatin 3.504 osobe od čega je 1.537 žena, Kula 5.193 osobe od čega je 2.490 žena, Odžaci 3.286 osobe od čega su 1.405 žene i u Somborskoj opštini broj nezaposlenih je 6.989 osoba od čega je 2.802 žena.

Značajno je napomenuti da se na evidenciji nezaposlenih nalazi  4.957 (2.479) lica sa preko 50 godina starosti sa vrlo malim ili skoro nikakvim mogućnostima za novo zapošljavanje. Što se tiče dužine čekanja za posao alarmantna je činjenica da 1.455 lica posao čeka  preko 10 godina.

Nezaposlenost prema stepenu stručne spreme:

Objavljeno u Somborske vesti

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica i nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Javni radovi se mogu sprovoditi u oblastima socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obavljanja javne infrastrukture, i održavanja i zaštite životne sredine.

Pravo učešća na Javnom konkursu imaju: organi teritorijalne autonomije i organi jedinice lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

Maksimalna dužina trajanja javnog rada je tri meseca, u skladu sa raspoloživim sredstvima.

Javni konkurs je otvoren do 16. septembra, a sve dodatne informacije mogu se dobiti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe, putem Pozivnog centra Nacionalne službe: 0901/300301 ili na sajtu www.nsz.gov.rs.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Isplata redovnih i privremenih naknada nezaposlenim licima vršiće se u sredu i četvrtak preko Poštanske štedionice, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje.

Kako se navodi, u sredu 22. oktobra, biće isplaćene novčane naknade za septembar 2014. godine.

Dodaje se da će isplata privremene naknade za mart 2014. godine korisnicima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije i van nje, početi na šalterima Nacionalne službe u četvrtak, 23. oktobra.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 08 oktobar 2014 09:33

Neslavni rekordi Srbije

 

Međunarodni monetarni fond za Srbiju dogodine prognozira privredni rast od jedan odsto, inflaciju od 3,4 odsto i nezaposlenost od 21,8 odsto, čime je naša zemlja dospela u sam vrh evropskih neslavnih rekordera, piše Politika.

List navodi da je osim po veličini budžetskog deficita, Srbija među evropskim rekorderima i kada je reč o nezaposlenosti.

Sudeći prema najnovijem izveštaju MMF o globalnim ekonomskim perspektivama koji je u utorak objavljen u Vašingtonu, Srbija nema razloga za optimizam.

Po stopi nezaposlenosti, koja će ove godine dostići 21,6 odsto, Srbija je u društvu sa Grčkom, gde je stopa nezaposlenosti 25,8 odsto i Španijom sa 24,6 procenata.

Analitičari MMF prognoziraju da će nezaposlenost, istina blago rasti i u 2015. se predviđa 21,8 odsto. Pre krize nezaposlenost u Srbiji je bila oko 14 odsto.

Pad privredne aktivnosti do kraja ove godine biće minus 0,5 odsto, što je manje od prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj, koji očekuju pad od minus jedan odsto. Za sledeću godinu MMF za Srbiju prognozira rast od jedan odsto.

Dobra vest za građane je da će inflacija, po svemu sudeći, ostati na niskom nivou. Predviđa se u 2015. godini 3,4 odsto, posle ovogodišnjih 2,3 procenata.

Međutim, loša vest je da je uzrok inflacije niska tražnja, što prevedeno sa ekonomskog rečnika znači da građani nemaju para da kupuju robu, što trgovce sprečava da podižu cene.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 30 jun 2014 04:17

Kupovna moć građana opada

Kupovna moć građana Srbije konstantno opada bez bilo kakvih naznaka da će se stanje uskoro popraviti, pokazuju podaci Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dok se trgovci ne žale i još vide svoju računicu.

Na pad kupovne moći utiču nezaposlenost, nizak životni standard, visoke cene roba i usluga, odsustvo najosnovnijih ekonomskih postulata, smatraju u toj organizaciji.

Prema mišljenju pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Mladena Alfirovića, zakon ponude i tražnje, koji diktira cene, ne funkcioniše zbog hroničnog nedostatka konkurencije i zatvorenog i monopolizovanog tržišta.

Pravni okvir više nije prepreka za dolazak velikih trgovinskih lanaca i jačanje konkurencije koja obara cene, ali je problem niske kupovne moći i dalje prisutan.

"Nijedan ozbiljniji trgovinski lanac neće doći u zemlju u kojoj je prosečna zarada nešto veća od 300 evra", ukazao je on.

Da bi se stanje popravilo, neophodno je raditi na unapređenju pravnog okvira, koji bi trebalo da stvori uslove za smanjenje nezaposlenosti, povećanje zarada, podizanje standarda i jačanje kupovne moći, smatra Alfirović.

"Korak po korak, zakon po zakon, sistemski treba rešavati nagomilane probleme. To ne može preko noći, ali veliki problem predstavlja konstantno odlaganje reformskih zakona, koje traje godinama unazad. Svi smo svesni da ovako više ne može, ali reforme se i dalje odlažu", rekao je on.

Prema podacima kompanije Delez Srbija (Delhaize Serbia), u njihovim trgovinskim objektima i dalje je stabilan broj posetilaca i iznos prosečnih računa.

Građani u Maxi supermarketima u procentu od oko 76 odsto račune plaćaju gotovinom, 22 odsto potrošaca plaća karticama, a svega dva odsto čekovima.

U hipermarketu Tempo, gde je znatno viša potrošacka korpa, taj odnos je drugačiji, pa tako tek nešto više od polovine potrošača račun plaća gotovinom, procenat onih koji koriste kartice je primetno veći nego u slučaju supermarketa, i kreće se oko 35 odsto, dok mogućnost odloženog plaćanja čekovima koristi oko 13 odsto potrošača.

U Delezu kažu da je ovaj odnos gotovo isti kao i pre godinu dana, uz miminalan porast broja transkacija kartica u svim formatima.

Potrošači u njihovim trgovinskim objektima najviše kupuju životne namirnice, a pored njih, u najprodavanije proizvode spadaju piće, konditorski proizvodi i sredstva za ličnu higijenu.

U lokalnim prodavnicama načešće se kupuju hleb, mleko, ulje, šećer, kafa i meso, dok se u hipermarketima pored osnovnih životnih namirnica, dodaju i sredstva za kućnu hemiju, ličnu higijenu.

U Delezu kažu da se poseldnjih godina u njihovim prodavnicama gotovo udvostručio promet artikala trgovačke robne marke, jer su potrošači stekli poverenje u te proizvode i uvideli da za manje novca mogu da dobiju jednak kvalitet.

Potrošači u trgovinskim objektima kompanije Mercator-S, najčešće se opredeljuju za artikle koji su na sniženju, ali se sve češće u korpi nađu i proizvodi trgovačke marke.

Kako su Tanjugu rekli u ovoj trgovinskoj kompaniji, jedan od elemenata olakšane kupovine u maloprodajnim objektima Rode i Merkatora, su uslovi plaćanja, kao što je odloženo plaćanje čekovima građana do 210 dana.

Da je potrošačima važna kontrola troškova govori i podatak o kontinuiranom rastu izdatih Pika kartica, koja kupcima omogućava i pogodnost odloženog plaćanja do 12 rata, bez kamate, na ceo asortiman, kažu u Merkatoru.

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan rast potrošačkih cena u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,7 dosto.

Međugodišnja inflacija je nastavila pad i u martu je iznosila 2,3 odsto, a glavni dezinflatorni faktor u narednom periodu, prema proceni PKS, biće niska domaća tražnja, dok će najveći pritisak na inflaciju vršiti rast regulisnih cen.

Promet robe u trgovini na malo, prema kvartalnim pokazateljima, uglavnom pokazuje rast, a jedino je u martu ove godine u poređenju sa prosekom iz 2013. zabeležen pad prometa i to za četiri odsto izražen u stalnim cenama.

Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u prvom kvartalu 2014. iznosila je 41.841 dinar i u poređenju sa prosečnom neto zaradom isplaćenom u istom periodu prošle godine, realno je manja za 1,6 odsto.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srbija je pri samom dnu u svetu po udelu nezaposlenih koji dobijaju naknade, a u Evropi je pri samom dnu po obuhvatu penzionog sistema, pokazao je izveštaj koji je u utorak objavila Medjunarodna organizacija rada.

U izveštaju se navodi da 8,8 odsto nezaposlenih u Srbiji dobija naknade (9,9 odsto nezaposlenih muškaraca i 7,8 odsto nezaposlenih žena), što je ispod svetskog proseka od 12 odsto i proseka za Zapadnu Evropu od 64 odsto.

Od evropskih zemalja manji je udeo nezaposlenih koji dobijaju naknade u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Situacija je bolja u Crnoj Gori, gde naknadu prima 35,6 odsto nezaposlenih, Hrvatskoj (20 odsto), Rumuniji (35,6 odsto) i Bugarskoj (25,6 odsto). Najveća pokrivenost je u Nemačkoj i Austriji i iznosi oko 90 odsto.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 01 maj 2014 03:13

Stopa nezaposlenosti 20,8 odsto

 

U Srbiji je u prvom kvartalu 2014. godine, na osnovu ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti bila 20,8 odsto, saopštio je u sredu Republički zavod sa statistiku.

Stopa nezaposlenosti predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, a anketa je sprovedena na uzorku od oko 10.000 domaćinstava.

Za žene je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu iznosila 21,6 odsto, a za muškarce 20,1 odsto.

U beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je bila 18 odsto, u Vojvodini 21,2 odsto, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 20,5 odsto, a u južnoj i istočnoj Srbiji 23,5 odsto.

Stopa zaposlenosti (procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu koje ima više od 15 godina) u prva tri meseca ove godine iznosila je 38,4 odsto, odnosno za žene 31,6 odsto, a za muškarce 45,7 odsto.

Najveća stopa zaposlenosti bila je Šumadiji i zapadnoj Srbiji (40,7 odsto), a zatim u beogradskom regionu (38,3 odsto), Vojvodini (37,4 odsto), južnoj i istočnoj Srbiji (36,5 odsto).

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2014. godine veća je 0,7 procentnih poena u odnosu na oktobar prošle godine, a stopa zaposlenosti manja za 0,7 procentnih poena.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top