Preko 50 odsto mladih je anksiozno i depresivno, još veći procenat ima nedostatak samopouzdanja, a oko 50 odsto njih ima probleme u porodici, rezultati upitnika koji je dat mladima koji su učestvovali u projektu „Sa problemima na ti“ koji podržava SBB Fondacija, prenosi N1.

 

U okviru projekta „Sa problemima na ti“, tokom prethodnih šest meseci, stručni tim sastavljen od pedagoga, psihologa, andragoga, psihoterapeuta i karijernih savetnika pružao je besplatnu psihološku i karijernu podršku mladima uzrasta 14-19 godina, prenosi N1.

Šta su rezultati ovog projekta, koji je okupio preko 900 mladih u Srbiji, za N1 su govorile psihoterapeutkinja Marijana Radulović i Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije, koja je i podržala ovaj projekat.

Psihoterapeutkinja kaže da postoji velika potreba mladih za ovakvom podrškom, i da se više mladih prijavilo nego što je prvobitno bilo planirano. Plan je bio oko 700 mladih u pilot fazi, a uključeno je 900.

Pojedini su se sami prijavljivali, a uključeno je i 18 škola, dodaje. „Stvar je u osnaživanju mladih i sticanju veština za život koje teže stiču u školu“, navodi.

Kaže da su se bavili samopouzdanjem, postavljanjem ciljeva, komunikacijom da osveste svoje potencijale, ali i nasiljem i razrešavanjem konflikata.

Mladi nisu bili svesni svojih sposobnosti i kapaciteta, kaže psihoterapeutkinja.

„Generalno vlada apatija i teško im je da sanjaju i razmišljaju šta bi zaista želeli… Nekako su sputani sa svih strana i kao da ograničavaju sebe… I neke životne značajne izbore koji ih čekaju u tim mladim godinama donose na osnovu manjka informacija ili poluinformacija, povođeni ovim i onim, i izuzetno je bitno da nauče kako da se informišu i da postanu svesni sebe i onoga u čemu su dobri“, navodi Radulovićeva prenosi N1.

Psihoterapeutkinja kaže da i predočavaju da će se razvijati u razičitim smerovima, da imaju i priliku da se predomisle. „Da postavljaju ciljeve koji su ostvarljivi, ali i da mogu da se predomisle“, naglašava.

Preko 50 odsto mladih je anksiozno i depresivno, još veći procenat ima nedostatak samopouzdanja, a oko 50 odsto njih ima probleme u porodici, navela je rezultate upitnika koji je dat mladima koji su učestvovali.

Jovana Lukić iz SBB Fondacije kaže da su premašena sva očekivanja kad je u pitanju ovaj projekat i da je urađen odličan posao. Dodaje da su dobili rezultate o tome koji su problemi koji muče mlade. Ono što je fantastično jeste da su oni pričali o tome, rešili sami sebi da pomognu, navela je.

Uvek je potrebna podrška mladima, u bilo kom smislu, kaže Lukićeva. Treba osluškivati šta je mladima potrebno, dodaje.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Društvene mreže nisu jasan pokazatelj da njihovo „češće korišćenje“ ima veze s „više usamljenosti“.

 

Štaviše, čak i oni koji su najviše koristili društvene mreže imali su podjednak „indeks usamljenosti“ kao osobe iste generacije koje su ih koristile manje…
Generacijom Z obično se smatra grupa koja je rođena od oko sredine 1990-ih do ranih 2000-ih, ali još uvek nema konsenzusa o tome kada je završena. Pre toga je stigla generacija „milenijalaca“, kojima se (takođe) pripisuje da su željni putovanja, samopromocije, stalnog napredovanja, posla koji nije „od 9 do 5“ i vezan predugo uz jedno mesto, a s druge strane neprestano su pod pritiskom da im je konkurencija prejaka i da nikad nisu dovoljni. Jedna od karakteristika takvih generacija u razvijenom svetu jeste što su im mobilni telefoni praktično produžetak ruke – komuniciraju, rade i „postoje“ preko društvenih mreža i aplikacija.

Zbog toga su brojni stručnjaci godinama govorili o njihovoj društvenoj izolovanosti i pokušali dokazati da su društvene mreže otuđile mlađe generacije, da se manje druže uživo, a i kad se druže tipkaju po mobilnima.

Međutim, najnovije istraživanje sprovedeno na 20.000 odraslih Amerikanaca (starijih od 18 godina) pokazuje da društvene mreže ne moraju bitno biti uzrok te samoće.

Šta je onda dovelo do toga da se mladi osećaju više usamljeno čak i od penzionera koji žive sami?

Istraživanje je, na primer, pokazalo da se skoro pola ispitanika (46 odsto) „ponekad“ ili „uvek“ oseća usamljeno, a njih 47 odsto je reklo da se često osećaju isključeno. Jedan od četiri ispitanika (27 odsto) retko ili nikad nemaju osećaj da postoje ljudi koji zaista razumeju kako se osećaju, a dvoje od pet ispitanika ponekad ili uvek osećaju da njihovi odnosi nemaju smisla i značenje, dok ih je opet skoro pola (43 odsto) kazalo da se osećaju izolovano od drugih.

Jedan od pet ispitanika je odgovorilo da se retko ili nikad osećaju bliski i intimni s drugim ljudima.

Ispitanici koji ne žive sami tvrde da se ređe osećaju usamljenima, dok je 43 odsto samaca kazalo da se često oseća usamljeno.

Najmlađi odrasli su najusamljeniji, ali to nema veze s društvenim mrežama

Samo polovina (53 odsto) ispitanih Amerikanaca odgovorila je da oseća da ima smislene međusobne odnose s drugim ljudima, poput na primer čestih dužih razgovora s prijateljima ili redovnog provođenja vremena s članovima porodice.

Što se tiče ispitanih koji imaju od 18 do 22 godine (generacija Z), ispalo je da je upravo ta generacija najusamljenija. Takođe, oni se osećaju zdravstveno lošije od starijih od njih.

Društvene mreže pak nisu jasan pokazatelj da njihovo „češće korišćenje“ ima veze s „više usamljenosti“.

Štaviše, čak i oni koji su najviše koristili društvene mreže imali su podjednak „indeks usamljenosti“ kao osobe iste generacije koje su ih koristile manje.

Društvene mreže su čak pomagale u komunikaciji ako su se koristile smisleno. Dakle, ako su se koristile da bi se povezivali i komunicirali s ljudima, a ne samo „besmisleno“ skrolovali newsfeedom.

Ono što je uticalo na jači osećaj usamljenosti tri su povezana faktora – fizičko i mentalno zdravlje, te nivo društvenosti, tj. ispunjavanje potreba ta tri područja.

Istraživanje je rezultiralo i nekoliko bitnih pouka.

Među onima koje utiču na naše osećaje su – da spavamo dovoljno, da imamo ravnotežu između posla i odmora, tj. privatnog i poslovnog života, da dovoljno vremena provodimo s porodicom, prijateljima i da dovoljno vremena „budemo sami sa sobom“. Najbitnije je držati ravnotežu tih područja i niti s jednim ne preterivati, tvrde autori studije.

Celo istraživanje možete proučiti na ovom linku.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Planeta

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj Mira Kovačević izjavila je danas da raste broj mladih koji probaju ili imaju bilo kakva iskustva sa psihoaktivnih supstancama, ali da to ne znači da automatski raste broj mladih zavisnika.

Ona je rekla da o tome ne raspolaže svežijim zvaničnim podacima, navodeći da se novim Akcionim planom, koji je u pripremi, insistira da se država pobrine da se češće i redovno rade ova istraživanja po metodologiji koja je primenja u evropskim i svim drugim zemljama, da bi na osnovu toga mogli da organizuju svoje dalje delovanje.

Ukazujući na ulogu roditelja, Kovačević je za RTS kazala da, kako se čini, roditelji greše kada misle da je dete koje je napunilo 12, 13, 14 godina već dovoljno zrelo, odgovorno, odraslo i da ne moraju dalje da vode računa o tome s kim se druži, kako provodi slobodno vreme, gde izlazi, s kim izlazi.

Ona je istakla da, ukoliko dete u dužem periodu redovnije konzumira neke supstance, to se odražava na njegov izgled, na njegovo ponašanje, uspeh u školi, odnos prema roditeljima, prijateljima.

"Prosto ono se promeni i to se nekako lako vidi, ali ono što je problem da mnogi roditelji ne žele s tim da se suoče i onda dugo izbegavaju da pogledaju istini u oči", konstatovala je Kovačević na Međunarodni dan borbe protiv droga.

Navela da se njenoj bolnici sve češće obraćaju škole, naročito privatne, koje imaju mogućnost da organizuju aktivnosti edukacije učenka o ovom problemu, sa željom da im se pomogne jer su primetili među svojim đacima da se polako širi pojava da deca konzumiraju supstance i da su pod dejstvom supstanci čak i na školskom času.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pokušavajući da suzbije euroskepticizam godinu pre izbora za Evropski parlament, Evropska komisija je u ponedeljak najavila da će se od danas 12. juna, mladi s navršenih 18 godina moći da prijave za jednu od 20 hiljada besplatnih karata za putovanje po Evropi.

Kako prenose Vijesti.ba Evropska komisija odobrila je 12 miliona eura vredan projekt finansiranja železničkih karata za 18-godišnje građane zemalja članica.

Reč je o InterRail karti, koja vredi mesec dana i kojom će moći potpuno besplatno putovati državama Evrope.

Evropski poslanik za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navracsics u saopštenju za medije objasnio je ovu odluku Komisije:

– Obrazovanje nije samo ono što naučimo u učionici nego i ono što otkrivamo o kulturi i tradiciji naših evropskih prijatelja.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Rađaju se deca, mladi ljudi ostaju na svojim imanjima, a štale su pune stoke. Tako izgleda jedno salaško naselje kraj Sombora. Uprkos tome put, voda i struja i dalje su problem stanovnika tih salaša.

Rančevo, ušoreno salaško naselje kod Sombora po mnogo čemu odudara od današnje slike i satistike vojvođanskih sela i salaša. I dok se druga manja mesta prazne jer iz njih ljudi odlaze u Rančevu ljudi ostaju i deca se rađaju.

U 49 kuća živi oko 200 stanovnika, a najviše je onih mladih.

"U Rančevu je 59 njegovih stanovnika mlađe od 18 godina, poslednjih šest godina rodilo se 28 dece, a umrlo je šestoro ljudi, što znači da je natalitet četiri puta veći od mortaliteta. Ima porodica i sa petoro dece. U jednoj kući je čak devetoro dece, jer dva brata žive u istom domaćinstvu. Ljudi se isključio bave poljoprivredom, najviše stočarstvom. Samo mlekara "Somboled" dnevno odnese iz Rančeva 8.000 litara mleka iz 30 domaćinstava", kaže Vidosava Petrović.

Jedna od porodica koja se bavi proizvodnjom mleka su Rakići, a svaki dan isporuče oko 1.500 litara mleka.

"Bavimo se stočarstvom i ratarstvom i u kući nas je osmoro– dva unuka, dva sina, dva snaje i suprug i ja", kaže Jovanka Rakić.

U salašima gde se deca rađaju radi i škola, a dve učionice pune su đaka.

"U školi je 17 učenika. U prvom razredu imamo sedam učenika, a deset učenika je u kombinovanom odeljenju gde su zajedno učenici drugog, trećeg i četvrtog razreda", kaže Valentina Stojačić, učiteljica OŠ "Nikola Vukićević" u Somboru.

Međutim, ova priča ima i svoju drugu stranu Rančevo je salaško naselje kome nedostaje mnogo toga da bi ljudi imali pristojne uslove za život.

"Sam put od Sombora do naselja je u lošem stanju, pun velikih rupa na kolovozu što je stvarno veliki problem zato tražimo tih dva kilometra puta u Rančevu da nam se uradi. Struja je dobra preko dana kada nisu uključene muzilice, ali ujutru i uveče dok je muža krava problem je jer se verovatno povuče puno struje, pa padne napon tako da imamo problema i da nam rade električni uređaji", kaže Jovica Trivunović.

"To je strašno da u XXI veku nemamo put. Živimo u blatu. Leti kada je suvo još kako tako, ali kada padne kiša, sneg ne možemo izaći", ističe Jovanka.

"Put, voda struja, sve što ljudi danas treba da imaju. Bez obzira što smo mi jedno malo naselje, ali smo po svemu bolji od drugih i zaslužujemo normalne uslove za život", dodaje Veselinka.

Jedan od problema je i voda. U selu nema vodovoda već se voda crpi iz bunara, a u blizini Rančeva je gradska deponija pa se salašari pitaju kakvu to vodu piju oni i njihova stoka.

Pokušavali su meštani Rančeva da skrenu pažnju na svoj problem. Od mesne zajednice do grada, ali ništa nije urađeno. Kažu imaju utisak da njihov problem i nije stigao dalje od njihovog atara.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Obuka mladih sa teritorije grada Sombora, starosti od 15 do 30 godina, za pripremu i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova biće organizovana početkom marta. S obzirom da je broj učesnika obuke ograničen, grad Sombor kao realizator obuke, poziva mlade da se za učešće na obuci prijave najkasnije do utorka, 27. februara 2018. godine.

Prijave se vrše popunjavanjem formulara koji je dostupan na sajtu www.mladisombora.rs

Informaciju o prijemu za učešće u obuci, mladi koji budu uključeni u obuku, dobiće do kraja dana u sredu, 28. februara 2018. godine, a tada će im biti prosleđena i agenda obuke.

Obuka će biti realizovana u Omladinskom klubu grada Sombora u dva dela, prvi deo obuke biće organizovan u periodu od 2. do 4. marta, a drugi od 9. do 11. marta 2018. godine.

Za učesnike obuke obezbeđeni su obroci, osveženje, promo materijal, materijal za rad, sertifikati o pohađanju obuke i usluga prevoza za učesnike iz naseljenih mesta na teritoriji grada Sombora.

Obuka se organizuje u okviru projekta „MLAD SE PROMENI, ZA POSAO POKRENI 3.0 – unapređenje zapošljivosti i podsticanje zapošljavanja mladih u Somboru“, a partneri lokalne samouprave u projektu su Somborski edukativni centar i Somborski omladinskim Boom, uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti elektronskim putem: e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i putem telefona broj: 062/87-50-901

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski edukativni centar je u sklopu projekta “Outside the Box – Introducing Urban Street Youth Work to Youth Workers of Serbia”, koji se realizuje u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom praktičara i praktičarki omladinskog rada – NAPOR, a uz podršku Evropske omladinske fondacije (European Youth Foundation) i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, u četvrtak 30. Novembra u prostorijama Kulturnog centra Laza Kostić u Somboru, organizovao konferenciju “Omladinski rad na ulici – smernice i primeri dobre prakse”.

Na početku konferencije učesnicima se obratila Antonija Nađ Kosanović, članica gradskog veća za decu, omladinu i sport, a nakon toga i predstavnici sekretarijata asocijacije NAPOR, Ivana Volf i Nemanja Obradović, čije su 4 organizacije članice direktno uključene u projekat.

Srđan Vlaškalić iz Somborskog edukativnog centra predstavio je do sada realizovane projektne aktivnosti među kojima i sedmodnevni trening za omladinske radnike/ce održan krajem jula meseca ove godine i akcije u lokalnim zajednicama koje su podrazumevale terenski omladinski rad. Ovom prilikom, učesnicima obuke dodeljeni su sertifikati, a potom je Nebojša Đurasović iz organizacije PREVENT iz Novog Sada, predstavio priručnik za omladinske radnike koji je priredio tokom projekta, a pod nazivom “Smernice i preporuke za omladinski rad na terenu”, nakon čega je usledila diskusija o primerima dobre prakse aktivnosti koje imaju komponentu omladinskog rada na ulici/terenu.

U drugom delu konferencije predstavljeni su primeri programa organizacija u Srbiji koji se implementiraju putem metoda rada na terenu kao i sa ranjivim grupama mladih, odnosno mladima u riziku. Tako je Đorđe Bengin iz Centra za omladinski rad, Novi Sad predstavio program rada sa mladim migrantima, Mirjana Orlić iz Preventa, Novi Sad, igru pod nazivom „Ne radi se čoveče“, a Marijana Jović, aktivnosti organizacije Ženska mirovna grupa – ŽMIG, Pančevo namenjene mladima sa smetnjama, nakon čega su usledili zaključci i preporuke za nastavak saradnje, čime je završena ova jednodnevna konferencija koja je okupila blizu 50 omladinskih radnika iz cele Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 29 oktobar 2017 00:00

Prevencija narkomanije kod mladih

27. oktobra, PSIHOZON je, u okviru projekta “Prevencija narkomanije”, podržanog od strane Grada Sombora/LAP za mlade, organizovao jednodnevni izlet u Suboticu, tj.posetu izložbi „Metamorfozis“.

Ova stalna izložba je namenjena prevenciji narkomanije, i predstavlja specijalni, edukativni program prevencije narkomanije mladih.Posetu smo realizovali u saradnji sa Fondacijom mentalne higijene „Exspekto“ iz Subotice.

Mladi, srednjoškolci iz tehničke, medicinske i poljoprivredne škole iz Sombora, zajedno sa svojim profesorima, predstavnicima roditelja, pojedinih institucija i organizacija, posetili su ovu zanimljivu izložbu. Tokom posete, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa životnim pričama zavisnika, preko albuma sa fotografijama, intervjua, ličnih predmeta korisnika, interaktivne forme rada, a uz pomoć i vođenje stručnih animatora.

Gledanjem filmova, slušanjem životnih priča, zvučnih efekata, specijalnog osvetljenja, zanimljivo dizajniranih zidova, sa raznim efektima, skupturama, prolaskom kroz nekoliko soba, uključujući i sobu sa ogledalima i druge detalje, postiže se još realniji i efektniji dozivljaj stvarnog života zavisnika o narkoticima. Mladi su imali priliku da se informišu i shvate kako problem narkomanije može da zahvati bilo koju porodicu ili bilo kojeg pojedinca, bez obzira na ekonomski, obrazovni ili socijalni status. Imali su mogućnost da vide i dožive, kakve posledice mogu biti ukoliko se postane zavisnik o narkoticima, i koje su adekvatne mere prevencije narkomanije i zavisnosti. S obzirom na činjenicu da su droge sve veći problem u našem društvu, pogotovo kod mladih, ova tema kod njih može da izazove osećaj zbunjenosti, straha, radoznalosti, s obzirom da mnogi mladi još uvek nemaju formiran stav o ovoj tematici. Zato ova zanimljiva izložba može biti od pomoći mladima, ali ne samo mladima, nego i svima onima koji se na neki način bave ili susreću sa problemima narkomanije i zavisnosti, da se snalaze u temi i formiraju svoj stav koji će im pomoći da ne krenu stranputicom narkomanije i zavisnosti.

Poseti izložbi su prethodile posete svakoj školi, u okviru kojih je predstavljen projekat prosvetnim radnicima i učenicima, sa ciljem da se dodatno podstakne rešavanje problematike narkomanije mladih, a posete i radionice sa učenicima će uslediti i nakon same izložbe, kako bi razmenili utiske i iskustva, te utvrdili dalje korake kada je reč o ovoj temi. Iskreno se nadamo da smo kroz ove aktivnosti doprineli da se sačuva život svakog mladog čoveka, koji je učestvovao u ovom projektu. Verujemo da će u tome, bar donekle, pomoći i poruka "NO DRUGS !" koja stoji na majicama koje su srednjoškolci dobili na poklon kao podsetnik na ovu temu. Tim PSIHOZON

Objavljeno u Somborske vesti

Stopa nezaposlenosti trenutno je, prema rečima predsednika Srbije, najniža u novijoj istoriji - 10,6 odsto, računajući i sezonske poslove. Bez njih je na nivou između 12 i 13 odsto. Međutim, ono što pokazuje statistika jeste da i dalje najveći broj onih koji traže posao čine mladi, i to većinom oni sa završenom srednjom školom.

Setimo se da je pred početak prvog radnog dana predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekala, ispred Predsedništva, omladina SNS. Da li ih je tu dovela ideologija ili nada da će se, preko stranke, zaposliti, tek mladih do 30 godina kojima ni stranka ne pomaže da nađu posao ima skoro 150.000, prema podacima Nacionalne službe za zapošjlavanje.

Među nezaposlenim mladim ljudima najviše je onih između 25 i 30 godina. Tek 15 odsto njih ima fakultet, 57 odsto je ostalo na završenoj srednjoj školi. Više od 60 odsto njih nema nikakvo radno iskustvo.

Statistika Nacionalne službe kaže i da mladi ljudi do 30 godina u proseku na posao čekaju gotovo dve godine. Vladana Đurišić, diplomirana novinarka, odskače od tog proseka, jer za poslom traga pune četiri godine. Praktično od dana kada je uzela diplomu na fakultetu žurnalistike.

"Poslednje dve godine, a pogotovo poslednjih godinu dana, mogu da kažem da sam sigurno bila na dva do tri razgovora za posao nedeljno kod poslodavaca koji su me zvali. Najpre sam posao tražila u struci, ali nije mi bilo strano ni van struke, od Beograda do Zemuna pa čak i do Novog Sada, ali posla i dalje nema, ne može da se nađe", priča nam Vladana.

Ni u struci ni van struke, za jedne je prekvalifikovana, za druge sa 26 godina već stara, a i jedni i drugi i treći zamerali su joj najviše što nema radno iskustvo. "Kada vide da nisi ništa dosad radila, kažu - ako je nisu ovi pre toga zaposlili, možda ne moram ni ja, nešto tu nije u redu, a ne mora da znači da je tako", navodi Vladana.

Ovu diplomiranu novinarku čak i Zakon o zapošljavanju definiše kao teško zapošljivu kategoriju, tik uz starije od 50 godina, osobe da invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima...

N1: U toj kategoriji su mladi koji su zdravi, pravi, sa završenom školom i oni spadaju teže zapošljivu kategoriju? Zašto?

"Zato što je njima otežan pristup na tržištu rada i prepoznati su kao kategorija kojoj je potrebna intenzivnija podrška i rad s mladima", kaže na to Desanka Mihailović Kovač, savetnica za zapošljavanje u NSZ.

N1: Ali zašto, šta Vam je utisak, zbog čega neko ne bi da zaposli mladog čoveka koji je sposoban, obrazovan?

Mihailović Kovač: "Zato što poslodavci, uz određene kompetencije i znanja, zahtevaju i radno iskustvo".

U tom vrzinom kolu gde se najviše traži ono što se najmanje daje, Vladani ostaje da se sa zaposlenima u Nacionalnoj službi šali na sopstveni račun.

"Savetnik me zna, nekad sam dolazila čak i češće nego što treba, nekad se javim tako kad sam u prolazu, pa se javim da mu kažem kako je prošlo "nisu me primili, primili su komšinicu" i slično", priča Vladana svoja iskustva.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mreža „Mladi ujedinjeni u miru - YU Peace“, organizovala je još jedan mirovni kamp, ovaj put u Srebrenici. U njemu je učestvovalo 70 mladih iz Gornjeg Vakufa - Uskoplja, Tuzle, Srebrenice, Vukovara i Sombora uz podršku Ambasade SAD-a.

Program kampa bio je usmeren na interetničku saradnju, povezivanje mladih i jačanje kapaciteta za pozitivno delovanje u zajednicama iz kojih dolaze. Projekat će pomoći da mladi zajedno doprinesu dinamičnom procesu i saradnji kroz edukativne, kulturne i zabavne sadržaje usmerene na suočavanje s prošlošću i deljenje zajedničke vizije budućnosti. Na kampu se razgovaralo o temama poput: interakcija sa medijima, konflikt i naslije na društvenim mrežama, mediji i izgradnja mira, lekcije iz ’91, lične priče, deca u ratu, mir i socijalni pokreti, rok i mir...

Mladi su tokom kampa posetili Mezarje i Memorijalni centar „Potočari”, posvećen bošnjačkim žrtvama, te spomen-sobu u Srebrenici posvećenu srpskim žrtvama. Svim tragično preminulima odana je pošta uz zajedničku poruku da će dati sve od sebe da se tako nešto nikada više i nikome ne dogodi. Mladi kamperi posetili su i lokalno Udruženje roditelja hendikepirane dece i omladine „Leptir“ Srebrenica, gde su uredili dvorište i dečje igralište u blizini škole i udruženja.

Polaznici kampa rade na razvijanju „kulture trajnog mira“, istražujući ratna stradanja u svim zajednicama, kao i posledice tih događaja na njihove sugrađane i društvene prilike u njihovim sredinama. Planiraju ponuditi alternativu postojećoj „kulturi nasilja i mržnje“, radeći na smanjivanju tenzija i uvažavanju različitosti u okviru „YU Peace“ inicijative.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 20 jul 2017 00:00

Međunarodna omladinska razmena u Somboru

U periodu od 24. do 30. jula Sombor će biti mesto okupljanja 40 mladih iz četiri države (Mađarske, Makedonije, Srbije i Hrvatske).

Povod njihovog okupljanja jeste međunarodna omladinska razmena "Open mind knows no borders" (''Otvoren um ne poznaje granice'') tokom koje će se kod mladih, putem metoda neformalnog učenja, razvijati vrednosti poput tolerancije, empatije, solidarnosti i humanosti, promovisati univerzalnost i poštovanje ljudskih prava, kreirati situacije u kojima će mladi razmenjivati iskustva, preispitivati sopstvene stavove i uverenja i razvijati kritičko mišljenje.

Razmena će biti prostor i vreme predviđeno za promovisanje različitost, interkulturalnosti i multikulturalnosti kao osnove za kvalitetne međuljudske odnose, učenje o konfliktima i njihovom mirnom rešavanju, poboljšanje međusobne komunikacije između mladih iz četiri susedne zemlje i otrkrivanje sličnosti i toga šta ih povezuje. Omladinska razmena omogućiće svakom pojedincu da kroz posebno pripremljen program neformalnog obrazovanja stiče kompetencije (znanja, veštine, vrednosti i ponašanja) koje će doprineti prvenstveno ličnom razvoju svakog pojedinca, a onda i razvoju svake lokalne zajednice.

Takođe, učesnići se tokom jedne posebne sesije biti informisani o mogućnostima za mlade u okviru Erasmus+ programa Evropske unije, što će im otvoriti nove puteve ka nastavku njihovog ličnog i profesionalng razvoja, odnosno sticanja iskustva i znanja u interkulturalnom okruženju sa drugim mladima širom Evrope.

Nakon razmene, grupe učesnika biće podsticane da sprovedu radionice za vršnjake i barem jednu lokalnu inicijativu u zajednici koja će široj javnosti skrenuti pažnju na problem ugrožavanja ljudskih prava sa kojim se suočavaju migranti. Na ovaj način multiplikovaće stečeno znanje i iskustvo i preneti ga na svoje školsko okruženje i širu lokalnu zajednicu. Ove prateće aktivnosti na lokalnom nivou imaće za cilj povećanje vidljivosti problema, ali i stvaranje pozitivnih društvenih promena odnosno kvalitativni korak napred u izgradnji solidarnijih, tolerantnijih, humanijih zajednica.

Jedan od najvažnijih proizvoda projekta, odnosno zajedničkog rada mladih, njihovih nastavnika, organizatora razmene i spoljnih saradnika, jeste izrada džepnog višejezičnog rečnika osnovnog vokabulara koji će migrantima olakšati snalaženje u osnovnoj komunikaciji prilikom prolaska kroz ove četiri države ili boravak u njima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 03 jun 2017 00:00

Zašto se mladi učlanjuju u partije?

Mladi u Srbiji, zbog nemogućnosti da lako pronađu posao, iz želje za prestižom, a sve manje zbog ideologije, odlučuju se sve češće da poseduju člansku knjižicu neke političke partije.

 

Najčešće je reč o vladajućim partijama. Mnogi aktivisti koji su zbog lične koristi ušli u stranke nisu uspeli da kapitalizuju svoje interese, te nisu ni želeli da daju izjave medijima, kao ni aktivni članovi omladine najveće vladajuće političke stranke SNS.

Nesporno je da je svakoj političkoj stranci neophodno pojačanje u mladom i obrazovanom kadru, mada je činjenica da se neretko politikom bave i osobe bez dovoljno kvalifikacija za takve poslove. Neke od trenutno parlamentarnih opcija koje do sada i nisu imale svoju omladinu nastoje da je formiraju, poput pokreta Dveri.

Prema istraživanju novinara Danasa od pre dve godine, najmanje 200.000 mladih do 30 godina u Srbiji učlanjeno je bilo u neku od političkih stranaka, sudeći prema podacima koje je dostavilo jedanaest aktivnih partija. Najbrojniju omladinu tada beležila je vladajuća SNS, koja je, barem kako su rekli, brojala 67.530 omladinaca, dok je DS kao najveća opoziciona partija imala oko 25.000 mladih članova.

KAKVA SU ZADUŽENJA OMLADINE?

Poslovi mladih aktivista u političkim partijama sežu od članova opštinskih odbora do nosača kutija potpisa za kandidaturu njihovih pretpostavljenih. Oni takođe sakupljaju potpise i pred svake izbore vrše ankete u kojima otvoreno pitaju građane za koga će glasati. Na dan izbora bili oni predsednički, parlamentarni, na lokalnom ili nivou autonomne pokrajine, aktivisti imaju zadatak pozivanja građana na izbore u cilju podsećanja ili nuđenja usluga prevoza do biračkog mesta.

"Prvi put sam došao u kontakt sa političkom partijom 2009. godine, to je period u kome sam pohađao srednju školu", govori za Danas bivši predsednik omladine Srpske radikalne stranke Vojislav Ilić ističući da je u stranku ušao iz čisto ideoloških razloga.

"Cilj mog pristupanja stranci su između ostalog bili nacionalni interesi, a po najviše program politike stranke (društvo bez droge, ekonomski program, kao i antiglobalizam)", ističe Ilić i objašnjava da su njegova zaduženja bila oživljavanje odnosno iznova formiranje omladine Opštinskog odbora u Zemunu. Kaže da je lično zadovoljan svojim rezultatima. "Bez zalaganja za svoje stavove kroz bavljenje politikom, ciljevi mnogih ostanu samo neostvarena zamisao", dopunjuje Ilić.

Naš sagovornik ističe da je najveći problem u društvu njemu "shvatljivo razočarenje u političku scenu Srbije". "Zbog toga veliki broj građana, a naročito mladih na dan izbora ostane kod kuće i samim tim sistem ostaje isti oni i dalje ostaju razočarani, koji prvu priliku čekaju da odu iz države i rade u inostranstvu. Računajte da godišnje dođe veoma mnogo mladih u stranku, ali 90 posto njih iz pokušaja finansijske dobiti, tako da se samo deset odsto zadrži, a ostali kad vide da para nema beže odmah", ističe Ilić, navodeći da preostalih deset procenata jesu nacionalisti koji dolaze iz ubeđenja.

Za člana Nove stranke i Opštinskog odbora Palilula Aleksandra Milivojevića ova politička opcija bila je prva i kako on navodi nada se da će biti i jedina. Pristupio je stranci, takođe, iz ideoloških razloga.

"Razlozi su bili praktični", kaže Milivojević. "Uvideo sam da se loše stanje u društvu ne može promeniti ukoliko svi stojimo po strani, a nezadovoljstvo iskazujemo isključivo na društvenim mrežama", dodaje sagovornik Danasa ističući da je zato odlučio da preuzme odgovornost na sebe, jer ne želi da napusti Srbiju.

On navodi da su mu zaduženja u stranci razna. U suštini se nisu previše menjala od pristupanja stranci do dana današnjeg, kako kaže, osim što sada može da "odradi" poslove koji zahtevaju više odgovornosti nego ranije. Dodaje, ipak, da ima dosta i problema.

"Jedan od njih je dno koje je trenutno na vrhu, a to su nekadašnji ponavljači, plagijatori, vlasnici kupljenih diploma, partijski paraziti, ljudi koji su vratili 90-e na velika vrata. Takvi nam ljudi kroje našu sudbinu, a tako će biti i ubuduće sve dok ljudi u Srbiji ne shvate da ukoliko ne počnu da se bave politikom, politika će se baviti njima", kaže Milivojević.

LIČNA KORIST ILI IDEOLOGIJA

Proteklih mesec i po dana imali smo prilike da vidimo i drugi oblik uticaja na društvenu situaciju oličenu kroz "Proteste protiv diktature", čiji mladi organizatori ne žele da ulaze u političke partije. Master politikologije B. Milanković za Danas ističe da u politiku nije ušao zato što politiku shvata ozbiljno.

"Da bih podržao neku političku opciju ili se učlanio u stranku pa krenuo da učestvujem ozbiljnije u političkom životu potrebno je da mi ista odgovara ideološki i programski", kaže Milanković, koji smatra da trenutno ne postoje stranke koje bi ispunile njegove ambicije.

On podseća da postoje samo dva razloga ulaska u politiku - lična korist i ideologija.

"Kad kažem ideologija, mislim naravno na ljude koji žele da svojim učestvovanjem u političkom životu urede društvo i državu na osnovu nekih svojih principa. Lična korist može da bude dobijanje posla, zadržavanje posla, stvaranje veza. Svakako da ima ljudi koji su u partijama zato što ih politika zanima. Lično smatram da su oni u manjini. Radim šta stignem. Pokušavam otići u inostranstvo da ako već moram da radim bilo šta, to radim za pare od kojih se može preživeti", kaže Milanković.

NEMA OZBILJNIH ISTRAŽIVANJA

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević objašnjava za Danas da deo mladih ulazi iz uobičajenih političkih razloga, deo zbog mogućnosti da nađu posao.

"Bez ozbiljnih istraživanja ne možemo ocenjivati koji deo je zastupljeniji. Javnomnjenjska istraživanja pokazuju distancu koju skoro polovina mladih izražava prema politici, ali i to da oni koji su politički aktivni većinski to čine iz političkih razloga", kaže Spasojević.

On navodi da "participacija u političkom životu predstavlja odličan način da steknete korisno znanje i iskustvo i da pokušate da utičete na vaš život makar u maloj meri".

Za Spasojevića tvrdnja "da bez partije nema ništa" nije u potpunosti tačna, jer "svi poznajemo mnoge ljude koji su se zaposlili zbog svog kvaliteta i znanja". Spasojević kaže da nema istraživanja kojim bismo utvrdili koliko mladih dolazi u stranki zbog zaposlenja, "ali je sama činjenica da je to dominantan narativ među mladima već dovoljna za zabrinutost". Za mnoge mlade ljude, dodaje, ideologije su veoma važne i jesu vrlo često motiv ulaska u stranke.

"U tom smislu je po meni potpuno svejedno da li to radite kroz političku stranku, NVO ili neformalnu grupu građana. Nažalost, negativan imidž koji imaju stranke samo pospešuje negativnu selekciju mladih kadrova, a partijska disciplina vremenom dodatno bira one koje imaju jak stomak, nešto dublji džep i nemaju problem sa autoritarnim tendencijama unutar stranaka", kaže Spasojević.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

On je na skupu "Mladi u neformalnoj ekonomiji", rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji veća od evropskog proseka, gde iznosi oko 18,5 odsto.

Martinović je rekao da sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje, ali i imaju zamerke da veliki broj ljudi nema adekvatna znanja.

Problem je, kako je istakao, niska stopa radne aktivnosti i zaposlenosti mladih, a veliki broj mladih ima status nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih.

"Visok procenat mladih, oko 16,5 odsto, niti radi, niti se školuje", rekao je Martinović i dodao da je evidenciji NSZ oko 23 odsto mladih do 30 godina, a da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.

Visok procenat onih koji bi pristali da rade i bez ugovora
Presednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da ta unija ima zadatak pomogne mladima da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima.

Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i visok je procenat onih koji bi prihvatili da rade bez ugovora.

"Samo 15 odsto mlađih od 30 godina, ne bi prihvatilo da radi na crno", navodi se u istraživanju i dodaje da je nužno insistirati na smanjenju neformalne ekonomije kroz uspostavljanje privrednog ambijenta koji će podsticati rast privatnog sektora.

Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo da bi prihvatio da radi na crno ukoliko nema drugog izbora. Isplatu dela zarade na ruke, a ne preko računa prihvata 70,2 odsto mladih, dok na ovakav način isplate nije spremno 18,2 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U skladu sa zaključkom Gradskog veća Grada Sombora, donetom na 47. sednici, Predlog lokalnog akcionog plana za mlade Grada Sombora za period 2017 – 2021 stavlja se na javni uvid mladima i udruženjima koja se bave mladima. Predlozi i sugestije mogu se dostaviti radnoj grupi na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 26. marta 2017. godine.

Dokument koji se stavlja na uvid je u odnosu na Nacrt LAP-a, dopunjen predlozima koje su dostavili mladi i udruženja mladih prilikom javne rasprave.

Preuzmite predlog Lokalnog akcionog plana za mlade Grada Sombora za period 2017 – 2021.

Objavljeno u Somborske vesti

Bajec: Zašto mladi žele da rade za državu? Odgovor u državi

"Zašto toliko veliki broj mladih kaže da bi želeli da rade za državu? Odgovor se krije u samoj državi. Država nije uradila dovoljna na stvaranju tih uslova", kaže ekonomista Jurij Bajec za N1.

Premijer Aleksandar Vučić je danas na Kopaonik Bizis Forumu rekao da ključni problem u ekonomiji Srbije jeste nedostatak preduzetničkog duha, jer je poslednje istraživanje pokazalo da 73 odsto ljudi očekuje i smatra da je država ta koja treba nekoga da uposli.

Bajec, sa kojim je razgovarao naš novinar Vojislav Stevanović, kaže da se malo govorilo o ključnim razlozima zašto postoji strah od preduzetništa.

"Mehanizmi države ne rade, ima puno korupcije, susreću se sa mnogim moćnicima, ljudi imaju osećaj da nije to sigurno", kaže Bajec.

Kako kaže Bajec, dobro je da se ovog puta nije mnogo govorilo o smanjenju javnog duga i deficita.

"Predstavnici MMF su upozorili da je naš javni sektor i dalje nedovoljno efikasan. Usluge koji on treba da stvara nisu dovoljno dobre i nisu vezane za potrebe privrede. Ono što je Fiskalni savet govorio, neki rezultati koji su dobri sada u domenu javnih finansija, nisu održivi", kaže Bajec.

Dodaje da mediji, ali i ministri žure sa optimističnim najavama o privatizacijama.

"Videćemo sa Borom koliko će uslova tu trebati da zadovolji da neko dođe i preuzme preduzeće. Mi jednu Galeniku nikako da privatizujemo. Tu će da se lome zubi, država treba time da se bavi i zaboravi na fiskalni deficit", kaže Bajec.

Glavna poruka je kako Srbija sada ima relativno dobru stopu privrednog rasta.

"Ubrzanje je ključno pitanje. Ne samo mora veća investicija, mora veći izvoz. Mora da se stvori ambijent, pravna država. Onda će doći ovde, neće doći samo zbog jeftine radne strane", kaže Bajec.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici somborskih organizacija koje se u svom radu bave i unapređenjem položaja mladih: Centar za individualni razvoj i unapređenje društva - Psihozon, Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost i Društvo podvodnih aktivnosti,učestvovali su na jedinstvenoj konferenciji u regionu, o ciljevima održivog razvoja, koja je nosila naziv „Gde su mladi u Agendi 2030?“.

Skup je održan 21.2.2017.,u Beogradu, u Palati Srbija, u organizaciji Ministarstva omladine i sporta, u saradnji sa UNFPA (Populacioni fond Ujedinjenih nacija).Pored ministra za sport i omladinu, V.Udovičića, konferenciji su prisustvovali i direktorka UNFPA/D.Bologa, direktor kancelarije UNICEF u Srbiji/M.Sen-Lo, NJ.E.,D.Županjevac/Ministarstvo spoljnih poslova, koordinator ECOSOC, U.Delić/Globalni odgovor u Srbiji, predstavnici Ministrastva prosvete, nauke i teh.razvoja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i soc.pitanja, Ministarstva zdravlja i dr. institucija i organizacija civilnog društva u Srbiji.Od usvajanja Agende 2030, poznate pod nazivom Ciljevi održivog razvoja do 2030. godine, koju su usvojile države članice UN 2015. god., Srbija je među prvim državama formirala telo/radnu grupu za njeno sprovođenje. Jedan od zadataka ovog tela je da u saradnji sa nadležnim ministarstvima prati sprovođenje Agende i aktivno radi na svih 17 definisanih ciljeva Agende, a da se do 2030.god. prevashodno smanji siromaštvo, posledice klimatskih promena i nejednakost među ljudima.

Organizacije civilnog društva u Srbiji su se aktivno uključile u sam proces pripreme Agende, a uloga civilnog sektora je jako bitna za ostvarivanje ciljeva do 2030. god., te je ova nacionalna konferencija i organizovana, na kojoj je prisustvovalo 150 predstavnika udruženja mladih i za mlade,kancelarija za mlade, kao i međunarodni donatori,predstavnici UN programa i agencija.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 02 februar 2017 00:00

Sajam zapošljavanja u Somboru

Sajam zapošljavanja za mlade do 30 godina održan je u Somboru u organizaciji Somborskog omladinskog boom-a i Edukativnog centra u velikoj Sali Gradske kuće u okviru projekta "Mlad se promeni (za) posao pokreni koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Trgovci, obućari i agenti prodaje osiguranja bili su najtraženiji na sajmu zapošljavanja. Međutim, poslodavci ističu da mladi nemaju iskustva ili su nezainteresovani za posao.

"Ima mladih koji se prijavljuju i traže posao pa postoji mogućnost i zapošljavanja. Što se tiče stručne obučenosti, stručnih kadrova nema ali mi ćemo organizovato obuke tako da za nas to nije problem", kaže Zorka Kovačević, poslodavac.

"Nama trebaju ozbiljni kandidati koji bi ostali na duži period kod nas. Za sada nije velika posećenost sajmu, to mi je prvi utisak. Mi smo imali troje, četvoro mladih koji su ostavili svoj CV i ne očekujem ništa posebno jer ja uglavnom idem preko preporuka", dodaje Marica Tanurdžić, poslodavac.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru je trenutno nezaposleno oko 1600 mladih do 30 godina. Na održanom sajmu predstavilo se 15 poslodavaca, a ponuda poslova je uglavnom bila namenjena mladima sa srednjom stručnom spremom.

"Očekujemo da se zaposli 10 odsto onih koji će obići sajam. Mislim da je to za jedan dan aktivnosti dobar rezultat", ističe Srđan Vlaškalić, organizator sajma.

"Mislim da može da se nađe prilika. Ko traži može da nađe posao. Da li je to posao u struci ili ne zavisi ko šta želi", kaže Kristina Timar, nezaposlena.

Problem nezaposlenosti kod mladih je i dalje veoma zastupljen ali rešenja nema. Mladi svakodnevno napuštaju Sombor i odlaze u veće gradove ili inostranstvo. u potrazi za boljim životom, jer rad za minimalac ne rešava egzistenciju u lokalu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Javna rasprava nacrta Lokalnog akcionog plana za mlade (LAP) Grada Sombora za period 2017-2021 godine održana je 1. februara 2017. godine i predstavnici somborskih organizacija mladih imali su mogućnost da ocene ovaj strateški dokument za mlade.

Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici UG „Somborski edukativni centar“, UG „Centar za razvoj PLANETA“, Gimnazije „Veljko Petrović“, Udruženja organizacija tehničke kulture, Inicijative somborske omladine, Udruženja „Dosta je bilo!“ i Saveta za mlade.

Dokument je prezentovala Antonija Kosanović Nađ, predsednica radne grupe za izradu nacrta LAP-a za mlade i član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine.

Prema rečima predsednice radne grupe, cilj izrade ovog strateškog dokumenta jeste unapređenje položaja mladih na teritoriji Grada.

-Sugestije na LAP ćemo razmotriti na zajedničkom sastanku članova radne grupe i Saveta za mlade. Sugestije koje mogu unaprediti ovaj dokument će biti prihvaćene – kazala je Antonija Kosanović Nađ.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski omladinski Boom i Somborski edukativni centar u sredu 1. februara, u velikoj sali Gradske kuće u Somboru, organizuju sajam zapošljavanja za mlade do 30 godina sa teritorije Zapadnobačkog okruga.

Na sajmu će se predstaviti oko 15 poslodavaca, a svoje programe i mere za podsticanje zapošljivosti mladih predstaviće i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i Škola za osnovno obrazovanje odraslih.

Otvaranje sajma najavljno je za 11 časova.

Program se organizuje u okviru projekta „Mlad se promeni (za) posao pokreni 2.0 – osnaživanje mladih Zapadnobačkog okruga za preduzetništvo i aktivno traženje posla" koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 13 januar 2017 00:00

"Fabrika" za mlade u Somboru

Prvi "coworking" prostor pod nazivom "Fabrika" počeo je sa radom u Somboru. Ideja je da se mladim nezavisnim profesionalcima pruži prostor za rad, ali i svim ljudima van Sombora koji žele da dođu, žive i rade neko vreme u gradu.

U prvoj i jedinstvenoj somborskoj "Fabrici" proizvodiće se i realizovati ideje mladih. Pored toga ovaj prostor obezbeđuje i udobnu prostoriju, brz internet, kao i zajednicu koja će u ovom prijatnom ambijentu da omogući profesionalcima kvalitetan rad u odnosu na rad kod kuće.

"Došli smo na ideju da otvorimo prostor gde će mladi moći da realizuju svoje ideje. Tu smo uključili mentorsku i finansijsku podršku. I zato smo realizovali ovaj prostor gde će mladi moći da usmere svoje ideje”, kaže Tanja Adžić, osnivačica "Fabrike".

U "Fabrici" će se realizovati i razne vrste događaja i druženja koje će doprineti razvoju lokalnih ideja od velikog društvenog značaja.

"Imamo planove za početak. "Fabrika" će biti podeljena na dva komponente. Jedan za coworking i drugi za mlade, a mi ćemo im pružiti radionicu, mentore i finansijska sredstva za realizaciju njihovih ideja”, dodaje Arijana Anišić, menadžerka "Fabrike".

Sredstva za otvaranje prostora prikupljana su na platformi Indiegogo, a značajna strateška podrška stigla je i od jednog somborskog preduzeća čiji poslovni prostor mladi će i da koriste u budućnosti.

"Fabrika" se nalazi u staroj kasarni u Somboru, na Vencu vojvode Radomira Putnika broj 1, a osnivači su pozvali zainteresovane i van Sombora da se upoznaju sa mogućnostima za rad.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Iz SEC-a upućuju poziv mladim muzičarima i muzičarkama do 30 godina sa teritorije Srbije za učešće u projektu „Make Music. Not War.“ koji sprovodi organizacija NaturKultur iz Nemačke u partnerstvu sa Somborskim edukativnim centrom i još nekoliko organizacija mladih i za mlade iz Nemačke, Grčke, Kosova (u skladu sa rezolucijom UN 1244), Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Palestine i Izraela, a u okviru Erasmus+ programa uz podršku Evropske unije.

Cilj projekta je da se grupa mladih iz konfliktnog ili postkonfliktnog područja upozna, razmeni znanja o kulturi, običajima, hrani i muzici, te da zajedno stvara muziku kroz aktivnosti koje doprinose širenju mira. Projekat će se realizovati u Bremenu u Nemačkoj tokom aprila 2017. godine.

Osim mladih koji sviraju neki instrument za učešće u projektu mogu se prijaviti i mladi koji se bave pevanjem, komponuju ili pišu tekstove. Somborski edukativni centar će izvršiti izbor troje mladih učesnika iz Srbije, a zainteresovani treba svoje prijave u vidu motivacionog pisma na engleskom jeziku da pošalju na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 10. januara. 2017. godine.

Detaljnije informacije o projektu možete naći u informatoru ili se informisati putem gore navedenog mejla.

Objavljeno u Somborske vesti

„Path of Interculturality - Put interkulturalnosti“ naziv je projekta koji se odvija u Somboru od 6. do 12. decembra, a učesnici su mladi iz 12 država Evrope. Projekat realizuje Somborski edukativni centar, a 40-ak učesnika, koji su u okviru sedmodnevnog programa posetili i Županiju, pozdravio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika.

Ratković je mladima poželeo lep boravak u gradu i izrazio zadovoljstvo što Somborski edukativni centar organizuje obuku o interkulturalnosti i toleranciji, kao i toleranciji prema migrantima.

U sklopu programa edukacije mladi su posetili i somborski prihvatni centar za migrante.

Projekat „Put interkulturalnosti“ realizuje se u sklopu Erazmus + programa, a uz podršku Evropske unije.

Učesnici projekta su mladi iz Slovačke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Turske, Grčke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinski kulturni centar poziva na saradnju zainteresovane mlade Apatince koji su kreativni i bave se muzikom.

Dobro došli su svi mladi muzičari, solisti i vokalno-instrumentalni sastavi, koji komponuju i izvode muziku različitih muzičkih pravaca, sa željom da se neguje originalno pisana autorska muzika. OKC pruža materijalne i tehničke pogodnosti koje mogu biti korišćene, a mladi izvođači dobijaju priliku da pokažu svoje umeće svirajući koncerte koji se mogu održavati u Domu kulture.

Više informacija možete dobiti na broj telefona 025/773–588.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
sreda, 30 novembar 2016 00:00

Mladi Somborci u Tuzli

U okviru projekta „Svi pod istim nebom“, srednjoškolci i studenti, članovi “YU Peace” mreže, ujedinjeni u miru iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Gornjeg Vakufa - Uskoplja i Tuzle, boravili su proteklog vikenda u Tuzli.

Učesnici projekta posetili su „Udruženje 25. maj“, potom okupljeni pred tuzlanskom kapijom položili su cveće i uputili molitve stradalima, učestvovali su na radonicama, oslikali mirovni grafit i zajednički uredili prostor za mlade “Labirint”.

Projekat je okupio više od sto mladih različitih nacionalnosti iz pet gradova bivše Jugoslavije. Fondacija „Schuler Helfen Leben“ prepoznala je cilj i finansijski podržala ovaj projekat tuzlanskog Humanitarnog udruženja „Prijateljice“. Mladi će ovim projektom, koji će biti realizovan i naredne godine u Somboru, razmenjivati tradiciju, kulturne vrednosti i sve one specifičnosti po kojima se narodi sa ovih prostora razlikuju jedni od drugih, iako toliko liče jedni na druge.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top