Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 29 oktobar 2017 00:00

Prevencija narkomanije kod mladih

27. oktobra, PSIHOZON je, u okviru projekta “Prevencija narkomanije”, podržanog od strane Grada Sombora/LAP za mlade, organizovao jednodnevni izlet u Suboticu, tj.posetu izložbi „Metamorfozis“.

Ova stalna izložba je namenjena prevenciji narkomanije, i predstavlja specijalni, edukativni program prevencije narkomanije mladih.Posetu smo realizovali u saradnji sa Fondacijom mentalne higijene „Exspekto“ iz Subotice.

Mladi, srednjoškolci iz tehničke, medicinske i poljoprivredne škole iz Sombora, zajedno sa svojim profesorima, predstavnicima roditelja, pojedinih institucija i organizacija, posetili su ovu zanimljivu izložbu. Tokom posete, posetioci su imali priliku da se upoznaju sa životnim pričama zavisnika, preko albuma sa fotografijama, intervjua, ličnih predmeta korisnika, interaktivne forme rada, a uz pomoć i vođenje stručnih animatora.

Gledanjem filmova, slušanjem životnih priča, zvučnih efekata, specijalnog osvetljenja, zanimljivo dizajniranih zidova, sa raznim efektima, skupturama, prolaskom kroz nekoliko soba, uključujući i sobu sa ogledalima i druge detalje, postiže se još realniji i efektniji dozivljaj stvarnog života zavisnika o narkoticima. Mladi su imali priliku da se informišu i shvate kako problem narkomanije može da zahvati bilo koju porodicu ili bilo kojeg pojedinca, bez obzira na ekonomski, obrazovni ili socijalni status. Imali su mogućnost da vide i dožive, kakve posledice mogu biti ukoliko se postane zavisnik o narkoticima, i koje su adekvatne mere prevencije narkomanije i zavisnosti. S obzirom na činjenicu da su droge sve veći problem u našem društvu, pogotovo kod mladih, ova tema kod njih može da izazove osećaj zbunjenosti, straha, radoznalosti, s obzirom da mnogi mladi još uvek nemaju formiran stav o ovoj tematici. Zato ova zanimljiva izložba može biti od pomoći mladima, ali ne samo mladima, nego i svima onima koji se na neki način bave ili susreću sa problemima narkomanije i zavisnosti, da se snalaze u temi i formiraju svoj stav koji će im pomoći da ne krenu stranputicom narkomanije i zavisnosti.

Poseti izložbi su prethodile posete svakoj školi, u okviru kojih je predstavljen projekat prosvetnim radnicima i učenicima, sa ciljem da se dodatno podstakne rešavanje problematike narkomanije mladih, a posete i radionice sa učenicima će uslediti i nakon same izložbe, kako bi razmenili utiske i iskustva, te utvrdili dalje korake kada je reč o ovoj temi. Iskreno se nadamo da smo kroz ove aktivnosti doprineli da se sačuva život svakog mladog čoveka, koji je učestvovao u ovom projektu. Verujemo da će u tome, bar donekle, pomoći i poruka "NO DRUGS !" koja stoji na majicama koje su srednjoškolci dobili na poklon kao podsetnik na ovu temu. Tim PSIHOZON

Objavljeno u Somborske vesti

Stopa nezaposlenosti trenutno je, prema rečima predsednika Srbije, najniža u novijoj istoriji - 10,6 odsto, računajući i sezonske poslove. Bez njih je na nivou između 12 i 13 odsto. Međutim, ono što pokazuje statistika jeste da i dalje najveći broj onih koji traže posao čine mladi, i to većinom oni sa završenom srednjom školom.

Setimo se da je pred početak prvog radnog dana predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekala, ispred Predsedništva, omladina SNS. Da li ih je tu dovela ideologija ili nada da će se, preko stranke, zaposliti, tek mladih do 30 godina kojima ni stranka ne pomaže da nađu posao ima skoro 150.000, prema podacima Nacionalne službe za zapošjlavanje.

Među nezaposlenim mladim ljudima najviše je onih između 25 i 30 godina. Tek 15 odsto njih ima fakultet, 57 odsto je ostalo na završenoj srednjoj školi. Više od 60 odsto njih nema nikakvo radno iskustvo.

Statistika Nacionalne službe kaže i da mladi ljudi do 30 godina u proseku na posao čekaju gotovo dve godine. Vladana Đurišić, diplomirana novinarka, odskače od tog proseka, jer za poslom traga pune četiri godine. Praktično od dana kada je uzela diplomu na fakultetu žurnalistike.

"Poslednje dve godine, a pogotovo poslednjih godinu dana, mogu da kažem da sam sigurno bila na dva do tri razgovora za posao nedeljno kod poslodavaca koji su me zvali. Najpre sam posao tražila u struci, ali nije mi bilo strano ni van struke, od Beograda do Zemuna pa čak i do Novog Sada, ali posla i dalje nema, ne može da se nađe", priča nam Vladana.

Ni u struci ni van struke, za jedne je prekvalifikovana, za druge sa 26 godina već stara, a i jedni i drugi i treći zamerali su joj najviše što nema radno iskustvo. "Kada vide da nisi ništa dosad radila, kažu - ako je nisu ovi pre toga zaposlili, možda ne moram ni ja, nešto tu nije u redu, a ne mora da znači da je tako", navodi Vladana.

Ovu diplomiranu novinarku čak i Zakon o zapošljavanju definiše kao teško zapošljivu kategoriju, tik uz starije od 50 godina, osobe da invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja i žrtve trgovine ljudima...

N1: U toj kategoriji su mladi koji su zdravi, pravi, sa završenom školom i oni spadaju teže zapošljivu kategoriju? Zašto?

"Zato što je njima otežan pristup na tržištu rada i prepoznati su kao kategorija kojoj je potrebna intenzivnija podrška i rad s mladima", kaže na to Desanka Mihailović Kovač, savetnica za zapošljavanje u NSZ.

N1: Ali zašto, šta Vam je utisak, zbog čega neko ne bi da zaposli mladog čoveka koji je sposoban, obrazovan?

Mihailović Kovač: "Zato što poslodavci, uz određene kompetencije i znanja, zahtevaju i radno iskustvo".

U tom vrzinom kolu gde se najviše traži ono što se najmanje daje, Vladani ostaje da se sa zaposlenima u Nacionalnoj službi šali na sopstveni račun.

"Savetnik me zna, nekad sam dolazila čak i češće nego što treba, nekad se javim tako kad sam u prolazu, pa se javim da mu kažem kako je prošlo "nisu me primili, primili su komšinicu" i slično", priča Vladana svoja iskustva.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mreža „Mladi ujedinjeni u miru - YU Peace“, organizovala je još jedan mirovni kamp, ovaj put u Srebrenici. U njemu je učestvovalo 70 mladih iz Gornjeg Vakufa - Uskoplja, Tuzle, Srebrenice, Vukovara i Sombora uz podršku Ambasade SAD-a.

Program kampa bio je usmeren na interetničku saradnju, povezivanje mladih i jačanje kapaciteta za pozitivno delovanje u zajednicama iz kojih dolaze. Projekat će pomoći da mladi zajedno doprinesu dinamičnom procesu i saradnji kroz edukativne, kulturne i zabavne sadržaje usmerene na suočavanje s prošlošću i deljenje zajedničke vizije budućnosti. Na kampu se razgovaralo o temama poput: interakcija sa medijima, konflikt i naslije na društvenim mrežama, mediji i izgradnja mira, lekcije iz ’91, lične priče, deca u ratu, mir i socijalni pokreti, rok i mir...

Mladi su tokom kampa posetili Mezarje i Memorijalni centar „Potočari”, posvećen bošnjačkim žrtvama, te spomen-sobu u Srebrenici posvećenu srpskim žrtvama. Svim tragično preminulima odana je pošta uz zajedničku poruku da će dati sve od sebe da se tako nešto nikada više i nikome ne dogodi. Mladi kamperi posetili su i lokalno Udruženje roditelja hendikepirane dece i omladine „Leptir“ Srebrenica, gde su uredili dvorište i dečje igralište u blizini škole i udruženja.

Polaznici kampa rade na razvijanju „kulture trajnog mira“, istražujući ratna stradanja u svim zajednicama, kao i posledice tih događaja na njihove sugrađane i društvene prilike u njihovim sredinama. Planiraju ponuditi alternativu postojećoj „kulturi nasilja i mržnje“, radeći na smanjivanju tenzija i uvažavanju različitosti u okviru „YU Peace“ inicijative.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 20 jul 2017 00:00

Međunarodna omladinska razmena u Somboru

U periodu od 24. do 30. jula Sombor će biti mesto okupljanja 40 mladih iz četiri države (Mađarske, Makedonije, Srbije i Hrvatske).

Povod njihovog okupljanja jeste međunarodna omladinska razmena "Open mind knows no borders" (''Otvoren um ne poznaje granice'') tokom koje će se kod mladih, putem metoda neformalnog učenja, razvijati vrednosti poput tolerancije, empatije, solidarnosti i humanosti, promovisati univerzalnost i poštovanje ljudskih prava, kreirati situacije u kojima će mladi razmenjivati iskustva, preispitivati sopstvene stavove i uverenja i razvijati kritičko mišljenje.

Razmena će biti prostor i vreme predviđeno za promovisanje različitost, interkulturalnosti i multikulturalnosti kao osnove za kvalitetne međuljudske odnose, učenje o konfliktima i njihovom mirnom rešavanju, poboljšanje međusobne komunikacije između mladih iz četiri susedne zemlje i otrkrivanje sličnosti i toga šta ih povezuje. Omladinska razmena omogućiće svakom pojedincu da kroz posebno pripremljen program neformalnog obrazovanja stiče kompetencije (znanja, veštine, vrednosti i ponašanja) koje će doprineti prvenstveno ličnom razvoju svakog pojedinca, a onda i razvoju svake lokalne zajednice.

Takođe, učesnići se tokom jedne posebne sesije biti informisani o mogućnostima za mlade u okviru Erasmus+ programa Evropske unije, što će im otvoriti nove puteve ka nastavku njihovog ličnog i profesionalng razvoja, odnosno sticanja iskustva i znanja u interkulturalnom okruženju sa drugim mladima širom Evrope.

Nakon razmene, grupe učesnika biće podsticane da sprovedu radionice za vršnjake i barem jednu lokalnu inicijativu u zajednici koja će široj javnosti skrenuti pažnju na problem ugrožavanja ljudskih prava sa kojim se suočavaju migranti. Na ovaj način multiplikovaće stečeno znanje i iskustvo i preneti ga na svoje školsko okruženje i širu lokalnu zajednicu. Ove prateće aktivnosti na lokalnom nivou imaće za cilj povećanje vidljivosti problema, ali i stvaranje pozitivnih društvenih promena odnosno kvalitativni korak napred u izgradnji solidarnijih, tolerantnijih, humanijih zajednica.

Jedan od najvažnijih proizvoda projekta, odnosno zajedničkog rada mladih, njihovih nastavnika, organizatora razmene i spoljnih saradnika, jeste izrada džepnog višejezičnog rečnika osnovnog vokabulara koji će migrantima olakšati snalaženje u osnovnoj komunikaciji prilikom prolaska kroz ove četiri države ili boravak u njima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 03 jun 2017 00:00

Zašto se mladi učlanjuju u partije?

Mladi u Srbiji, zbog nemogućnosti da lako pronađu posao, iz želje za prestižom, a sve manje zbog ideologije, odlučuju se sve češće da poseduju člansku knjižicu neke političke partije.

 

Najčešće je reč o vladajućim partijama. Mnogi aktivisti koji su zbog lične koristi ušli u stranke nisu uspeli da kapitalizuju svoje interese, te nisu ni želeli da daju izjave medijima, kao ni aktivni članovi omladine najveće vladajuće političke stranke SNS.

Nesporno je da je svakoj političkoj stranci neophodno pojačanje u mladom i obrazovanom kadru, mada je činjenica da se neretko politikom bave i osobe bez dovoljno kvalifikacija za takve poslove. Neke od trenutno parlamentarnih opcija koje do sada i nisu imale svoju omladinu nastoje da je formiraju, poput pokreta Dveri.

Prema istraživanju novinara Danasa od pre dve godine, najmanje 200.000 mladih do 30 godina u Srbiji učlanjeno je bilo u neku od političkih stranaka, sudeći prema podacima koje je dostavilo jedanaest aktivnih partija. Najbrojniju omladinu tada beležila je vladajuća SNS, koja je, barem kako su rekli, brojala 67.530 omladinaca, dok je DS kao najveća opoziciona partija imala oko 25.000 mladih članova.

KAKVA SU ZADUŽENJA OMLADINE?

Poslovi mladih aktivista u političkim partijama sežu od članova opštinskih odbora do nosača kutija potpisa za kandidaturu njihovih pretpostavljenih. Oni takođe sakupljaju potpise i pred svake izbore vrše ankete u kojima otvoreno pitaju građane za koga će glasati. Na dan izbora bili oni predsednički, parlamentarni, na lokalnom ili nivou autonomne pokrajine, aktivisti imaju zadatak pozivanja građana na izbore u cilju podsećanja ili nuđenja usluga prevoza do biračkog mesta.

"Prvi put sam došao u kontakt sa političkom partijom 2009. godine, to je period u kome sam pohađao srednju školu", govori za Danas bivši predsednik omladine Srpske radikalne stranke Vojislav Ilić ističući da je u stranku ušao iz čisto ideoloških razloga.

"Cilj mog pristupanja stranci su između ostalog bili nacionalni interesi, a po najviše program politike stranke (društvo bez droge, ekonomski program, kao i antiglobalizam)", ističe Ilić i objašnjava da su njegova zaduženja bila oživljavanje odnosno iznova formiranje omladine Opštinskog odbora u Zemunu. Kaže da je lično zadovoljan svojim rezultatima. "Bez zalaganja za svoje stavove kroz bavljenje politikom, ciljevi mnogih ostanu samo neostvarena zamisao", dopunjuje Ilić.

Naš sagovornik ističe da je najveći problem u društvu njemu "shvatljivo razočarenje u političku scenu Srbije". "Zbog toga veliki broj građana, a naročito mladih na dan izbora ostane kod kuće i samim tim sistem ostaje isti oni i dalje ostaju razočarani, koji prvu priliku čekaju da odu iz države i rade u inostranstvu. Računajte da godišnje dođe veoma mnogo mladih u stranku, ali 90 posto njih iz pokušaja finansijske dobiti, tako da se samo deset odsto zadrži, a ostali kad vide da para nema beže odmah", ističe Ilić, navodeći da preostalih deset procenata jesu nacionalisti koji dolaze iz ubeđenja.

Za člana Nove stranke i Opštinskog odbora Palilula Aleksandra Milivojevića ova politička opcija bila je prva i kako on navodi nada se da će biti i jedina. Pristupio je stranci, takođe, iz ideoloških razloga.

"Razlozi su bili praktični", kaže Milivojević. "Uvideo sam da se loše stanje u društvu ne može promeniti ukoliko svi stojimo po strani, a nezadovoljstvo iskazujemo isključivo na društvenim mrežama", dodaje sagovornik Danasa ističući da je zato odlučio da preuzme odgovornost na sebe, jer ne želi da napusti Srbiju.

On navodi da su mu zaduženja u stranci razna. U suštini se nisu previše menjala od pristupanja stranci do dana današnjeg, kako kaže, osim što sada može da "odradi" poslove koji zahtevaju više odgovornosti nego ranije. Dodaje, ipak, da ima dosta i problema.

"Jedan od njih je dno koje je trenutno na vrhu, a to su nekadašnji ponavljači, plagijatori, vlasnici kupljenih diploma, partijski paraziti, ljudi koji su vratili 90-e na velika vrata. Takvi nam ljudi kroje našu sudbinu, a tako će biti i ubuduće sve dok ljudi u Srbiji ne shvate da ukoliko ne počnu da se bave politikom, politika će se baviti njima", kaže Milivojević.

LIČNA KORIST ILI IDEOLOGIJA

Proteklih mesec i po dana imali smo prilike da vidimo i drugi oblik uticaja na društvenu situaciju oličenu kroz "Proteste protiv diktature", čiji mladi organizatori ne žele da ulaze u političke partije. Master politikologije B. Milanković za Danas ističe da u politiku nije ušao zato što politiku shvata ozbiljno.

"Da bih podržao neku političku opciju ili se učlanio u stranku pa krenuo da učestvujem ozbiljnije u političkom životu potrebno je da mi ista odgovara ideološki i programski", kaže Milanković, koji smatra da trenutno ne postoje stranke koje bi ispunile njegove ambicije.

On podseća da postoje samo dva razloga ulaska u politiku - lična korist i ideologija.

"Kad kažem ideologija, mislim naravno na ljude koji žele da svojim učestvovanjem u političkom životu urede društvo i državu na osnovu nekih svojih principa. Lična korist može da bude dobijanje posla, zadržavanje posla, stvaranje veza. Svakako da ima ljudi koji su u partijama zato što ih politika zanima. Lično smatram da su oni u manjini. Radim šta stignem. Pokušavam otići u inostranstvo da ako već moram da radim bilo šta, to radim za pare od kojih se može preživeti", kaže Milanković.

NEMA OZBILJNIH ISTRAŽIVANJA

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević objašnjava za Danas da deo mladih ulazi iz uobičajenih političkih razloga, deo zbog mogućnosti da nađu posao.

"Bez ozbiljnih istraživanja ne možemo ocenjivati koji deo je zastupljeniji. Javnomnjenjska istraživanja pokazuju distancu koju skoro polovina mladih izražava prema politici, ali i to da oni koji su politički aktivni većinski to čine iz političkih razloga", kaže Spasojević.

On navodi da "participacija u političkom životu predstavlja odličan način da steknete korisno znanje i iskustvo i da pokušate da utičete na vaš život makar u maloj meri".

Za Spasojevića tvrdnja "da bez partije nema ništa" nije u potpunosti tačna, jer "svi poznajemo mnoge ljude koji su se zaposlili zbog svog kvaliteta i znanja". Spasojević kaže da nema istraživanja kojim bismo utvrdili koliko mladih dolazi u stranki zbog zaposlenja, "ali je sama činjenica da je to dominantan narativ među mladima već dovoljna za zabrinutost". Za mnoge mlade ljude, dodaje, ideologije su veoma važne i jesu vrlo često motiv ulaska u stranke.

"U tom smislu je po meni potpuno svejedno da li to radite kroz političku stranku, NVO ili neformalnu grupu građana. Nažalost, negativan imidž koji imaju stranke samo pospešuje negativnu selekciju mladih kadrova, a partijska disciplina vremenom dodatno bira one koje imaju jak stomak, nešto dublji džep i nemaju problem sa autoritarnim tendencijama unutar stranaka", kaže Spasojević.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je nezaposleno 31,2 odsto mladih, što je 2,5 puta više od opšte nezaposlenosti, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

On je na skupu "Mladi u neformalnoj ekonomiji", rekao da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji veća od evropskog proseka, gde iznosi oko 18,5 odsto.

Martinović je rekao da sve više poslodavaca i investitora traži mlade ljude za zapošljavanje, ali i imaju zamerke da veliki broj ljudi nema adekvatna znanja.

Problem je, kako je istakao, niska stopa radne aktivnosti i zaposlenosti mladih, a veliki broj mladih ima status nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih.

"Visok procenat mladih, oko 16,5 odsto, niti radi, niti se školuje", rekao je Martinović i dodao da je evidenciji NSZ oko 23 odsto mladih do 30 godina, a da mladi prosečno čekaju na posao dve godine.

Visok procenat onih koji bi pristali da rade i bez ugovora
Presednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da ta unija ima zadatak pomogne mladima da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima.

Prema istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i visok je procenat onih koji bi prihvatili da rade bez ugovora.

"Samo 15 odsto mlađih od 30 godina, ne bi prihvatilo da radi na crno", navodi se u istraživanju i dodaje da je nužno insistirati na smanjenju neformalne ekonomije kroz uspostavljanje privrednog ambijenta koji će podsticati rast privatnog sektora.

Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo da bi prihvatio da radi na crno ukoliko nema drugog izbora. Isplatu dela zarade na ruke, a ne preko računa prihvata 70,2 odsto mladih, dok na ovakav način isplate nije spremno 18,2 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U skladu sa zaključkom Gradskog veća Grada Sombora, donetom na 47. sednici, Predlog lokalnog akcionog plana za mlade Grada Sombora za period 2017 – 2021 stavlja se na javni uvid mladima i udruženjima koja se bave mladima. Predlozi i sugestije mogu se dostaviti radnoj grupi na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 26. marta 2017. godine.

Dokument koji se stavlja na uvid je u odnosu na Nacrt LAP-a, dopunjen predlozima koje su dostavili mladi i udruženja mladih prilikom javne rasprave.

Preuzmite predlog Lokalnog akcionog plana za mlade Grada Sombora za period 2017 – 2021.

Objavljeno u Somborske vesti

Bajec: Zašto mladi žele da rade za državu? Odgovor u državi

"Zašto toliko veliki broj mladih kaže da bi želeli da rade za državu? Odgovor se krije u samoj državi. Država nije uradila dovoljna na stvaranju tih uslova", kaže ekonomista Jurij Bajec za N1.

Premijer Aleksandar Vučić je danas na Kopaonik Bizis Forumu rekao da ključni problem u ekonomiji Srbije jeste nedostatak preduzetničkog duha, jer je poslednje istraživanje pokazalo da 73 odsto ljudi očekuje i smatra da je država ta koja treba nekoga da uposli.

Bajec, sa kojim je razgovarao naš novinar Vojislav Stevanović, kaže da se malo govorilo o ključnim razlozima zašto postoji strah od preduzetništa.

"Mehanizmi države ne rade, ima puno korupcije, susreću se sa mnogim moćnicima, ljudi imaju osećaj da nije to sigurno", kaže Bajec.

Kako kaže Bajec, dobro je da se ovog puta nije mnogo govorilo o smanjenju javnog duga i deficita.

"Predstavnici MMF su upozorili da je naš javni sektor i dalje nedovoljno efikasan. Usluge koji on treba da stvara nisu dovoljno dobre i nisu vezane za potrebe privrede. Ono što je Fiskalni savet govorio, neki rezultati koji su dobri sada u domenu javnih finansija, nisu održivi", kaže Bajec.

Dodaje da mediji, ali i ministri žure sa optimističnim najavama o privatizacijama.

"Videćemo sa Borom koliko će uslova tu trebati da zadovolji da neko dođe i preuzme preduzeće. Mi jednu Galeniku nikako da privatizujemo. Tu će da se lome zubi, država treba time da se bavi i zaboravi na fiskalni deficit", kaže Bajec.

Glavna poruka je kako Srbija sada ima relativno dobru stopu privrednog rasta.

"Ubrzanje je ključno pitanje. Ne samo mora veća investicija, mora veći izvoz. Mora da se stvori ambijent, pravna država. Onda će doći ovde, neće doći samo zbog jeftine radne strane", kaže Bajec.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici somborskih organizacija koje se u svom radu bave i unapređenjem položaja mladih: Centar za individualni razvoj i unapređenje društva - Psihozon, Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost i Društvo podvodnih aktivnosti,učestvovali su na jedinstvenoj konferenciji u regionu, o ciljevima održivog razvoja, koja je nosila naziv „Gde su mladi u Agendi 2030?“.

Skup je održan 21.2.2017.,u Beogradu, u Palati Srbija, u organizaciji Ministarstva omladine i sporta, u saradnji sa UNFPA (Populacioni fond Ujedinjenih nacija).Pored ministra za sport i omladinu, V.Udovičića, konferenciji su prisustvovali i direktorka UNFPA/D.Bologa, direktor kancelarije UNICEF u Srbiji/M.Sen-Lo, NJ.E.,D.Županjevac/Ministarstvo spoljnih poslova, koordinator ECOSOC, U.Delić/Globalni odgovor u Srbiji, predstavnici Ministrastva prosvete, nauke i teh.razvoja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i soc.pitanja, Ministarstva zdravlja i dr. institucija i organizacija civilnog društva u Srbiji.Od usvajanja Agende 2030, poznate pod nazivom Ciljevi održivog razvoja do 2030. godine, koju su usvojile države članice UN 2015. god., Srbija je među prvim državama formirala telo/radnu grupu za njeno sprovođenje. Jedan od zadataka ovog tela je da u saradnji sa nadležnim ministarstvima prati sprovođenje Agende i aktivno radi na svih 17 definisanih ciljeva Agende, a da se do 2030.god. prevashodno smanji siromaštvo, posledice klimatskih promena i nejednakost među ljudima.

Organizacije civilnog društva u Srbiji su se aktivno uključile u sam proces pripreme Agende, a uloga civilnog sektora je jako bitna za ostvarivanje ciljeva do 2030. god., te je ova nacionalna konferencija i organizovana, na kojoj je prisustvovalo 150 predstavnika udruženja mladih i za mlade,kancelarija za mlade, kao i međunarodni donatori,predstavnici UN programa i agencija.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 02 februar 2017 00:00

Sajam zapošljavanja u Somboru

Sajam zapošljavanja za mlade do 30 godina održan je u Somboru u organizaciji Somborskog omladinskog boom-a i Edukativnog centra u velikoj Sali Gradske kuće u okviru projekta "Mlad se promeni (za) posao pokreni koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Trgovci, obućari i agenti prodaje osiguranja bili su najtraženiji na sajmu zapošljavanja. Međutim, poslodavci ističu da mladi nemaju iskustva ili su nezainteresovani za posao.

"Ima mladih koji se prijavljuju i traže posao pa postoji mogućnost i zapošljavanja. Što se tiče stručne obučenosti, stručnih kadrova nema ali mi ćemo organizovato obuke tako da za nas to nije problem", kaže Zorka Kovačević, poslodavac.

"Nama trebaju ozbiljni kandidati koji bi ostali na duži period kod nas. Za sada nije velika posećenost sajmu, to mi je prvi utisak. Mi smo imali troje, četvoro mladih koji su ostavili svoj CV i ne očekujem ništa posebno jer ja uglavnom idem preko preporuka", dodaje Marica Tanurdžić, poslodavac.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru je trenutno nezaposleno oko 1600 mladih do 30 godina. Na održanom sajmu predstavilo se 15 poslodavaca, a ponuda poslova je uglavnom bila namenjena mladima sa srednjom stručnom spremom.

"Očekujemo da se zaposli 10 odsto onih koji će obići sajam. Mislim da je to za jedan dan aktivnosti dobar rezultat", ističe Srđan Vlaškalić, organizator sajma.

"Mislim da može da se nađe prilika. Ko traži može da nađe posao. Da li je to posao u struci ili ne zavisi ko šta želi", kaže Kristina Timar, nezaposlena.

Problem nezaposlenosti kod mladih je i dalje veoma zastupljen ali rešenja nema. Mladi svakodnevno napuštaju Sombor i odlaze u veće gradove ili inostranstvo. u potrazi za boljim životom, jer rad za minimalac ne rešava egzistenciju u lokalu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Javna rasprava nacrta Lokalnog akcionog plana za mlade (LAP) Grada Sombora za period 2017-2021 godine održana je 1. februara 2017. godine i predstavnici somborskih organizacija mladih imali su mogućnost da ocene ovaj strateški dokument za mlade.

Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici UG „Somborski edukativni centar“, UG „Centar za razvoj PLANETA“, Gimnazije „Veljko Petrović“, Udruženja organizacija tehničke kulture, Inicijative somborske omladine, Udruženja „Dosta je bilo!“ i Saveta za mlade.

Dokument je prezentovala Antonija Kosanović Nađ, predsednica radne grupe za izradu nacrta LAP-a za mlade i član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine.

Prema rečima predsednice radne grupe, cilj izrade ovog strateškog dokumenta jeste unapređenje položaja mladih na teritoriji Grada.

-Sugestije na LAP ćemo razmotriti na zajedničkom sastanku članova radne grupe i Saveta za mlade. Sugestije koje mogu unaprediti ovaj dokument će biti prihvaćene – kazala je Antonija Kosanović Nađ.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski omladinski Boom i Somborski edukativni centar u sredu 1. februara, u velikoj sali Gradske kuće u Somboru, organizuju sajam zapošljavanja za mlade do 30 godina sa teritorije Zapadnobačkog okruga.

Na sajmu će se predstaviti oko 15 poslodavaca, a svoje programe i mere za podsticanje zapošljivosti mladih predstaviće i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i Škola za osnovno obrazovanje odraslih.

Otvaranje sajma najavljno je za 11 časova.

Program se organizuje u okviru projekta „Mlad se promeni (za) posao pokreni 2.0 – osnaživanje mladih Zapadnobačkog okruga za preduzetništvo i aktivno traženje posla" koji finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 13 januar 2017 00:00

"Fabrika" za mlade u Somboru

Prvi "coworking" prostor pod nazivom "Fabrika" počeo je sa radom u Somboru. Ideja je da se mladim nezavisnim profesionalcima pruži prostor za rad, ali i svim ljudima van Sombora koji žele da dođu, žive i rade neko vreme u gradu.

U prvoj i jedinstvenoj somborskoj "Fabrici" proizvodiće se i realizovati ideje mladih. Pored toga ovaj prostor obezbeđuje i udobnu prostoriju, brz internet, kao i zajednicu koja će u ovom prijatnom ambijentu da omogući profesionalcima kvalitetan rad u odnosu na rad kod kuće.

"Došli smo na ideju da otvorimo prostor gde će mladi moći da realizuju svoje ideje. Tu smo uključili mentorsku i finansijsku podršku. I zato smo realizovali ovaj prostor gde će mladi moći da usmere svoje ideje”, kaže Tanja Adžić, osnivačica "Fabrike".

U "Fabrici" će se realizovati i razne vrste događaja i druženja koje će doprineti razvoju lokalnih ideja od velikog društvenog značaja.

"Imamo planove za početak. "Fabrika" će biti podeljena na dva komponente. Jedan za coworking i drugi za mlade, a mi ćemo im pružiti radionicu, mentore i finansijska sredstva za realizaciju njihovih ideja”, dodaje Arijana Anišić, menadžerka "Fabrike".

Sredstva za otvaranje prostora prikupljana su na platformi Indiegogo, a značajna strateška podrška stigla je i od jednog somborskog preduzeća čiji poslovni prostor mladi će i da koriste u budućnosti.

"Fabrika" se nalazi u staroj kasarni u Somboru, na Vencu vojvode Radomira Putnika broj 1, a osnivači su pozvali zainteresovane i van Sombora da se upoznaju sa mogućnostima za rad.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Iz SEC-a upućuju poziv mladim muzičarima i muzičarkama do 30 godina sa teritorije Srbije za učešće u projektu „Make Music. Not War.“ koji sprovodi organizacija NaturKultur iz Nemačke u partnerstvu sa Somborskim edukativnim centrom i još nekoliko organizacija mladih i za mlade iz Nemačke, Grčke, Kosova (u skladu sa rezolucijom UN 1244), Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Palestine i Izraela, a u okviru Erasmus+ programa uz podršku Evropske unije.

Cilj projekta je da se grupa mladih iz konfliktnog ili postkonfliktnog područja upozna, razmeni znanja o kulturi, običajima, hrani i muzici, te da zajedno stvara muziku kroz aktivnosti koje doprinose širenju mira. Projekat će se realizovati u Bremenu u Nemačkoj tokom aprila 2017. godine.

Osim mladih koji sviraju neki instrument za učešće u projektu mogu se prijaviti i mladi koji se bave pevanjem, komponuju ili pišu tekstove. Somborski edukativni centar će izvršiti izbor troje mladih učesnika iz Srbije, a zainteresovani treba svoje prijave u vidu motivacionog pisma na engleskom jeziku da pošalju na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 10. januara. 2017. godine.

Detaljnije informacije o projektu možete naći u informatoru ili se informisati putem gore navedenog mejla.

Objavljeno u Somborske vesti

„Path of Interculturality - Put interkulturalnosti“ naziv je projekta koji se odvija u Somboru od 6. do 12. decembra, a učesnici su mladi iz 12 država Evrope. Projekat realizuje Somborski edukativni centar, a 40-ak učesnika, koji su u okviru sedmodnevnog programa posetili i Županiju, pozdravio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika.

Ratković je mladima poželeo lep boravak u gradu i izrazio zadovoljstvo što Somborski edukativni centar organizuje obuku o interkulturalnosti i toleranciji, kao i toleranciji prema migrantima.

U sklopu programa edukacije mladi su posetili i somborski prihvatni centar za migrante.

Projekat „Put interkulturalnosti“ realizuje se u sklopu Erazmus + programa, a uz podršku Evropske unije.

Učesnici projekta su mladi iz Slovačke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Turske, Grčke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinski kulturni centar poziva na saradnju zainteresovane mlade Apatince koji su kreativni i bave se muzikom.

Dobro došli su svi mladi muzičari, solisti i vokalno-instrumentalni sastavi, koji komponuju i izvode muziku različitih muzičkih pravaca, sa željom da se neguje originalno pisana autorska muzika. OKC pruža materijalne i tehničke pogodnosti koje mogu biti korišćene, a mladi izvođači dobijaju priliku da pokažu svoje umeće svirajući koncerte koji se mogu održavati u Domu kulture.

Više informacija možete dobiti na broj telefona 025/773–588.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
sreda, 30 novembar 2016 00:00

Mladi Somborci u Tuzli

U okviru projekta „Svi pod istim nebom“, srednjoškolci i studenti, članovi “YU Peace” mreže, ujedinjeni u miru iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Gornjeg Vakufa - Uskoplja i Tuzle, boravili su proteklog vikenda u Tuzli.

Učesnici projekta posetili su „Udruženje 25. maj“, potom okupljeni pred tuzlanskom kapijom položili su cveće i uputili molitve stradalima, učestvovali su na radonicama, oslikali mirovni grafit i zajednički uredili prostor za mlade “Labirint”.

Projekat je okupio više od sto mladih različitih nacionalnosti iz pet gradova bivše Jugoslavije. Fondacija „Schuler Helfen Leben“ prepoznala je cilj i finansijski podržala ovaj projekat tuzlanskog Humanitarnog udruženja „Prijateljice“. Mladi će ovim projektom, koji će biti realizovan i naredne godine u Somboru, razmenjivati tradiciju, kulturne vrednosti i sve one specifičnosti po kojima se narodi sa ovih prostora razlikuju jedni od drugih, iako toliko liče jedni na druge.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 24 novembar 2016 00:00

Koje greške prave mladi u Srbiji kada šalju CV

U Srbiji je 30 odsto mladih nezaposleno, ali je zabrinjavajuća njihova neaktivnost, rekli su učesnici panela Povećanje zapošljivosti mladih.

Na panelu Povećanje zapošljivosti mladih, rečeno je da je kompanija Nestle 2013. pokrenula 'Inicijativu za zapošljavanje osoba mlađih od 30 godina' u kojoj je do sada na globalnom nivou zaposlila 18.114 osoba.

Prvobitni cilj bio je zapošljavanje 10.000 ljudi i stručno osposobljavanje za još 10.000. Kompanija Nestle radi sa 200 partnera, a novi cilj im je posao za 20.000 mladih, 8.000 u regionu.

Kako kaže direktorka ljudskih resursa za Adrijatik region Jovana Uzelac, mladima nude veliki broj radionica i stručnih praksi.

'U regioni smo zaposlili 112 osoba, a za 139 je omogućena stručna praksa. Kada je reč o Srbiji, zaposlili smo 84 osobe i omogućili praksu za 101', kaže Jovana Uzelac.

Učesnici panela ističu da je najveći problem neaktivnost mladih, a i da su njihovi zahtevi drugačiji. Zbog toga Mia Melegi, asistent u sektoru za upravljanje ljudskim resursima u kompaniji Ernst end Jang (Ernst & Young), kaže da danas zapošljavanje mora da bude zanimljivo, nije dovoljan samo intervju.

Prave se radionice, gde se kandidati takmiče, a najbolji dobija posao.

Mladi u Srbiji kasnije ulaze u svet rada, o čemu svedoči činjenica da je u svetu granica do 24 godine, a kod nas 30 godina.

'U Srbiji je 30 odsto mladih nezaposleno, ali je zabrinjavajuća njihova neaktivnost', rekla je Mirjana Sakić iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona je rekla da je danas drugačije i da nije kao ranije 'završi fakultet, čeka te posao'.

Međutim, brojevi pokazuju, kako kaže, da smo na primer u boljem položaju u odnosu na Italiju.

Da je praksa veoma važna prilikom zapošljavanja potvrdio je i Nikola Milosavljević, operativni direktor kompanije Adeko, dodajući da upravo ta praksa može da izdvoji kanditada na velikom tržištu i da napravi razliku u odnosu na ostale kandidate.

Na pitanje koje greške kandidati najčešće prave kada šalju svoje biografije, Mia Melegi je rekla da svi kanditati stavljaju kao svoje veštine komunikativnost i kreativnost.

Takođe je rekla da ništa ne treba da se izostavlja iz radne biografije, kao na primer sezonski poslovi, konobarisanje, rad na kasi...

Kao primer je navela da neko ko je konobarisao ili radio u prodavnici i imao iskustvo sa popisom zaliha poseduje već određeno znanje koje može primeniti kasnije u na primer reviziji, kada bude radio popis zalha kod svojih klijenata. To će, kako je rekla, biti specifično iskustvo koje ga može izdvojiti u odnosu na ostale kandidate.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 24 oktobar 2016 00:00

Obuka za vršnjačke edukatore

Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost iz Sombora, u okviru projekta "Mladi - bezbedni i zdravi", otvorio je poziv za učešće na obuci na temu bezbednih i zdravih stilova života. Rok za prijavu je 26. oktobar.

Poziv je otvoren za mlade uzrasta od 15 do 30 godina, iz Sombora i okoline, koji su motivisani da postanu edukatori i steknu nova znanja i veštine.

Obuka za vođenje radionica biće održana od 28. do 30. oktobra, navodi se u pozivu.

Nakon obuke, učesnici i učesniće će uz pomoć mentora imati priliku da samostalno realizuju programe za mlade na temu bezbednih i zdravih stilova života.

Svi zainteresovani mogu da se prijave putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, datum rođenja, kontakt telefon i formalno i neformalno obrazovanje kadnidata.

Projekat "Mladi - bezbedni i zdravi" realizuje udruženje Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost, uz finansijsku podršku Grada Sombora.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Više od 150 mladih iz Tuzle, Gornjeg Vakufa-Uskoplja, Srebrenice, Vukovara i Sombora, članova „YU Peace mreže”, poslalo je poruke mira i ljubavi iz Sombora. Oni su u subotu popodne u centru grada izveli performas sa 1000 paprinih origami golubova kao simbolima mira, uz pesmu „Samo da rata ne bude“ a potom delili besplatne zagrljaje građanima Sombora. Mladi su ovom prilikom na zid na ulazu u hotel „Internacion“ naslikali plavog goluba mira - simbol njihove mreže. U okviru obeležavanja 20 godina UG „Ravangrad“, u Omladinskom klubu predstavljen je program „YU Peace mreže“, koja je nastala iz projekta „Odmor od rata“ koji je započet pre 23 godine a finansira ga Komitet za ljudska prava i demokratiju iz Kelna. UG „Ravangrad“ je 16 godina u okviru ovog projekta omogućavao deci iz Sombora i okoline besplatno letovanje u ovom mirovnom kampu.

- Nažalost, zbog ovakve situacije kakva je u našim državama, mi i dalje moramo opominjati druge i pokazivati drugima da nam rat nije potreban, a da je baš divno živeti mir. Jedva čekam dan kada to nećemo morati raditi ali se nadam da će i tada ovaj projekt živeti i biti čak još veći - napisao je Eldin Bijelić iz Tuzle, jedan od učesnika.

Vikend poseta mladih deo je projekta “Grad(imo) mir” Srednje ekonomske škole i delom je finansiran od strane grada Sombora kroz konkurs LAP za mlade 2016.

Objavljeno u Somborske vesti

Naučnici sa Harvarda tvrde da osobe koje imaju između 18 do 34 godine češće pate od usamljenosti nego stariji od 55 godina. Smatraju da će sve veća usamljenost dovesti do toga da uskoro počne na njoj i da se zarađuje.

Izolacija među mladima je sve više u porastu, tvrde istraživači sa Harvarda. Prema istraživanju koje su sproveli, mladi bi uskoro mogli da počnu drugima da plaćaju za druženja, šetnje i večere, prenosi Anadolija. To bi mogao da postane "normalan trend", ocenjuju naučnici.

Priča koja je skrenula pažnju javnosti je priča Čaka Mekartija iz Los Anđelesa koji zarađuje za život tako što ljudima pravi društvo drugima u trčanju ili kupovini.Zbog obima posla i usamljenih "mušterija" morao da zaposli i pet pomoćnika koje "iznajmljuje" za šetnje sa ljudima.

Naučnici sa Harvarda u svom istraživanju navode da je usamljenost među mladima smrtonosna kao i pušenje cigareta. Takođe, usamljenost povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Ali ono što je zabrinjavajuće, a na šta naučnici upozoravaju je činjenjica da mladi češće biraju samoću nego druženje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Fondacije Fonda za edukaciju „Vivarta Lila" 24. septembra u prostorijama Omladinskog kluba u Somboru organizuje vokalno-muzički festival "Nove prijteljstva". Rok za prijavu učesnika je 18. septembar.

Poziv je upućen učenicima i učenicama osnovnih i srednjih škola iz Sombora i okoline, koji žele da pokažu svoj talenat i pevaju na maternjem jeziku.

Zainteresovani mogu da se prijave putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 060 3775 007 ili 025 302 755. U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, naziv kompozicije koja će biti izvedena, naziv škole, razred, telefon i mejl adresu.

Ideja festivala "Note prijateljstva" je da se mladi takmiče u pevanju na maternjem jeziku, a glavna nagrada je snimanje pesme u muzičkom studiju, navodi se u pozivu.

Festival se održava već četvrtu godinu u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Sombora, udruženjem "Somborske note", Muzičkom školom "Petar Konjović", Fondacijom "Duša paorska" i Global Nitai Foundation.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski edukativni centar uputio je javni poziv za učesnike i učesnice forus grupa u okviru projekta "Za LAP istraži, potrebu iskaži! - istraživanje o potrebama mladih i kapacitetima lokalne zajednice u svrhu izrade Lokalnog akcionog plana za mlade Grada Sombora". Rok za prijavu je 13. septembar.

Poziv je otvoren za predstavnike i predstavnice javnog i civilnog sektora sa teritorije grada Sombora.

Projektni tim odabraće 24 osobe i formirati tri grupe sagovornica i sagovornika za tri jednočasovna fokus grupna intervjua koji će se održati u četvrtak 22. septembra u periodu od 9 do 16 časova u prostorijama Somborskog edukativnog centra.

Cilj intervjua je da se ispitaju kapaciteti i spremnost lokalne zajednice da odgovori na potrebe mladih, mišljenja i stavovi o potrebama mladih i nivo spremnosti donosilaca odluka da uključe mlade i stručnjake za rad sa mladima u procese donošenja odluka i kreiranja programa i politika od interesa za mlade, nivo otvorenosti i senzibilisanosti lokalne zajednice za mlade i drugo.

Na osnovu rezultata fokus grupa i rezultata anketiranja više od 300 mladih sa teritorije frada Sombora biće sačinjen izveštaj sa nizom adekvatnih preporuka mera i aktivnosti za potrebe kreiranja novog LAP za mlade Grada Sombora.

Svi zainteresovani za učešće mogu da se prijave popunjavanjem formulara koji se nalazi ovde.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 025 444 249.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 09 septembar 2016 00:00

Srbija školuje lekare za tuđe bolnice

Vojvodina je za prva tri meseca ove godine ostala bez 970 zaposlenih lekara... Njih 143 nije ispunilo uslov za dobijanje licence, a zahtev uopšte nije ni podnelo njih 827, pokazuju podaci Regionalne lekarske komore Vojvodine.

Najveći broj doktora zahtev za licencu nije podneo jer planiraju odlazak iz zemlje... A čini se da država po tom pitanju – ne može ništa da učini.

Ima 33 godine, završen Medicinski fakultet, i ono što većina njegovih kolega sa generacije nema – posao. Međutim, pred naše kamere nije stao imenom i prezimenom, jer po se završetku radnog dana bavi nečim za šta ne bi voleo da njegov direktor sazna.

Učenje nemačkog za njega je karta za bolji život, jer ovde, iako stručnjak, živi kao podstanar, i kaže, ne vidi da će se to promeniti.

"Nije dovoljno, prosto, za život. Još uvek mi roditelji plaćaju, i pored toga što su mi plaćali studije. U Nemačkoj očekujem bolje uslove rada, veću platu, kažu da je oko 2.500 evra početna zarada, a čak neke bolnice nude i smeštaj u okolini", priča za N1.

Zato, kaže, ako prođe – prošao je, ali otkaz još uvek ne daje.

Taj korak, međutim, već je napravilo oko 2.000 lekara u Srbiji, koliko ih je samo prošle godine zatražilo sertifikat za rad u inostranstvu.

S one strane granice imaju, kažu, priliku da uče, rade, ali najvažnije, da zaborave opsesivno preračunavanje potrošačke korpe na koje su navikli u Srbiji.

"Da li ću ja, ako kupim jaknu, ovog meseca moći da izlazim? Ako kupim neku bolju jaknu, ili recimo, uzmem kredit za kola, znate, tako sam o trivijalnim stvarima razmišljala – ako uzmem kredit za kola, onda nema mora. Kako da vam kažem, to su neki tako normalni životni problemi, da vi to ovde ne dovodite u pitanje", kaže Adela Vulić Selar, lekarka.

Za to vreme, medicinski fakulteti širom zemlje ne smanjuju broj upisanih brucoša, što stvara apsurd – do posla po završetku fakulteta u Srbiji teško dolaze, a u inostranstvu posao pronalaze očas, zbog čega se čak i dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu pribojava da država školuje lekare za tuđe tržište.

"Mi sami procenjujemo, na osnovu svojih prostornih i ljudskih kapaciteta, koliko lekara možemo da školujemo kvalitetno, ali se to sigurno ne podudara sa stvarnim potrebama", navodi Snežana Brkić, dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Država, kaže, još uvek nema odgovor na situaciju u kojoj bogate zapadne zemlje masovno preuzimaju najbolje bele mantile iz Srbije, i podvlači, dok god ne bude usvojena jasna strategija – za lekare će postojati samo jedan smer.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top