ponedeljak, 13 novembar 2017 00:00

Koji internet pretraživač je najsigurniji?

U eri kada svi strepimo od novih sajbernapada, glavna tema pri izboru pretraživača, antivirusa i operativnih sistema je - sigurnost.

Više manje svima je poznato da Googleov Chrome koristi preko pedeset odsto korisnika. Tri najpopularnija pretraživača su: Chrome (59.61 odsto udela na tržištu); Internet Explorer (14.18 odsto) i Firefox (12.85 odsto tržišta).

Pre nego što krenemo o tome koji je pretraživač najotporniji na hakerske napade, bitno je objasniti kako funkcioniše njihov osnovni mod zaštite - takozvani sandboxing. Ovo je stavka koju najviše koristi Googleov Chrome. Umesto da pretraživač funkcioniše kao ekosastav koji sve tabove u pretraživaču rešava putem jednog jedinstvenog procesa, Chrome svakom tabu, daje zasebni proces, što znači da u slučaju havarije koju uzroči rušenje plugina ili aktivacije loše skripte korisnik samo mora zatvoriti kraticu i problema više nema.

Veliku većina malwarea (pod čime mislimo i na ransomware) možda možete 'zatvoriti' u jednom tabu, no čim nešto downloadujete - ranjivi ste. Vi doslovno dopuštate stranici da vrši promene na vašem računaru, (sve od skidanja PDF-ova do pokretanje lošeg koda u pozadini).

Google Chrome
Chrome je najpopularniji pretraživač na svetu s razlogom. Reč je o softveru iz Googlea koji sigurnost shvata vrlo ozbiljno, a rezultati su vrlo vidljivi. Problem s Chromeom je što dolazi iz Googlea - kompanije koja zarađuje prodajom vaših podataka marketinškim kompanijama. Dobra strana je što je Chrome fantastično stabilan i siguran pretraživač.

Druga stvar na koju ste verovatno naišli kada ste slučajno ili namerno otišli na stranicu sumnjivog sadržaja je podsetnik da nešto s njom nije u redu. Taj podsetnik je Google Safe Browsing, odnosno siguran surf. Ova aplikacija obaveštava korisnika da nešto na stranici koju posećuje podseća na pokušaj malwarea ili phishinga. Ista stvar važi za Google pretragu: kada ispisuje rezultate i one opasne označava sličnim podsetnikom.

Ova aplikacija će vas takođe obavestiti svaki put kada stranica od vašeg računara traži 'nešto čudno'. Ovo uključuje paljenje web kamere i/ili mikrofona te otkrivanja lokacije.

U nedavnom dvodnevnom hakerskom takmičenju pod imenom Pwn2Own, hakerski kolektivi pokušali su eksploatisati i time razotkriti ranjivosti popularnih pretraživača. U 2016. i 2017. Chrome je bio najveći pobednik - niko ga u zadatom roku nije uspeo provaliti.

Internet Explorer
Mnogi mu se smeju, još veći broj ljudi ga izbegava, no iskreno - još i dan danas se čini kao da ih nije dovoljno. Internet Explorer u 2017. zauzima preko 14 odsto tržišta.

Microsoft je već davno napustio Internet Explorer i umesto njega nam već dve godine nastoji ponuditi Edge. Internet Explorer kao takav ima određenu dozu sigurnosti u vidu Microsoftove verzije sandboxinga i privatnog surfa.

Internet Explorer je u 2016. zabeležio čak 129 novih ranjivosti, što znači da će se broj vremenom povećavati. Najveća zabrinutost leži u tome da će ih vremenom biti toliko mnogo, da će ih sve manje ljudi prijavljivati. Tim rečeno, ako ne koristite internet Explorer 11, molimo vas da nadogradnju odradite čim je pre moguće.

Mozilla Firefox
Zašto bi iko pored Chromea koristio Firefox? Ako pitate odane fanove ovog nekad popularnog pretraživača, kratki odgovor leži u samoj prirodi kompanije. Umesto da vašu istoriju surfovanja predaje reklamnim kompanijama, Mozilla vam pomaže da je sačuvate.

Proizvođači Firefoxa poznati su kao veliki zagovornici privatnosti korisnika, što sprovode i u samom pretraživaču. Konkretno, njihova verzija privatnog surfan je (u pozitivnom smislu) neuporediva s onom iz Chromea.

Privatno surfovanje kod Firefoxa zbilja zaustavlja stranice koje se žele domoći vaših privatnih podataka. Dok drugi pretraživači pamte detalje kontakata i korišćenje lozinki pomoću kolačića, Firefox sve briše istog trena kada zatvorite web stranicu. Facebookovi pluginovi za deljenje stranica, koji su prisutni skoro svugde, stvaraju tajne profile svih posetilaca - čak iako oni nemaju profil na Facebooku.

Firefox njih blokira brisanjem 'trackera' odnosno pratilaca koji se nalaze skriveni u potpuno legitimnim web stranicama.

I da, Firefox je doslovno jedini pretraživač koji sve ovo radi automatski.

Još jedna stvar u kojoj je Firefox bolji od Chromea su nadogradnje. Dok Chrome izdaje nadogradnju svakih 15 dana, Firefox to radi svakih 28, no trik je u tome što Mozilla u međuvremenu izdaje hrpu manjih nadogradnji, te na taj način dolazi na kraj sa svim novim propustima i opasnostima.

Firefox je osetljiv na napade kao i svi drugi pretraživači. Prošle godine kompanija je registrovala čak 133 sigurnosna propusta. Njihovo reagovanje na nove opasnosti je blago rečeno nepostojeće, ako ih uporedimo s drugim kompanijama. Sramoćenje je išlo do tog nivoa da se hakerima na Pwn2Ownu 2016. nije dalo da hakiraju pretraživač.

Šta izabrati?
Chrome je pretraživač koji, iako sakuplja vaše podatke i prodaje ih reklamnim kompanijama, nudi niz vrlo korisnih sigurnosnih aplikacija.

Ako se bojite za svoje lične informacije, Tportal predlaže da izaberete Firefox. Mozillin pretraživač možda je malo ranjiviji od onoga iz Googlea, no ako tražite osiguranje privatnih informacija, definitivno ne možete pogrešiti.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
sreda, 08 novembar 2017 00:00

Šta je dark veb i kako se koristi?

Stručnjaci tvrde da novi domen štiti korisnike, iako na njemu može da se kupi i droga

Njujork Tajms se pojavio pre nekoliko dana na dark vebu, tik uz sajtove za kupovinu i prodaju droge i zabranjenog sadržaja na Internetu. Radi se zapravo o domenu koji ne može da se kontroliše, a američki list povezao ga je sa slobodom medija.

Pojednostavljeno, u pitanju je zapravo privatnost ponašanja korisnika na internetu. Već je poznato da pretraživači poput Gugla, ali mail stranice i svi drugi internet alati koji se koriste na vebu, zapravo kolekcioniraju našu prošlost, sadašnjost, ali i budućnost time što pamte sve što ukucamo. Gotovo svakome se dogodilo da gugluje neki pojam ili robu, da bi mu dan kasnije, na pretraživaču, dok čita mailove, igra igricu ili čita novine, iskočile upravo ponude, odnosno reklame, za istu tu robu.

Iz Njujork Tajmsa kažu da su se odlučili na ovaj potez kako bi svi čitaoci, iz bilo kog dela sveta, mogli pristupiti stranicama i dobiti kvalitetne i pravovremene informacije – bez obzira na to da li se nalaze u nekom području gde se sloboda izražavanja ograničava. U pitanju su upravo one zemlje gde se internet proverava ili je veliki broj stranica zabranjen.

Zoja Kukić iz “Startita”, neprofitne organizacije koja se bavi inovacijama u tehnologiji i start apovima, objašava da dark veb i dalje uglavnom asocira na čuveni Silk Road-a, sajt za kupovinu i prodaju droga.

“Međutim, dark veb je ujedno i značajan alat za sve one koji imaju ograničenu slobodu komunikacija (najčešće kada su u zatvorenim ili totalitarnim društvima), jer im onda dark veb omogućava nekontrolisano povezivanje sa spoljašnjim svetom”, navodi Kukić. “Pored toga, možemo pretpostaviti da će imati sve veću primenu i u drugim društvima, jer su mnogi naši lični podaci kroz Internet postali široko dostupni i ne toliko privatni ili bezbedni”.

Kukić dodaje da je važno je osvrnuti se i na činjenicu da Fejsbuk ima svoj nalog na dark vebu, koji mesečno koristi više od milion ljudi, a sve zarad povećanja broja ljudi koji mogu pristupiti ovom servisu i njihove bezbednosti, jer je i sam zabranjen u nekim zemljama.

Prisustvo Njujork Tajmsa na dark vebu pokazuje da ovaj ozbiljan medij hoće da omogući svim čitaocima pristum sadržaju koji oni objavljuju, objašvanja Andrej Petrovski, sajber specijalista u “Šer fondaciji”. Ovo se zapravo odnosi na države u kojima se internet ograničava, poput Kine na primer.

“Drugi takođe značajan aspekt je poštovanje privatnosti tih istih čitalaca, odnosno ostavljanje mogućnosti da ukoliko neko to želi anonimno čita Njujork Tajms. Pravo na privatnost je neraskidivo povezana sa slobodom izražavanja, pa i sa slobodom medija”, dodaje Petrovski.

Samo eksperiment­?
Stranice NYT-a na dark veb-u i dalje su samo eksperimentalne i kontinuirano se razvijaju, pa još uvek ne dopuštaju prijavu korisnika i ostavljanje komentara, ali konačni cilj na Tor mreži je da imaju potpuno funkcionalnu kopiju svoje osnovne stranice koja postoji na "klasičnom", svima dostupnom vebu. Konačni cilj ipak je verna kopija klasičnoj stranici, kojoj inače korisnici, u zemljama gde se internet ne zabranjuje ili ne ograničava, mogu da pristupe.

Da bi se pristupilo “tamnom vebu”, korisnici moraju da skinu sa internet poseban brauzer, Tor. U pitanju je brauzer poput Mozile ili Hroma, ali šta god korisnici pretraže na njemu – tajno je.

“Kada je reč o Njujork Tajmsu, mislim da su oni ovim potezom hteli da ukažu na pitanje anonimnosti na internetu i eventualno podstaknu uzbunjivače da im putem Tor-a dostave informacije od javnog interesa, kao recimo Edvard Snouden, ali i građane da vode više računa o svojim digitalnim tragovima”, objašnjava Bojan Perkov, istraživač politika u “Šer” fondaciji. “Takođe, u SAD je nedavno internet istorija građana praktično "prodata" oglašivačima, nakon ukidanja mehanizama za zaštitu privatnosti na internetu, tako da se i iz tog ugla može posmatrati situacija.”

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Ucenjivački softver "zasenio" je većinu drugih oblika visokotehnološkog kriminala 2017. godini, u kojoj je zabeležen i porast kriminala na internetu, objavio je Europol, navodeći kao primer napad ucenjivačkim softverom WannaCry koji je zahvatio milione računara u svetu.

"Prošla godina je posebna, s obzirom na veličinu, tip i raspon napada koje smo imali", rekao je direktor Europola Rob Vejnrajt, predstavljajući godišnji izveštaj o pretnji kriminala na internetu.

"Sve veća sofisticiranost u zajednici visokotehnološkog kriminala", gde se kriminalne grupe udružuju radi "usluga visokotehnološkog kriminala", postaje velik motor rasta online kriminala koji teži za ilegalnim profitom, rekao je.

Ucenjivački softver "zasenio je većinu drugih pretnji... neselektivno pogađajući žrtve u raznim industrijama i u javnom i privatnom sektoru", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se upozorava i na jačanje drugih pretnji kao što su krađe podataka, darknet tržišta, dečja pornografija i novčane prevare.

Vejnrajt je rekao da će Europol osnovati posebno odeljenje za borbu protiv "darknet" tržišta, gde se uz droge sve više prodaju i informacije o kreditnim karticama, što pogađa maloprodaju, avionski saobraćaj i turizam.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

 

Cyber kriminal se širi putem Messengera, i to tako da korisnici dobiju poruku od nekoga sa svoje liste prijatelja, s linkom koji vodi na lažne, ali izgledom vrlo dobro kopirane verzije popularnih stranica, poput YouTubea. Nakon što korisnik ode na neku od stranica s linka, nudi se opcija preuzimanja malicioznog softvera.

Ironije radi, malver je prvi uočio jedan od istraživača sigurnosne kompanije Kasperski Dejvid Džakobi koji se i sam našao na meti virusa.

Rekao je da na Messengeru dobio poruku od osobe s kojom vrlo retko razgovara, a poruka je sadržala reči "David Video", emotikon šokiranog izraza lica i link na bit.ly.

"Nekoliko sam minuta analizirao poruku, nakon čega sam shvatio da gledam tek u vrh ledene sante. Ovaj malver se širi putem Messengera, šireći tako brojne viruse, koristeći veliki broj domena, kako im se ne bi moglo ući u trag, i zarađujući veliki broj klikova", rekao je. "Iako se čini da se malver prvenstveno širi putem Messengera, još uvek nije jasno kako je do njega došlo. Može biti putem ukradenih profila, hakovanih pretraživača ili nečega sličnog", rekao je on a prenosi Independent.

Objasnio je da link u poruci vodi na Google dokument, koji prikazuje nešto nalik na video koji se može pokrenuti, na kojem je prikazana mutna fotografija preuzeta s profila hakovanog korisnika. Klik na lažni video vodi na jedan od brojnih sajtova, u zavisnosti od pretraživač koji se koristi, lokaciji i operativnom sustavu.

"Ljudi koji stoje iza ovih napada najverovatnije zarađuju veliku količinu novca u oglašavanju i imaju pristup velikom broju računa na Facebooku. Molim vas, nemojte klikati na ove linkove i, molim vas, nadogradite svoj antivirus program!", poručio je Džakobi.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Donedavno svaki posetilac interneta smatrao se domišljatim i upućenim ako je ignorisao čudne e-mail-ove iz dalekih zemalja. Nažalost, razlika između prevare i legitimnog online biznisa ovih je dana postala prilično zamućena.

Od prevara zamaskiranih u lažne web stranice do malwarea skrivenog u Wi-Fi hotspotovima, postoji nekoliko internet muljaža na koje ponekad nasednu i najpametniji internauti.

Lažni email s društvene mreže

Ova tipična metoda phishinga dolazi u obliku lažnog maila koji izgleda kao da je došao od prave društvene mreže. Oni vas mogu obavestiti da imate nove važne podsetnike ili da vas upozore da je neko pokušao da pristupi računu na koji se morate prijaviti kako biste potvrdili svoj identitet. Kliknete li na link u mailu otići ćete na lažnu web stranicu. Ako se na nju ulogujete, prevaranti će moći da uđu na pravi račun i ukradu vam identitet. Nakon toga vrlo verovatno sledi gomila sumnjivih poruka prijateljima i rodbini, kao i vrlo verovatno pokušaji ucenjivanja.

Kako to izbeći?

Ako postoje podsetnici koje morate pogledati, ne proveravajte ih kroz emailove, već idite direktno na društvenu mrežu koristeći vaš preglednik ili mobilnu aplikaciju. Ne ulazite na linkove koje dobijate putem mail-a.Takođe, aktivirajte dvostruku proveru svih vaših računa u slučaju da neko pokuša da se uloguje na njih sa nepoznatog računala.

Neočekivani prilog e-mailu

Ova prevara radi na taj način da počinioci vašem kolegi ukradu račun na društvenoj mreži ili e-mail te nakon toga šalju lažne mailove svim kontaktima. Ti mailovi neretko imaju dodatak ili link na lažnu stranicu za deljenje podataka gde od vas traže da download-ujete datoteku. Ako to učinite, na računar ćete dobiti desktruktivni malware koji će zaključati sve vaše datoteke i tražiti otkupninu.

Kako to izbeći?

Ako dobijete neočekivani dodatak u mailu ili link na stranicu za deljenje podataka, ne otvarajte je. Umesto toga javite se kontaktu putem drugog kanala komunikacije i javite mu šta ste od njega primili. U slučaju da je račun ukraden, pitajte ga o kakvoj se datoteci radi i je li je on poslao.

Neočekivani zahtev za prijateljstvo

Ovom metodom prevarant duplira račun vašeg prijatelja, pa nakon toga odlučuje da vas doda. Nakon što potvrdite, prevaranti mogu pristupiti ličnim informacijama i koristiti ih kako bi pristupio vašem bankovnom računu. Ovo postiže tako da sazna imena vaše rodbine, kao i vaš rođendan kako bi ih koristio da bi odgovorio na tajna pitanja ili čak otkrio vaše lozinke. Nakon toga čak mogu slati linkove na prevarantske stranice koje od vas traže novac.

Kako to izbeći?

Jednostavno: ne prihvatajte pozive za prijateljstvo koji dolaze od stranaca. Ako neko s kime ste već prijatelji u pravome životu pošalje zahtev za prijateljstvo, javite im se i pitajte ih imaju li drugi nalog. Takođe, šta god radili, ne delite privatne informacije koje bi se mogle iskoristiti za logovanje na bankovni račun.

Besplatni Wi-Fi hotspot

Ova prevara radi na naoko jednostavan način. Kriminalac pomoću laptopa uspostavi besplatni Wi-Fi hotspot. Nakon što se spojite, osoba ima pristup vašem računaru i može ga pretražiti za gomilu ličnih i financijskih podataka.

Kako to izbeći?

U postavkama za vaš računar i telefon isključite automatsko spajanje na otvorene Wi-Fi mreže, pa uključite opciju 'Ask to join new Networks'. Wi-Fi držite ugašenim osim ako ga zapravo koristite. Ako želite da se priključite na Wi-Fi u kafiću, pitajte zaposlenog za ime mreže pre nego što se spojite. Ako ste na aerodromu, pretražite web pre dolaska kako biste znali ime bežične mreže. Takođe, nipošto ali nipošto ne pokušavajte da sprovodite bilo kakve financijske transakcije na ovim mrežama. Ako putujete često, investirajte novac i nabavite vlastiti lozinkom zaštićeni hotspot koji možete nositi sa sobom.

Pop-up scareware

Svi smo se susreli s ovim: surfujemo netom i odjednom posred ekrana iskoči upozorenje da nam je računar pun virusa. Kako bismo ih uklonili, potrebno je prvo pokrenuti lažni program koji bi ih počistio. Problem je u tome što sam program funkcioniše kao zamka za izvlačenje broja kreditne kartice. Kako bi pobrisao viruse, app od vas traži malu nadoknadu, no ni to nije njegovo najjače oružje. On, naime, u sebi sadrži opasni malware kojim kriminalac može pokrasti vaše informacije i preuzeti vam komjuter.

Kako to izbeći?

Jednostavno: ne ulazite na linkove koje nude pop-up reklame. Radije instalirajte višestruko nagrađivani antivirus koji svi preporučuju i pokrećite ga često. Takođe predlažemo da instalirate blokere pop-upova na svim pretraživačima. Za svaki slučaj, važne podatke imajte spremljene na spoljašnjem disku.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Gugl hrom (Google Chrome) najpoznatiji je svetski internet pretraživač kojeg svakog dana koriste milioni ljudi. Pouzdan je, jednostavno za upotrebu i stalno se poboljšava. Ipak, Chrome ima i mnogo korisnih (ali i manje korisnih), skrivenih opcija za koje možda ne znate, piše britanski Independent.

Koristite ih pravilno i uštedećete vreme i bateriju, ali i memoriju.

"Pinajte" tabove

Ako surfujete s velikim brojem otvorenih "tabova", možete smanjiti haos tako što ćete "pinovati" one za koje je najmanja verovatnoća da ćete ih zatvoriti. Pritisnite desni klik na "tab" i odaberite opcije "Pin Tab". Automatski će se smanjiti i pomeriti ulevo.

Štedite bateriju

Ako "žrtvujete" brzinu, odnosno performanse, možete produžiti rad baterije. U opciji Settings idite do sekcije System i maknite kvačicu s kućice "Continue running background apps when Google Chrome is closed". Ne preporučuje se da ovu opciju koristite stalno, ali će vam dobro doći kada vam punjač nije pri ruci.

"Surfujte brže"

Postoji "mali milion" Chrome dodataka, ali jedan od najkorisnijih je Google's Data Saver. On kompresuje stranice koje posećujete kako bi se smanjila količina prometa podataka i ubrzalo vreme učitavanja stranice.

Napravite više profila

Ako koristite više Google računa, za posao ili privatno, možete sačuvati vaše "bookmarkova" i istoriju pretrage za svaki račun posebno tako da stvorite zasebne profile.

Idite u opciju Settings -> Manage People -> Add Person.

Ovo opcija korisna je kada nekome pozajmite računar, a ne želite da ta osoba ima pristup onome što ste vi radili i koje ste sve stranice posetili.

Dodatne informacije

Kako biste videli "kolačiće" i dopuštenja za svaku stranicu koju posetite idite na simbol "View Site Information" na gornjoj, levoj ivici ekrana.

Moći ćete jednostavno da kontrolišete stvari poput "popupa" i lokacijskih opcija.

Task manager

Brzo i jednostavno možete saznati koje stranice troše najviše memorije i usporavaju pregledavanje tako da idete pod opciju More Tools i otvorite Chrome Task Manager.

Startup

Ako postoje određene stranice koje želite da se otvore odmah kada uključite vaš računar, Chrome to može učiniti za vas i otvori ih odmah kada otvorite pretraživač. Setting, Set Pages u sekciji On Startup i odaberite koje želite da se otvore.

Pretražujte Gmail direktno iz linkbara

Idite pod opciju Settings -> Manage Search Engines, skrolujte do kraja i zalepite https://mail.google.com/mail/ca/u/0/#apps/%s u box na desnoj strani.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Znate li šta se sve dogodi na internetu za 60 sekundi?

Osim stranica na internetu koje se mogu naći uz pomoć pretraživača, postoje stranice koje nisu indeksirane u tim pretraživačima. Prema web servisu koji na dnevnoj bazi procenjuje veličinu "world wide weba", trenutno je njegova veličina barem 4,53 milijarde stranica.

Uzmemo li u obzir da na svetu živi oko 7,5 milijardi stanovnika, to znači da na jednu web stranicu dolazi 1,65 stanovnika.

Kompanija Visual Capitalist, koja stvara zanimljive grafikone, pokušala je na jednom grafikonu da opiše šta se sve događa u samo jednom minutu na internetu:

- Dogodi se čak 3,5 miliona pretraživanja na Google.

- Na Facebook se uloguje 900.000 korisnika, istovremeno se pošalje i 15.000 GIF-ova preko Facebook Messengera.

- Objavi se 452.000 tvitova, pošalje 16 miliona SMS-ova i 156 miliona e-mailova.

- Novi LinkedIn profil otvori 120 ljudi.

- Stvori se 1,8 miliona snapova i objavi 46.200 fotografija na Instagramu.

- Pogleda se 4,1 miliona video snimaka na YouTube i više od 70.000 sati Netflix programa.

- Potroši se čak 751.522 dolara u onlajn kupovini, a s Google Play i App Store preuzme se 342.000 aplikacija.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Testovi su pokazali da najbrži internet ima Singapur, u proseku 55,13 Mbps, što je dovoljno za preuzimanje 7,5 GB HD filma za 18 minuta i 34 sekunde.

Najbrži internet na svetu ima Singapur, najsporiji Jemen, dok je Srbija na 41. mestu liste sa 189 zemalja, pokazalo je novo istraživanje.

Zanimljivo je da sve zemlje bivše Jugoslavije (SFRJ) imaju brži internet od Crne Gore. Slovenija je najbolje plasirana od zemalja bivše SFRJ i nalazi se na 25. mestu, slede Hrvatska na 40., Srbija na 41., Makedonija na 59., te Bosna i Hercegovina na 61.

Albanija je jedina zemlja iz okruženja koja je slabije rangirana od Crne Gore i nalazi se na poziciji 78, pokazala su testiranja.

Inače, tokom 12 meseci do 10. maja ove godine širom sveta je sprovedeno više od 63 miliona testiranja brzine interneta.

"Daunlodovanje" filma od 7,5 GB u Jemenu, zemlje koja je poslednja na listi i koja ima prosečnu brzinu od samo 0,34 Mbps, potrajalo bi više od dva dana.

Švedska, Tajvan, Danska, Holandija i Letonija beleže prosečnu brzinu veću od 30 Mbps, što britanska regulatorna agencija za telekomukacije Ofkom (Ofcom) definiše kao "super brzinu".

Istovremeno 139 zemalja ima prosečnu brzinu interneta ispod 10 Mbps, što je, prema Ofkomu, minimalna brzina koja može da odgovori potrebama tipične porodice.

Među 30 zemalja sa najbržim internetom uglavnom su države Evrope i Azije dok je u Africi više od polovine zemalja sa najslabijim performansama, objavio je cable.co.uk koji pruža savetodavne usluge o britanskim provajderima interneta, TV i telefonije.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Evropol je na svojim veb stranicama objavio savete za sigurnu kupovinu preko interneta koji bi trebali pomoći da se smanji broj online prevara.

Kupujte od proverenih izvora, koristite marke i trgovine koji su vam poznati ili koje ste već koristili i proveravajte kako su ocenjeni prodavci od kojih kupujete na stranicama kao što su Amazon i eBay.

Proveravajte trajna plaćanja. Pre nego što pošaljete podatke o svojoj kreditnoj kartici za plaćanje trajnih usluga preko interneta, saznajte kako možete prekinuti tu uslugu.

Mnogi internet trgovci će od vas tražiti da čuvaju vaše podatke o plaćanju: Dobro razmislite pre nego što pristanete i upoznajte se sa svim rizicima koje takva odluka donosi.

Koristite kreditne kartice pri online kupovini. Većina kreditnih kartica ima dobru politiku zaštite kupca. Ukoliko niste dobili ono što ste naručili, izdavač kreditne kartice će vam vratiti novac.

Proverite da li je prenos podataka prikladno zaštićen. Potražite ikonu katanca pored URL adrese i koristite HTTPS i SSL protokole kada ste na internetu.

Uvek spremite sva dokumenta vezana uz vašu online kupovinu. Možda vam budu potrebni da utvrdite uslove prodaje ili dokažete da ste platili robu. Ukoliko ne kupujete određeni proizvod ili uslugu, nemojte davati podatke o svojoj kreditnoj kartici.

Kada kupujete online od druge osobe, nemojte slati novac unapred. Ako je moguće, dogovorite se da prvo dobijete robu.

Nemojte slati novac nikome koga ne poznajete: Ukoliko vam se neko obrati online i traži novac, razmislite da li bi dali isti iznos novca nepoznatoj osobi koju sretnete na ulici.

Nikada nikome nemojte slati broj kartice, PIN ili druge podatke o kartici putem elektronske pošte.

Izbegavajte online kupovinu na stranicama koje ne koriste potpunu autentifikaciju (Verified by Visa/MasterCard Cesure Code).

Nikada ne šaljite podatke o kartici u nezaštićenoj elektronskoj pošti: Neke online trgovine izvan Evrope traže da im dostavite kopiju svoje kartice ili pasoša putem faksa kao garanciju.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Svako četvrto dete trpelo je pretnje na internetu tri ili više puta, saopštila je organizacija Save the children za Severozapadni Balkan.

Ova organizacija je najavila da će tokom jula sprovesti kampanju u Srbiji i Bosni i Hercegovini o opasnostima sa kojima se deca sreću na internetu.

Kako se navodi u saopštenju, svakom četvrtom detetu objavljena je fotografija na internetu bez pitanja, svako drugo dete kaže da bi ignorisalo uznemiravanje na internetu, a tek svako treće bi problem prijavilo odraslima.

Podaci pokazuju da gotovo 80 odsto dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama daje lažne podatke o godini i datumu rođenja.

"Lažno predstavljanje, sajber nasilje, ucene, pretnje, krađa ličnih podataka i zloupotrebe dece u svrhu pornografije su problemi sa kojima se najmlađi susreću na internetu svakodnevno", navela je organizacija Save the Children.

Pod hashtagom #MislišDaZnaš, u viru kampanje, na društvenim mrežama i u medijima plasiraće se sadržaji namenjeni informisanju i edukaciji dece i roditelja za bezbednije korišćenje interneta.

Save the Children poziva sve roditelje i decu da se proidržavaju pravila bezbednog korištenja interneta, te da više informacija potraže na hashtagu #MislišDaZnaš.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

MUP je reagovao na vest o navodno opasnoj igri na društvenim mrežama pod nazivom "Plavi kit". Ona je, prema medijskim napisima uzela više desetina mladih života, a MUP upozorava na oprez, kao i da pojavu igre prijave policiji. Ima, međutim, stručnjaka koji sumnjaju u proverenost i istinitost priče.

"Plavi kit" dolazi iz Rusije, navodi maloletnike da 50 dana izvršavaju razne zadatke, ustaju u 4.20 ujutru, gledaju horor filmove, samopovređuju se da bi poslednjeg dana na nagovor tzv. kuratora ili virtuelnog gurua sebi oduzeli život - prenose mediji u regionu i svetu. Na potencijalnu sajber pošast oglasio se i MUP Srbije uz apel građanima da pojavu takve "video igre" prijave policiji.

Ova opasna igrica prisutna je u mnogim državama i zbog nje je navodno stradalo više desetina maloletnika. Zato će Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije pojačati aktivnosti ka smanjenju opasnosti od eventualne pojave igrice „Plavi kit“, naveo je MUP.

U MUP-a za N1 objašnjavaju da nema ni regionalnih, ni svetskih upozorenja koja su do njih stigla zvaničnim putem, i nijednog zabeleženog slučaja kontakta sa igrom koja je navodno preplavila društvene mreže. Na apel su se, kažu, odlučili zbog medijskog izveštavanja i zbog prevencije.

Međutim, u fondaciji SHARE pozivaju na opreznost - kažu da nije u pitanju video-igra i tvrde da postoje dokazi da se radi o lažnoj vesti.

"MUP ima ozbiljnu obavezu da kada izlazi sa ovakvim saopštenjem u javnost, proveri svoje izvore i proveri informacije. Ali bez obzira što MUP iznosi neke informacije, takođe i mediji imaju dužnost da pre nego što prenesu MUP-ovo saopštenje urade proveru da li je zapravo ta informacija tačna i da li je relevantna za javnost", ocenio je Đorđe Krivokapić, iz SHARE fondacije.

Bezbednost dece na internetu i njihov kontakt sa nepoznatim osobama je važna tema i zahteva ozbiljan pristup. Da takva komunikacija nosi sa sobom veliki rizik, naročito po usamljenu i decu bez podrške, smatra psihoterapeutkinja i profesorka Nevena Čalovska Hercog.

"Kontakt preko društvenih mreža je visoko zavodljiv jer jednim klikom čitav spektar različitih potreba se čini da može biti zadovoljen. Ali je zaista i zabluda istovremeno i veliki rizik. Naročito deca koja provode jako puno vremena na uštrb drugih kvalitetnih aktivnosti, zadovoljavanje svojih drugih razvojnih potreba, druženja sa drugom decom", kaže Nevena Čalovska Hercog, psiholog i psihoterapeut.

Digitalna pismenost i kritičko razmišljanje su neophodni za izbegavanje sajber rizika, dodaju IT stručnjaci, dok psiholozi podsećaju roditelje da svojoj deci moraju biti sigurna baza kako bi ih sačuvali od različitih izazova.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Ono što je manjem broju korisnika računara poznato jesu funkcije tipki od F1 do F12. Većina ih zanemaruje, ali one zapravo imaju veoma olakšavajuće uloge za puno različitih funkcija

 

OVE tipke značajno pojednostavljuju različite operacije, štede vreme i poboljšavaju efikasnost rada. U nastavku teksta pogledajte čemu služi svaka od njih:

*F1 – otvara Help (pomoć) meni za skoro svaki program.

*F2 – omogućava promenu naziva dokumenta ili datoteke

*F3 – otvara opciju za pretraživanje vezanu za aplikaciju koja je aktivna u datom trenutku

*F4 – istovremenim pritiskanjem tastera Alt i F4 zatvara se aktivni prozor

*F5 – omogućava osveženje stranice ili dokumenta

*F6 – pomera kursor ka polju za adresu u gotovo svim internet pretraživačima

*F7 – omogućava proveru gramatičkih i pravopisnih grešaka u Majkrosoftovim aplikacijama poput MS Word

*F8 – koristi se za ulazak u meni za pokretanje operativnog sistema Windows (pokreće računar)

*F9 – omogućava osvežavanje dokumenta u MS Word-u, kao i slanje i primanje mejlova u okviru MS Outlook

*F10 – aktivira meni bar otvorene aplikacije. Istovremeno stiskanje tastera Shift i F10 ima istu funkciju kao desni klik

*F11 – omogućava aktiviranje i deaktiviranje gledanja sadržaja u punom ekranu u okviru internet pretraživača

*F12 – otvara prozor sa opcijom „sačuvaj kao“ u MS Word-u

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 13 april 2017 00:00

Još tri američka brenda bojkotuju YouTube

Tri vodeća američka brenda pridružila su se sve široj listi kompanija koje su donele odluku da povuku oglase sa YouTube i da pauziraju dok ih čelnici kompanije Google dovoljno čvrsto ne ubede da njihovi oglasi neće biti plasirani uz video klipove kojima se propagira terorizam, nasilje, govor mržnje, javlja MN njuzleter.

Na čelu američke liste kompanija koje su odustale od oglašavanja je Džonson i Džonson, koja je prethodne godine utrošila 2,4 milijarde za oglašavanje i bila u vrlo bliskim odnosima sa Google.

Za njom slede i mobilni operateri, giganti Verizon i AT&T, koji su najavili da će oglašavanje ponovo aktivirati tek kada budu čvrsto uvereni da njihovi oglasi neće biti plasirani među sankcionisane i problematične video klipove.

Izvor: n1

Objavljeno u Planeta

Dosta vam je Snapchat-a? Umorio vas je Twiter? Zasitili ste se Facebooka? Želite da se obrišete s društvenih mreža? To možete da učinite a da pritom ne izgubite dragocene podatke.

Krenimo redom...

Facebook

Da biste obrisali svoj Facebook nalog, otvorite Settings, pa Security pa potom Edit uz Deactivate Your Account. Kliknite na link koji će se pojaviti.

Jednostavno je, ali postoji caka: time niste trajno izbrisali svoj nalog nego ga samo deaktivirali. Ako želite potpuno da ga se rešite, treba da otvorite ovu stranicu i kliknete na Delete My Account. Dobićete neko vreme za razmišljanje, nakon čega će Facebook zakazati brisanje svega što imate u roku od 90 dana.

Ako poželite nešto da sačuvate, pre brisanja, ovorite Settings, pa kliknite na General i onda Download a Copy of Your Facebook Data. Moraćete da unesete lozinku kako biste potvrdili da ste to zaista vi, a ne neko zlonameran. Moći ćete da preuzimate objave, fotografije, sačuvane četove i još štošta, sve u formatu HTML.

Google

Kako biste ekipi iz Mauntin Vjua zauvek rekli zbogom, otvorite stranicu svog korisničkog naloga i kliknite Delete Your Account or Services. Naredna opcija omogućiće vam brisanje pojedinih delova vašeg naloga (recimo, Gmaila ili YouTubea) ili brisanje svega odjednom. Kao i za Facebook, treba da unesete lozinku.

Ako odaberete brisanje odjednom, biće vam ponuđena lista svega što će time nestati, od fotografija u Google Photos do muzike u Google Music. Kako biste potvrdili svoj odabir, kliknite Delete account.

Uz svaki od servisa biće link pomoću kog možete preuzeti svoje podatke. Njima možete pristupiti i preko glavne stranice korisničkog naloga, tako što ćete kliknuti na Personal Info & Privacy i potom skrolovati sve dok ne nađete Download Your Data. Odaberite Create Archive.

U sledećem koraku moći ćete da odaberete šta ćete sačuvati, a šta ne i u kojem obliku će vam biti isporučeni.

Twitter

Odlazak s Twittera je jednostavan. Kako biste došli do svojih podataka pre brisanja, otvorite Settings u web pregledaču, kliknite na Account i potom na Request your archive. Kad je spremna za preuzimanje dobićete obaveštenje u vidu mejla. Podaci će biti u formatu HTML.

Za gašenje korisničkog naloga kliknite na Deactivate my account, potvrdite svoj izbor u sledećem koraku kako biste pokrenuli brisanje. Imaćete na raspolaganju 30 dana kako biste se predomislili. Dovoljno je da se ponovno ulogujete i nastavite dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ako ste potvrdili korisnički nalog, na raspolaganju ćete imati čitavu godinu.

Instagram

Kako biste obrisali korisnički nalog na Instagramu, morate otvoriti ovu stranicu. Recite Instagramu zašto ga napuštate, unesite svoju lozinku i kliknite Permanently delete my account.

Možete ga i privremeno deaktivirati, tako što ćete otvoriti Settings na svom profilu i potom kliknuti Temporarily disable my account. Nema vremenskog ograničenja pa možete nastaviti kad to poželite.

Ne postoji jednostavan način da izvučete fotografije i video zapise s Instagrama. Ili ste čuvali sve što ste objavljivali paralelno na mobilnom telefonu (koristeći opciju Save Original Photos) ili ćete verovati servisima kao što je Instaport.

Snapchat

Po svojoj prirodi Snapchat ne ostavlja digitalni trag vredan pomena, iako je poslednjih godina sklonija trajnosti nego što je bila ranije. Ne nudi opciju brisanja korisničkog naloga u aplikaciji, pa morate da otvorite accounts.snapchat.com u web pregledaču, logujete se i potom kliknete na Delete my account. Moraćete da potvrdite svoju odluku. Dobićete 30 dana za reaktivaciju.

Yahoo

Ulogujte se na svoj nalog i otvorite ovu stranicu. Kad pročitate upozorenje o posledicama brisanja (obrisaće sve podatke), kliknite na Terminate this Account kako biste pokrenuli brisanje.

Nažalost, ne postoji brz i lak način da izvučete podatke s Yahoo-a. E-poštu možete preuzeti koristeći IMAP. Ako ubacite podešavanja za Yahoo Mail u neki drugi program, kao što su Gmail ili Outlook, možete prebaciti svu e-poštu.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Pronalazač veba Tim Berners-Li upozorava da su gubitak kontrole nad sopstvenim podacima, širenje lažnih vesti i nepostojanje regulisanja u vezi sa političkim oglašavanjem tri najveće pretnje sa kojima se internet danas suočava.

Ljude više brine onlajn širenje dezinformacija od ciničnog širenja lažnih vesti kako bi se brzo zaradilo - od oglašavanja do sofisticiranih političkih kampanja.

Društvene mreže pokazuju sadržaj za koji misle da ljudima prija, što znači da se objavljuju dezinformacije ili lažne vesti koje su šokantne, iznenađujuće i dizajnirane da budu u skladu sa predrasudama korisnika.

Uz pomoć vladanja podacima i "vojskama botova", oni koji imaju loše namere mogu da nameste sistem koji širi dezinformacije za nečiju finansijsku i političku korist.

Tu je i problem krađe podataka - ljudi daju lične podatke kada se prijavljuju na određene stranice.

"Dok se naši podaci drže na posebnim mestima, skriveni od nas, gubimo kontrolu nad njima. Često nemamo nikakvog načina da odredimo koje podatke ne želimo deliti, posebno sa trećim stranama", napominje Berners-Li.

Rizici su još veći u državama sa autoritarnim režimima, gde kolaboracija vlasti i velikih kompanija dovodi u rizik živote građana.

Berners-Li tvrdi da je sofisticirano moderno oglašavanje rizik za demokratiju.

Pojavile su se tvrdnje kako se neki politički oglasi u SAD i u svetu, koriste na neetičan način, da bi usmerili glasače na lažne vesti ili ih obeshrabrili da se uopšte pojave na glasačkim mestima.

"Ciljano oglašavanje omogućava političkim kampanjama da pošalju potpuno različite, a, moguće, i konfliktne, poruke različitim grupama. Je li to demokratski?", pita on.

Postoji jedna zajednička crta za sva tri negativna trenda - moć ogromnih informativnih kompanija, kao što su Facebook i Google.

Pošto nad njima ne postoji nadzor, mogu imati loš uticaj na građansko društvo, prenose portali.

Zato Berners-Li predlaže podsticanja privatnih firmi da, umesto oglašavanja, kao način finansiranja koriste pretplatu i mikroisplate.

On predlaže i više "algoritamske transparentnosti", da bi ljudi razumeli kako se donose važne odluke koje utiču na njihove živote.

"Svi smo mi izgrađivali internet kakav imamo danas", kaže pronalazač veba i poručuje da "sada od nas zavisi hoćemo li izgraditi internet kakav želimo, za svakoga".

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Policija je podnela krivičnu prijavu protiv dve osobe zbog sumnje da su u dužem vremenskom periodu nezakonito omogućili onlajn gledanje velikog broja domaćih i stranih televizijskih serija preko internet portala serije.rs, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Time su nosiocima autorskih prava naneli ogromnu finansijsku štetu, a Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP je preuzelo administratorsku kontrolu nad portalom i tako prekinulo nelegalno emitovanje i gledanje serija.

Policija je, takođe, iz stanova i drugih prostorija koje koriste administratori portala serije.rs privremeno oduzela računarsku opremu koju su koristili.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 08 mart 2017 00:00

U Srbiji najviše cene interneta

Stanovnici Srbije plaćaju internet usluge po cenama koje su među najvišima u Evropi, navodi se u izveštaju o internetu u službi razvoja Evrope i centralne Azije

 

Izveštaj je danas predstavljen u Bukureštu, saopštila je Svetska banka. Kako se navodi, regulatorni okvir Evropske unije je značajan faktor koji utiče na zakonodavne reforme u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poput Srbije.

Unapređenje logistike, na primer, tako što bi se omogućila veća konkurencija i usvajanje novih tehnologija u sektoru infrastrukture, doprinelo bi otvaranju mogućnosti za e-trgovinu u zemlji. Nedostatak opcija za onlajn plaćanje predstavlja prepreku za e-trgovinu u Srbiji, pri čemu svega 15 odsto građana poseduje kreditnu karticu.

Istovremeno, kako se navodi u izveštaju, Srbija je jedan od lidera u globalnoj ponudi onlajn talenta.

Srpski frilenseri vide dobre mogućnosti u onlajn frilens poslovima, a zarada je visoka za one koji poseduju adekvatna znanja koja prate nove tehnologije.

"Iako internet otvara nove i ranije neviđene prilike, prisutna je i mogućnost daljeg isključivanja, naročito nekvalifikovanih radnika", upozorava Hernan Vinkler, ekonomista Svetske banke za region Evrope i centralne Azije i glavni autor izveštaja.

"Moramo uvesti politike koje će ljudima pomoći da se prilagode novim izazovima", ukazao je on, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U današnje vreme lakše je saznati šta je neko ko je udaljen hiljadama kilometara jeo za doručak, nego njegovu mejl adresu.

Najočigledniji i najjednostavniji način je da osobi čiji vam je mejl potreban zatražite putem SMS-a, Facebooka ili neke druge društvene mreže. Isto možete pokušati kod zajedničkih prijatelja.

Međutim, nekad tako nešto nije moguće. Evo šta možete učiniti u slučaju da ne možete da stupite s traženom osobom u kontakt ni na jedan drugi način.

“Guglajte”

Idući korak je korištćnje Google pregledača. Unesite ime i prezime osobe koju tražite, a Google će vam možda ponuditi stranicu firme u kojoj ta osoba radi. Što su ime i prezime ređi to su šanse za uspeh veće.

Ako osnovna pretraga ne urodi plodom, upišite više informacija u upit, naziv firme u kojoj radi, grad u kom živi...

Upotrebite Hunter…

Hunter.io je web alat koji bi mogao biti koristan u potrazi za e-mail adresom ako je vezana za neku firmu. Besplatno možete obaviti do 150 pretraga mesečno. Izlistaće izvore rezultata pretrage i detektovati format e-mail adrese za tu firmu, što će vam olakšati pretragu čak i ako ta osoba nije među rezultatima pretrage.

…i ne gubite vreme na spamere

Postoji mnogo web odredišta koja će vam ponuditi pomoć u potrazi za nekom osobom (kao što su, recimo, Spock, Spokeo ili Intelius). Nažalost, većinom su beskorisna, a moguće je i da će pokušati da vam naplate beskorisne informacije.

Upotrebite ekstenzije za web pregledač

Postoje ekstenzije za Chrome pomoću kojih možete pronaći nekog, kao što je recimo eToggler koji pretražuje korisničke profile na Linkedinu. Nakon što ga instalirate, otvorite Linkedin i počnite da listate. Ponudiće vam mali prozor u donjem desnom uglu s opcijom Add to eToggler. Kad je aktivirate, povući će podatke o osobi čiji profil gledate. Uz malo sreće tu će biti i adresa e-pošte.

Možete obaviti 300 pretraga mesečno potpuno besplatno ako ste spremni da napravite besplatni korisnički nalog.

Poverite potragu drugima

Ako sve ostalo ne upali, pokušajte s grupom soc.net-people na Googleu, koja je posvećena upravo potrazi za adresama e-pošte. Dajte tragačima sve podatke kojima raspolažete. Ne očekujte mnogo - ovo je ipak poslednja šansa.

Izvor: tportal.hr

Objavljeno u Planeta

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, u 2016. godini izvršeno je 3,8 miliona onlajn transakcija, što predstavlja rast od 35 odsto u poređenju sa 2015, a čak 90 odsto u poređenju sa 2014. godinom, saopštila je danas Unikredit banka.

 

Iz tog razloga, ta banka je, kako se navodi, u saradnji sa firmom AllSecure omogućila trgovcima da bez troškova postavke i mesečne naknade otvore svoje internet prodavnice.

Naime, klijenti koji u toku jednog meseca obezbede najmanje 100 transakcija mogu da iskoriste ponudu po kojoj za plaćanje karticama preko interneta provizije iznose 2,7 odsto od iznosa transakcije plus 0,27 evra. "Ako na primer potrošač obavi onlajn kupovinu u vrednosti od 4.500 dinara, naknada koju pokriva trgovac iznosila bi oko 155 dinara", objašnjavaju u Unikreditu.

Kako pokazuju podaci NBS, prosečna vrednost transakcije prošle godine je iznosila oko 37 evra, pa je sa 3,8 miliona obavljenih transakcija ukupna vrednost onlajn kupovine u 2016. u Srbiji dostigla iznos od 140 miliona evra, ostvarivši na taj način rast od 17 odsto u odnosu na 2015. godinu. Vodeći se ovim trendom rasta, za 2017. godinu prognozira se rast od 35 odsto kada je ukupan broj transakcija u pitanju, koji bi trebalo da dostigne iznos od preko pet miliona, dok se predviđa da će ukupna vrednost ovih transakcija biti oko 168 miliona evra.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Norveška medijska kuća NKR uvela je na pojedinim stranicama svog informativnog sajta novo pravilo: ne možete ostaviti komentar ako niste pročitali priču.

A kako će se znati da li je posetilac sajta zaista i pročitao članak? Uvedeno je obavezno popunjavanje testa!

Nova opcija trenutno se isprobava na malom broju stranjica sajta, uglavnom onim posvećenim tehnologiji, piše BBC.

"Testove znanja“ pišu novinari, a pitanja nisu previše zahtevna, tek toliko da pokažu da su čitaoci makar bacili pogled na tekst pre nego što su jurnuli ka dnu strane.

"Ako se svi složimo oko toga o čemu govori članak, onda će i oni imati mnogo bolju osnovu za komentarisanje napisanog“, naveo je jedan od novinara tog sajta Stale Grut.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

 

Direktor Applea Tim Kuk istakao je da lažne vesti, koje su u poslednje vreme sve prisutnije u medijima, ubijaju umove ljudi, dodajući da u današnje vreme mnogi ljudi troše vreme pokušavajući da dobiju najviše klikova, prenosi Anadolija.

"Lažne vesti ubijaju umove ljudi", rekao je Kuk u opsežnom intervjuu za britanski Dejli telegraf, dodajući da kompanije poput njegove moraju da osmisle najmodernije alate koji će zaustaviti širenje dezinformacija, ali bez uskraćivanja slobode govora.

"Sve tehnološke kompanije moraju da kreiraju neke alate koji će pomoći u smanjivanju obima lažnih vesti. Moramo da pokušamo da to postignemo bez nasrtanja na slobodu govora i medija, ali moramo takođe pomoći i čitocu", kazao je Kuk.

Apelovao je na sve zemlje da pokrenu informacijsku kampanju kojom bi suzbili pisanje lažnih vesti.

"Prolazimo kroz period kada su, nažalost, neki ljudi koji pobeđuju isti ljudi koji troše vreme pokušavajući da dobiju najviše klikova, a ne da ne kažu najviše istine. To ubija umove ljudi, na neki način", rekao je Kuk.

Na kraju je ipak istakao da veruje da je širenje lažnih vesti kratkoročan trend jer, kako je kazao, smatra da većina ljudi ne podržava takve vesti.

"Istiniti, pouzdani, nesenzacionalistički i temeljiti mediji će pobediti", naglasio je direktor Applea.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Nebrojeno puta do sada bili ste u prilici da čitate šta građani Srbije pretražuju na internetu ili kakve su im navike koje se odnose na korišćenje popularnih video hubova. Međutim, nijedno od tih istraživanja po pravilu ne obuhvata lokalnu populaciju.

Stoga smo odlučili da za Vas istražimo kakve su intimne online navike stanovnika u našem okrugu. Ovo istraživanje sproveli smo u saradnji sa sajtom za postavljanje intimnih sexy oglasa. Ovaj sajt je trenutno najpopularniji online servis za upoznavanje, sa velikom bazom korisnika i skoro pola miliona otvorenih stranica mesečno. Koristeći analitiku posećenosti ovog sajta sproveli smo istraživanje koje je pred vama.

Pre svega, moramo da vam skrenemo pažnju da navedeni podaci predstavljaju samo uzorak, jer Google analitika u koju smo imali uvid prikazuje samo posetioce čija IP adresa je geolokacijski povezana sa Zapadnobačkim okrugom. Drugim rečima, ako ste korisnik ADSL-a vaša IP adresa je najverovatnije registrovana na Beograd, dok su korisnici SBB-a na Google analitici vidljivi kao posetioci iz Kraljeva, gde je sedište srpske kablovske mreže. Dakle, navedeno istraživanje možemo da posmatramo samo kroz aspekt trenda, ne više od toga.

Ako saberemo sve posetioce iz opština Kula, Odžaci, Apatin i iz grada Sombora (one koji su vidljivi na Google analitici), dolazimo do veoma zanimljivih podataka. Ukupan broj poseta iz Zapadnobačkog okruga na ovom sajtu u toku 2016. godine bio je 22.176. Broj novih posetilaca mesečno kreće se od 8% do 11% - što je u stvari pokazatelj da navedeni sajt posećuje određeni broj stalnih korisnika, koji se mesečno uvećava novim posetiocima. Ako uzmemo u obzir da je prosečno trajanje jedne posete 4 minuta i da za to vreme svaki posetilac u proseku otvori 3.87 stranica, dolazimo do zaključka da posetioci najčešće nađu ono zbog čega su i došli na sajt. Zanimljivo je reći i to da 32% korisnika sajt otvara svakodnevno, dok je broj onih koji to čine svaki drugi dan ukupno 13%.

Na ovom sajtu za upoznavanje Sombor postoji kao definisana kategorija, a takođe i mnogi drugi gradovi. Dodatna filtracija moguća je i po kategorijama interesovanja. Stoga je sa velikom preciznošću moguće utvrditi šta stanovnici našeg okruga najviše posećuju. Prirodno, najposećenija stranica ovog sajta koju naši sugrađani i stanovnici okruga posećuju je početna stranica koju otvori 22% svih korisnika iz okruga. Zatim, sledeća stranica po popularnosti je kategorija Sombor koja u udelu svih poseta iz našeg okruga zauzima 15%. Sledeća je kategorija Novi Sad koja u udelu navedenih poseta ima 11% poseta. Zatim Zrenjanin sa 4% i Subotica sa 3%, što je veoma interesantno, jer govori o tome da naši sugrađani rado ostvaruju intimne kontakte sa osobama iz Novog Sada, ali ne tako često i sa onima koji se oglašavaju u Zrenjaninu ili Subotici. Što se tiče kategorija interesovanja, najviše se pretražuju parovi, zatim masaža, hotline i "trojka".

Sama kategorija Sombora na ovom sajtu ima postavljenih 120 oglasa, što nije malo, jer je ipak mnogo veći broj ljudi koji pretražuju te oglase od onih koji ih postavljaju. Međutim, ono što iznenađuje jeste činjenica da na gay verziji sajta ima postavljeno čak 63 oglasa. To jeste upola manje od strejt oglasa, ali u ukupnom udelu postavljenih oglasa, možemo reći da je LGBT zajednica prilično slobodna kada je reč o postavljanju ovakvih oglasa javno na internetu.

Kula, Odžaci i Apatin nemaju svoje kategorije zbog svoje veličine, ali to ne znači da stanovnici tih opština nisu koristili usluge ovog sajta. Naprotiv! Do ovih oglasa se dolazi koristeći pretragu koja je dostupna na samom sajtu. Tih oglasa je mnogo manje, najverovatnije zbog toga što se oglašivači iz ovih mesta zbog svoje diskrecije predstavljaju kao da su iz Novog Sada ili Sombora.

I na kraju, ono što je takođe veoma interesantno jeste činjenica da hrvatsku verziju sajta Sex oglasi Hrvatska u određenom broju takođe posećuju i ljudi iz našeg okruga. Da li zbog toga što im je granica relativno blizu ili zbog toga što im nije problem da zbog intimnog kontakta odu do Hrvatske, to svakako ne možemo da utvrdimo, ali imamo pravo da pretpostavimo. U tom slučaju dakle ne postoje granice, niti animoziteti koji su zasnovani na nacionalnom ili bilo kom drugom opredeljenju.

Objavljeno u Somborske vesti

Amerikanci se najviše interesuju za najveći japanski auto-brend, Rusi za auto-kompaniju iz Koreje, dok su građani Srbije, kao i najveći broj Evropljana, najviše zainteresovani za jednu nemačku marku automobila.

Mada je u 2016. izgubila titulu najprodavanijeg proizvođača automobila na svetu, Toyota je u protekloj godini bila auto-brend koji se najčešće pojavljivao u Google pretragama, pokazuju podaci koje je prikupio Quickco.

Toyota je bila najzastupljenije ime prilikom pretraživanja u čak 74 zemlje sveta, uključujući dva najveća automobilska tržišta - Kinu i SAD. Veliko zanimanje za ovog japanskog proivzođača na Internetu vlada i Africi i Australiji.

Iza Toyote nalazi se BMW, koji se najčešće nalazio u Internet pretragama ljubitelja automobila iz 51 zemlje. Među njima su Nemačka i Velika Britanija, ali i gotovo sve balkanske države, uključujući i Srbiju.

Francuzi su ostali verni svom auto-brendu, kompaniji Renault, a Italijani tradicionalno FIAT-u. Istraživanje je pokazalo da se Rusi na Google-u najviše interesuju za Hyundai, koji je najpopularniji i u Indiji.

Iako je 2016. godinu Volkswagen završio kao najprodavaniji proizvođač automobila na svetu, njegovo ime se najviše pretraživalo u svega nekoliko zemalja, poput Španije, Rumunije i Belorusije.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Online učenje već godinama unazad predstavlja novi talas obrazovanja, koji zbog svojih prednosti postaje sve popularniji širom sveta.

Da tradicionalna nastava nije jedini način da dođete do znanja i veština koje će vam omogućiti odlično plaćen posao, pokazuju brojni online programi školovanja za neka od najtraženijih IT zanimanja.

Iako je većina ljudi i dalje veoma skeptična kada se pomene usavršavanje putem interneta, važno je istaći da je ovaj način edukacije nastao upravo kako bi se izbegli svi nedostaci koje tradicionalno obrazovanje nosi sa sobom. Ušteda vremena i novca, kao i dostupnost obrazovnih programa svima, bez obzira na to gde se nalaze, samo su neki od razloga zbog kojih sve veći broj ljudi do uspešne karijere dolazi učeći uz pomoć svog računara.

Najsavremeniji nastavni programi koji su dostupni svima

Istina je da tradicionalno obrazovanje takođe pruža priliku svima da se školuju u oblasti koja ih najviše zanima, ali ovakav izbor zahteva i redovan odlazak na predavanja, što često podrazumeva i selidbu u drugi grad ili duga putovanja do mesta na kome stičete nova znanja.

Jedna od najvećih prednosti učenja putem interneta jeste upravo ušteda vremena i novca, koji su vam inače potrebni da biste prisustvovali predavanjima. Osim što ćete se rešiti mučenja po prevozu, komfor vašeg doma omogućiće vam da mnogo jednostavnije steknete potrebne veštine za izgradnju uspešne karijere.

Online obrazovanje omogućava vam da se usavršavate, bez obzira na to gde stanujete, a jedini uslov za ovakav vid školovanja jeste internet konekcija. Ukoliko rešite ovaj „problem”, otvaraju vam se brojne mogućnosti za učenje po najsavremenijim programima, koji će vas učiniti kvalifikovanim za najrazličitije oblasti.

Idealan način za zaposlene da promene karijeru

Mnogo vremena koje iziskuje tradicionalno obrazovanje glavni je razlog koji sprečava mnoge zaposlene ljude, kao i one sa porodicom, da se usavrše i promene karijeru kako bi konačno uživali u onome što rade.

S druge strane, online školovanje nudi vam tu slobodu da se sami organizujete i odlučite u kom trenutku ćete putem interneta odgledati predavanja, rešavati testove ili postaviti pitanja profesoru u vezi s eventualnim nejasnoćama. Ovakvo obrazovanje predstavlja idealno rešenje za sve one koji nisu zadovoljni radnim mestom na kome se sada nalaze i spremni su da učine nešto kako bi to promenili.

Sve veći broj stručnjaka za najplaćenije oblasti se školuje online

Kao najperspektivnija oblast 21. veka, infromacione tehnologije nude priliku svim školovanim stručnjacima da bez čekanja pronađu posao i ostvare odličnu zaradu. Upravo ovo su najčešći razlozi zbog kojih se sve veći broj ljudi odlučuje da iskoristi prednosti interneta i usvoji potrebna znanja za novu profesiju učenjem na daljinu.

Izaberite i vi odsek koji najviše odgovara vašim interesovanjima, i za manje od godinu dana steknite neophodne tehnike koje će vam omogućiti da impresionirate poslodavce i započnete svoju IT karijeru. Platforma za učenje na daljinu ima sve što vam je potrebno da biste stekli obrazovanje po najvišim standardima. Na vama je samo da se ulogujete i započnete usavršavanje koje će vam promeniti život.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Kao i proteklih nekoliko godina, IT stručnjaci će i u 2017. biti ubedljivo najtraženiji i najplaćeniji na tržištu.

Osim programera i web dizajnera, za koje svi već dobro znamo, još jedno zanimanje izdvaja se kao veoma traženo i odlično plaćeno. Reč je o administratorima mreža.

Iako ova profesija nudi priliku svima koji steknu potrebna znanja da bez čekanja dođu do posla na kome će odlično zarađivati, većina ljudi i dalje ne zna čime se administratori mreža zapravo bave.

Administratori mreža – stručnjaci koje svi zovu u pomoć

Da li možete da zamislite bilo koju ozbiljnu kompaniju, banku ili drugu važnu instituciju koja danas efikasno funkcioniše bez korišćenja računara? Kako bi svi ti računari i mrežni sistemi bili spremni da omoguće zaposlenima uslove za rad, neophodno je prisustvo školovanih stručnjaka koji su zaduženi za njihovo održavanje. Najprostije rečeno, administratori mreža imaju za zadatak da obezbede normalno funkcionisanje svih softverskih i hardverskih komponenata koje omogućavaju rad svima ostalima.

Drugim rečima, administratori mreža su eksperti koje ostali zaposleni zovu u pomoć kako bi otklonili manje kvarove i zastoje u radu sistema, proverili tehničku ispravnost ili pojasnili tehničke mogućnosti sistema. Projektovanje, instalacija, konfiguracija i održavanje računarskih mreža su svakodnevna zaduženja administratora, a ponekad su prinuđeni i da pišu jednostavne programe kako bi olakšali svoj posao i unapredili poslovanje celokupne kompanije.

Njihovo prisustvo je od ogromnog značaja

S obzirom na to da se moderne tehnologije konstantno razvijaju, oprema i programi brzo zastarevaju, neophodno ih je stalno održavati ili zameniti novim, savremenijim verzijama. Procena i donošenje odluka o nabavci modernijeg softvera i hardvera takođe spada u opis posla administratora mreža.

Osim toga, njihov zadatak je i da se pobrinu oko instalacije tih komponenata, kao i da kasnije obuče zaposlene za njihovo korišćenje. Zbog svega što obavljaju, uloga administratora mreža postala je veoma važna za svaku kompaniju, a samim tim ovi stručnjaci zaslužili su status nezamenljivih i veoma plaćenih IT eksperata.

Priznati sertifikati kao ulaznica u svet administracije mreža

Do posla administratora mreža možete doći ukoliko steknete neophodna znanja iz ove oblasti, a međunarodno priznati sertifkati, koji će predstavljati njihovu potvrdu, dodatno će vam pomoći da postanete visoko plaćeni stručnjak.

Sertifikati gigantskih kompanija, kao što su Microsoft, Cisco ili MikroTik, izdvojiće vas od konkurencije i ubediti poslodavce da ste zaista stručnjak koji može da odgovori na sve zahteve njihovih kompanija. Ovi sertifikati biće garant da ste razvili praktične veštine koje će vam omogućiti da prepoznate i rešavate sve tehničke probleme.

Za manje od godinu dana do potrebnih znanja

Školovanjem po naprednom programu za administratore mreža, sve neophodne tehnike za rad u ovoj oblasti možete usvojiti za nešto manje od godinu dana. U tom periodu naučićete kako da obavljate najkomplikovanije zadatke sa kojima se susreću iskusni administratori.

Ovaj program sastoji se od brojnih korisnih kurseva, kao što su Computer network kurs, Cisco kurs, PC System Building and Maintenance kurs i mnogi drugi, koji će vam omogućiti da steknete nova znanja i pripremite se za profesiju koja garantuje uspešnu budućnosti u svetu informacionih tehnologija. Stručnjaci predviđaju da će u budućnosti potreba za administratorima mreža biti sve veća, što je jasan pokazatelj da vas od statusa IT stručnjaka koji će se nalaziti među najtraženijima na tržištu deli samo odluka da započnete svoje školovanje.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top