subota, 18 novembar 2017 00:00

Jedite ove namirnice da pobedite insomniju

Insomnija utiče na život miliona ljudi širom sveta. Ipak, eksperti poručuju da ne očajavate jer se rešenje za ovaj problema može pronaći u hrani.

Magazin National Geographic Food otkrio je pet namirnica koje poboljšavaju san i zbog kojih insomnija postaje prošlost.

Potrebno je što više smanjiti unos prezačinjene hrane, masne hrane, kofeina i alkoholnog pića jer iritiraju probavni sistem što sprečava duboki san. Preporučuje se unos mleka, mesa, jaja, ribe i povrća. Ključni su dodaci aminokiselina jer ispuštaju hormon za spavanje melatonin.

Može se naći i u siru, ali nemojte ga jesti s krekerima jer mozak dovode u stanje opreza.

Na prvom mestu stručnjaci savetuju konzumiranje proizvoda obogaćenih vitaminom B, ali i magnezijom koji smiruje nerve, opušta mišiće i poboljšava san.

Od mesa se preporučuje ćuretina jer ima visok nivo triptofana koji poboljšava san.

Tu su i banane koje su bogate magnezijumom, kalijumom, triptofanom i vitaminom B. Smatraju se prirodnom pilulom za spavanje.

Bademi su bogati zdravim masnoćama i magnezijumom, a zdravi su i za mnoge organe.

Poslednje na listi su ovsene pahuljice koje su pune vitamina, minerala i aminokiselina koji pomažu telu da proizvede melatonin zadužen za uspavljivanje.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Na pitanje "Koju hranu nikada ne bi naručili u restoranu?" stigli su različiti odgovori od kuvara koji su majstori u svom poslu. I dok jedni kao razlog navode sećanja iz detinjstva, drugi ističu da neka jela nikada ne mogu da budu ista kao kada se spreme kod kuće.

Li Skit, vlasnik restorana u Kornvolu u Engleskoj, ističe da ga ništa ne odbija kao mesta na kojima su cene hrane visoke, a gde se pritom nimalo ne vodi računa o proizvodima.

"Šef kuhinje treba da bude odgovoran prema svojim gostima, pa je njegov način rada - da samo 'baci' hranu na tanjir i za to uzme mnogo para - arogantan i lenj“, ističe Skit.

"Ako treba da navedem jedno jelo koje nikada ne bih naručio, to su školjke, crni puding i grašak. Za mene je takvo jelo odraz lošeg restorana.“

Britanka Džoi O'Hara, učesnica brojnih takmičenja ove vrste, ističe da nikada ne bi naručila pečenu piletinu.

"To je jelo koje nikada ne može da bude ukusno kao kada se spremi kod kuće, gde možete da se poslužite i onim hrskavim delovima piletine.“

"Ja odbijam sirove morske plodove. Pritom nikada ne možete 100 odsto da budete sigurni da su plodovi sveži“, navodi Tarja Silvani (Wine Workshop&Kitchen).

Tales Čudasama, vlasnik i šef kuhinje indijskog restorana "Čai Nasto" u Londonu, bez imalo razmišljanja navodi doner kebab.

"Jedina stvar koju ne mogu da podnesem jesu bubrezi. Moja majka je kada sam bila mala često ocu spremala začinjene bubrege, što je imalo jak miris koji se u kući osećao po nekoliko dana. Od tada ne jedem bubrege. Probala sam i mozak, ali mislim da ga neću više nikada jesti. Kada jedem negde vani, uvek se odlučujem za nešto ukusnije“, ističe osnivač "Spajs Tejlora“ Andžum Anand.

Francuski kuvar Erik Ginjard navodi da ne može da podnese miris hamburgera.

Hranu sa menija bilo kog restorana nikako ne preporučuje šef kuhinje vegetarijanskog restorana u Londonu Enru Dargju.

"Restoran srednje veličine ne može da ima toliko zaliha hrane niti mogućnost da ih spremi, što mi govori da većinu jela služe iz zamrzivača.“

"Kada se nađem na mestu gde nisam sigurna da će hrana koju dobijem biti dobra, uvek naručujem najjednostavnija jela. Nikada se ne odlučujem za nešto komplikovano u restoranu kom ne verujem“, ističe vlasnica i šefica kuhinje restorana u Los Anđelesu Meri Sju Miliken.

Vlasnici restorana "Blizanci" u Moskvi Ivan i Sergej Berezutski su nešto drugačijeg mišljenja.

"Jedino odbijamo hranu koja je pokvarena ili nejestiva. Sve drugo je podložno diskusiji.“

Kim Vudvord je još jedan kuvar koji se ne libi da proba šta drugi restorani imaju da ponude.

"Naručujem mnogo toga, jer me zanima kako drugi restorani spremaju. Jedino što retko naručujem jesu pržene lignje, jer na mnogim mestima ne izgledaju baš najbolje“, ističe on.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Američki magazin Time objavio je listu od 50 najjeftinijih zemalja na svetu za život.

Kako je objašnjeno, kao parametri za sastavljanje liste, GoBankingRates je rangirao zemlje na osnovu četiri dostupne mere koje je objavio Numbeo, online baza podataka cena: indeks lokalne kupovne moći, cena zakupa nekretnina, cena namirnica i indeks potrošačkih cena. Poređenja u rezultatima su vršena sa standardom života i cenama u Njujorku.

Srbija je na ovoj listi zauzela 18. mesto. U odnosu na ostalih 49 zemalja, cena zakupa nekretnina je treća najniža, sa prosečnom cenom zakupa jednosobnog stana od oko 155 evra u Novom Sadu, navodi se u tekstu i dodaje da su cene namirnica (za 73,2 % jeftinije nego u Njujorku) i indeks potrošačkih cena (66,8 % jeftiniji) niski, ali i kupovna moć (za 52,4 % niža) stanovništva.

Što se tiče regiona, Bosna i Hercegovina je na 11. mestu liste. Kako piše Time, poseduje pristojnu kupovnu moć, nisku cenu zakupa nekretnina, namirnica i indeksa potrošačkih cena. Kao primer se navodi Sarajevo gde su ukupni mesečni troškovi najma i ostalih troškova između 550 i 650 evra.

Hrvatska se nalazi na 47. mestu. Kupovna moć je niža za 36,1 %, cena zakupa nekretnina je 90 % jeftinija, namirnice 58,8 %, a indeks potrošačkih cena 51,2 %. Kako se navodi u tekstu, cena zakupa nekretnina je niža nego u većini zemalja sa liste, a kao primer je navedeno da soba u Zagrebu košta 325 evra.

Slovenija je na 36. mestu. Zanimljiv podatak je da Slovenija ima višu kupovnu moć od svih 50 zemalja na listi, a u odnosu na Njujork je niža za 13 %. Cena zakupa je jeftinija za 86,5 %, namirnice za 57,4 %, a indeks potrošačkih cena 47,4 %.

Crna Gora (26. mesto na listi) se ističe po niskim cenama namirnica, dok im je kupovna moć negde na sredini liste najjeftinijih zemalja za život. U poređenju sa Njujorkom, kupovna moć je niža za 44,6 %, zakup jeftiniji za 88,8 %, namirnice za 68,9 %, dok je indeks potrošačkih cena niži za 61 %.

Prvih deset zemalja na listi najjeftinijih zemalja za život koju je objavio Time su Južna Afrika, Indija, Kosovo, Saudijska Arabija, Kazahstan, Zambija, Oman, Paragvaj, Češka i Makedonija.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U prodavnicama su, uoči prvomajskih praznika i Đurđevdana podignute cene svežeg svinjskog mesa za oko 100 dinara.

Tako kilogram buta košta od 500 do 540 dinara, vrata bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno od 450. I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, s druge strane, postoje teorije, da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinim delovima Srbije i 200 dinara.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, cena svežeg svinjskog mesa jeste poslednjih dana povišena, u proseku za 60 do 70 dinara, u zavisnosti od kategorije.

“Pre nekoliko nedelja razlog je bio Uskrs, a sada Prvi maj i Đurđevdan. Povećana je tražnja, a povećana je i cena tovljenika. Već polovinom maja trebalo bi da dođe do stabilizacije cena, jer su sada porasle samo cene svežeg mesa, dok su prerađevine ostale iste, objašnjavaju u resornom ministarstvu.
Pojedine velike mesare, poslednjih nekoliko dana, dva do tri puta su podizale cenu mesa. Uz to, zasad se, navodno, ne oseća neki pad prometa, tvrde trgovci.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 22 april 2017 00:00

Mediteranska hrana čuva zdravlje

Napravite male korekcije u svojoj ishrani, kako biste je približili mediteranskom načinu ishrane, što potvrđeno donosi dobro zdravlje. Probajte, nije naročito teško

Da biste sopstvenu ishranu prilagodili mediteranskoj koja donosi dobro zdravlje i dug život, trebalo bi da napravite sledeće korekcije:

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i vitaminske supe.

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i pečenje kojim ćete zameniti maslac, margarin i druge masti u ishrani.

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna, testenine, raznovrsne sušene mahunarke i sočivo.

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb.

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom.

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno.

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića.

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama.

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso.

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice, umesto gotovih prženih zasoljenih grickalica.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, pokazuju rezultati Ankete o prihodima i uslovima života koju je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku.

 

Kako objašnjavaju u Zavodu ovo ne znači da su svi oni nužno siromašni već da je visok rizik da oni to budu. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje još gore stanje i u 2016. godini iznosi 38,7 odsto.

Riziku od siromaštva najviše su izložene osobe od 18 do 24 godine 32,7 odsto, kao i maloletnici (30,2 odsto). Visok rizik od siromaštva mladih poklapa se sa podatkom iz Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu po kojoj je svega 20 odsto osoba starih između 15 i 24 godine zaposleno.

Najmanji rizik od siromaštva imaju stariji od 65 godina, dakle penzioneri, sa 19,1 odsto.

Kada se gleda struktura domaćinstava skoro svaka druga porodica sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece je u riziku od siromaštva. Druga grupa po riziku su samci mlađi od 65 godina, budući da ih je 40 odsto u riziku od siromaštva.

Kao što se može i pretpostaviti najmanji rizik od siromaštva je kod stalno zaposlenih u preduzećima - svega devet odsto, ali je rizik od siromaštva kod samozaposlenih, odnosno preduzetnika čak 32,4 odsto. Naravno u najvećoj opasnosti su nezaposleni jer njih 48 odsto je u riziku od siromaštva.

400.000 ljudi na minimalcu

Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da ovakvi rezultati ne samo da nisu iznenađenje, već su u stvarnosti i daleko gori.

"Prema našim podacima oko 40 odsto građana Srbije je ugroženo siromaštvom. Dovoljno je samo videti da više od 400.000 ljudi prima minimalac, a da još toliko platu prima neredovno ili čak uopšte ne prima, a vode se kao zaposleni. Zbog toga oni ne mogu da primaju socijalnu pomoć. Danas se suočavamo sa lažnom slikom sa televizije kako nam je dobro, kako raste zaposlenost. Ja recimo ne znam nijednog čoveka koji je u poslednjih godinu dana zaposlen", kaže Savićeva.

Ona ističe i da je problem i sa radnim mestima koja otvaraju strani investitori, jer država reklamira jeftinu radnu snagu, pa poslodavci daju plate po 200 evra.

"Danas u Srbiji ne može da se živi sa 200 evra. Čini se kao da se ta plata samo prelije državi za komunalije i poreze", ocenjuje Savić.

Koliko su domaćinstva u Srbiji zapravo siromašna pokazuje statistika prihoda i potrošnje. Naime u 2016. godini domaćinstva su imala prosečne mesečne prihode od 59.624 dinara ili 484 evra i to računajući i prihode u novcu i u naturi. S obzirom na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji oko tri člana, znači da mesečno svaki član raspolaže u proseku sa 160 evra.

Svaki mesec zafali po 1.000 dinara

Prema podacima RZS ti prihodi su bili veći nego u 2015. godini za 3,1 odsto nominalno, ali s obzirom na inflaciju merenu potrošačkim cenama od 1,6 odsto u prošloj godini, prihodi domaćinstava su realno uvećani za svega 1,5 odsto.

I dalje se ističe velika razlika u prihodima domaćinstava iz gradova u odnosu na ruralne delove. Tako je prosečan mesečni prihod domaćinstava u gradovima bio 62.336 dinara, dok je u selima svega 55.210 dinara (ili manje od 450 evra).

U skladu sa niskim prihodima je i struktura potrošnje koja je inače u proseku iznosila 60.720 dinara po domaćinstvu, što znači da su domaćinstva morala da se zadužuju za oko 1.000 dinara u proseku mesečno kako bi sastavila kraj s krajem.

Najveći deo prihoda domaćinstava odlazi na hranu i bezalkoholna pića, čak 34,9 odsto. Ako u osnovne ljudske potrebe računamo i stanovanje i troškove za vodu, struju, gas... koji čine 16,7 odsto potrošnje domaćinstava, znači da više od polovine rashoda odlazi na preživljavanje. Kada se tome dodaju troškovi transporta koji su devet odsto, za komunikacije (telefon i internet) 5,3 odsto i za obuću i odeću 5,2 odsto logično je što na kraju ostane svega 5,2 odsto za kulturu i rekreaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da se u javnosti stvara klima kako je sve bolje, ali se taj boljitak ne vidi.

"Kada pričaju o padu nezaposlenosti čini mi se da je to sve posledica prelaska ljudi iz sive u legalnu zonu zbog visokih kazni, a ne zbog novog zapošljavanja. Kada se radi o životnom standardu imamo vest da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda veće za 10 odsto nego prošle godine. Što je najgore povećava se iznos koji građani duguju bankama", upozorava Kovačević dodajući da i taj rast BDP-a koji smo imali ne znači puno kada imamo još veći rast javnog duga, pa nam se u stvari smanjuje raspoloživi dohodak.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

S obzirom na užurbani tempo modernog života, retko ko danas može da izdvoji vremena i energije za sveže pripremljene obroke, a ostaci čine oko polovinu svih obroka prosečnog zaposlenog čoveka.

Iako nema ničeg problematičnog u dovršavanju jučerašnje večere ili ručka, nije svaka hrana dobra za konzumaciju drugi ili treći dan, naročito ako se podgreva ili ne skladišti ispravno, upozoravaju stručnjaci.

Na primer, konzumiranje ostataka pirinča može da dovede do trovanja hranom, jer metoda kuvanja ne ubija sve patogene bakterije koje u njoj mogu da žive. Rizik od trovanja višestruko se povećava ako pirinač stoji na sobnoj temperaturi.

"Jedan patogen, Bacilius cereus, vrlo je čest u suvom pirinču i može da predstavlja opasnost za zdravlje ako ne odložite pirinač u frižider, već ga ostavite na sobnoj temperaturi, pa kasnije jedete", ističe doktor Bendžamin Čepmen sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Ta bakterija se često nalazi u tlu i hrani, ali su pojedini sojevi štetniji od drugih i mogu da prouzrokuju smetnje sa varenjem koje često zovemo "trovanje hranom".

Spore ove bakterije mogu da prežive kuvanje, a razmnožavaju se u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi.

Hrana koju nije dobro podgrevati:

Celer, spanać i cvekla - podgrevanje ovog povrća može da prouzrokuje pretvaranje nitrita koji sadrže u toksin koji ima kancerogeno dejstvo

Pečurke - proteini u njima se raspadaju odmah nakon sečenja. Ako se pripremljene pečurke odlože u frižider i zatim podgreju u roku od 24 sata, nema opasnosti od konzumacije, ali sve duže od toga je opasno

Piletina - protein u ovom mesu se menja podgrevanjem, što može da dovede do smetnji s varenjem

Krompir - Mogao bi da bude domaćin bakteriji Clostridium botulinum, koja uzrokuje botulizam. Brzo nakon pripreme, odnosno čim se ohlade, krompire treba staviti u frižider ukoliko planirate još da ih jedete, a nije preporučljivo podgrevati ih

Kuvana jaja - ako ćete ih jesti naknadno, nikad ne smete da ih ostavite na sobnoj temperaturi duže od dva sata, već stavite u frižider. U suprotnom, u njima bi mogla da se razmnože bakterije.

Stručnjaci kao uopšteno pravilo za konzumiranje ostataka hrane ističu skladištenje hrane u frižider u roku od dva sata nakon kuvanja.

izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
petak, 24 februar 2017 00:00

Pet grešaka koje pravimo posle jela

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 23 februar 2017 00:00

Kako prepoznati sveža i kvalitetna jaja?

Zbog straha od holesterola i salmonele, neki su ljudi počeli da izbegavaju jaja u ishrani. Međutim, jaja su veoma korisna u ishrani svih članova porodice, pod uslovom da se s njima postupa propisno i da se kombinuju s drugim namirnicama.

Jaja su dobra alternativa mesu ili ribama. Oni su izvrstan izvor belančevina (jedan od najjeftinijih koji stoje na raspolaganju) i bogati su vitaminima A, D, E i B grupe. Jaja su, takođe, bogata mineralima, uključujući gvožđe. Da li i koliko jaja povećavaju holesterol u krvi najbolje znaju lekari, ali istraživanja pokazuju da zdrave osobe mogu dnevno da pojedu po jedno jaje a da im se holesterol neće povećati.

U ovom tekstu ćemo nešto više reći o ispravnom postupanju s jajima. Strah od bakterije salmonele u vezi s jajima stalno je prisutan. Međutim, ako se s jajima ispravno postupa, šanse da će se neko zaraziti od jednog jajeta zaista su vrlo male i većina ljudi i dalje uživa u jajetu na oko, kajgani ili u mekano kuvanom jajetu. Razumljivo, ipak se treba držati nekih preporuka.

Kupujte jaja od poznatog proizvođača. Nakon kupovine, jaja stavite u frižider odvojena od druge hrane. Operite ruke pre i posle rukovanja s jajima. Ljuske od jaja redovno iznosite u kontejner ili ih u seoskim sredinama vratite kokama u obrok.

Da li boja ljuske utiče na kvalitet jaja? Ne. Ali boja žumanca – da. Obojenije žumance je kvalitetnije od bledog. Boju žumanca određuje hrana koju kokoš jede. Što je više žutih i narandžastih pigmenata u zrnevlju kojim se kokoši hrane – jaja će biti žuća. Druge boje u jajetu variraju zavisno od njegove starosti i ostalim faktorima. Belanca su indikator koliko je jaje sveže. Rozi ili šarena belanca pokazuju da je jaje pokvareno.

Da li će boja ljuske jaja biti bela ili braon zavisi od genetskih rasnih karakteristika. Obično i boja perja kokoši određuje boju jajeta. Bele koke nose bela, a braon – braon jaja. Nema razlike u kvalitetu.

Jaja se klasifikuju na sledeći način:

klasa (SU) - teže 70 grama, i više od toga
klasa (S) - teže manje od 70 g, do 65 g
klasa (A) - teže manje od 65 g, do 60 g
klasa (B) - teže manje od 60 g, do 55 g
klasa (C) - teže manje od 55 g, do 50 g
klasa (D) - teže manje od 50 g, do 45 g
klasa (E) - teže manje od 45 g

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
ponedeljak, 13 februar 2017 00:00

Rak iz tanjira seje smrt na Balkanu

Najtežu bolest izaziva i nepravilna ishrana, kao i nekontrolisan uvoz hrane. U Srbiji se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod čak 98 ljudi

SAMO u prvih 25 dana ove godine od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudih. Svakog dana, u proseku - 48 ljudi! Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u toj zemlji, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili "nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana" koja u Hrvatsku stiže iz EU?

Nova teza - da teška bolest, zapravo, stiže iz tanjira, u zemlji koja je, bar u svom primorskom delu, poznata po zdravoj, mediteranskoj ishrani, ne odbacije se ni na najvišem, državnom nivou. I tamošnji ministar zdravlja Milan Kujundžić nedavno je, na zajedničkom odboru za poljoprivredu i zdravstvo, rekao da ne želi da izaziva paniku i prejudicira stvari, ali da hranu svakako treba uzeti kao ozbiljan razlog koji je, možda, doprineo tako velikoj učestalosti oboljevanja od raka u Hrvatskoj.

U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole, ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je više poražavajuća nego hrvatska. Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre! Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu, takođe, druga, ali na listi 28 zemalja EU.

Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo što nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu, sa razlogom, da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane...

Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se sa promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.

- Mnoge epidemiološke studije su još osamdesetih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma - kaže profesor Vladimir Kovčin, onkolog. - Ishrana sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja.

Ishrana se, kaže profesor Kovčin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.

- Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane - objašnjava profesor Kovčin. - To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom, takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo, karcinoma dojke.

Iako se karcinom pominje i u najstarijim medicinskim zapisima iz Kine i Mesopotamije, epidemiološki gledano, karcinomi su bili relativno retko oboljenje krajem 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovčin smatra samo delimino tačnim:

- U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva, aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno.

Posle kojeg vremena zbog loše, nezdrave hrane, mogu da se kao posledica toga pojave različite bolesti, pa i maligne, ni naučnicima nije poznato, ali se teza da je do porasta broja karcinoma u Hrvatskoj došlo samo posle tri i po godine otvaranja tržišta za masovan uvoz hrane, onkolozima čini preuranjenom.

Obično se kaže da smo mi ono što jedemo, ali profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da nas ta izreka možda ne definiše u potpunosti, jer smo mi otisak roditelja i svih naših predaka, pre svega. Ipak, ono što jedemo u velikoj meri utiče ne samo na naš izgled, već i na naš nasledni osnov.

- Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa - kaže profesor Kovčin. - Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količna hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj zemlji je uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskih jedinjenja - cikličnih ugljovodonika, za koje postoji dokaz da su kancerogena.

GLAVNI KRIVAC - KISELOST ORGANIZMA
IAKO nauka još nije otkrila mehanizam nastanka karcinoma, oni koji naginju alternativnoj medicini tvrde da je glavni krivac povećana kiselost organizma. Prema zvaničnoj medicinskoj doktrini, bez obzira na to šta jedete, hrana u želucu je kisela, a hrana u crevima je alkalna. Međutim, na spisku poželjnih i nepoželjnih namirnica, ima dosta preklapanja između preporuka zvanične i alternativne medicine.
Sve do šezdesetih godina prošlog veka uticaj ishrane na čoveka je bio nepoznanica. Od tada se, primećuje profesor Dimitrijević, toliko izmenio da se razvila prava ideologija nutricionizma, koja prati kvalitativni i kvantitativni uticaj sastojaka hrane: masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina na ljudsko zdravlje i stanje organizma. Otkrića vezana za sastav, funkciju i otpornost nukleinskih kiselina, koje čine osnov procesa nasleđivanja, u poslednjih tridesetak godina ukazuju da delovi ovih kiselina iz hrane koju usvajamo, mogu da se nađu, opstanu i utiču na procese metabolizma u ljudskom organizmu.

Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir, takođe, moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM hranu), koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.

- Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanjem svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko - kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija transgene tehnologija, vremenom metodi manipulacije naslednim materijalom da se menjaju.

ORGANSKA HRANA

DANAS se sve češće govori o organskoj hrani, koja bi trebalo da podrazumeva proizvodnju samo prirodnim putem bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka. Profesor Kovčin, međutim, kaže da je pitanje da li uopšte imamo nezagađeno zemljište.

- Veštačka đubriva su se pojavila pre pola veka. Do tada je korišećno samo stajsko đubrivo koje je potpuno biorazgradivo. I najdublje oranje uspeva da prevrne zemlju samo oko metar dubine. Zamislite samo taj sloj zemlje koji je 50 godina mešan sa veštačkim hemijskim đubrivom, pesticidima, fungicidima, kiselim kišama - ukazuje prof. Kovčin. - Pitanje je koliko godina bi trebalo da se ta zemlja očisti od hemije.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kao najvažniji obrok u toku dana, ključno je da doručak bude hranljiv i zdrav. Pogledajte predloge za nutritivan prvi obrok koji nam stižu iz kuhinja širom sveta.

TURSKA
Par kriški hleba, paradajz, krastavac, crne i zelene masline i nekoliko parčića ovčijeg sira obično se ujutru nađu na stolovima u Turskoj. Ovaj doručak je veoma zdrav za srce, a sadrži vlakna, antioksidante, vitamine i prirodne masti. Mononezasićene masti pomažu u smanjivanju nivoa holesterola, što smanjuje rizik od srčanih bolesti, a dodajte ovome nekoliko parčića svežeg ovčijeg sira, ili ponekad kuvano jaje, i dobićete interesantan i ukusan, ali prvenstveno nutritivno vredan i zdrav doručak.

ISLAND
Hafragrautur je tradicionalna ovsena kaša sa ribljim uljem, koja se pravi sa vodom ili sa mlekom, i koja se posipa komadima voća ili lešnicima. Ovas obezbeđuje zdravu dozu nerastvorivih vlakana i dokazano smanjuje holesterol, smanjuju šećer u krvi i povoljno utiču na zdravlje digestivnog trakta. Riblje ulje nam donosi omega tri masne kiseline kao što su EPA i DHA, koje su esencijalne za razvoj ćelija. Ovo ulje bogato je i vitaminom D, hormonom koji je u deficitu zbog hladnih i mračnih skandinavskih zima.

JAPAN
Čubar, punjenje i nisko kalorična supa, ukiseljeno povrće, alge, tofu sir, salata i sirova riba, smatraju se tradicionalnim japanskim zdravim doručkom. Zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama u ribi i algama, vlaknima u ukiseljenom i svežem povrću i proteinima u siru i ribi, ovo je nutritivno bogat zdrav obrok za dobar početak dana.

MALEZIJA
Kuvano povrće i pržena riba obezbeđuju ugljenehidrate za energiju i proteine za izdrživost koje nam često tokom dana zafali, a posebni začini specifični za Maleziju pomaži ubrzavanju metabolizma.

EGIPAT
Da li išta deluje zdravije od pasulja, graška i sočiva, posluženih uz ukiseljeno povrće i rukolu? Ovakav obrok koji je uobičajna egipatska brza hrana je doručak prepun vitamina i vlakana, koji tokom dnevnih aktivnosti mogu biti dragoceni.

PAKISTAN
Sočivo i integralni pirinač se začine i kuvaju zajedno i služe se uz krastavčiće, povrće ili jogurt. Ovako Pakistanci počinju dan proteinskom bombom u obroku bez mesa.

RUSIJA
Za razliku od američkih palačinki, ruska varijanta ovog jela sadrži proteine sa niskim nivoom masti, zahvaljujući domaćem siru. Iako se nekada prže, tradicija je da se one peku , što ih čini zdravijim.
Ukoliko na ove palačinke dodate i voće, dobićete ukusnu i nutritivno mnogo vredniju varijantu doručka.

BRAZIL
Brazilci vole da započnu dan uz šolju kafe i svežu papaju. Papaja je voće koje je izvor zdravlja, raste svuda po njihovoj zemlji i dragocen je izvor vitamina A i C. Uz to je obavezna i kafa. Manje zdrava vetrzija brazilskog doručka su prženice sa margarinom.

Izvor: Super recepti

Objavljeno u Korisno

Sve što su ovi konobari i kuvari rekli logično je, ali lako je zaboraviti na zdravu logiku ako vam se u tom trenutku jede nešto specifično. Ovu hranu bolje je izbegavati, kažu oni.

“Koju hranu bi trebalo izbegavati u restoranima” je pitanje na koje je odgovorio veliki broj kuvara i radnika u restoranima na veb-sajtu “Quora”, prenosi "Dejli mejl".

Evo šta kažu:

"Ako sam 30 km udaljen od mora, ne naručujem morske plodove."

"Izbegavam da naručujem odreske u restoranima koji nisu specijalizovani za njih. Razmažen sam jer sam radio u mnogima od njih i ako nisam u kući odrezaka, obično se razočaram. Takođe, izbegavam morske plodove osim ako nisam na mestu poznatom po njima ili negde gde znam da nabavljaju svežu ribu i morske plodove."

"Ako ste u kineskom restoranu, izbegavajte nekinesku hranu. S razlogom su specijalizovani. Jednom sam naručio pire-krompir i dobio sam nešto što je bilo 75 odsto belo brašno."

"Jedan od mojih šefova mentora savetovali su mi da nikad ne naručujem specijalitete kuće. Kaže da se specijaliti obično prave od ostataka stare hrane koje žele da se reše."

"Ako odete na ribu nedeljom, verovatno neće biti sveža."

I sam poznati kuvar Entoni Burdejn izjavio je da nikad ne bi jeo ribu nedeljom, jer većina vlasnika nabavlja hranu za vikend četvrtkom ili petkom.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Planeta

Često osećamo sitost tek nakon što unesemo velike količine hrane, zbog kašnjenja signala koji iz želuca stižu u mozak.

Želudac uglavnom nije veći od vaše pesnice kada je prazan, ali ima kapacitet da se raširi.

Možda ste se nekada zapitali zašto ste u jednom trenutku gladni, a već u sledećem se osećate kao da ste se prejeli, a da niste osetili period između. Naše telo ima veoma složen način na koji nam govori kada smo gladni i siti; to zahteva određen broj hormona koji se proizvode kao odgovor na prisustvo ili odsustvo hrane i digestivnom sistemu.

Dva najvažnija hormona su grelin i leptin. Uprošćeno rečeno, grelin povećava apetit, a leptin ga smanjuje. Oni se uglavnom proizvode u stomaku i masnim ćelijama. Grelina obično ima u većim količinama pre jela, a nakon toga se polako snižava, dok je leptin zadužen za to da “kaže“ vašem mozgu da ste siti. Gojazni ljudi s vremenom izgrađuju otpornost na leptin.

Evo nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju.

Šta se dešava kada se prejedemo?

Hrana može da ide u samo dva pravca, dalje u sistem za varenje ili nazad, odakle je i došla, kroz povraćanje. Prejedanje može da prouzrokuje loše varenje, kada se stomačna kiselina uzburka ka jednjaku. Želudac je otporan na kiselinu, ali jednjak nije. Takođe, tada telo ulaže više energije u varenje, što nas čini veoma umornim ili iscrpljenim.

Da li želudac može da pukne od prejedanja?

Nažalost, može. Navodno postoji slučaj gde je želudac postao toliko veliki da je pukao od količine hrane koja se nalazila u njemu. Jedna 23-godišnjakinja je imala 2.500 ml u svom želucu pa je želudac toliko natekao da je činio većinu njenog abdomena, od rebara do karlice.

Da li može da se umre od prejedanja?

Da, postoji nekoliko slučajeva umiranja od prejedanja. Veoma su retki, ali postoje.

Budite pažljivi, pogotovo sada kada je vreme prazničnih obedovanja.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. 100g sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum, balastne materije i belančevine.

Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog, a njegova boja ukazuje da sadrži i lekovite antocijane.

Lek za probavni trakt

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog su probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentisana hrana prirodno bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru i na peristaltiku, čime prija probavi.

Pomaže i u varenju masnih obroka i ubrzava metabolizam, što pospešuje izlučivanje štetnih materija iz organizma i čisti i regeneriše jetru. Tako čisti krv, usporava starenje i jača otpornost organizma.

Zaceljuje rane i opekotine

Kiseli kupus pospešuje zarastanje rana, a deluje i kod reume i upale vena. Lokalno ga možete koristiti za ublažavanje svraba na koži usled različitih alergijskih upala, manjih opekotina i uboda insekata, posebno pčele ili ose. Na zahvaćeno mesto stavite oblogu od lista kiselog kupusa i obmotajte ga zavojem ili gazom. Imate glavobolju, na čelo položite list kiselog kupusa i obmotajte ga gazom.

Za podizanje raspoloženja i opšte dobro zdravlje, svaki dan pojedite dve do tri kašike narendanog kiselog kupusa. Ljudi koji jedu mnogo kiselog kupusa jači su i otporniji na bolesti. Zbog toga se kiseli kupus posebno preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

Blagodeti soka kiselog kupusa

Rasol – sok kiselog kupusa – ima mnogo povoljnih dejstva po zdravlje. Bogat je vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom U, jednim od najređih vitamina, važnim za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Vrlo je popularan narodni recept za lečenje nagluvosti pomoću rasola. Uveče, pre spavanja, natopite vatu u rasol od kupusa i stavite je u uhv. Tako spavajte i izvadite je ujutru. Između ostalog, rasol deluje protiv gljivica i bakterija, štiti od upala, pomaže kod čira i leči mamurluk.

Kiseli kupus u kulinarstvu

Da biste iskoristili sve hranjive materije u kiselom kupusu, konzumirajte ga sirovog, kao i njegov rasol. Najzdraviji je u obliku salate. Osim toga, možete ga kuvati, pržiti, peći, dinstati i kombinovati sa žitaricama, na primer ječmom.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Korisno

Kao istinski gurmani, kad god negde putujemo obavezno isprobamo i gastronomsku ponudu grada, ali nekad nam je najdraži sendvič kupljen na ulici, često jer je to i najekonomičnije pa budžet ne pati.

Hanoj, Vijetnam

Jeftine nudle i ostala ulična hrana ovog grada. Nudle sa slatko–kiselim umakom, svinjetina u ribljem umaku, ovde je izbor šarolik, cene niske, a hrana izvrsna.

Tokio, Japan

Grad koji se diči najvećim brojem restorana koji nose Mišelinove zvezdice nije samo prestonica sušija, već se tu nalaze i mnoga druga sjajna jela poput tonkatsu svinjetine i tofua na valjda 700 načina. Najbolje od svega je što u Tokiju fino možete jesti bez obzira na budžet, jer se odlično hrani i na uličnim štandovima, a ne samo u skupocenim restoranima.

London, Velika Britanija

Naravno i ovde vrhunskih restorana ima u izobilju, ali isto tako je i ulična hrana zastupljena sa svim kuhinjama sveta. Koja god kuhinja da vam padne na pamet, u Londonu ćete moći da je probate i to i na ulicama grada, a da ne potrošite budžet u skupim restoranima.

Bangkok, Tajland

U Bangkoku gotovo je nemoguće izbeći uličnu hranu, s obzirom na to da su brojne ulice bukvalno zatrpane štandovima. Piletina, riža, nudle, nema čega nema, a mnogi hvale hranu u Čajnataunu. Tu bi trebalo isprobati hrskavu palačinku punjenu dagnjama (Hoy tod nai mong), ali nije ni za bacanje supa s nudlama i pilećim krilcima.

Istanbul, Turska

Najpoznatije tursko jelo je verovatno simit, koji možemo nazvati i turskim đevrekom. Njega možete pronaći apsolutno na svakom koraku, na štandovima, ali i kod uličnih prodavaca koji ga nose u korpama i viču "simit, simit". Naravno, na svakom koraku se nalazi kebab, ali valja probati i "tursku picu", lahmacun. A što je tek dobar sladoled, posebno onaj s ukusom pistaća.

Pariz, Francuska

Jasno, ovaj grad prepun je skupih restorana, ali i hrana koju možete da pronađete okolo takođe je draga nepcu. Jedna od lepših stvari u hladnim danima je da kupite kestene kod uličnog prodavca ili uživate u slasnim palačinkama. Najbolje štandove s hranom pronaći ćete u blizini Monparnasa.

Meksiko Siti, Meksiko

U ovom velegradu - ponuda je ogromna. Takosi, tortilje, meso s roštilja, ovde je sve sveže i ukusno, a ovakva meksička kuhinja i te kako se razlikuje od one na kakvu ste navikli kod nas. U poslednjih nekoliko godina koriste se neke nove metode spremanja hrane, pa su tako i sve popularnije turističko-gastronomske ture “Eat Mexico”.

Marakeš, Maroko

Prvo što osetite u bilo kojem marokanskom gradu jeste miris hrane koji ispunjava čitave ulice, a Marakeš je grad gu kome je taj miris najjači i hrana najukusnija. A na ulicama grada ćete naći apsolutno sve, od tek isceđenih sokova, preko supe od puževa pa sve do ovčjih glava. Naravno, kus–kus, tadžin i harira prodaju se na svakom koraku.

Rim, Italija

Treba li išta više govoriti o italijanskoj kuhinji? Pica na 1001 način, pasta na još više načina, fina peciva i poslastice, a uz sve to, poznata italijanska kafa, koja se u Rimu često pije “s nogu”. Takođe, ovde je u poslepodnevnim satima popularna stvar i aperitivo (platite piće 7-8 evra i imate pristup švedskom stolu), a najbolje se jede u poznatoj četvrti Trastevere.

Sidnej, Australija

Na ulicama Sidneja vidljiv je uticaj azijske i bliskoistočne kuhinje. Ribarnica je jedno od mesta koje morate da posetite ukoliko ste u potrazi za dobrim i ukusnim plodovima mora. Tu možete da dobijete najjednostavnija jela, poput riba i krompirića, ali i hobotnicu spremljenu u ukusnom sosu. Ako niste ljubitelj ribe, na ulicama ćete pronaći razne kineske i vijetnamske specijalitete, a s tim nema greške.

Izvor: punkufer.hr

Objavljeno u Planeta

Konzumiranje sira, putera i pavlake doprinosi zaštiti organizma od srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje naučnog tima sa Univerziteta Bergen u Norveškoj.

Doktor Sajmon Dankel, vodeći naučnik studije, izjavio je za Indepedent da je istraživanje pokazalo da ljudski organizam “odlično reaguje na masti kao glavni izvor energije”.

“Izvor energije u svojoj dijeti možete da zasnujete na ugljenim hidratima ili mastima. Nema neke velike razlike između te dve grupe”, rekao je.

U strogo kontrolisanoj studiji je učestvovalo 40 gojaznih muškaraca koji su podeljeni u dve grupe. Jednoj je određena dijeta sa malo masti i velikom količinom ugljenih hidrata, dok su obroci ispitanika druge grupe sadržali dvostruko više masti od preporučene doze.

Članovi obe grupe jeli su mnogo povrća, a njihov dnevni energetski unos iznosio je 2100 kalorija.

Do završetka testiranja, ispitanici i iz jedne i iz druge grupe su u proseku smršali 12 kilograma, smanjujući na taj način šansu za nastanak nekog srčanog oboljenja ili dijabetesa.

Istraživači ističu da njihova dijeta nije uključivala brzu i industrijski proizvedenu hranu.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Izabrati nešto ukusno s menija u restoranu može biti izazovno, naročito ako vas privlači nekoliko jela. Zadatak bi vam moglo olakšati priznanje vrhunskih kuvara o tome šta oni nikad ne bi naručili u restoranima.

Na listi jela koja ne bi naručili našla se riba ponedeljkom i jaja u sosu holandez, ali i mnoga druga jela.

Jaja sa sosom holandez

Poznati kuvar Entoni Borden tvrdi da je branč obrok u kojem kuvari najčešće serviraju ono što im je ostalo od večere petkom i subotom. Često izbor gostiju su jaja sa sosom, a Borden tvrdi da se sos treba držati na određenoj temperaturi kako bi bio siguran za konzumiranje.

"Bakterije vole holandez", napisao je u svojoj knjizi "Kitchen Confidential".

Ostrige

Ako niste u restoranu koji se ponosi svojim jelima s morskim plodovima, izbegavajte ostrige. Ako nisu dobre, može vam biti jako loše. Zato bi bilo jako dobro da ste sigurni da ih restoran nabavlja od proverenog dobavljača i da su sveže.

Riba ponedeljkom

Većina restorana ribu naručuje u četvrtak, što znači da ako je naručujete u ponedjeljak - stara je pet dana. Kvalitet ribe brzo opada s vremenom pa je poželjno jesti je što svežiju.

"Nikad ne naručujem ribu ponedeljkom, osim ako ne jedem u restoranu s četiri zvezdice za koji znam da ribu nabavlja direktno iz ulova", napisao je Borden.

Bilo koje jelo s piletinom

Ako gledate redovno kuvarske emisije, sigurno ste primetili da kuvari retko stavljaju piletinu u središte svojih obroka. Razlog za to jeste činjenica da je ovo meso teško pripremiti da bude bogato ukusom i sočno. Jela s piletinom često su skupa, iako je piletina jedna od jeftinijih vrsta mesa na tržištu.

Morski plodovi ako niste uz obalu

Ako ste uz obalu, verovatno je da su morski plodovi koje jedete ulovljeni tog jutra. Što ste dalje od obale, vreme transporta je duže, a moguće je i da su do restorana stigli smrznuti. Čim su ulovljeni kvalitet morskih plodova se srozava pa izbegavajte da naručujete morske plodove, osim ako ste sigurni da su ulovljeni tog dana. Borden takođe preporučuje da ne naručujete dagnje jer kuvarima često promaknu one loše pa vam nakon obroka može biti veoma loše.

Dobro pečenu govedinu

Kuvari mrze da pripremaju jako pečenu govedinu, jer znaju da duža termička obrada uništava tako skupi komad mesa i pretvara ga u žilav obrok. Međutim postoji još jedan razlog, a otkrio ga Borden.

"Čuvanje mesa za jače pečenje tradicija je svih kuvara. Naime, oni komadi mesa koji nisu toliko kvalitetni čuvaju se za kasnije, odnosno one mušterije koje ionako više vole ukus uglja", rekao je.

Ne naručujte jela koja nisu na jelovniku

Kuvare i konobare ništa neće toliko naljutiti kao mušterije koje žele previše izmena u originalnom jelu.

"Svaki put kad neko naruči nešto što nije na meniju, svi poludimo. Konobar mora da ide u kuhinju i objašnjava posebne želje gosta, zbog čega se izgubi previše vremena i na kraju niko nije zadovoljan konačnim jelom", napisao je jedan korisnik Redita koji se predstavio kao kuvar.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 03 novembar 2016 00:00

Somborski sir za kafane i bečki dvor

Svetski priznat brend usavršile salašarke iz negdašnje Bačko-bodroške županije. Recept za “bogovski” delikates kriju majke od ćerki, a odaju svekrve snajama kako bi tajna ostala u kući

U TEM Somboru svega ima i svega je bilo, ali nešto najbolje što je ikad postojalo je sir “za dušu i lek”, čiju su proizvodnju usavršile salašarke nekadašnje Bačko-bodroške županije. Somborski sir, sa zaštićenim geografskim poreklom, bio je jedini autohtoni sir s prostora bivše Jugoslavije koji je priznala Svetska mlekarska organizacija. Oni koji su ga probali, danas ga čežnjivo traže, jer se proizvodi u simboličnim količinama, a nekad je služen i u kafanama.


- Najnormalnija stvar u somborskim kafanama pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila je porcija somborskog sira za doručak, užinu i večeru. Uz sir, koji je bio posut slatkom alevom paprikom, servirani su isečena glavica crnog luka i parče hleba, a nuđena je i čaša belog vina ili špricera - svedoči Miroslav Božin, novinar iz Stapara, sela kod Sombora, koje održava tradiciju proizvodnje somborskog sira.

Najstariji pisani trag o prodaji ovog sira potiče iz 1748. godine, kad je zabeleženo da je u Novom Sadu “za jednu kačicu sira naplaćivana pijačarina od tri novca”. Veliku trgovinu somborskim sirom započeo je krajem 19. veka Daša Grujić, koji ga je prodavao širom Austrougarske. Omiljeni sir jeo se i na bečkom dvoru, a tridesetih godina prošlog veka trgovac Žarko Ćirilov ga je plasirao u Pariz.

Posle Drugog svetskog rata, somborski sir je pravio prehrambeni kombinat “Bačka”, a kasnije i mlekara “Somboled”.

- Dolazili smo vozom u Sombor, pa fijakerom do “Bačke”, na uglu Pariske ulice i “Ćelavog trga”. Sir se nalazio u velikoj kačici od desetak kilograma. Sekli su ga dugačkim, oštrim nožem u kriške, pa stavljali na plitki tanjir. Iz njega su izlazili ljubav salašarki koje su ga pravile i prodavale u belim maramama i keceljama na pijaci, čistota podneblja i ukusi ravnice. Bio je to bogovski sir - sećanje je novinara Ljube Vukmanovića iz Novog Sada.

Somborski sir je gotovo dva veka pravljen isključivo od punomasnog ovčijeg mleka, a danas je njegova dominantna osnova kravlje mleko. Osim po božanstvenom ukusu i žućkasto-beloj boji, somborski sir je prepoznatljiv i po tome što trećina “kipi” iz kačice i liči na uskislo testo ili klobuk ogromne pečurke.

- Ministarstvo prosvete je 1920. godine tražilo da 16 učenica izučava somborsko sirarstvo. Gradski senat je odgovorio da to nije moguće, jer ne postoji žena u Somboru koja bi odala porodičnu tajnu pravljenja somborskog sira. Ni majke ćerkama nisu prenosile recept da njihovom udajom ne bi otišao u drugu kuću. Isključivo su tajnu otkrivale svekrve snajama - predočava somborski hroničar Milan Stepanović.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa pljuvačka i enzimi ne stignu da 'podmažu' hranu i razlome je na manje delove pre nego što dospe u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo mnogo vazduha, što može izazvati gasove i nadutost.

Međutim, pre svega, posledica brzog jedenja može biti veliki osećaj neprijatnosti, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca natrag u jednjak.

"Probava počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana ne stigne da se razlomi na sitnije delove i pravilno svari pa učestalo brzo jedenje može uzrokovati refluks. Hranu je pre gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo i od veličine zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta", ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.

Još jedan problem prebrzog jedenja koji može uzrokovati gojenje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, telo signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vreme da prestanemo da jedemo.

Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete da jedete kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osećaju sitima.

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Korisno
sreda, 07 septembar 2016 00:00

Kuhinjsko posuđe opasno po zdravlje?

Poznato je da određene namirnice mogu biti štetne, ali da li ste znali da i kuhinjsko posuđe može biti opasno po zdravlje?

Hrana je dobra samo ako je spremljena u bezbednoj posudi ili tiganju.

Zarad sprečavanja da se materijali koji nisu bezbedni nađu u prodaji, Administracija hrane i lekova iz SAD postavila je stroga pravila koja regulišu nivo hemikalija i metala u kuhinjskom posuđu.

Pravila se odnose na sve, do najsitnijih detalja, pa tako na primer u Odeljku 2 stoji da maksimanlna doza olova u keramičkim šoljama za kafu ne sme da pređe 0,5 miligrama po litru.

Međutim, pravila se odnose samo na proizvodnju materijala za posuđe, ali ne mogu da utiču na greške korisnika.

Naime, i potpuno bezbedan lonac od nerđajućeg čelika može da postane opasan ako se oguli od konstantnog dodira sa metalnim priborom za jelo.

Iz Administracije navode nekoliko vrsta posuđa koje mogu biti najopasnije po zdravlje:

- Aluminijumsko posuđe

- Bakarni lonac

- Plastičan pribor za jelo

- Plastična tabla za sečenje

- Plastične posude za hranu

- Izgrebano posuđe od nerđajućeg čelika

- Teflon.

izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Na vrelim letnjim temperaturama trudimo se da hranu održimo što duže svežom, ali stavljanje ovih namirnica u frižider prema stručnjacima proizvodi suprotan efekat.

Ne samo da neće ostati sveže, već će uticati i na ukus ostale hrane u frižideru.

Ovo su neke od namirnica koje će trajati duže ako se drže na sobnoj temperaturi:

Hleb se neće brzo sušiti ako se drži na suvom mestu, na sobnoj temperaturi.

Beli luk se drži na suvom, provetrenom i tamnom mestu da bi se sprečilo klijanje. U frižideru njegov miris može preći na druge namirnice.
Važi isto što i za crni luk. Držanje belog luka u frižideru neće uticati na dužinu njegovog trajanja.

Ukoliko želite da sprečite da brzo sazri, avokado je najbolje držati u otvorenoj papirnoj kesi. U suprotnom, samo ga ostavite u posudi za voće pored banana.

Što je hladniji, to će pre da izgubi svoj prirodan ukus. Zato je paradajz najukusniji ako se drži na sobnoj temperaturi.

Jedina namirnica kojoj neće isteći rok trajanja, tako da med može stajati dugo i u ostavi za hranu.

Kao i ostalo voće, dinje će pre serviranja biti svežije ako pre toga nisu bile u frižideru.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Potrošačka korpa sa pet osnovnih životnih namirnica, poskupela je za oko 750 dinara od početka godine.

Najviše je u ovoj godini poskupelo ulje za 22 dinara, dok su ostale osnovne životne namirnice beležile skok od 7 do 18 dinara. Ako bi se ove namirnice kupovale u normalnim količinama mesečno je četvoročlanoj porodici potrebno 5.850 dinara, što je za 750 dinara više nego što se na ulje, jogurt, šećer, brašno i mleko trošilo početkom godine.

Stručnjaci poručuju da razloga za takvo poskupljenje nema i da trgovci koriste položaj na tržištu da sa potrošačima igraju igru mačke i miša.

Za odluku da višom cenom napadaš proizvode koji se najviše troše nije potrebna nikakva mudrost, a preko potrebne mudrosti za odgovor na pitanje kako uštedeti na kupovini osnovnih životnih namirnica, nema. 

Ko je kriv za takav račun? Kažu - provereni trgovinski trik - poskupljenje od dinar, dva ili tri i to u dobro odmerenim vremenskim razmacima, tiho da niko ne primeti. 

“Nema nikakvog razloga da nešto poskupljuje, jedini osnov što trgovci imaju finansijske gubitke i sav svoj nedostatak zbog smanjenog prometa nadomestuju poskupljenjem osnovnih životnih namirnica na tzv. neprimetan način. Svaki mesec 5 do 10 dinara nešto, vi ne registrujete , a dobici ogromni”, kaže Goran Papović iu Udruženja za zaštitu potrošača. 

Većina trgovinskih lanaca bi na ove tvrdnje odgovorila - nije do nas, cenovnik diktiraju proizvođači. Proizvođači uzvraćaju da cene idu gore samo kada poskupi nabavka ili skoče troškovi proizvodnje i podvlače - to se u ovoj godini nije desilo. Analitičari smatraju i da je poskupljenje inspirisano i često ponavljanom porukom da je skočila kupovna moć zaposlenih građana.

“Ovo je igra između mačke i miša između trgovaca i potrošača gde trgovci ispituju mogućnost.. Glavni krivac su trgovci ne proizvođači apsolutno na njih stavljam akcenat”, kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar 

Tačno je da se na akcijama šećer može kupiti za 69 dinara, a ulje i za 110, ali i to je za neke zloupotreba marketinga. Na potpuno liberalizovanom tržištu, gde konkurencija i te kako pritiska, potrošaču kao jedino sredstvo u borbi protiv viskokih cena preostaje uzdržavanje od kupovine, tj. nedovoljno slatki kolači, testo koje ne diše i nemastan omlet.

Izvor: b92

Objavljeno u Somborske vesti

Genski modifikovani organizmi (GMO) nisu ništa štetniji za ljudsko zdravlje od konvencionalnih, međutim, neki oblici njihovog uzgoja mogu da uzrokuju razvoj otpornosti na pesticide i herbicide kod insekata i korova što postaje veliki problem u poljoprivredi, glavni su akcenti velike studije koju je u utorak objavila američka Nacionalna akademija nauke, inženjerstva i medicine (NASEM).

Na opsežnom istraživanju, kojem je cilj bio da ponudi neke jasnije odgovore na brojne kontroverze oko GMO-a, među ostalim i kako ih regulisati i da li ih posebno označavati, dve godine radio je panel od 20 vrhunskih američkih stručnjaka. 

"Mi smo naš posao shvatili vrlo ozbiljno jer znamo koliko je to osetljivo pitanje", rekao je u utorak čelnik panela Fred Gold, profesor entomologije (nauke o insektima) na Univerzitetu Severna Karolina. 

Izveštaj sadrži mnoge zanimljive nalaze koji odgovaraju na brojna važna pitanja o GMO-proizvodima: 

Jesu li oni sigurni za ljudsko zdravlje? 

Uzrokuju li rezistenciju insekata ili korova na pesticide i herbicide? 

Jesu li povećali prinose poljoprivrednika? 

Kako regulisati savremene GMO koji se stvaraju novim, naprednijim tehnikama koje ne odgovaraju postojećim tehničkim definicijama genske modifikacije? 

Šta je otkriveno? 

U svojoj studiji američki je panel analizirao rezultate stotina naučnih radova i došao do sledećeg opšteg zaključka: 

Imamo dovoljno uverljivih dokaza da hrana koja se dobija od GMO-a nije naštetila životinjama, a epidemiološki podaci ne pokazuju porast u prevalenciji raka ili drugih zdravstvenih problema koji bi bili rezultat ulaska ovih sojeva u ljudsku hranu. 

Usevi koji su otporni na insekte zahvaljujući toksinu čije stvaranje podstiče gen iz bakterije Bacillus thuringiensis (Bt) uglavnom omogućava poljoprivrednicima da koriste manje pesticida. Uzgajivači mogu izbeći rizik razvoja otpornosti kod insekata korišćenjem useva s dovoljno visokim nivoima toksina i sadnjom drugih vrsta useva u blizini. 

Usevi dizajnirani za otpornost na herbicid glifosat mogu postati veoma zavisni od te hemikalije i podstaći razvoj rezistentnog korova, što predstavlja veliki problem u poljoprivredi. Panel zato poziva na sprovođenje dodatnih istraživanja strategija koje bi mogle da odlože razvoj rezistencije. 

U ovom kontekstu treba imati na umu da je problem rezistencije na herbicide zabeležen i u konvencionalnoj poljoprivredi, na primer u uzgoju žita s mišjim repkom. Mišji repak postaje vrlo brzo tolerantan na herbicide, pa je jako važno menjati ključni aktivni sastojak herbicida i rotirati useve kako bi se onemogućio razvoj njegove otpornosti. Problem se takođe rešava korišćenjem kombinacija više različitih herbicida. 

Za svakoga po nešto 

Studiju su kao vrlo transparentnu i objektivnu u SAD pozdravili pripadnici oba tabora – i pobornici i protivnici GMO-a. 

Komentarišući nalaze američki ministar poljoprivrede Tom Vilsak juče je rekao da je izveštaj "još jedan doprinos dugoj listi istraživanja koja su pokazala da je genetski modifikovana hrana sigurna". 

Zato je pozvao Američki kongres da preduzme potrebne aktivnosti kako bi se zaustavilo širenje konfuzije: 

"Američka agencija za hranu i lekove spremna je zajedno s Kongresom da radi na nacionalnom sistemu koji bi kupcima pružio informacije o hrani koju kupuju bez povećavanja troškova ili slanja pogrešnih poruka o sigurnosti hrane koja im se nudi." 

Jedan od rezultata studije, posebno interesantan protivnicima GMO-a, bio je onaj koji je pokazao da sprovedena istraživanja nisu bez sumnje dokazala da je korišćenje GMO-a znatnije povećalo prinose poljoprivrednika. 

Međutim, stručnjaci za biotehnologiju smatraju da do sada nije sprovedeno dovoljno studija kojima bi to bila ključna tema da bi se mogli izvesti neki konačni zaključci. 

Stiv Mus, profesor genomike kukuruza na Univerzitetu Ilinois, kaže da će "biti neophodno sprovesti podrobnija istraživanja koja će verojatno pokazati da su modifikovani usevi sprečili dostizanje plafona u prinosima usjeva". Za sprovođenje takvih studija naučmnicima će trebati veća saradnja proizvođača semena kao što su na primer Monsanto ili Singenta. 

Sumnje oko označavanja, regulacije... 

Rezultati studije dolaze u vreme kada se u SAD i Europi, ali i u brojnim drugim krajevima sveta, sve žustrije raspravlja o pitanju treba li se hrana koja sadrži GMO obavezno označavati. 

Pristalice označavanja smatraju da kupci treba da imaju pravo da znaju šta kupuju ne samo radi mogućih zdravstvenih dilema već i zbog toga što njihov izbor može da uključuje ceo niz etičkih i ekoloških pitanja i individualnih stavova. 

Protivnici ističu da je besmisleno označavati i poskupljivati jednu vrstu tehnologije jer problem nije u njoj nego eventualno može biti, kao i u konvencionalnom uzgoju, u konkretnom proizvodu. 

Nove tehnike traže nova pravila 

Diskusiju o regulaciji dodatno komplikuje činjenica da se tehnologija genetskog modifikovanja od svojih početaka u 1980-im godinama toliko razvila da danas više ne treba bakterije kao prenosnike gena iz jednog organizma u drugi (bakterije su se obično koristile kao najpogodniji prenosnici jer najlakše menjaju gene biljaka). Naime, novom tehnikom poznatom kao CRISPR-Cass9 danas je moguće precizno isključiti ili izmeniti dijelove DNK na takav način da u njih ne dospe nikakav genetski materijal drugih organizama; njome se DNK može preinačiti tako da se praktično ni po čemu ne razlikuje od DNK konvencionalnih sojeva. Naprotiv, te izmene danas mogu biti preciznije i bezopasnije od onih koje nastaju u prirodnim mutacijama ili u mutacijama dobijenim dirigovanom laboratorijskom mutagenezom zračenjem i hemikalijama koja se koristi u konvencionalnom stvaranju novih sojeva. 

Stručnjaci zbog toga ističu da nove tehnologije trebaju nova pravila. Na tom tragu je, među ostalim, odluka Američkog ministarstva poljoprivrede koje je u aprilu odobrilo da se dva GMO-a dobijena CRISPR-om (šampinjon koji ne tamni nakon branja i voštani kukuruz s visokim prinosom) izuzmu od uobičajenih regulacija propisanih za GMO. Razlog toga je činjenica da ti usevi ne sadrže nikakve unete gene. Na primer, šampinjoni koji ne tamne dobijeni su tako što im je CRISPR-om isključen gen za proizvodnju enzima koji uzrokuje stvaranje smeđe boje. 

Neki kritičari ove odluke smatraju da bi svaka modifikacija gena trebalo da se reguliše prema pravilima za GMO jer i najmanja promena DNK može imati neočekivane posledice. Međutim biotehnolozi ističu da je to skupo, a besmisleno, jer svaki soj s novim svojstvima ima neke drugačije gene bio on dobijen prirodnim mutacijama, ljudskim odabirom, konvencionalnom tehnologijom ili biotehnologijom. Drugim rečima, za sve nove proizvode trebalo bi da važe ista pravila, nezavisno oa tehnologije.

Izvor. Tportal

Objavljeno u Planeta
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top