Svetski ekonomski rast će ove godine po deveti put zaredom biti 3,5 procenata ili viši, što se nije dogodilo još od šezdesetih godina prošlog veka, pokazuje analiza Unikredit grupe, pripremljena za godišnju konferenciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je nedavno održana u Jordanu.

 

U 2018. očekuje se da globalni rast bude skoro četiri odsto, između ostalog podstaknut i rastom američke ekonomije, koji neprekinut traje najduže u istoriji te zemlje, čak duže nego 30-ih i 60-ih godina prošlog veka.

– Evrozona raste brže nego što je očekivano i to u svim zemljama članicama. Najveći deo rasta vuku Nemačka i Francuska, ali rastu čak i Grčka, Italija, Španija i Portugal – istakao je Mateo Feraci, zadužen za strategiju Unikredita u Jugoistočnoj Evropi.

Prema njegovim rečima, i zemlje centralne i istočne Evrope beleže najviši rast još od globalne krize 2008. godine, pošto su u 2017. imale skok BDP-a od 3,7 odsto, „a ekonomska ekspanzija nije bila tako široko rasprostranjena još od osamdesetih“.

Unikredit banka procenjuje da će Srbija 2018. i 2019. godine ostvariti prosečan godišnji privredni rast od 3,1 odsto, nakon što je prošle godine podbacila sa rastom od samo 1,9 procenata. Procene ove banke su slične očekivanjima Svetske banke, dok MMF i Vlada Srbije veruju u rast od bar 3,5 procenata. Unikredit za Hrvatsku projektuje rast od 2,8 odsto u ove dve godine, za BiH 3,3 odsto, Rumuniju i Mađarsku po četiri procenta, dok će Bugarska imati prosečan rast od 4,3 odsto.

Ove godine rast u regionu centralne i istočne Evrope uglavnom će biti vođen domaćom tražnjom, odnosno potrošnjom stanovništva i privrede. Zanimljivo je da osim Slovenije i Slovačke, nijedna od 11 zemalja regiona nije uspela da postane neto izvoznik. U Rusiji, koja je pod sankcijama, to je najočiglednije, pošto će nemogućnost izvoza u mnoge razvijene zemlje uticati na smanjenje privrednog rasta te države sa približno 2,5 procenata u 2018. Rusija će tako prema projekcijama Unikredita u ovoj i narednoj godini imati prosečan privredni rast od samo 1,3 odsto, što je nešto niže od rezultata iz 2017. godine.

U Srbiji će činjenica da više uvozimo nego što izvozimo imati negativan doprinos BDP-u od nešto manje od jedan odsto, dok će fiksne investicije i privatna potrošnja najviše pomoći da ostvarimo pomenuti projektovani rast od 3,1 odsto u proseku.

U Unikreditu očekuju da banke u regionu nastave da smanjuju količinu nenaplativih kredita, tako da bi u Srbiji u 2019. učešće ovih kredita trebalo da padne na 8,1 odsto, sa 22 odsto, koliko je bilo 2015. godine, kada je Srbija bila neslavni rekorder u regionu po ovoj statistici.

Inače, jedan od osnovnih trendova u bankarstvu danas je digitalizacija, koja i štedi novac bankama i olakšava građanima korišćenje njihovih usluga. Srbija je sa skoro 70 odsto građana koji koriste internet i oko 1,3 mobilna telefona po glavi stanovnika dobro pozicionirana za rast u digitalizaciji. Podaci Unikredita pokazuju da u regionu od Srbije internet nešto više koriste Slovenci, Hrvati, Česi, Mađari, Slovaci, Poljaci i Rusi, dok mobilne telefone više koriste samo Poljaci i Rusi.

Prema rečima Andree Dijamantija, zaduženog za korporativno i investiciono bankarstvo u centralnoj i istočnoj Evropi u Unikreditu, ovaj region i dalje delimično zaostaje za zapadnom Evropom po korišćenju interneta među stanovništvom, dok se po korišćenju mobilnih telefona izjednačio još pre devet godina. Podaci pokazuju da je internet bankarstvo u Evropi u snažnom zaletu, pa je tako u Srbiji prošle godine ovu vrstu usluga koristilo više od 20 odsto bankarskih klijenata, što je duplo više nego 2010. Međutim, uprkos ovakvom rastu, Srbija ostaje pri začelju Evrope po ovom kriterijumu, pošto samo Rumuni i Bugari manje koriste internet bankarstvo od nas. Primera radi, u Holandiji, koja predvodi ovaj trend, više od 90 odsto pojedinaca koristi bankarske usluge preko interneta, dok je prosek EU oko 60 odsto.

– Zemlje CIE regiona predstavljaju idealno okruženje za dalji napredak digitalnog bankarstva – rekao je Dijamanti. Kako je naveo, digitalne bankarske operacije se u ovom regionu trenutno brzo razvijaju, uz zemlje poput Češke, Turske i Srbije, koje su od 2010. duplirale broj pojedinaca koji koriste internet bankarstvo.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čehoslovak grupa”, koja je preuzela kruševački “14. oktobar”, do sada je potpisala ugovore sa 206 radnika.

Kompanija je dobila sve potrebne licence Ministarstva odbrane i u naredna dva meseca će krenuti dalja proizvodnja, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

Kako je rekla, važno je da “14. oktobar” što pre stane na noge i da što pre krene prizvodnja, jer važna za naš BDP.

"“Pratimo to, kao što pratimo i, na primer, privatizaciju Galenike, da vidimo da li investitori koji su kupili kompanije, stvarno ispunjavaju sve ono što je bilo dogovoreno i obećano u procesu privatizacije, da ne bi imali procese kao što je bio Magnohrom, da neki privatni partner u stvari potpuno uništi kompaniju”", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara u Kruševcu.

Podsetila je da je “Čehoslovak grupa” preuzela “14. oktobar” i otvorila novi pogon u oktobru, kada je u Kruševcu obeleženo i 100 dana rade vlade koju vodi.

Dodala je da je od “14. oktobra”, kao i od kraljevačkog “Magnohroma”, ostalo malo, ali je važno da se oni revitalizuju, da se ljudi ponovo zaposle i da se pokrene proizvodnja u tim preduzećima.

“"U '14. oktobru to ide dosta dobro. Ostajemo kao vlada na raspolaganju da to ide što je brze moguće i da vidimo 2018. i 2019. godine i rezultate u odnosu na BDP”", rekla je Brnabić.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srbija će od 22. aprila ponovo moći bez carina da izvozi u SAD oko 5.000 proizvoda i taj povlašćeni status važiće do kraja 2020. godine, saopštila je Privredna komora Srbije, saopštila je Uprava carina Srbije.

Svi privredni subjekti koji izvoze ili se pripremaju za izvoz robe i usluga na tržište SAD su obavešteni da je obnovljeno važenje Opšte sheme preferencijala (Generalized System of Preferences), takozvanog GSP sistema, koji ponovo stupa na snagu 22. aprila 2018. godine.

Prethodni Generalni sistem preferencijala (GSP), koji je američki Kongres odobrio Srbiji, istekao je 31. decembra 2017. godine, pa su kompanije iz Srbije morale da plaćaju carinu i na robu koja je ranije bila na režimu bescarinskog uvoza u SAD.

Nova odluka Kongresa, kojom se Srbiji obnavlja status povlašćene nacije u trgovini, omogućava retroaktivnost, tako da će carinska služba SAD (US Customs Service and Border Protection) vratiti srpskim izvoznicima carine koje su platili tokom prekida GSP tretmana između 1. januara i 22. aprila 2018. godine.

Preferencijalna trgovina podrazumeva da Srbija, pored 122 zemlje, može u SAD da izvozi svoje proizvode bez carina ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na više od 4.900 proizvoda.

Bescarinski izvoz u SAD primenjuje se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, kao i na određene tekstilne proizvode. To praktično znači da roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, odnosno da mora da bude u potpunosti dobijena ili proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti, kao i da bude direktno isporučena iz Srbije, naveo je načelnik Odeljenja za poreklo robe Uprave carina Vladimir Filipović.

Srbija kao zemlja korisnica preferencijala u okviru GSP SAD spada u grupu zemalja u razvoju (oznaka A).

Uprava carina Srbije nema direktnih dodirnih tačaka sa postupkom bescarinskog izvoza u SAD, niti izdaje potvrde i uverenja neophodna za taj postupak, ali ukazuje na značajne mogućnosti koje nudi ovaj status.

U američkom uvozu 2017. godine, vrednom nekoliko hiljada milijardi dolara, srpska roba učestvovala sa svega 258 milona dolara što ukazuje da privrednici iz Srbije do sada nisu dovoljno koristili pogodnosti trgovinskih olakšica sa SAD, i da sada treba da pokuša da iskoristi prednosti reaktiviranog sistema preferencijala, naglasio je načelnik Odeljenja za poreklo robe Uprave carina Vladimir Filipović.

privreda Srbije mogla bi da izvozi neuporedivo više kvalitetnijih proizvoda nego što to čini danas, sa posebnim akcentom na poljoprivredno-prehrambene proizvode kao što su: voće i povrće, prerađevine od voća i povrća, proizvode konditorske industrije, proizvode drvno prerađivačke industrije i druge.

Uslov za uspešan izvoz u SAD je i da srpski izvoznici obezbede stabilne veće količine proizvoda, rokove isporuke, dizajn i standard prilagođen zahtevima američkog tržišta.

Sve informacije o Opštoj shemi preferencija nalaze se u GSP Guidebook, a zainteresovani preduzetnici dodatno mogu da se raspitaju o uslovima poslovanja na američkom tržištu u Centru za bilateralne odnose Privredne komore Srbije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U poslednjih 12 meseci srpski dinar je ojačao prema evru 4,7 odsto, a u odnosu na američki dolar celih 20 odsto što je plasiralo dinar na poziciju druge valute u svetu po rastu vrednosti u odnosu na dolar u poslednjih godinu dana, preneo je Blumberg.

Povodom ove vesti oglasila se i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavom za televiziju da je to „priznanje s obzirom da sam 2012. kada sam došla u Narodnu banku zatekla dinar kao četvrtu najgoru valutu u konkurenciji 178 zemalja“. Inače, u tom trenutku, 6. avgusta 2012. godine jedan evro vredeo je 118,5676 dinara.

U pomenutom tekstu Blumberga radi se pre svega o tome da srpske obveznice i to dinarske trenutno daju najveći prinos od svih rastućih ekonomija. Kako se navodi, Srbija je jedna od retkih zemalja u istočnoj Evropi koja uopšte daje pozitivan realni prinos na državne hartije od vrednosti. Razlog tome je ne samo to što su kamatne stope na obveznice pozitivne, već i to što investitori zarađuju i na kursnim razlikama.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je visok prinos odlična stvar za investitore, ali ne i za onoga koji plaća kamatu.

„Da je prinos manji bilo bi bolje za Srbiju. Investitori u državne obveznice unose evre za koje kupuju dinare kojima kupuju obveznice. Posle pored kamate zarađuju i na tome što dobiju više evra za dinare kada izlaze iz obveznica. Pohvale jačanja kursa dinara su površne, ne ulaze u uzroke niti u posledice toga po ekonomiju. Takođe, govori se o nekakvoj stabilnosti dinara, a u stvari imamo situaciju da je dinar jedna od valuta koja najviše jača prema evru i posebno dolaru tako da to nije stabilno“, objašnjava on.

Uzroci jačanja dinara u odnosu na evro prema njegovim rečima su zajednički za skoro sve zemlje centralne i Istočne Evrope, a to je velika ponuda evra od strane Evropske centralne banke, tako da sve valute u regionu osim rumunskog leja dobijaju na vrednosti. Drugi razlog je što je istovremeno sa velikom ponudom evra, Srbija u prošloj godini ostvarila fiskalni suficit, što faktički znači povlačenje dinara iz opticaja.

„Pravi fundamentalni razlozi za jačanje valute bi bili recimo veći rast produktivnosti u Srbiji nego u evrozoni ili trgovinski suficit u razmeni, ali nijedno od toga nije slučaj“, ocenjuje on.

Istovremeno aprecijacija (jačanje) dinara ostavlja i posledice po ekonomiju. Arsić napominje da se time podstiče rast uvoza, dok se destimuliše izvoz.

„U 2017. godini imali smo ubrzanje rasta uvoza. Delom je to posledica poskupljenja energenata i lošije poljoprivredne godine, ali delom se odnosi i na jačanje dinara jer imamo rast uvoza i potrošnih dobara. Dugoročno to može destimulisati naš izvoz. Istina je da to ne pogađa strane firme koje izvoze iz Srbije, ali mi imamo i na hiljade malih i srednjih preduzeća koje posluju sa malim maržama i na ivici rentabilnosti i jačanje dinara ih čini manje konkurentnim. S druge strane uvozna roba je sve isplativija što utiče na usporavanje domaće proizvodnje, pa i zaposlenosti“, kaže on.

Za bankare jači dinar je lepa vest. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka ističe da je dinar u dužem periodu stabilan što je posledica politike NBS poslednjih 10, a posebno u poslednjih pet godina.

„Svi investitori koji hoće da rade regularno i da planiraju poslovanje očekuju stabilnost i cena i kursa. Takođe svi koji imaju kredite indeksirane u stranoj valuti sada trljaju ruke. U režimu deviznog kursa kakav vodimo moguć je i rast i pad, a tržišni uslovi su sada takvi da je ponuda veća od tražnje i da kurs evra pada. Koliko će ovo da traje teško je predvideti“, rekao je Dugalić uz komentar da su visoke stope prinosa na obveznice verovatno i jedan od razloga zašto je velika ponuda deviza koji se menjaju za dinare nakon što je NBS spustila referentnu kamatnu stopu na 3,25 odsto pre nekoliko dana.

Narodna banka Srbije je tokom 2017. godine bila neto kupac evra na deviznom međudeviznom tržištu u iznosu od 725 miliona evra. Međutim, u četvrtom tromesečju 2017. je prodala 285 miliona evra i istovremeno kupila 245 miliona evra. Zatim je u januaru prodala 180 miliona evra, da bi u februaru kupila isto toliko evra na tržištu.

Inače najveći pritisak na kurs je tokom prošle godine dolazio od priliva stranih direktnih investicija koje su u bruto iznosu dostigle 2,55 milijardi evra, što je svakako pozitivno. Takođe, tokom prošle godine imali smo neto odliv po osnovu portfolio investicija u vrednosti 827 miliona evra, a najviše zato što je 570 miliona evra isplaćeno nerezidentima na ime dospelih evroobveznica.

Uprava za javni dug je u martu emitovala petogodišnje i desetogodišnje dinarske državne obveznice. Desetogodišnje hartije prodate su sa godišnjom kamatnom stopom od 5,875 odsto (i prinosom od 5,2 odsto), dok su petogodišnje obveznice prodate.

Privlačenje špekulativnog kapitala

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner NBS napominje da jak dinar kratkoročno svima odgovara i NBS zbog obaranja inflacije i državi zbog boljih pokazatelja zaduženosti prema BDP-u.

„Kratkoročne koristi ne mogu opravdati štetu koja time nastaje. Slanje ovakvih poruka u svet i visoki prinosi na državne hartije privlače kratkoročni špekulativni kapital, a on dodatno jača dinar. Tako se pravi mehur, kao što smo imali 2007. i 2008. koji se izduvao 2010. godine kada je kratkom roku evro skočio sa 78 na 107 dinara“, podseća Šoškić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 24 januar 2018 00:00

Nastavlja se borba protiv sive ekonomije

Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojen je zaključak da se nagradna igra sa fiskalnim računa i slipovima „Uzmi račun i pobedi“ organizuje i ove godine.

Borba protiv sive ekonomije jedan je ekonomskih prioriteta Vlade, a organizacija nagradne igre je jedna od važnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Imajući u vidu veliki uspeh prvog kruga u kojem je prema istraživanju NALED-a učestvovalo gotovo 40% građana i poslato više od 85 miliona računa, Vlada je na današnjoj sednici usvojila zaključak o organizovanju novog ciklusa nagradne igre jer je ocenjeno da je rekordni odziv značajno doprineo jačanju poreske kulture građana i privrede i izgradnji svesti o važnosti plaćanja poreza i odgovornog poslovanja za dobrobit celog društva.

Priređivač novog ciklusa biće Vlada Srbije u saradnji sa NALED-om i privredom okupljenom u Savezu za fer konkurenciju.

Nagradni fond „Uzmi račun i pobedi 2018“ biće značajno vredniji nego prošle godine i sastojaće se od većeg broja automobila i stanova koji će biti dodeljeni učesnicima u nagradnoj igri, tokom javnog izvlačenja.

Pored jačanja svesti građana o gubicima koje svi građani Srbije trpe usled sive ekonomije, prvi ciklus imao je i značajne fiskalne efekte. Tokom tri meseca nagradne igre, evidencija prometa preko fiskalnih kasa povećana je za čak 33% kod malih obveznika kod kojih je siva ekonomija najzastupljenija, a poreski inspektori registrovali su za četvrtinu manje prekršaja u izdavanju fiskalnih računa. U istom periodu zabeležen je rast bezgotovinskih transakcija za 18,5%.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 20 januar 2018 00:00

Za smanjenje poreza u 2018. kasno

Prostor za smanjenje poreza u ovoj godini iskorišćen prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Dobra praksa nalaže da se promene u poreskim stopama obično pripremaju tokom godine i uvode za narednu godinu.

 

Povećanjem plata i penzija iskorišten je prostor za eventualno smanjenje poreza u 2018. mada je moguće da se boljom realizacijom budžeta od planirane može pojaviti određeni prostor - kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića da postoji mogućnost da se porezi smanje tokom 2018, a da "sigurno razmatramo mogućnost za narednu godinu".

Altiparmakov podseća da je država povećanjem neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara i najavom o oslobađanju poreza i doprinosa početnika u poslu u ovoj godini izdvojila oko 10 milijardi dinara.

"Smanjenje velikih poreza nije lako ni jednostavno i zato se obično priprema u toku godine i uvodi od naredne godine. Tu je i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarada koje je lako izvesti, ali to uglavnom pogađa budžete lokalnih samouprava", objašnjava Altiparmakov. Inače prema proceni Fiskalnog saveta povećanje neoporezivog dela zarade na 15.000 dinara smanjiće prihode lokalnih budžeta za oko pet milijardi dinara s obzirom da 70 odsto poreza na zarade ide u kase lokalnih samouprava.

Inače Fiskalni savet je u septembru prošle godine napravio analizu po kojoj bi država ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 na 62 odsto. Ukoliko bi pak izdvojila 25 milijardi za podršku privredi na ovaj način namet na neto platu bi se mogao smanjiti na 60,5 odsto. Ova projekcija važila je za slučaj manjeg rasta plata u javnom sektoru od onog što je država sprovela budžetom za 2018. godinu. S obzirom na povećanje plata u javnom sektoru za pet do 10 odsto ovaj prostor je iskorišćen, što je posredno potvrdio i ministar Vujović u izjavi Danasu u Beču na dodeli Juromani nagrada rečima "mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili".

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković podseća da je povećanje neoporezivog dela plate kompenzacija za pristanak poslodavaca na povećanje minimalne zarade.

"I ranije vlade su obećavale smanjenje nameta na rad, neke čak i na 50 odsto plate. Raduje nas što je ministar Vujović to najavio, a i što je potvrdio ono što govorimo da smanjenje poreza ne bi obavezno dovelo do smanjenje prihoda u budžetu. Mi smo dobili obećanje i da će biti usvojen zakon o naknadama kojim bi se uredili parafiskalni nameti", kaže Atanacković dodajući da je privredniku svejedno koji deo države će ga oglobiti, da li republika, opština ili neka agencija.

On objašnjava da je smanjenje poreza za opšte dobro jer samo iz rasta profita može doći rast domaćih investicija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Očekujem rast od tri, tri ipo odsto, a možda i više, izneo je danas optimistične procene o smeru kretanja srpske ekonomije ministar finansija Dušan Vujović na godišnjoj Konferenciji o finansijama i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi - Juromani u Beču.

 

Kako je rekao za srpske medije, “očekujemo natprosečno oživljavanje proizvodnje u poljoprivredi i oporavak proizvodnje uglja i energije”. To su, kako je ocenio, ciklični faktori “koji su prošle godine bili protiv nas, a ove će doprineti rastu BDP-a”.

- Na malo duži rok, glavni faktor rasta će biti naša sposobnost da završimo institucionalne reforme, da privučemo velike investitore i da završimo čišćenje finansijskog sektora. Uz to, mnoge zemlje se okreću digitalnoj ekonomiji što nudi mnogo načina da se poveća produktivnost. Mi sada smanjujemo nezaposlenost, u narednom periodu akcenat treba da bude na povećanju produktivnosti - ocenio je ministar.

Činjenicu da je Srbija u 2017. imala rast od samo 1,9 odsto, znatno ispod proseka regiona, Vujović između ostalog, pripisuje i tome što je Srbija reforme počela kasnije i što za razliku od ostalih zemalja regiona, ona i dalje “rešava probleme disfunkcionalnih preduzeća”.

- Kad se to završimo, onda ćemo imati čistu situaciju. Ali, važnije je da se okrenemo tome kako će izgledati srpska privreda za pet, 10 ili 20 godina. Učešće visokovrednih usluga kod nas je izuzetno potcenjeno. Treba nam modernizacija poljoprivrede i rast visokovrednih industrija. Zemlje koje najbrže rastu, poput baltičkih zemalja, to uglavnom zasnivaju na IT sektoru, a Srbija ima dobre pretpostavke za to - optimistično zaključuje Vujović.

Oprost duga rešenje za gubitaše
Prema Vujovićevim rečima, Srbija je došla do kraja procesa u kojem rešava problem preduzeća u restrukturiranju.

- Već dve godine smo u fazi u kojoj ta preduzeća nastavljaju restrukturiranje, ne zato što ih država štiti, već zato što ih poverioci i banke štite, jer traže racionalno rešenje. Mi pokušavamo da nađemo formulu da im ponudimo dovoljno nisku cenu energenata i osnovnih imputa, a da nađemo i njihovo mesto na tržištu. To se može uraditi ili preko strateških partnera ili restrukturiranjem u kojem svi pristanu da im oproste deo dugova da bi preduzeće imalo novi početak, kao što je primer Galenike. Očekujem da ćemo ovaj proces privesti kraju tokom 2018. godine - kaže Vujović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jedan broj državnih kompanija, među kojima i neka koja gomilaju gubtke za srpski budžet, u redu su za privatizaciju. Za 2018. najavljen je tender za RTB Bor, a moguće je očekivati i rešenje za Poljoprivrednii kombinat Beograd.

Kamen o vratu srpskih finansija, RTB Bor, u toku ove godine, prema najavama iz Vlade možda konačno bude privatizovan. Novi tender za privatizaciju, raspisuje se u martu. Kako i ovaj tender, kao nekoliko neuspešnih do sada, ne bi propao, mora postojati jasna strategija, smatra savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

“Što se tiče RTB-a Bor, cena se popravila i sada bi bilo kupaca za Bor. Ali postavlja se pitanje kako ići, da li odvojiti rudarstvo i Bor ili ići u nekoj koncepciji sa rudarstvom i Borom? Trebalo bi koncesuju davanja na rudnik uskladiti sa privatizacijom RTB-a Bor”, smatra Kovačević.

Sa nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje na spisku se nalazi i Poljoprivredni kombinat Beograd, za koji je poslednji tender objavljen u februaru prošle godine.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a, 2016. je propao jer na otvaranju ponuda nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

U 2017. ponovo je raspisan tender, na koji se navodno javilo osam firmi, ali do sada ništa nje urađeno

A od ministra poljoprivrede nedavno smo saznali da odluka o strategiji privatizacije i o tome da li će država zadržati kontrolu nad PKB-om, još nije poznata. Kao što nije poznato da li država za investicije ima para, podseća ekonomista Ljubodrag Savić.

“Preuzeti PKB bez prerađivačke industrije je nešto što ne može nikome doneti profit. Neko ko bi preuzeo PKB u ovakvom stanju mogao bi samo da razmišlja o vrednosti zemlje”, ističe Savić.

U memorandumu potpisanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, posle osme revizije, Srbija se izjasnila će pronaći partnere za strateški važne kompanije.

Prva dva pokušaja privatizacije RTB-a propala su jer kompanije koje su kupile RTB Bor nisu uplatile predviđeni novac, a za treći pokušaj prodaje RTB-a se niko nije ni prijavio. Nakon toga država je ušla u RTB Bor i otpisala dugove teške 900 miliona evra. 2016. najavljen je i profesionalni menadžment, ali ni to se nije dogodilo.

Međutim, Savić smatra da najveće šanse za privatizaciju ima RTB Bor, na koji su Kinezi već bacili oko.

“Sve je moguće. Najbrže će, nadam se da se se nađe rešenje za RTB Bor. Mislim da Kinezi imaju potrebu, imaju mogućnosti i resurse. Vlada to hoće da reši sa Kinezima, ali i on verovatno kao stari trgovci čekaju još neke pogonosti od Vlade. Ajde da se nadamo da će do kraja godine jedan od tih problema koji se zove RTB Bor biti uspešno rešen”, kaže Savić.

Pored ovih privatizacija, koje su najavljene, moguće je očekivati da se pronađe rešenje i za kompanije koje su u petrohemisjkom poslu, a veliki su teret za budžet.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 06 decembar 2017 00:00

Ukidanje sedam taksi

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije saopštilo je danas da je Predlogom izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama predviđeno ukidanje sedam taksi u oblasti građevinarstva, što će doneti uštede od šest odsto vrednosti objekta.

Izmene tog zakona, koje je usvojila Vlada Srbije na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, upućene su Skupštini Srbije na usvajanje.

Najznačajnija promena je da se taksa za izdavanje upotrebne dozvole više neće tretirati kao parafiskalni namet, što će doprineti i da se smanji broj objekata koji se sada koriste bez upotrebne dozvole.

Ta taksa, prema predlogu Ministarstva, plaćaće se u zavisnosti od vremena potrebnog za obradu prosečnog zahteva, a ne u fiksnom iznosu od 0,2 odsto na predračunsku vrednost objekta.

Na primer, taksa za stovarište, koje posmatra i Duing biznis izveštaj Svetske banke, umesto dosadašnjih 56.000 dinara, iznosiće između 1.800 i 18.000 dinara, u zavisnosti od kompleksnosti objekta.

Značajnu uštedu predstavlja i ukidanje takse u iznosu od 31.960 dinara na rešenje kojim se utvrđuje da li je idejni projekat usklađen sa izvodom iz urbanističkog plana, odnosno daje sanitarna saglasnost na idejni projekat.

Predloženo je i ukidanje takse za rešenja kojim se odobrava izgradnja objekta na području graničnog prelaza i u graničnom pojasu, takse za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta, kao i za rešenje kojim se odobrava izgradnja telekomunikacionih objekata, navodi se u saopštenju.

Neće se plaćati ni odobrenje za upotrebu objekta koju donosi institucija nadležna za poslove telekomunikacija, kao ni rešenje kojim se odobrava puštanje objekta u probni rad.

Predloženo je i ukidanje plaćanja dažbine za dobijanje potvrde o kontroli temelja građevinskih objekata koja trenutno iznosi 1.600 dinara.

Ovim izmenama sistem administrativnih taksi biće usklađen sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

To znači da će biti ukinute takse za radnje koje su ukinute poslednjim izmenama ovog zakona, uz uvođenje novih taksi, u ukupnom iznosu od 33.660 dinara, za radnje za koje do sada nije bilo utvrđenih taksi, kao što su potvrda nadležnog organa o prijavi radova i izdavanje informacije o lokaciji i izdavanje lokacijskih uslova, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović rekao je da je predloženi državni budžet Srbije za 2018. godinu izbalansiran i da je deficit mali, što je dobro, ali da dobro stanje u državnoj kasi nije iskorišćeno da se penzije vrate na nivo pre 2014. godine.

Na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Petrović je rekao da će mali planirani deficit omogućiti smanjenje javnog duga 2018. godine za dva procentna poena - sa 65 na 63 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), ali i u tom slučaju dug i dalje ostaje visok i treba ga smanjivati.

"Nizak deficit republičkog budžeta, kao i budžeta opšte države treba zadržati u dužem periodu", rekao je Petrović i pohvalio to što su povećana sredstva za javne investicije, ali je zamerio što je najveći deo namenjen infrastrukturi, a ne zdravstvu, školstvu i zaštiti životne sredine.

Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova će dobiti najviše novca iz budžeta za 2018. godinu, ali se, kako je objasnio "ne vidi za koje namene, a to je neophodno znati jer i vodovodi i kanalizacije su u lošem stanju".

Dodao je da Fiskalni savet zamera što prosečne penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja, iako tadašnja kriza javnih finansija više ne postoji.

"Penzije su stečeno pravo i vezane su za visinu uplate doprinosa, a mogle bi biti i pravno osporene, pa bi tako mogao nastati dodatni trošak. Nije više opravdano produžavati privremene mere smanjenja penzija", rekao je Petrović.

Fiskalni savet ima primedbu što nije ukinuta kontrola zapošljavanja u javnom sektoru i umesto toga analizirano gde ima viška, a gde manjka zaposlenih.

Zarade u javnom sektoru su, kako je rekao, iznad ekonomske snage zemlje.

"Izdaci za plate moraju da rastu sporije od rasta BDP, pa je neophodno smanjivati fond za plate, koji će i naredne godine biti isti kao i ove, i iznosiće 8,3 odsto budžeta", ocenio je Petrović.

On je rekao da povećanje plata u javnom sektoru za narednu godinu nije urađeno po uređenom sistemu jer je neko dobio 10 odsto, neko pet, a neko ništa.

Arsić iznenađen stavom Fiskalnog saveta

Poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić rekao je da je iznenađen stavom i mišljenjem Fiskalnog saveta o predlogu bužeta za 2018. godinu.

"Da li se svađaju međusobno ne znam, ali izgleda da su posvađani sami sa sobom”, ocenio je Arsić.

Arsić je protumačio da je Fiskalni savet "dao sebi za pravo" ne da oceni politiku Vlade Srbije, nego zakonodavne procese u Skupštini, i da tvrdi da su zakoni koje donosi Skupština Srbije nepravedni.

On je rekao da je bio poslanik 2014. godine kada je Fiskalni savet tražio još dramatičnije smanjenje plata i penzija i otpuštanje više desetina hiljada ljudi, dok sada traži da se penzije vrate na prosečan nivo iz 2014. godine.

"Neko ko je pre dve godine tražio da se penzije smanje za 50 odsto, sada traži da se vrate na nivo kolike su bile u 2014, godini i tvrdi da za ovim predloženim merama nema potrebe", rekao je Arsić.

Po rečima Arsića, mere fiskalne konsolidacije srazmerne su fiskalnoj moći onih koji spadaju pod mere.

Kometarišući primedbu Fiskalnog saveta o visini iznosa za Ministarstvo odbrane i zahtev da Skupština bude upoznata s namenom tog novca, Arsić je poručio Fiskalnom savetu da pročita Zakon o javnim nabavkama, Zakon o Narodnoj skupštini i skupštinski Poslovnik o radu.

"Odbor za bezbednost tretira i podnosi izveštaj Skupštini. Nemojte da se mešate u naš posao”, rekao je Arsić.

Ćirić: Da li Vujović koristi istu metodologiju kao Siniša Mali?
Poslanik Demokratske stranke Goran Ćirić je rekao da su prihodi budžeta od poreza na dodatu vredost (PDV) na domaće proizvode planirani u budžetu za narednu godinu od 75 milijardi dinara i šest puta su veći od prihoda od tog poreza na uvoznu robu, a to govori kuda ide domaća privreda.

On je rekao da prihodi od PDV na domaću robu opadaju, a od uvozne robe rastu, dok je prošle godine odnos bio 1:3.

"Javni dug je od 2012. godine porastao za 15 milijardi, da li ste izračunali efekte takvog zaduženja i kada ćete doneti strategiju za upravljanje javnim dugom kojim bi se sa 65 spustio na 45 odsto koliko je iznosio 2012. godine?", pitao je Ćirić ministra finansija.

Ćirića je interesovalo i da li ministar Dušan Vujović za izračunavanje duga Beograda koristi istu metodologiju kao i gradonačelnik Siniša Mali, ili neku svoju.

Dodao je da je nedopustivo da se četvrti put produžava rok za upis javne svojine i upitao da li je to odgovornost Vlade Srbije.

Radulović: Nije bilo ušteda tamo gde se najviše troši
Šef poslaničke grupe Pokreta "Dosta je bilo" Saša Radulović je rekao da se svojevremeno protivio smanjenju plata radi smanjenja budžetskog deficita, a da ni sada nije učinjeno ništa da se uštede nađu tamo gde se neracionalno troši.

"I ove godine će država novcem građana platiti aktivirane garancije za kredite Er Srbije, Železnica i Srbijagasa od 30 milijardi, kao i 20 milijardi za razne sudske presude što govori da u državi nije napravljen red", rekao je Radulović.

Poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić je od Vlade Srbije zatražio da Skupštini dostavi podatke kako su potrošeni svi međunarodni krediti, a Ministarstvo finansija je upitalo da li su u budžet za 2018. godinu uključili sve korisnike budžetskih sredstava.

Predstavnici opozicije ukazali su i na to da im nije ostavljeno dovoljno vremena da se upoznaju sa predlogom budžeta i pratećim finansijskim zakonima.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Beograd -- Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski kadar "na pravi način".

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara", naveo je Novaković za Tanjug.

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža za zaposlenje.

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno.

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju", upozorava on.

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu.

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković.

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada i usluga, već je diktira životni standard građana.

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta.

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković.

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji.

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri...

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić.

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke.

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko 25 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo malo na evidenciji ili da ih uopšte nema.

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić.

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca, automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji.

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene.

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima", objašnjava Sakić.

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca.

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga.

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti, a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama nego i o primerima dobre prakse.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svetska banka proglasila je večeras Srbiju za najbolju zemlju u Jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima.

Priznanje je u ime Vlade Srbije primio državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Iz Svetske banke su pohvalili reformske poteze Srbije, posebno ističući usvajanje Zakona o ulaganjima. Kako je rečeno na forumu o Konkurentnosti privlačenja investicija u Beču, u organizaciji Svetske banke, Srbija je označena smo kao zemlja koja je bila naijinovativnija u ovom delu Evrope u privlačenju stranih investicija, navodi se u saopštenju.

„Srbija je napredovala u mnogim konkurentskim oblastima, a prema analizi indeksa konkurentnosti, od 12 stubova, ostvarili smo najveći napredak u osam najvažnijih oblasti“, izjavio je Trivunac koji učestvuje u forumu zajedno sa v.d. direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu, Ministarstvu privrede će u fokusu biti mere za povećanje konkurentnosti, što će doprineti i povećanju stopa privrednog rasta.

On je izdvojio je šest ključnih mera – privlačenje strateških investicija, povećanje izvoza, brži rast start-ap kompanija i veći doprinos brzorastućih malih i srednjih preduzeća, regionalnu specijalizaciju prerađivačke industrije, rešavanje problema velikih gubitaša i kreiranje nove industrijske politike.

“Ministarstvo privrede u saradnji sa Svetskom bankom radi na donošenju nove industrijske politike do 2030. godine, u okviru koje će biti definisane mere i mehanizmi kojima je u fokusu razvoj inovacija, primena koncepta Industrija 4.0, i pametna specijalizacija prerađivačke industrije Srbije”, rekao je Trivunac

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 24 oktobar 2017 00:00

Vujović: Osloboditi početnike poreza

Ministar finansija Dušan Vujović podržao je danas predlog NALED da početnici u poslovanju najmanje godinu dana budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza.

On je na sednici Stručne grupe Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije istakao da je potrebno što pre formirati radnu grupu za pripremu regulative, kako bi ta mera zaživela u 2018.

Podržavam inicijativu, jer je veoma važno da povećamo šanse da se više mladih ohrabri i odluči da pokrene biznis. Poresko oslobođenje ne bi predstavljalo veliki trošak za budžet, a poslalo bi snažnu poruku podrške početnicima u poslovanju i otvarilo vrata za rad u legalnim tokovima, rekao je Vujović na skupu na kojem je resornim institucijama predstavljena Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED.

Vujović je istakao da je posebno važno da meru prate i propisi koji će neutralisati mogućnost da početnike u poslovanju nakon poreskog oslobođenja dočeka povećanje nameta na lokalu.

Predsedavajući Saveza NALED za fer konkurenciju Goran Pitić podsetio je da je uvođenje podsticaja jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i ocenio da bi to imalo niz pozitivnih efekata.

On je sugerisao da bi olakšavanje poslovanja u digitalnom svetu dodatno podstaklo preduzetništvo, otvorilo nove izvore finansiranja i omogućilo Srbiji da preskoči nekoliko koraka u razvoju.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da je nova mera dobrodošla kako bi Srbija pokušala da menja model privrednog razvoja i radi u korist preduzetništva.

Predlog za poresko oslobođenje je transparentniji i pravičniji u odnosu na mnoge vrste podsticaja koje sada imamo i trebalo bi ga učiniti dostupnim što širem krugu ljudi, rekao je Altiparmakov.

Učesnici skupa su se saglasili da je podrška razvoju preduzetništva hitna, jer je, prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih deset godina za gotovo trećinu opao prosečan broj novoosnovanih preduzetničkih radnji - sa 45.500 na 33.000 godišnje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li bi Mercedes mogao uskoro da preuzme kompaniju Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu? I da li je Hjundai realna priča za Fijat?

Povod za tu bombastičnu informaciju bila je skorašnja poseta "delegacije Mercedesa", koja je, kako je navedeno u novinskim napisima, posetila proizvodne pogone kragujevačke fabrike automobila.

Iako nije naveden ni sastav delegacije, kao ni razlog njene posete Kragujevcu, u delu domaće javnosti namah je lansirana priča da Mercedes planira da preuzime Fijatovu fabriku u centru Šumadije.

Zašto samo fabriku u Kragujevcu, a ne celu Fijat Krajsler automobili grupaciju, što bi s obzirom na veličinu nemačkog giganta bilo daleko logičnije, domaći analitičari nisu obrazložili.

O čemu se zapravo radi?

Grupa ljudi iz Mercedesa nedavno je zaista posetila Fijatovu fabriku u Kragujevcu, ali su u pitanju bili radnici Mercedesove fabrike u Mađarskoj koji su u kragujevačku fabriku, koliko je poznato, došli kako bi se upoznali sa pojedinim tehničko-tehnološkim rešenjima u proizvodnom procesu FCA Srbija, što, inače, nije neuobičajena praksa u auto-industriji. Još se priča o Mercedesu nije ni ohladila, a pojavila se nova koja svedoči o pregovorima grupacije Fijat Krajsler automobili sa Hjundaijem, o čemu su najpre izvestili južnokorejski, a zatim i američki mediji, među kojima i ugledni Forbs.

FCA, kako se navodi, traži partnera prvenstveno "kako bi podelili troškove razvoja električnih i hibridnih modela", ali i "kako bi ojačali", što bi im omogućilo udruživanje sa Hjundaijem (ista argumentacija navođena je i u tekstovima u kojima je najavljivano da Kinezi kupuju brendove Fijata i Krajslera, te da se proizvodnja kultnog Krajslerovog modela "Jeep" (Džip) seli u Kragujevac).

Analitičari, prenose inostrani mediji, smatraju da bi FCA Korejcima omogućila oporavak na kineskom tržištu, gde beleže pad usled krize sa Severnom Korejom, ali i napredak na evropskom tržištu, gde je Fijat naročito dobro pozicioniran. S druge strane, Hjundai bi za FCA značio bolju prodaju u SAD, gde se, između ostalog, prodaje i kragujevački "fijat 500L".

Procenjuje se da je Hjundai prvenstveno zainteresovan da kupi udeo FCA koji se odnosi na proizvodnju krosovera i komercijalnih vozila, pa bi upravo kragujevački 500L mogao da bude jedan od aduta FCA u pregovorima. Kragujevački "veliki fića" se već proizvodi kao jedna vrsta krosovera u varijanti "cross", a i osnovna verzija modela će se u prodaji pojaviti naredne godine. Ako se postigne dogovor, i kragujevačka fabrika bi postala deo nove grupacije koju bi, pored Fijata i Krajslera, činio i južnokorejski Hjundai, što bi, kako se pretpostavlja, otvorilo mogućnost proizvodnje električnih i hibridnih modela u Srbiji.

Za razliku od neosnovanih tvrdnji da Mercedes preuzima Fijatovu fabriku u Kragujevcu i najava da drugorazredna kineska kompanija kupuje najznačajnije brendove Fijata i Krajslera, eventualno udruživanje FCA grupacije i Hjundaija, smatraju upućeni, nikako nije nerealno. Izvršni direktor FCA Serđo Markione godinama unazad nastoji da nađe još jednog partnera kompaniji kojoj je na čelu. U tom kontekstu pominjani su Pežo, Folksvagen, Dženeral motors, a u poslednje vreme i Hjundai, koji je sredinom 90-ih najozbiljnije bio zainteresovan za nekadašnju Zastavinu fabriku automobila, a od čije kupovine je, kao ranije Reno, docnije Pežo i drugi, morao da odustane zbog sankcija tadašnjoj SR Jugoslaviji.

Da li će Hjundai u dogledno vreme ipak, udruživanjem sa FCA grupacijom, da dođe u Kragujevac, ostaje da se vidi.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Postupak prodaje 75 odsto kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora proglašen je neuspešnim jer nije stigla nijedna prijava, objavilo je Ministarstvo privrede Srbije.

Početna cena bila je 1,08 miliona evra.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika. To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 miliona evra, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Objavljeno u Somborske vesti

Srbija je napredovala za 12 mesta po Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2017/18. godinu.

Indeks koji ocenjivanjem više parametara utvrđuje stepen konkurentnosti privrede u odnosu na ostalih 137 ekonomija, Srbiju je svrstao na 78. mesto. Srpska ekonomija je napredovala u osam od 12 stubova konkurentnosti, a iako je napredovala za 12 mesta, u ukupnom zbiru ocena konkurentnosti je povećana sa 4,0 na 4,1 (jedan je najgore, a sedam najbolje). Najveći napredak je ostvaren u makroekonomskom okruženju gde smo preskočili 31 mesto i sa prošlogodišnjeg 103. završili na 72. Tome je pre svega doprinelo drastično smanjenje budžetskog deficita i javnog duga. Po visini inflacije Srbija se nalazi na prvom mestu koje doduše deli sa velikim brojem drugih zemalja koje imaju inflaciju ispod dva odsto.

Prema osnovnim parametrima koji obuhvataju institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje i zdravlje i primarno obrazovanje Srbija je napredovala sa 87. na 74. mesto. U okviru ovog pokazatelja najbolje stojimo sa zdravstvom i osnovnim obrazovanjem koji su na 52. mestu, a najlošiji sa kvalitetom institucija koji su na 104. mestu.

Drugi set pokazatelja ocenjuje efikasnost ekonomije po kom smo takođe napredovali i to osam mesta, na 82. poziciju. Tu nam je najbolje ocenjeno više obrazovanje i poslovne obuke prema kojima smo na 59. mestu, dok nagore stojimo sa efikasnošću tržišta po kom smo na 110. mestu od 137 zemalja. U okviru ovog pokazatelja najlošije stojimo u kategoriji sofisticiranost kupaca gde smo na čak 128. mestu. Takođe, pomerili smo se prošlogodišnjeg pretposlednjeg 137. mesta po sposobnosti da zadržimo i privučemo talente na i dalje loše 134. odnosno 132. mesto. U okviru ovog pokazatelja zabeležili smo rast efikasnosti tržišta rada i skočili za 14 mesta, na 92. poziciju.

Poslednji set pokazatelja pokazuje gde se ekonomija nalazi u pogledu inovacija i sofisticiranosti poslovanja gde smo napredovali sa 120. na 104. mesto.

Na predstavljanju Indeksa konkurentnosti ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da će sledeće godine biti privredni rast od 3,5 do četiri odsto.

"Nemamo inflaciju kao problem i makroekonomski pokazatelji će biti još bolji. Ove godine smo imali planirani privredni rast od tri odsto, pa smo ga smanjili na 2,3 odsto, posle razgovora sa MMF, zbog loše situacije u poljoprivredi i energetskom sektoru usled suše", rekao je Vujović najavljujući da bi narednih godina rast BDP-a mogao da dostigne i pet do šest odsto.

On je ukazao i da Indeks kasni jer je uzeo podatak o javnom dugu od 74,1 odsto BDP-a s kraja prošle godine, dok je danas ovaj odnos 64 odsto.

"U sledećoj evaluaciji bićemo znatno bolji i očekujem da ćemo napredovati za dvadesetak mesta", poručio je srpski ministar finansija.

Vujović je istakao i budžetski suficit od 84 milijarde dinara za prvih osam meseci, za milijardu evra bolji rezultat od dogovorenog sa MMF-om.

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma najveći problemi za poslovanje su visina poreza i pristup finansiranju. Treći problem za privrednike je neefikasna državna birokratija, pa onda korupcija. Na petom mestu je neizvesnost u pogledu politika koje država sprovodi u raznim oblastima. Vujović je prokomentarisao da se upravo radi na zakonu o parafiskalnim nametima kako bi se uveo red i kako opštine ne bi mogle svaka pojedinačno da ih donose. On je potvrdio i da u Srbiji postoji praksa da se poreska politika ne primenjuje na isti način u celoj zemlji.

Inače Globalni indeks konkurentnosti se u velikom delu određuje na osnovu ankete 100 privrednika i menadžera u Srbiji koji odgovaraju na postavljena pitanja. Neke analize pokazuju da se naši poslovni ljudi uglavnom porede sa najrazvijenijim zemljama i daju pesimističnije odgovore nego što je stvarno stanje, dok su privrednici iz drugih manje razvijenijih zemalja davali mnogo pozitivnije ocene, mada je situacija lošija nego kod nas.

U regionu bolji samo od BiH
Iako je Srbija zabeležila značajan skok, na Globalnom indeksu konkurentnosti i dalje se nalazi blizu začelja u regionu. Crna Gora na 77. i Srbija na 78. mestu imaju istu ocenu 4,1, a gora je samo BiH na 103. mestu sa ocenom konkurentnosti 3,9. Na vrhu regiona su Slovenija na 48. i Bugarska na 49. mestu sa ocenom 4,5, a iza njih su Mađarska i Rumunija na 60. i 68. mestu sa ocenama 4,3. Ispred Srbije su i Hrvatska na 74. i Albanija na 75. mestu sa ocenom konkurentnosti 4,2. Na vrhu globalne liste konkurentnosti i ove godine nalazi se Švajcarska, a prate je SAD i Singapur.

Vujović obećao značajan rast penzija
Vujović je napomenuo da će penzioneri ove godine verovatno dobiti jednokratnu pomoć, a da u 2018. sledi povećanje penzija mada nije mogao da precizira o kolikom povećanju se radi već da samo "očekuje da će biti značajno", mada će se o tome još razgovarati sa MMF-om u oktobru i novembru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 24 septembar 2017 00:00

Dinar na "steroidima", ekonomisti upozoravaju

Od početka godine do avgusta 2017, javni dug Srbije smanjen je sa 24,8 na 23,8 milijardi evra. Milijarda manje, međutim, beleži se samo u knjigama jer je posledica jačanja dinara. Od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga.

Kao što je pred kraj prošle godine u knjigama javni dug zbog slabljenja dinara porastao 700 miliona evra, ove godine je, zbog jačanja domaće valute smanjen. Državna kasa nije jedina kojoj jak dinar pogoduje.

"Svim ljudima koji imaju kredite bilo kakve indeksirane u evrima, ovo je fenomenalno, ne može biti bolje", rekao je glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

Dinar stalno oscilira. Uz intervencije Narodne banke Srbije, te promene su manje nego što bi ih tržište samo pravilo. Ove godine dinar je bio najslabiji 3. februara, kada je evro koštao 124,0147 dinara. Najjači prošle nedelje, 21. septembra kada je evro bio 118,9569 dinara.

Kurs dinara menja i sliku javnih finansija. Promena kursa, na primer, učinila je da javni dug, kad se preračuna, danas bude milijardu evra manji. Nasuprot tome, Ukoliko dinar bude oslabio, i dug će se u knjigama srazmerno povećati.

Dok građanima jak dinar možda i pogoduje, izvoznicima jačanje domaće valute svakako ne prija. Posebno jer snaženje dinara nije utemeljeno na pozitivnom bilansu u spoljnotrgovinskoj razmeni.

O jačanju dinara ekonomisti su se već oglasili i to upozorenjima. Kao razlog navode restriktivnu politku centralne banke koja dovodi do povlačenja dinara sa tržišta.

"Danas vidimo da to ima svoju cenu, dolazi do jačanja dinara. Vrlo važno je reći da restriktivnija monetarna politika ima za posledicu ne samo oskudnost dinara, Sa druge strane i manju ekonomsku aktivnost u zemlji", upozorio je ekonomista Dejan Šoškić.

Upravo snaga ekonomije, kažu upućeni, ne odgovara činjenici da dinar jača. Zbog toga razloge traže na drugoj strani.

"Ovaj kurs najviše odgovara strancima. Oni donose devize, kupuju državne zapise, pozajmljuju novac državi uz kamatu od pet do šest odsto i osim kamate lepo zarade i na kursnim razlikama....Ja verujem da je sve ovo posledica pojačanog unosa deviza zato što strani investitori, pre svega spekulanti, vide priliku za dobrom zaradom, pozajmljujući novac državi u dinarima, posle toga iznoseći ga u evrima", ocenio je Ćulibrk.

Što pak, može da znači da kad procene da je vreme zarada prošlo i počnu da se povlače iz Srbije, to može da okrene trend i dovede do snažnog slabljenja dinara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica trebalo bi da budu ograničene na maksimalno 0,2 odsto od vrednosti transakcije za plaćanja debitnom i 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom. Trgovci koji su do sada u radnjama imali POS terminale plaćali su i do 2,5 odsto od vrednosti transakcije.

U Narodnoj banci Srbije očekuju da će na taj način umanjiti ovaj trošak za trgovce, ali time će se smanjiti i zarada banaka.

Iako deluje da je svejedno kako platite, trgovcima nije - plaćanje karticama za njih je nemali trošak. Trgovci, pre svega manje radnje, počeli su i da povlače POS terminale, a mnogim kupcima da sugerišu da plate kešom.

Narodna banka Srbije planira da to umanji, promenom propisa kojima treba da se ograniči izvor tog troška - međubankarske naknade. Danas predstavljen nacrt Zakona kojim se to reguliše, nalaže da se naknada ograniči na 0,2 do 0,3 odsto.

"Očekujemo zaista vrlo značajne promene, pre svega u domenu konačne cene za krajnjeg korisnika - trgovce. Vi sada imate na tržitu Srbije, što se dešavalo i na tržištu EU, samo je kod nas neki način još eklatantnije, situaciju da je kartica kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika i za čitavo srpsko društvo", objašnjava generalna direktorka Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

Bankari kažu da je još rano da se govori o efektima eventualne promene propisa. Slavica Pavlović iz Eurobanke podseća i da su slični propisi doneti u EU, ali da preliminarne analize pokazuju da nisu imali očekivani efekat, pre svega kada je reč o nižim naknadama za trgovce.

"Banke ili nisu smanjile naknadu ka trgovcu ili su, sa druge strane, povećale druge vrste naknada što se preliva na krajnjeg korisnika kartice - fizičko lice. Stav bankarske zajednice je da sačekamo da vidimo detaljnu analizu efekata u EU, pa da krenemo sa nekim inicijativama", kaže Slavica Pavlović iz Eurobanke.

Trgovci prema predloženim propisima moraju da obaveste potrošače koje kartice ne prihvataju tako što će tu informaciju okačiti na vrata i pored kase.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Nemačkoj je cena butera u trgovinskom lancu Aldi dostigla istorijski maksimum: 250 grama butera staje 1,99 evro.

To pakovanje butera nije toliko koštalo nijednom od 2002. godine kad je uveden evro, tvrde nemački mediji.

Aldi je lanac jeftine (diskont) ponude i kad Aldi podigne cenu, nema druge ni ostalim trgovinskim lancima nego da ga slede.

Aldi Jug je objasnio da je rast cene posledica slabe ponude i velike tražnje butera, kao i poskupljenja sirovina od kojih se pravi. Stručnjaci i ne sumnjaju: tendencija poskupljenja butera će se nastaviti.

U maju ove godine, podsećaju nemački mediji, 250 grama butera kod Aldija se moglo dobiti za 1,29 evra.

Ali šta znaju Nemci šta je istorijski maksimum? Treba da dođu u Srbiju, pa u domaće trgovinske lance, gde pakovanje od 250 grama Alpenbutera kompanije Megle staje 385 dinara što je više od 3,2 evra.

I ne samo da je 250 grama butera kod nas za dobru trećinu skuplje nego u Aldiju, nego je i 200 grama kod nas skuplje nego 250 grama kod njih, 200 grama domaćeg butera staje 280 dinara ili oko 2,3 evra.

Prosečna plata u Srbiji je oko 400, a u Nemačkoj oko 3.000 evra.

Izvor. B92.net

Objavljeno u Planeta

Prema analizi agencije za bonitet Bisnode u julu ove godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

"Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine", navodi se u ovoj analizi.

Naredni krizni period za firme je period poslovanja od pet do 10 godina. Takvih firmi se u julu ugasilo 38 odsto više nego u julu prošle godine, i uglavnom su to male firme iz primarnog sektora. Povećanje broja ugašenih i blokiranih kompanija prati i povećanje iznosa blokade. Na nivou zemlje ovaj iznos je skoro za trećinu veći ove godine u odnosu na prošlu. Jedino smanjenje se ogleda u Vojvodini gde je zaduženost firmi opala za 66 odsto, dok je najveća porast zabeležena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde su čak 2,2 puta firme zaduženije nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kolika će biti minimalna cena rada u Srbiji u sledećoj godini trebalo bi da saznamo do 15. septembra. Minimalac sada iznosi 21.000 dinara, što je manje od 200 evra. Anketa Unije poslodavaca Srbije pokazala je da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Kako preživeti sa manje od 200 evra mesečno. To je pitanje koje sebi postavlja više stotina hiljada građana Srbije.

Prošle godine minimalna cena rada povećana je sa tadašnjih 121 dinar na 130 po satu, a sada postoji zahtev sindkata da se poveća do 15 odsto. Prema rečima predsednika sindikata Nezavisnost Zorana Ristića, sadašnji minimalac nije dovoljan ni za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe.

"Vremenom smo postali država u kojoj poslodavci očekuju da zaposleni budu srećni što primaju taj minimalac koji nije na nivou ni mnimalne potrošačke korpe, čak nije na nivou ni 70 procenata te minimalne porošačke korpe. To je izuzetno loše i na neki način oslikava realnost u Srbiji", kaže Ristić.

Poslodavci, pak, ne dele isto mišljenje. Čak dve trećine poslodavaca smatra da uslovi za povećanje minimalne zarade još ne postoje.

"Mora se pratiti rast BDP-a, pa onda u nekom takvom procentu povećati. Treba pratiti inflaciju koja je predviđena za narednu godinu. U svakom slučaju, to ne može da bude tako dato da bude novi namet za poslodavce u narednoj godini", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Vlada je ta koja na kraju donese konačnu odluku, tvrdi novinar dnevnog lista Danas Aleksandar Milošević. Sindkati su za povećanje, poslodavci‚ skoro uvek protiv pa do sporazuma retko kad dođe.

"Uslovi se svakako jesu stekli. Mi imamo privredni rast ove godine, evo sada izgleda da će biti dva i po odsto, nije to veliki rast. Imamo inflaciju koja će biti oko tri i po odsto, tako da za neki taj iznos inflacije i BDP-a može da se poveća plata", objašnjava Milošević.

Ukoliko se plata ne podigne, upozorava novinar Danasa, radnici gube životni standard jer inflacija ide, a plata im ostaje ista. Standard građana lošiji je nego 2012. godine, kada je minimalna zarada pokrivala 65 odsto potrošačke korpe. Sada pokriva 63.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Švajcarska kompanija „Batagon” treći put je uputila ponudu za preuzimanje vlasništva nad somborskom fabrikom akumulatora i ovog puta su ponudili 5.050.000 evra.

"Nova ponuda iznosi 5.050.000 evra – kaže stečajni upravnik Fabrike akumulatora Sombor Predrag Ljubović. – Upućena je u utorak uveče, a ja sam se već u sredu tokom prepodneva obratio Odboru poverilaca."

„Batagon internacional” AG je na prvom javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS-a nastupio s ponudom od 3,5 miliona evra, da bi nakon odbijanja te ponude od Odbora poverilaca početkom avgusta, drugi put ponudu „popravili” za milion evra.

Kompaniji „Batagon” je rok za treću ponudu istekao u sredu, 23. avgusta, u 12 časova.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 avgust 2017 00:00

NIS isplaćuje dividendu za 2016. godinu

Kompanija NIS u petak 18. avgusta isplaćuje svojim akcionarima dividendu iz dobiti za 2016. godinu.

Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu dividende iznosi 25 odsto neto dobiti u 2016. godini, tj. 4.021.069.000 dinara.

Odluka o isplati dividendi doneta je na Skupštini akcionara NIS a.d. Novi Sad 27. juna ove godine. Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara IX redovne Skupštine akcionara - 17. juna 2017. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 20,96 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (24,66 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan dividende, 17. juna 2017. godine, NIS je imao ukupno 2.125.876 akcionara, a većinski akcionar je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56,15 odsto akcija Društva. Republici Srbiji pripada 29,87 odsto akcija NIS-a, a ostalim manjinskim akcionarima 13,98 odsto akcija Društva. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za prošlu godinu u budžet biti ukupno uplaćeno 1.201.240.115 dinara.

Generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, izjavio je povodom isplate dividende iz dobiti za 2016. godinu:

„NIS petu godinu zaredom isplaćuje dividendu svojim akcionarima. Ponosni smo što i ove godine potvrđujemo status pouzdanog partnera, kako našim velikim akcionarima „Gasprom njeftu“ i Republici Srbiji, tako i malim akcionarima. Nastavićemo da unapređujemo svoje poslovanje i povećavamo efektivnost, kako bismo u budućnosti održali dividendnu rentabilnost na visokom nivou, za sve naše akcionare.“

Izvor: Damas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evro je u sredu vredeo oko 119 dinara, što je nova rekordna vrednost domaće valute. U Narodnoj banci uvereni su da je to indikator poverenja u dinar, ali analitičari ostavljaju otvorenim pitanje kako će se jačanje dinara odraziti na privredu i da li će kurs ostati stabilan do kraja godine.

Jedan evro jednako 119 dinara, tako su poneke menjačnice vrednovale domaću valutu, čak i jače od kursa Narodne banke, koja je evro procenila na 119,4 dinara. Zbog čega je dinar baš sada najjači od početka godine, guvernerka objašnjava rečima:

"Imamo ono što se zove slatke muke", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Slatke muke", dalje objašnjavaju u Narodnoj banci, prouzrokovala je bolja makroekonomska situacija, uravnoteženost ponude i tražnje za devizama, veći priliv stranih direktnih investicija.

"Narodna banka Srbije je bila aktivna na strani kupovine deviza kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara i ukupno kupila od aprila do danas 815 miliona evra. Šta su uzroci jačanja dinara? Pre svega znatno bolja makroekonomska situacija u zemlji, veći priliv direktnih stranih investicija, bolja spoljno-trgovinska situacija, odnosno manji deficit tekućeg računa - odnosno - veći izvoz", objašnjava Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije.

Da je jačanje dinara kratkoročnog karaktera, smatra bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Upozorava da aktuelna situacija pogađa najzdravije komponente srpske privrede.

"Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je u suštini posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ono čega treba da budemo svesni je da na taj priticaj i odliv utiče više faktora: jedan je izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali alternativno i nivo kamatnih stopa u Srbiji i nivo kamatnih stopa u regionu", navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.

Ali je pitanje ko dobija, a ko gubi od promene kursa? Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, za N1 kaže: jačanje dinara za izvoznike je loše, a dobro za uvoznike.

"Ova situacija uvek kada devizni kurs pada odgovara uvoznicima, jer je jeftiniji - da tako kažem - uvoz i oni su konkurentniji na našem tržištu, sa druge strane ne odgovara izvoznicima, jer ovako prenizak devizni kurs otežava njihovu konkurentnost na stranom tržištu. I naravno da odgovara, opet svima onima koji su se zadužili u nekim kreditima ili bilo kakvim finansijskim aranžmanima vezanim za stranu valutu", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

U menjačnicama su se donji i gornji kurs gotovo izjednačili, što ukazuje da će kurs na dalje biti stabilan navodi Grubišić i dodaje: bilo bi loše da dinar nerealno, "na mišiće" dodatno ojača, jer bi se vrlo brzo - dodaje - to vratilo kao bumerang po celokupnu privredu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 11 avgust 2017 00:00

Otvorena prva Ikea u Srbiji

Najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja Ikea otvorio je danas prvu robnu kuću u Srbiji i jubilarni 400. prodajni objekat te kompanije u svetu.

Sat vremena pre nego što će Ikea otvoriti vrata svoje prve robne kuće u Srbiji za građane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u društvu gradonačelnika Siniše Malog i direktora ikee za jugoistočnu Evropu Stefana Vanoverbeka svečano zasadio drvo.

- Ponosan sam što smo malim delom učestvovali, uživao sam prolazeći kroz Ikeine salone - rekao je Vučić, najavljujući da možemo da očekujemo i ozbiljnije učešće srpskih proizvođača.

Vučić je izjavio da se sa čelnicima Ikee već razgovara da se u Srbiji proizvodi u mnogo većem obimu za globalno tržište, a da od nas zavisi da li ćemo u tome uspeti. “Mislim da možemo da budemo optimisti iako ni ja ni Vlada Lalić po prirodi nismo optimisti”, kazao je Vučić.

Na pitanje da li će domaća industrija nameštaja pretrpeti gubitke zbog dolaska Ikee, Vučić je kazao da iskustvo svih zemalja u regionu pokazalo da se povećava i potrošnja i proizvodnja.

“Ljudi postaju zainteresovaniji za nameštaj, porasla je i potrošnja i proizvodnja u svim zemljama regiona kada je došla Ikea”, naveo je predsednik Srbije. Vučić je najavio još jednu Ikeu na zapadnoj strani Beograda a veruje da neće dugo proći pre nego što ona bude otvorena i u Nišu.

Na pitanje da li očekuje da više srpskih proizvođača radi za "Ikeu", generalni direktor za jugoistočnu Evropu Stefan Vanoverbek je rekao da je "Ikea" jedan brend za koji radi više kompanija i da očekuje da se proširi broj proizvođača iz Srbije, ali da je za sada rano davati podatke o tome.

Nakon otvaranja Vanoverbek je rekao da će ljudi imati više interesovanja za kupovinu nameštaja zbog dolaska "Ikee" i da će samim tim na tržištu biti mesta za druge prioizvođače. Istakao je da je ta robna kuća važan doprinos razvoju srpske ekonomije, s obzirom na to da su uložili 70 miliona evra u taj projekat i u njoj zaposlili oko 350 radnika.

Naglasio je da je to prva robna kuća u Srbiji, ali i jubilarna 400. u mreži "Ikea" u svetu.

Kako se završila uvodna govorancija, i razišle VIP zvanice, među kojima su bili Ivica Dačić, Goran Vesić, Andreja Mladenović kolone ljudi formirale su dugačak red na ulazu. Stari, mladi, sa štapovima, spiskovima, svi su došli da vide i kupe ponešto.

Nema organizovanog dolaska autobusima, kako se pričalo, većina je došla sopstvenim prevozom. Petanest minuta pre otvaranja već ih je bilo na stotine na ulazu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 6

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top