Deca koja imaju pet ili šest godina, žive u Srbiji i ne znaju da izgovore ni reč srpskog jezika sve češća su pojava u logopedskim ordinacijama domova zdravlja u Beogradu.
Prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom jeziku, koji je neka mešavina engleskog i srpskog. Roditelji se ponose i misle da je dete napredno, dok logopedi upozoravaju da to može da dovode do trajnih posledica koje se godinama ispravljaju, u vidu problema sa čitanjem, pisanjem i sporazumevanjem sa okolinom i vršnjacima.

Sve češća je pojava da "ambiciozni" roditelji u ranom uzrastu dete uče stranom jeziku, pre nego što je savladalo maternji. U ponudi škola stranih jezika mogu da se pronađu programi već od prve godine života, dok se u privatnim vrtićima nudi učenje dva strana jezika istovremeno, pre treće godine života.

"Smatrajući da je engleski jezik preko potreban, dok će srpski jezik, svakako, naučiti s vremenom, roditelji se odlučuju da dete u najranijem uzrastu "prilagode". Na tretmane dolazi devojčica koja s pet godina nije znala reč srpskog, jer su njeni roditelji kod kuće pričali isključivo engleski, u želji da ga dete što brže nauči. Prošle su dve godine, ona još nije uspostavila pravilan izgovor, niti ima vokabular u rangu njenih vršnjaka. Ovo nije jedini ovakav slučaj, zapravo, sve ih je više", u razgovoru za "Novosti", rekla je Danijela Marjanović, defektolog-somatoped u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu.

Jasna preporuka stručnjaka jeste da dete do treće godine najpre treba da savlada maternji jezik, nakon čega postaje dovoljno zrelo za učenje stranih. Kada se to "pobrka", dolazi i do izgovaranja srpskih reči sa engleskim akcentom.

"Zapravo, ne znaju kako treba ni srpski ni engleski, već prave svoju "mešavinu". Za reči kao što su pas, mačka, sunce, trougao od dece sam čula bezbroj puta da im je lakše da ih izgovaraju na engleskom, dok neke druge, kao što su mama ili tata, izgovaraju na srpskom. Postoje, naravno, i neke koje su između, ni jedno, ni drugo", dodaje Marjanović.

Onoo što je svima zajedničko, jeste podatak da je upotreba tehnoloških sprava, od telefona do tablet računara, znatno uticala na pojavu ovog problema.

"U 90 odsto slučajeva od roditelja dobijamo informaciju da dete mnogo vremena provodi ispred televizora, računara, telefona. Učestala pojava je da dete uopšte ne progovori ni reč do treće ili četvrte godine, upravo zbog manjka podsticaja okoline i preterane upotrebe tehnoloških sprava", kaže Danijela Marjanović.

Ukoliko ukućani ne provode dovoljno vremena sa detetom, čitaju im priče, pesmice, razgovaraju, nego mališanima puštaju crtane filmove i igrice, može da dođe i do ozbiljnih posledica po psihički i mentalni razvoj.

"Postoje televizijski programi namenjeni bebama, koji su odnedavno zabranjeni u Francuskoj, upravo zbog posledica koje dokazano ostavljaju. Oni su ukinuli jedan televizijski program kada je utvrđeno da usporava razvoj govora kod dece", objašnjava Danijela Marjanović.

Prve reči

Osim engleskog jezika, nije retkost da dete svoju prvu reč kaže na nemačkom, francuskom, ili čak japanskom, iako niko od roditelja nije poreklom iz tih zemalja.

"Dešava se da zbog crtanih filmova ili roditelja koji uče decu reči na stranim jezicima dete progovori strani jezik, ne i maternji", kaže Danijela Marjanović.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Do 13. jula otvorene su prijave za radionicu u prirodi ”Aktivna planeta” koja će podrazumevati aktivnosti edukativnog, sportskog i rekreativnog tipa i društvene igre, a namenjena je deci osnovnoškolskog uzrasta. Razvijamo zdrave stilova života, razvijamo psihomotorne veština, kondiciju, ravnotežu, ”vijuge”, zbližavamo se s prirodom i još mnogo toga! Radionica će se održati 15. jula, u prepodnevnim časovima, a tačno vreme i mesto okupljanja biće naknadno javljeno.

Sve što je potrebno jeste da nam na pošaljete podatke o detetu: ime i prezime, godište, i kontakt broj roditelja/staratelja.

UČEŠĆE JE BESPLATNO!
BROJ MESTA JE OGRANIČEN!

Zato prijavite Vaše dete na vreme.

Prijave se obavljaju putem e-mail adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefona 062798779

Objavljeno u Somborske vesti

U prvoj polovini 2018. prijavljen je nestanak gotovo 500 dece. Prošle godine prijavljen je nestanak skoro 1500 dece, a njih osmoro još nije pronađeno. Igor Jurić iz Fondacije Tijana Jurić kaže da najviše nestaju deca iz domova i hraniteljskih porodica, da su mnogi od ukupnog broja nestalih žrtve trgovine ljudima i da se plaše da to prijave.

Igor Jurić kaže da u proseku u Srbiji godišnje nestane između 1300 i 1500 dece i da kao društvo u celini ne činimo dovoljno i ne brinemo dovoljno o samoj deci a i o tome zašto nestaju.

Kako prenosi, najviše nestaju deca iz domova i iz hraniteljskih porodica, i dodaje da moramo da se zapitamo zašto i tu postoje problemi.

Zatim, nestaju deca koja su žrtve trgovine ljudima. Otmice u ovoj godini nismo imali, dodaje.

Srbija se, konstatuje, ne izdvaja po broju nestale dece od drugih zemalja, ali su u odnosu na države regiona u našoj zemlji izraženije porodične otmice (otmice jednog nezadovoljnog roditelja). Naglašava da zato treba raditi sa porodicama koje imaju krizu u brakovima. Hrvatska ima čak i veći broj nestanaka nego Srbija, navodi.

Jurić ističe kao problem i to što niko ne razmišlja o tome kako se osećaju ta deca koja su se vratila kući, niti o tome kako se osećaju roditelji kojima se deca nisu vratila. Kad je Tijana nestala niko od stručnih nije došao da razgovara sa nama, da pruži potrebnu pomoć, to se ne dešava, naglašava gost N1. Kaže da je posle Tijaninog nestanka uvideo koliko je to važno kako bi se čovek vratio u normalan život.

Radeći, u okviru Fondacije, na nekim slučajevim nestanka, Jurić kaže da je viđao u kakvim su uslovima živela nestala deca, da su često bila žrtve nasilja u porodici ili prinudnog prosjačenja, pa da su zato odlazila od kuće, a da se kasnije, kad bi se vratili, nije radilo ni sa detetom ni sa porodicom, i da je sve bilo zapravo na početnom položaju.

"A što se tiče reakcije policije, kad pričamo o deci koja se nisu pronašla, sama reakcija policije nije bila dovoljno dobra i konkretno Barbaru Vitez i još neku drugu decu nismo do danas pronašli", podvlači Jurić.

On ističe značaj medija u ovakvim situacijama, ali i apeluje na pojedine od njih i na novinarska udruženja da se povede računa, čuva privatnost porodica i ne zloupotrebljava njihova muka.

"Čini mi se da bez pomoći medija pitanje je da li bi se ubica Tijanin pronašao i njeno telo. Sam rad Fondacije ne bi bio uspešan da nemamo podršku medija, ta saradnja je veoma važna", kaže gost Dana uživo.

Naša policija ne shvata dovoljno važnost saradnje s jednom civilnom organizacijom kakva je Fondacija Tijana Jurić, navodi gost N1. Mi smo zato poveli jednu kampanju "Nestali ne smeju biti nevidljivi", dodaje.

On napominje da u Srbiji godišnje nestane oko 1300 odraslih, a da prošle godine nije pronađeno 77 njih.

Navodi da, kada bi se napravio zakonski okvir, i kada bi policija davala fotografiju i informacije koje može, svima bi lakše bilo. Ovako, prenosi, fondacija radi tako što se prvo porodica javi.

"U Belgiji, kad nestane dete, ta se fotografija pojavi od marketa do bilborda na autoputu", naglašava.

Ističe i da Srbija treba da se priključi sistemu "Child alert" koji postoji u 12 zemalja, a koji se uključuje kada se proceni da je dete u opasnosti. Kaže da se on uključuje kad stručni ljudi urade procenu da treba, da se celo društvo animira i pokreće, slike se pojavljuju u marketima i na granicama, a da je uspešnost potrage veoma velika.

"Trgovci ljudima su sposobni da urade mnogo toga, jer je jako veliki novac u pitanju", kaže Jurić na pitanje kako deca mogu biti prokrijumčarena na granici.

Tokom migrantske krize je veliki broj dece bez pratnje roditelja prošao preko Balkana, negde su procene da je čak 10.000 dece nestalo na ovoj ruti.

"Deca su ovde bila bez ikakve kontrole, na dohvat ruke onima koji su želeli tu decu tako da zloupotrebe... Činjenica je da je mnogo dece tu zloupotrebljeno i žrtvovano i da mi kao ljudi ne radimo dovoljno da tu i našu decu zaštitimo dovoljno... Nismo upućeni u sve opasnosti koje su oko nas, počev od intereta", kaže Jurić.

On dodaje da je nekad razočaran jer je jako teško animirati naše građane da shvate da je opasnost tu oko nas.

Ove godine prema podacima iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, 14 slučajeva je prijavljeno, a od njih 10 su deca, kaže Jurić.

Gost N1 smatra da taj podatak nije realna slika, jer se deca obično plaše da prijave takve slučajeve. Navodi da su u fondaciji imali dva takva slučaja, kad su deca javila da su žrtve trgovine ljudima i da su to prosledili MUP-u.

Sama deca se plaše da prijave, nemaju poverenja u društvo i državu da će ih zaštiti od tih ljudi, koji su jako opasni, zaključuje Igor Jurić.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Crveni krst Apatin u okviru programa oporavka dece u organizaciji Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Vojvodine u odmaralištu, Krista Đorđević ’’ u Baošićima u Crnoj Gori 28.juna ove godine uputio je dvadesetpetoro socijalno ugrožene dece sa teriotorije Opštine Apatin, na odmor i oporavak. Izbor dece izvršio je Centar za socijalni rad Apatin prema kriterijumu i kategorijama Crvenog krsta Srbije.

Deca su u pratnji vaspitača Slobodana Gak Ćavara, čiji je zadatak da vodi brigu o deci za vreme puta i oporavka u odmaralištu Crvenog krsta Srbije u Baošićima. Deci će se u odmaralištu u toku boravka oraganizovati predavanja i kreativne radionice kroz koje će se upoznati sa radom organizacije Crvenog krsta. Povratak je planiran za 9.jul u jutranjim časovima.

Crveni krst Apatin se putem medija zahvaljuje Crvenom krstu Srbije i Crvenom krstu Vojvodine koji su omogućili da Crveni krst Apatin uputi decu na odmor i oporavak.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Pored grada Baje, bratski grad Sombora je i Kišpešta, 19 kvart Budimpešte. Bratska saradnja dva grada, Sombora i Kišpešte započela je tokom juna 2002 godina i veoma uspešno traje već 16 godina. U okviru ove saradnje svake godine organizuje se razmena, odnosno druženje dece iz naša dva grada, čiji je cilj ne samo druženje, već i upoznavanje specifičnosti zemlje i grada domaćina u koji dolaze.

Za decu iz Kišpešte, koja su u Sombor stigla u petak 29. Juna, predsednik Skupštine grada Sombora, prim. dr Zoran Parčetić priredio je svečani prijem i ovom prilikom poželeo im je lep boravak, pre svega mnogo druženja sa vršnjacima, igre i smeha.

„Nadam se da će vam boravak u našem gradu ostati u lepom sećanju i da će te iz našeg grada poneti neka nova znanja, nova prijateljstva a možda i simpatije, koja će vaš život učiniti bogatijim“, istakao je predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić. Prijemu dece prisustvovao je i Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice za oblast mesne samouprave.

Deca iz Kišpešte i njihovi vaspitači narednih deset dana boraviće u Somboru, a domaćini, grad Sombor, im je pripremio zanimljiv program – od upoznavanja Som- bora i okoline, boravka u Ekološkoj učionici „Baračka“, posete kampu Crvenog krsta, vožnje lađicom „Tatjana“ , posete banji Junaković, do celodnevnog izleta u Suboticu, gde će posetiti Palić i zoološki vrt.

Smeštaj za decu iz Kišpešte obezbedio je grad Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Prosečno školsko dete u Beogradu u slobodno vreme sedi četiri sata dnevno i to je veći problem od nedostatka fizičke aktivnosti, jer taj minimum od 60 minuta aktivnosti dnevno skoro 90 odsto dece ostvaruje.

To je bio jedan od odgovora na pitanja građana doktorke Gordane Tamburkovski iz Centra za promociju zdravlja u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, koja je bila gost Intervju na mreži na Fejsbuk stranici Danasa.

Ona je dodala da akcenat treba staviti na to da se smanji sedenje, naročito pred različitim vrstama ekranama, na ne više od dva sata dnevno.

„Roditelji, budite model svojoj deci. Iskoristite svaku priliku da im date savet, koliko je god moguće da budu zastupljeni zajednički obroci, hrana spremljena kod kuće umesto konzumiranja hrane sa kioska i iz pekara. Koliko god da je ovo teško organizovati zbog savremenog načina života, roditelji nemaju dovoljno vremena, ali je to važno zarad zdravlja dece i njihovog zdravlja“, rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, gojaznost kod dece je u porastu. Između dva istraživanja zdravlja, kako je istakla, povećala se gojaznost za više od 40 odsto, tako da prema poslednjim dostupnim podacima imamo 14 odsto dece koja su gojazna i još 15 odsto koja su prekomerno uhranjena.

Tamburkovski je objasnila da se stanje uhranjenosti određuje na osnovu parametra koji se zove indeks telesne mase, koji predstavlja količnik između telesne težine izražene u kilogramima i telesne visine u metrima na kvadrat. Između 19 i 25 vrednost odgovara normalnoj uhranjenosti, od 25 do 29 kategorija prekomerno uhranjenih, odnosno predgojaznih, a preko 30 su gojazni. Kod dece se vrednosti ovog parametra porede u odnosu na standardne vrednosti za uzrast i pol.

„Treba uskladiti unos kalorija sa energetskom potrošnjom. Provedite vreme u fizičkoj aktivnosti najmanje 30 minuta dnevno, barem 10 minuta u kontinuitetu. Ako nemate mogućnosti ili niste zainteresovani da idete u teretane, fitnes centre ili slično, brzo hodanje, vožnja bicikla, rad u bašti, kućni poslovi sve su to korisne fizičke aktivnosti“, napomenula je gošća Intervjua na mreži.

Kako je dodala, pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnost i da svakodnevno budu zastupljene namirnice iz šest osnovnih grupa: voće, povrće, proizvodi od žita, izvori proteina, odnosno masti – meso, jaja, mahunarke, mleko i mlečni proizvodi, i najmanje ulja, po mogućstvu biljna.

„Hleb svakako spada u namirnicu koja treba da bude svakodnevno zastupljena u ishrani, ali prednost treba dati hlebu i proizvodima od celog zrna. Ili bar da budu ravnomerno zastupljeni beli hleb i različite vrste integralnih žitarica. Pravilna ishrana ne znači nužno da treba izdvojiti velika finansijska sredstva. Na našem podneblju u ovom periodu godine dostupan je veliki izbor vrsta sezonskog voća i povrća koje čak manje koštaju nego slatka bezalkoholna pića, brza hrana, proizvodi koji sadrže dodati šećer, masti, so, a koje dovode do pojave gojaznosti“, napomenula je doktorka povodom komentara na Fejsbuku da su deca gojazna jer je hleb u Srbiji najjeftiniji i da mnogi imaju novca samo za hleb.

Tamburkovski je napomenula i da je problem je što su nezdravi proizvodi deci nekad dostupniji od onih proizvoda koja treba da konzumiraju, na primer u blizini školskih dvorišta najčešće srećemo pekare i prodavnice brze hrane.

„Ako želimo nešto da promenimo, nije dovoljno samo da povećamo znanje i informisanost dece već i da menjamo okruženje“, dodala je.

Tamburkovski je naglasila i da je početkom ove godine donet Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih kojim je praktično usvojen čitav niz mera koji će se realizovati u različitim segmentima, počev od edukacije, kreiranja boljih uslova u okruženju, u smislu dostupnosti zdrave hrane i bolje informisanosti građana o sadržaju proizvoda koji se nude.

„Predviđeno je ograničenje reklamiranja proizvoda koji sadrže nezdrave masti i prevelike količine šećera i soli. Između ostalog i praćenje stanja uhranjenosti dece na adekvatan način kroz izveštavanje sa sistematskih pregleda praćenjem smernica SZO. Zbog obilja informacija kojima su izloženi i mladi i deca i roditelji nekada je teško pronaći onu pravu iz kredibilnog izvora, zato je Nacionalnim programom ustanovljeno da se odrede i nacionalne preporuke za ishranu dece i odraslih, a kada su deca u pitanju posebno će se raditi preporuke za ishranu dece u predškolskim ustanovama i školama“, ocenila je doktorka Tamburkovski.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svako četvrto dete poseduje svoj uređaj, 4 odsto dece ranog školskog i 12 odsto dece predškolskog uzrasta uopšte ne koristi internet, a čak 70% dece uzrasta od 4 do 8 godina digitalne tehnologije koristi samostalno, bez nadzora roditelja.

Ovo su rezultati UNICEF-ovog istraživanja koje je prvi put urađeno u Srbiji za usrast od 4 do 8 godina, a koje otkriva kakve su digitalne navike dece.

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji nemaju dovoljno znanja i veština da ih zaštite od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu’’ koji sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku kompanije Telenor.

Nalazi istraživanja predstavljeni su na panel diskusiji „Deca i internet – pametno od početka“ koja je održana u prostorijama Cineplexx TC Ušće, uz učešće predstavnika UNICEF-a, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, stručnjaka, vaspitača, učitelja i roditelja dece predškolskog uzrasta.

Istraživanje je pokazalo da svako četvrto dete u predškolskom uzrastu i više od polovine dece u školskom uzrastu već poseduje jedan digitalni uređaj. Najčešće korišćen digitalni uređaj među decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta je „pametni telefon”, a potom tablet računari. 70 odsto dece telefon koristi samostalno, 24 odsto uz nečiju pomoć, dok samo 6 odsto dece ne koristi ovaj uređaj.

Većina dece se sa digitalnim uređajima susreće u uzrastu od četiri godine. Deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju sa oko pet godina, a mlađi od pet godina već u trećoj godini života.

Pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao je sukob sa decom kod dve trećine roditelja, dok se jedna trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu.

Trećina ispitanih roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude tokom korišćenja interneta ili spreče svoju decu da ostavljaju „aktivne digitalne tragove na internetu“.

Dve trećine učitelja (68 odsto) retko pomaže učenicima pri korišćenju interneta, a više od polovine skoro nikada ne podučava decu kako da reaguju ukoliko ih uznemiri neki sadržaj na internetu ili dožive digitalno nasilje.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Planeta

Finansijske mere mogu da budu od pomoći budućim roditeljima koji su se već odlučili na rađanje većeg broja dece, ali ne mogu predstavljati motiv za stvaranje velike porodice.

 

To kaže u razgovoru za Danas Milica Vesković Anđelković, sociološkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, komentarišući novčanu pomoć koju je Vlada Srbije odobrila u cilju podizanja nataliteta.

* Kako smo došli do ovako poražavajuće demografske slike? Otkad datira problem sa niskim natalitetom i da li je on u ovom trenutku alarmantan?

– Pad broja rođene dece datira još od pedesetih godina prošlog veka. Međutim, kako smo tada na osnovu ranije visokog nataliteta imali relativno mlado stanovništvo sa širokim fertilnim kontigentom (bio je veliki broj žena koje su biološki sposobne za rađanje) to se nije pokazalo u smislu beleženja negativnog prirodnog priraštaja sve do 1993, kada je prvi put u Vojvodini i centralnom delu Srbije umrlo više ljudi nego što se rodilo. Kontinuiran pad živorođene dece između ostalog je doveo do sužavanja fertilnog kontingenta, što je dodatni faktor sve drastičnijeg smanjenja nataliteta u narednom periodu. Uz to, postajemo i sve stariji kao nacija čime se i mortalitet povećava. Problem će tek da nastane sa starenjem takozvanih „bebibumera“ (velike generacije rođene tokom dve decenije od završetka Drugog svetskog rata), koji će se postepeno povlačiti sa tržišta rada, a kasnije i ulaziti u godine kada je prirodno da umiru. Tako da možemo da očekujemo da će negativni prirodni priraštaj koji je u 2016. iznosio nešto više od -36.000, ako se trend smanjenja stope rađanja nastavi, drastično nastaviti da raste, a broj stanovnika izrazito opadati.

* Vlada Srbije je preduzela određene mere ka podsticaju rađanja, koje su finansijske prirode. Mislite li da će te mere uroditi plodom ili je politika Vlade u tom smislu pogrešna?

– Novčana davanja možda mogu da urode plodom u nekim siromašnijim ruralnim predelima Srbije gde je održan tradicionalni model porodice i gde većina parova živi sa roditeljima, uglavnom muževljevim, i gde je muškarac jedini koji eventualno donosi prihode nezavisno od porodičnih delatnosti na imanju. U tim slučajevima dodatni prihodi za porodicu puno znače. S druge strane, ako posmatramo porodice koje žive u gradovima gde je uobičajeno, a po pravilu i neophodno, da oba partnera rade, novac koji je predviđen ne može da nadomesti troškove neophodne za odgajanje dece, udružene sa novčanim gubitkom koji je neminovan usled odsustva žene sa posla zarad rađanja. Ako tome dodamo i druge faktore poput socijalne isključenosti žene nakon rođenja deteta, teškoće usklađivanja karijere i roditeljstva i tome slično, nerealno je očekivati da će najavljene novčane mere drastično smanjiti opadanje broja stanovnika Srbije.

Dalje, kada govorimo o urbanoj porodici, ne smemo da zaboravimo na prihvaćen sistem vrednosti koji ide ruku pod ruku sa kapitalizmom, a koji utiče na to da raste broj porodica koje ostaju na jednom detetu. U skladu sa tim, možda bi efektnije bilo razmišljati o stimulaciji parova da dobiju drugo dete, nego što se potencira na trećem i četvrtom.

* Zbog čega se u Srbiji rađa sve manje dece, odnosno, porodice odlučuju za jedno, najviše dvoje dece?

– Povećan broj školovanih žena koje su u sve većem broju izlazile na tržište rada još u okviru socijalističkog uređenja, kao i postepeno nestajanje proširenih porodica, dovelo je do problema usklađenosti roditeljstva sa poslom. To se odrazilo na broj dece koji su rađale – prvo, taj broj spada uglavnom na dvoje dece, a kasnije, sa padom socijalizma i uspostavljanjem kapitalističkog sistema, koji pored novih odnosa na tržištu rada donose i novi sistem vrednosti, žene se često odlučuju da rađaju samo jedno dete. Novi sistem vrednosti podrazumeva racionalizaciju i sopstvenog i dečijeg života u smislu težnje za boljim obrazovanjem, materijalnim i društvenim statusom, karijerom. Dostizanje svega navedenog zahteva dosta vremena i novca, a što je veći broj dece u porodici vremena je sve manje, a novac postaje sve potrebniji. Tu dolazimo do izbora gde se roditelji neretko odlučuju za rađanje i odgajanje jednog „kvalitetnog“ deteta, umesto da imaju više dece koji bi međusobno podelili resurse kojima porodica raspolaže.

* Koje bi mere populacione politike najviše urodile plodom?

– Istraživanja pokazuju da žene u današnjoj Srbiji neretko žele da rode i troje dece, ali nakon rađanja prvog deteta uviđaju teškoće zbog opterećenosti na poslu i kod kuće te se vrlo često ne odlučuju da više rađaju. Kada bi se ove teškoće prevazišle i došlo bar do približnog izjednačavanja broja željene i rođene dece, demografska slika Srbije bi uprkos velikom odlivu stanovništva i visokoj smrtnosti bila znatno bolja. Da bi se to postiglo, važno je da se i očevi uključe u privatnu sferu, što bi podrazumevalo veće učešće u odgoju dece i svakodnevnim kućnim poslovima. Tako nešto se i predviđa revidiranom Strategijom za podsticaj rađanja usvojenom u martu ove godine, u kojoj se predlaže i planirano porodiljsko odsustvo za muškarce. Međutim, pitanje je koliko će ova mera imati uspeha, s obzirom da smo mi još uvek delimično tradicionalno društvo.

Drugo, na donosiocima odluka ostaje problem usklađivanja rada i roditeljstva. Ovo podrazumeva otvaranje dovoljnog broja vrtića koji se nalaze u blizini radnih mesta roditelja, zatim mogućnost fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće i izostanak diskriminacije i degradacije žena na radnim mestima nakon što se vrate na posao posle porodiljskog odsustva. To je moguće jedino u saradnji države i privrednog sektora.

* U Srbiji preovladava mišljenje da su za nizak natalitet krive žene jer se kasno odlučuju za potomstvo, biraju karijeru umesto porodice i slično. Koliko su opasna ovakva razmišljanja i kako im se suprotstaviti?

– Planiranje porodice nije samo na ženama, one ne rađaju same, pa prebacivanje odgovornosti samo na njih nije opravdano, a može da stvori otpor i bude kontraproduktivno. Odlaganje stupanja u brak i zasnivanje porodice je karakteristika za oba pola. I ovo ne važi samo kod nas, već je to odlaganje još drastičnije u razvijenijim zemljama.

Prognoze

* Kakve su prognoze kada je u pitanju broj stanovnika Srbije u narednih 50-100 godina?

– Na proste procene (a to su one koje ne uključuju i kompleksne društvene i ekonomske činioce) broja stanovnika utiče mnogo faktora: prirodni priraštaj, prosečna starost stanovništva, stopa nataliteta kao i migracije. Uzimajući u obzir navedene faktore procene UN-a su da bi Srbija 2100. godine trebalo da ima oko 5.334.000 stanovnika, dakle oko 1.500 000 manje. Tako bi bila osma zemlja na svetu prema padu broja stanovnika. Međutim, ovaj broj ne mora da se ostvari ukoliko na snagu stupe odgovarajuće mere koje bi podstakle rađanje, umanjile negativnu stopu migracije i uticale na bolju prevenciju bolesti.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Tribina Bezbednost dece na interentu, biće održana u sredu, 11. aprila 2018. godine, u 12 sati, na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki. Autor i voditelj tribine je Vlada Arsić, novinar i publicista.

Vlada Arsić je dugogodišnji urednik i novinar u brojnim listovima i časopisima. Pisao je za Pres, Ilustrovanu politiku, Politikin zabavnik, Nacionalnu reviju Srbije, Reviju SAT plus. Autor je publicističke knjige „Lopatanje đavola“ (2010.), „Izgubljene u magli“ (2012.), „Armagedon“ (2014.), „Brodolom“ (2014.) i „Kad zvona zaneme“ (2016.) i “Noć arhangela” (2016.) .

Objavljeno u Somborske vesti

Jedan od oblika zaštite dece bez adekvatnog roditeljskog staranja je hraniteljstvo. Naša ekipa posetila je hraniteljsku porodicu Grumić.

Dolaskom i udajom od 2002. godine Ivana Grumić iz Ukrajine , vaspitač i dečiji psiholog, sa suprugom Zdravkom, bavi se hraniteljstvom. Sedmomesečni David je od prvih dana deo porodice Grumić i sedmo dete na hraniteljstvu u ovom domu. Ne zna se koliko će David ostati kod njih jer to njima i nije važno. Ono što je najteže jesu svakako rastanci jer do njih mora da dođe.

"David treba da ima svoju porodicu, svoje prave roditelje...Biće jednog dana teško, jednostavno, svako se veže za dete bilo kog uzrasta i koliko god tu boravilo, mi se jako vežemo za decu, ali, radujemo se da dete na kraju ima roditelje i topli dom", naglasila je Ivana Grumić.

"To su naša deca i mi više bez njih ne možemo. Ako ih nema petoro, šestoro u kući, meni je prazno", kaže Zdravko Grumić.

Jovan Mićanović je došao u hraniteljsku porodicu iako ima roditelje i kaže da mu život u novoj porodici odgovara.

"Ovde sam više od godinu dana. Lepo mi je, idem u školu, struka pekar. Planiram da se vratim u rodni Stanišić kod mame i da tamo radim svoju struku!"

Grumići kažu da je najveći problem što ne postoji program koji treba da brine o deci kada izađu iz hraniteljske porodice. Niko im ne pomaže pri dobijanju posla. U Somboru trenutno u hraniteljskim porodicama smešteno sedamdesetoro dece u četrdeset pet porodica. Potrebe za hraniteljima su mnogo veće.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Broj dece u Srbiji za pet godina smanjen je za nekih 40.000, a za 23 godine, prema podacima Unicefa, u Srbiji će se i radna snaga smanjiti za 21 odsto.

Prema analizi koju je uradila EBRD u Srbiji će 2041. živeti 5,5 miliona ljudi, za 23 odsto manje nego pre sedam godina. Osim ovih, zabrinjavajuće deluju i podaci koje je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot, da je 30 odsto učenika od 15 godina funkcionalno nepismeno, a da gotovo 1,8 miliona ljudi u ovoj zemlji nije završilo srednju školu. A svako to napuštanje škole državu po pojedincu košta između 40.000 i 70.000 evra.

Loša demografska slika teško će se popraviti, ali ono na čemu treba raditi, smatraju sagovornici Danasa, jeste popravljanje, pre svega, ekonomskih činilaca i ulaganje u obrazovanje mladih koji ostaju, a koji su nedovoljno kvalifikovani.

Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže da su demografski podaci negativni, da iseljenje mladih ljudi, takođe, vrlo nepovoljno utiče i da će uticati na to kako će tržište rada u Srbiji izgledati.

– Zasad još imamo radne snage u Srbiji i to samo zbog toga što se privreda slabo razvija. Kada počne da se razvija više, onda ćemo imati problem sa radnom snagom i verovatno ćemo morati, kao što to sada rade države u regionu, da uvozimo radnu snagu – kaže Protić za Danas.

Veliki problem, osim toga što se u Srbiji sve manje beba rađa i dosta ljudi odlazi iz zemlje, jeste i to što, kako kaže, imamo veliki broj mladih koji nisu dovoljno kvalifikovani.

– Imamo situaciju da je i dalje manje od 20 odsto mladih u Srbiji visoko obrazovano. Osim toga, tranzicija između škole i posla je najteža za one koji su završili samo osnovnu školu i njih je negde oko 20 odsto – napominje Protić.

Toliki je i procenat mladih koji su funkcionalno nepismeni, što je, naglašava Protić, vrlo zabrinjavajuće ako se uzme u obzir to da u Srbiji ima negde između 1,5 i dva miliona mladih. Zbog toga je, smatra on, neophodno što bolje uskladiti obrazovni sistem sa tržištem rada. Tu država iako nešto radi, kako kaže, ne radi dovoljno.

Na pitanja šta bi država mogla da uradi kako bi sprečila ili bar ublažila prognoze koje nikako ne izgledaju dobro, ekonomista LJubomir Madžar za naš list kaže da naša država nije u stanju ni mnogo jednostavnije stvari da uradi, a ne da popravi demografsku sliku.

– Za sve države ovo je jedan nerešiv problem, za našu je to problem nerešiv na kub – ističe Madžar.

On kaže da nema sumnje da će se radna snaga u dogledno vreme smanjiti, ali da se to neće još desiti.

– Stopa nezaposlenosti kod nas je i dalje visoka, tako da bar brojčano još neko vreme to neće biti problem. Na duži rok tendencije su nepovoljne, prirodni trend je izvan naše kontrole – stari će i dalje stariti, broj izdržavanih lica će se povećati, teret onih koji žive a ne rade postajaće sve veći – napominje Madžar i ističe kako ćemo se sa time „teško nositi“. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka na FEFA Gordana Matković kaže da će slika Srbije u budućnosti zavisiti od mnogo toga.

– Koliko ćemo imati radne snage zavisiće od toga koliko će ljudi u tom trenutku biti aktivno. Dosta toga zavisiće ne samo od prirodnih kretanja, već i od migracija, koje će za nas biti veliki izazov, ali i od ekonomskog razvoja – smatra Matković i napominje da su demografski izazovi ozbiljni, ali da su najveći oni vezani za ekonomski razvoj i zapošljavanje.

Jedini način da se to spreči, napominje Matković, jeste da država ekonomske činioce dovede u red, da se ojačaju službe koje brinu o radu i roditeljstvu, deci i porodici. Ona kaže da postoji i strategija koja je nedavno usvojena, a koja se tiče reproduktivnog zdravlja i mortaliteta u kojoj postoje delovi koji se tiču zdravlja i koji za ovu priču, kako kaže, nisu beznačajni.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Studija koja je trajala 40 godina, otkrila je koja je "nepoželjna" dječja osobina pokazatelj da će uspeti kasnije u životu.

Zamislite da vas pitaju da uđete u šesti razred osnovne škole i pokušate da predvidite koji će učenici imati najveće prihode kao odrasli. Koju decu biste izabrali? Onu koja vole da uče i imaju najbolje ocjene? Oni koji su poslušni i uvek žele da idu "niz dlaku" učitelju? Atletsku decu koja aktivno treniraju? Ako biste izabrali jednu od ovih grupa, pogrešili biste.

Prkosna deca, koja krše pravila, bila bi najbolji izbor, prema studiji koja je trajala čak 40 godina i objavljena je u Developmental Psychology.

Godine 1968. istraživači su počeli da proučavaju 12-godišnje učenike koji su tada bili u šestom razredu. Gledali su njihovu inteligenciju, karakter, ponašanje i socioekonomski status njihovih roditelja. Zatim, 40 godina kasnije, ponovno su ih pronašli. Nije iznenađujuće, učenici koje su učitelji opisali kao "studiozne i vredne", imali su veće izglede za prestižne poslove. Međutim, oni nisu najviše zarađivali kao odrasli.

Najviši dohodak imala su "nestašna deca". Deca koja su kršila pravila i prkosila roditeljskom autoritetu, zarađivala su najviše kao odrasli. Autori misle da je jedan od razloga, zbog kojeg su takva deca postala odrasli ljudi s najvećim dohotkom, leži u činjenici što se nisu plašili da pregovaraju o višim platama ili povišicama.

Autori sugerišu još jedan mogući razlog - to što oni cene takmičenje. Umesto da se brinu o tome hoće li se slagati s drugima, oni su više zainteresovani u napredovanju u svojim ciljevima. Autori nisu mogli isključiti ni činjenicu da su neki od onih s visokim dohotkom mogli neetički da zarađuju za život. Međutim, studija nije pronašla nikakve dokaze da su učesnici bili uključeni u ovu vrstu ponašanja, prenosi RTL.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Subota 30. decembar u 17h u prostorijama Omladinskog kluba rezervisana je za kreativnu PLANETArnu radionicu.

Većinu materijala obezbeđuju organizatori. Čaj, keksiće, novogodišnju muzičku playlist-u takođe.

Poželjno poneti (ko je u mogućnosti)-šljokice, staklene teglice, sneg-sprej, šišarke, grančice drveća.

Učešće je, naravno, besplatno, i nije potrebna ranija prijava.

Više na www.centarplaneta.org ili se informišite putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i telefona 0642786004.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 10 novembar 2017 00:00

Srbiji nedostaju dokumenta o pravima dece

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) saopštila je danas da Srbiji nedostaju dokumenta u oblasti prava deteta i mere zaštite, zbog čega očekuje da će Savet za prava deteta u novom sazivu aktivno raditi na ispunjenju tih ciljeva.

Mreža organizacija pozdravila je početak rada vladinog Saveta za prava deteta, kojom predsedava ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, navodeći da je u novi saziv imenovana i predsednica Upravnog odbora MODS Jasmina Miković.

Podsećaju da je Akcionim planom za Poglavlje 23 Vlada Srbije preuzela obavezu da ojača ulogu Saveta u formulisanju i praćenju politika u oblasti prava deteta.

U saopštenju MODS izražava nadu da će Vlada raditi na osnaživanju Saveta za prava deteta, tako da on preraste u vodeći međusektorski koordinacioni mehanizam dečje zaštite.

Članice MODS očekuju da će u cilju poboljšanja kvaliteta života dece prvo biti urađen Nacionalni plan akcija za decu i Zakona o pravima deteta, kao okvir opšte politike države prema deci.

Takođe da će biti usvojena Nacionalna strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

U saopštenju se navode i dalje neophodne aktivnosti- smanjenje siromaštva dece, usvajanje zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, izmene zakona o socijalnoj zaštiti, kako bi se povećao obuhvat novčanih socijalnih davanja za praćenje slučajeva dečjih, ranih i prinudnih brakova, a posebno među romskim devojčicama.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Roditelji više neće moći da vode nevakcinisanu decu u vrtić, jer im pedijatri neće davati potvrde kojom se dokazuje da je dete zdravo za kolektiv. Ovo je prva, oštrija, mera koju je zdravstveni sistem primenio upravo zbog povećanog rizika od epidemije malih boginja.

Ovakvo obaveštenje iznenadilo je roditelje koji svoju decu leče na pedijatriji u Domu zdravlja Stari grad, opštini inače poznatoj po malom obuhvatu vakcinisanih MMR cepivom (male boginje, rubeole i zauške).

U Srbiji je inače smanjena vakcinisanost dece MMR vakcinom, zbog čega preti da se naruši kolektivni imunitet i na taj način poveća šansa za nastanak epidemije malih boginja.
Ova mera trebalo je da se primenjuje još ranije, ali su se mnogi pedijatri bunili i nisu želeli da na ovakav način ucenjuju roditelje.

Sve se, međutim, promenilo zbog opasnosti do epidemije malih boginja, koja već uveliko traje na Kosovu, a mogla bi vrlo brzo da se prelije i u Srbiju.

Zbog toga je naloženo svim domovima zdravlja u Srbiji da ne izdaju potvrde za vrtiće nevakcinisanoj deci, jer to nalaže Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, po kome mališani koja nisu primila sve obevezne vakcine ne mogu da borave u kolektivu.

Izvor: bebiron.net

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Podržite inicijativu za uvođenje kazne doživotnog zatvora!

Fondacija Tijana Jurić ispuniće svoje obećanje i pokušati da prikupljanjem potpisa građana Srbije kroz građansku inicijativu, podseti državu da usvoji njen predlog za uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Tako će u periodu od 23. do 29. oktobra u preko 40 gradova u Srbiji biti organizovani štandovi za prikupljanje potpisa.

Potpisi svih onih građana koji se budu izjasnili za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece, biće nakon toga predati Skupštini Srbije. Biće to drugi susret predstavnika Fondacije Tijana Jurić i republičkog parlamenta. Prvi susret bio je 3. maja kada je osnivač Fondacije, Igor Jurić, predao predlog za izmenu Krivičnog zakonika predsednici Skupštine Srbije, Maji Gojković.

- Mislili smo da neće biti potrebe da dvaput ukazujemo kolika potreba postoji da uvedemo jednu takvu sankciju i da zaštitimo decu. I ovom peticijom pokazaćemo koliko smo uporni u nastojanju da obezbedimo bezbednije uslove za život i odrastanje sve dece u Srbiji. Kada smo predali predlog za izmenu zakona, mi smo zapravo pokrenuli inicijativu, volju naroda, a sada, kada smo stigli do prikupljanja potpisa, taj isti narod, pre svega roditelji i budući roditelji, imaju priliku da podrže predlog koji bi doneo veliku promenu. Svi treba da shvatimo da smo mi ta snaga i da onda kada ima prostora da odlučujemo, to svoje pravo treba i da iskoristimo. Pozivam sve punoletne građane da dođu do naših štandova i da učine veliku stvar za bezbednost dece, kaže Igor Jurić.

Potpisi će se prikupljati u 40 gradova u Srbiji, u periodu od 12 do 18 časova

BEOGRAD – Knez Mihajlova, Palilula (Shopy), Ušće, Delta city • NOVI SAD – Trg slobode • SUBOTICA – centar, Prozivka • NIŠ – centar Pobeda • ZRENJANIN – Vodotoranj • KRAGUJEVAC – Univerzitet, Balkan • KRALJEVO – centar kod spomenika • KRUŠEVAC – centar • ZAJEČAR – centar • ČAČAK – centar • KIKINDA – Svetosavska 32 • VRANJE – centar • VLADIČIN HAN – Dom kulture • NOVI PAZAR – šetalište kod „pečurke“ • LAZAREVAC – Centar za kulturu • RUMA – glavni trg • PANČEVO – glavni park, Shoping centar Aviv • SOMBOR – Kralja Petra 24 • GRAČANICA – centar • INĐIJA – centar • STARA PAZOVA – centar • ALEKSINAC – centar • VRANJE – centar • SVRLJIG – centar • GADŽIN HAN – centar • PROKUPLJE – centar • LESKOVAC – centar • VLASOTINCE – centar • KURŠUMLIJA – centar • BLACE – centar • NEGOTIN – centar • BOR – centar • RAŠKA – Ušće • VRŠAC – centar • BEOČIN – centar • VALJEVO – centar • ŠABAC – centar

ZAŠTO KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA?

Predlog Fondacije Tijana Jurić podrazumeva uvođenje novog člana u Krivični zakonik kojim bi za najteže oblike teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrtni ishod deteta, maloletnika ili bremenite žene, trebalo da se propiše kazna doživotnog zatvora. Cilj je i da se izmenom zakona osuđeni kojima je pravosnažnom presudom izrečena kazna doživotnog zatvora, ne mogu uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne.

Fondacija Tijana Jurić odlučila se na ovaj potez nakon brojnih teških i svirepih ubistava dece u Srbiji.

- Uvođenjem kazne doživotnog zatvora sprečiće se mogućnost da ubice dece odsluže kaznu, ponovo se nađu na slobodi i tako dobiju priliku da počine još monstruoznije delo, zaključio je Igor Jurić.

NAŠI ARGUMENTI - ZAŠTO

Od ukidanja smrtne kazne u SRJ 2002. godine, prema dostupnim podacima, na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina pravosnažno je osuđeno 67 lica. Stava smo da je došlo vreme da preispitamo postojeći kazneni sistem i efekte koje on postigao nakon ukidanja smrtne kazne. Praksa je pokazala da su u znatnom broju slučajeva počinioci najtežih krivičnih dela kakva su ubistva dece, mlađe životne dobi, zbog čega su i nakon izdržane kazne sposobni da ponove isto delo. Kazna doživotnog zatvora primenjuje se u većini zemalja sveta. Jasno izričemo da smrtnu kaznu smatramo neprihvatljivom i da se za nju ne zalažemo. Smatramo da bi uvođenje kazne doživotnog zatvora ispunilo očekivanja javnosti, kao jedine adekvatne kazne za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrtni ishod deteta, maloletnika ili bremenite žene.

Pozivamo građane Apatina da svojim potpisom ulože u bolju bezbednost dece ove zemlje, stav je Fondacije Tijana Jurić.

Potpisi se u Apatinu prikupljaju u četvrtak, 26.10.2017.godine od 8 - 20 časova, u prostrijama Udruženja žena Ruža Crvena.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

U utorak, 17. oktobra 2017. godine Somborski edukativni centar je uličnom akcijom obeležio Svetski dan borbe protiv dečjeg siromaštva.

Aktivisti i aktivistkinje SEC-a, koji su prethodno prošli radionicu na temu zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja, osmislili su više različitih aktivnosti na različitim lokacijama u centru Sombora, kako za decu i mlade, tako i za šire građanstvo kojima je na kreativan način skrenuta pažnja na problem dečjeg siromaštva.

Tokom akcije započeta je tradicionalna akciju prikupljanja školskog pribora za decu iz socijalno ugroženih porodica, koja će trajati do 20. novembra Međunarodnog dana dečijih prava (Day of pray and action for Children) kada će početi i prikupljanje slatkiša za decu iz ranjivih grupa da bi im bilo podeljeno u vreme božićnih i novogodišnjih praznika.

Akciju je realizovana u okviru projekta „Život bez nasilja – za svako dete, Udruženi u zaštiti dece od nasilja“ podržanog od Evropske unije, UNICEF-a i Ministarstva zdravlja, rada i prosvete, a akciju je kao i prethodnih nekoliko godina podržana u okviru programa Arigatou Internationala i mreže Global Network of Religions for Children u okviru inicijative End Child Poverty.

Građani koji žele da doprinesu akciji, školski pribor mogu da donesu svakog radnog dana u prostorije SEC-a u periodu od 9 do 17 časova.

Objavljeno u Somborske vesti

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju

Vladimir Karanović, profesor fizičkog iz Sombora, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre sto godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

- Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života - kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

- U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece - kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Takođe je tokom sistematskih pregleda koji se obavljaju u neparnim razredima u Somboru, a kojima je obuhvaćeno više od 90 odsto dece, utvrđeno je da svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete neki deformitet kičme.

- Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza - krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube - kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

Takođe je alarmantna činjenica da je i broj gojazne dece u porastu.

- Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast - kaže doktorka Šarac.

Izvor: telegraf

Objavljeno u Somborske vesti

Somborske humanitarke Neli Janović i Dragana Jakica na humanitaran način i lepo osmišljenim programom i prigodnim darovima posetili mališane i zabavili ih u somborskoj bolnici

U bolnici "Dr Radivoj Simonović" u Somboru proteklo je jedno prelepo, ujedno i dešavanje koje budi emocije. Naime, Somborke, višegodišnja uspešna preduzetnica Neli Janović i Dragana Jakica, među decom veoma omiljena pod svojim pseudonimom Dada Animacija Zanimacija, posetile su dečije odeljenje.

Bila je to lepo zabava, gest koji su po ko zna koji put njih dve učinile da bi ulepšale dane deci koja trenutno provode i leče se u somborskoj bolnici. Time su ujedno dale više nego značajan doprinos Dečjoj nedelji. ali... - Ima u ovoj najnovijoj priči i našoj poseti jedan tužan detalj. Reč je o jednogodišnjem detetu kojem je konstatovana dijagnoza centralne paralize i u bolnici raste jer nijedna ustanova do sada nije zbrinula dete. Za rešavanje ovog pitanja imamo jednu ideju; prvo bi trebalo da potražimo odobrenje iz Bolnice - pa ćemo, što hitnije, videti kakvi će dalje koraci da budu, no nastojaćemo da pružimo svoj pre svega logistički podsticaj i sve što bismo bile kadre - rekle su nam Neli i Dada.

Izvor: Novi radio Sombor

Objavljeno u Somborske vesti

Tokom 2017. godine, u okviru realizacije programa Fonda za zaštitu životne sredine, Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, organizovalo je održavanje radionica za učenike osnovnih škola sa ciljem jačanja svesti o potrebi zaštite životne sredine

Radionice su održali ambasadori strukovnog udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“, tokom proleća u OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „22. oktobar“ u Bačkom Monoštoru, a tokom septembra u OŠ „Branko Radičević“ u Staparu i OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ u Bezdanu.

Na radionicama se govorilo o održivom upravljanju otpadom, lancima ishrane, klimatskim promenama i prirodnim resursima.

Ambasadori su na interesantan način sa učenicima svaku od navedenih oblasti prvo obradili teoretski, a potom naučeno proveravali na oglednim primerima.

Uz saglasnost Gradskog veća grada Sombora i nadležnog Ministarstva, za navedene namene iz gradskog budžeta izdvojeno je 480.000,00 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 28 septembar 2017 00:00

U Somboru sve više neaktivne i nezdrave dece

Svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete ima neki deformitet kičme. To pokazuju rezultati sistematskih pregleda koji se organizovano sprovode u neparnim razredima i kojima je obuhvaćeno više od 90 posto školske dece u Somboru.

"Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza – krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube", kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

U porastu je i broj gojazne dece.

"Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast", kaže doktorka Šarac.

Vladimir Karanović, profesor fizičkog, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre stotinak godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

"Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života", kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećavam i se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

"U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece", kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Roditelji danas provode četiri puta više vremena gledajući u ekrane mobilnih telefona nego čitajući svojoj deci, pokazalo je jedno istraživanje.

Odrasli provode 90 minuta za kompjuterom, telefonom ili drugim uređajima, a samo 25 minuta čitajući deci, tvrdi se u istraživanju koje je radilo dobrotvorno udruženje "BookTrust".

Istraživanje je otkrilo i to da roditelji preskaču stranice dok čitaju deci, završavaju priču pre kraja i odbijaju da čitaju drugu priču. Polovina roditelja koji su priznali da ovo rade rekli su da su preumorni.

U ispitivanju je učestvovalo više od 2.000 roditelja dece uzrasta od četiri do 11 godina.

"S vrlo zauzetim rasporedom porodice i dugim radnim satima, roditeljima može biti teško da uvrste čitanje kao dnevnu aktivnost kojoj će se posvetiti, ali čak i desetominutno čitanje, igranje igre reči ili zajedničko čitanje liste za kupovinu može napraviti razliku", rekla je Džini Lun, direktorka udruženja čitalaca "Beanstalk".

Od 18. do 22. septembra pokrenut je i izazov desetominutnog čitanja deci, koji su podržale mnge javne ličnosti.

"Redovno čitanje pomaže deci da razviju maštu na najzabavniji način. Nadamo se da će nam se u ovom izazovu pridružiti veliki broj porodica", rekla je Dajana Džerald, direktorka "BookTrusta".

Izvor: bebiron.net

Objavljeno u Planeta

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izrazila je očekivanje da će na teritoriji Šida, gde roditelji protestuju zbog toga što će lokalna deca ići u školu sa migrantima, biti stvoreni uslovi za ravnopravno ostvarivanje prava na obrazovanje.

Kako se navodi u saopštenju, poverenica je ocenila da Srbija poštuje medjunarodne zakone i neguje vrednosti humanog i tolerantnog društva, ali da postoje pojedinačni slučajevi poput nerazumevanja i predrasuda roditelјa čija deca treba da u Šidu pohadjaju školu sa decom izbeglicama i migrantima.

"Deca su jedna od najosetlјivijih društvenih grupa, a naročito kada su u pitanju deca koja su se susrela sa užasima rata i suočili sa razdvajanjem od porodica, medju kojima neki i sa gubitkom najbližih. Važnu ulogu u njihovom prilagodjavanju i osnaživanju upravo imaju škole kao mesto na kome se deca, izmedju ostalog, uče i vrednostima tolerancije, medjusobnog poštovanja i prihvatanja različitosti", navela je Janković.

Roditelji djaka u Osnovnoj školi u Višnjićevu kod Šida protestovali su zbog toga što lokalna deca dele učionice sa migrantima iz izbegličkog kampa. Prema pisanju medija, roditelji su tvrdili da su zabrinuti za higijenu i bezbednost svoje dece.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na internetu je dostupna nova aplikacija, koja predstavlja pravu radost za roditelje. ReplyASAP preuzima „kontrolu“ nad ekranom mobilnog telefona i pokreće alarm koji se ne zaustavlja sve dok dete ne odgovori na poziv ili poruku.

Autor aplikacije Nik Herbert iz Londona, otac 13-godinjeg dečaka, objašnjava da je bio „frustriran postojećim aplikacijama za slanje poruka“, pa je kreirao sopstvenu - kako bi bio siguran da će mu sin odgovoriti.

ReplyASAP „muči“ onoga kome je poruka upućena sve dok ne odgovori – blokira sistem telefona i drži alarm aktivnim sve dok onaj ko je uputio poziv ne dobije odgovor.

Ignorisanje poziva ili poruka roditelja tako postaje nemoguće. Aplikacija omogućava i obaveštenje o tome da li je poruka pročitana.

Herbert kaže da je tokom osam meseci rada na ovoj aplikaciji, konsultivao sina Bena po pitanju dizajna i ideje. Ben je, makar kako kaže Herbert, razumeo da je ReplyASAP "korisna alatka".

Ova apllikacija prilagođena je i za starije korisnike, one koji na telefonu deaktiviraju zvuk, ili uređaj ne drže uvek uz sebe, piše Republika.

ReplyASAP je dostupan na platformi Play store, samo u Velikoj Britaniji, a za sada funkcioniše samo na androidima. Mladi Ben ima iPhone, ali njegov otac radi na rešavanju i tog problema.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje, rekao je Tanjugu akademik Dušan Kovačević i dodao da cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca.

Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji.

Kaže da je naišao na dobre reakcije na predlog da se mirnim putem rešavaju problemi između Srba i Albanaca.

- Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo danas što se događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem - uveren je Kovačević.

On se poziva na sopstveno diplomatsko iskustvo, iz perioda kada je službovao u Portugaliji kao ambasador nekadašnje Srbije i Crne Gore, i procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.

- Znam šta znači razgovor u četiri oka, diplomatski susret čiji se sadržaj šalje u javnost, ali i kako nastaju poverljive priče, koje se nikom ne saopštavaju - naveo je Kovačević.

Crvena linija u dijalogu

On je, međutim, siguran posle, kako ističe, 50 godina proživljenih u 20. veku, da Srbija više nikada ne sme ratovati:

- Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva - kazao je Kovačević.

Ono što ne može nikako da razume to su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat:

"Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati".

Vučićev pragmatični kompromis

Za njega, spoljna politika Aleksandra Vučića vođena je načelom pragmatičnog kompromisa.

- On je to radio jako dobro kao premijer, a sada i kao predsednik. On je išao tamo gde ja nikada ne bih išao. Nikada se ne bih rukovao sa onima sa kojima se on rukuje. Imam pravo da ne pružim ruku ljudima koji imaju krvave ruke. Ja to mogu, jer nisam političar i nisam preuzeo odgovornost da se brinem o narodu. Ko je rešio da se bavi ozbiljno politikom mora da računa na dane kada će ozbiljno da se ponižava zbog dobrobiti svog naroda - kazao je Kovačević.

Dodaje da taj pragmatični kompromis koji Vučić plasira u spoljnoj politici uvek podrazumeva razgovor.

- Unutar našeg društvenog dijaloga mi moramo da predložimo rešenja kako bi kompromis između srpske i albanske strane doveo do platforme u kojoj se niko ne bi osetio kao da je veliki gubitnik. Verujem da onaj ko želi da postane veliki dobitnik neće dobiti ništa. Izgubiće sve - ukazuje Kovačević.

Na komentare inicijative srpskog predsednika iz Albanije, kaže:

"Čitao sam kako iz Albanije poručuju da je budućnost srpske i albanske dece u razgovoru i da više ne bi trebalo da bude rata. Albanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat. Možemo da zamislimo kako neko ubija celu porodicu komšiji, ali je on, recimo, druge veroispovesti. I šta onda? Eto razloga za rat".

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top