Kada jedno prosečno srpsko domaćinstvo stavi na papir vanredne izdatke, poput novogodišnjih i božićnih praznika, letovanja i zimovanja, ili pak dečjih rođendana i ekskurzija, dolazi se do gotovo nerealnog podatka - godišnje nam je za takve troškove potrebno najmanje 1.000, pa i do nekoliko hiljada evra.

Dečji rođendan: 20.000-50.000 dinara

Iako se ranije prostorom za dečje rođendane smatrala dečja soba, a posluženje bili žu-žu i "čupavci" koje su majke pravile, danas ove proslave gotovo da ne mogu da prođu bez igraonica. A ceh koji roditelji moraju da plate je od 100 do više od 300 evra, u zavisnosti od termina proslave i samog aranžmana. Pa tako, ukoliko ređendan proslavljate radnim danom, zakup igraonice košta između 10.000 i 20.000 dinara. Ako se pak odlučite za vikend, moraćete da izdvojite oko 15.000. I sve to bez hrane, pića i torte. A zakup sa neograničenim keteringom, animatorima i ostalim uslugama, u trajanju od 2,5 sata, iznosi između 200 i 300 evra.

Đačke ekskurzije: 1.500-65.000 dinara

Oduvek se vodila polemika da li su cene aranžmana previsoke. Roditelji maturanta srednje škole, za ekskurziju u Italiji od osam dana moraju da izdvoje više od prosečne srpske plate, odnosno čak 50.000 dinara. Trećaci prolaze nešto jeftinije, te odlazak u Grčku za njih košta oko 30.000. Naravno, to je samo cena smeštaja, bez džeparca za suvenire, ulaznice za muzeje, ustanove kulture... Tri noćenja u Grčkoj za đake košta oko 20.000 dinara, dok su nešto jeftiniji aranžmani za ekskurzije po Srbiji, gde dva noćenja staju oko 10.000 dinara, dok je za jednodnevne izlete potrebno izdvojiti od 1.000 do 3.000.

Letovanje: 200-500 evra po osobi

Aranžmane je najbolje uplaćivati još u zimskim danima kako bi se prošlo što jeftinije. Tako deset noći na Krfu uz autobuski prevoz košta samo 150 evra po osobi, dok u istim uslovima letovanje u Pefkohoriju košta između 240 i 270 evra, a za decu mlađu od 12 godina je besplatno. Najmanje cene koje je “Blic” pronašao proletos bile su 25 evra za Tasos i 35 evra za Eviju, dok je olimpijska regija u “last minit” varijanti koštala oko 45 evra za 10 dana sa prevozom. Tome treba dodati i dinarski deo u visini od 5.000, odnosno 40 evra, pa se na letovanje u Grčku početkom juna može i za samo 65 evra. Plus hrana i ostali troškovi naravno.

Zimovanje: 200-500 evra po osobi

Iako ga mnogi smatraju luksuzom, Srbi vole zimovanje gotovo isto kao letovanja. Cene zimskog odmora variraju, te pet dana na planini trenutno košta i samo 50 evra, ali aranžmani idu i do 500 evra po osobi i to ne oni najskuplji. Najjeftinije zimovanje u regionu je na srpskim planinama u Bugarskoj i BiH, dok je nešto skuplje u Sloveniji. Jeftin smeštaj može se naći i u Austriji, Italiji i Francuskoj, ali uglavnom apartmanski u januaru, kada na Alpima može da bude loše vreme. Uz cene smeštaja, morate računati i na hranu, ali i ski-pas ako skijate, čije su cene od 130 evra na Kopu, do 250 na Alpima za sedam dana.

Slava: 20.000-60.000 dinara

Da bi spremila slavu za desetak gostiju, domaćinstvima u Srbiji potrebno je najmanje 20.000 dinara, i to pod uslovom da domaćice same pripremaju hranu i da nabavljaju sastojke za jela na popustima u marketima. Najveći deo novca potroši se za pripremu predjela - oko 7.000 dinara. Pečenja, u zavisnosti da li je jagnjetina ili prasetina, koštaju 1.400, odnosno 1.000 dinara za kilogram. Ukoliko se odlučite da kupite meso u restoranu, cene su više za oko 300 dinara. Naravno, slava nije samo meso, pa vam za piće, slatkiše, kolač, žito, sveštenika treba još dosta novca, najmanje 25.000 dinara.

Božić: 20.000 dinara

Na teška vremena i ekonomsku krizu građani, čini se, zaborave početkom januara, te se Božić slavi u svakoj kući sa bogatim posluženjem i poklonima za ukućane. Samo za badnjak domaćin mora da izdvoji između 100 i 200 dinara, za pšenicu 150, a ukoliko želi da svoj dom ukrasi buketima od sušenog cveća, venčićima ili ikebanama, na računicu mora dodati još 500 dinara. Za prase ili jagnje potrebno je minimum 5.000, odnosno 6.000 dinara, dok ukoliko kupite komad mesa, možete proći i sa okvirnih 1.500 dinara. Trpeza za badnje veče obično sadrži i prebranac, ribu, riblju čorbu, posne kolače, dok se na božićnu trpezu, pored mesa, dodaju i sarma, supa, piće, torta... Kada se svi troškovi svedu, dolazimo do računice da za božićne praznike srpsko domaćinstvo mora da izdvoji polovinu jedne plate.

Nova godina: 15.000-25.000 dinara

Čak i da ne ode na praznično putovanje, tokom novogodišnjih praznika jedna porodica može da potroši više od 200 evra. Cena jelki je od 1.000 do 3.000 za prirodne, odnosno od 1.500 do 20.000 dinara za veštačke jelke! Ukrasi za istu takođe nisu jeftini, te vas ceo komplet, kojim ćete ukrasiti svoj dom, može stajati i više od 10.000 dinara. Neizostavni paketići za decu su takođe trošak jer koštaju od 1.000 do 5.000 dinara. Naravno, na sve ove brojke potrebno je dodati i novogodišnju trpezu, koja nije jeftina. A tek odlazak u restoran...

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prikupljanje predloga građana u okviru projekta „Participativno budžetiranje “ (PB), koji građanima nudi mogućnost da učestvuju u kreiranju budžeta za 2018. godinu, okončano je 1. novembra 2017. godine u 14.00 časova.

Tim za implementaciju projekta PB je prebrojavanjem dospelih upitnika konstatovao da je ukupno dostavljeno 948 upitnika, sa 42 predložena projekta, a kao nevažeće Tim je odbacio 78 predloga projekata.

Najviše predloga, odnosno 565 popunjenih upitnika, odnosi se na rekonstrukciju vrtića i zabavišta u Kljajićevu. Na drugom mestu, prema broju dostavljenih predloga, jeste predlog ugradnje (izgradnje) liftova na zgradama Gradske uprave, tzv. Županije i Gradske kuće. Liftovi bi trebalo da budu prilagođeni za prevoz građana koji koriste invalidska kolica, za bebe u kolicima i građane koji se otežano kreću. Prema predlogu koji se nalazi na 220 upitnika, liftovi bi trebalo da prevoze građane od prizemlja do poslednjeg sprata.

Projekat rekonstrukcije dečjeg igrališta i parka u ulici Vere Gucunje u Somboru, predložen je na 14 upitnika, a na jedanaest upitnika predloženo je da se u školama izgrade pristupne rampe za osobe sa posebnim potrebama.

Izgradnja javnog toaleta pristupačnog za sve građane uključujući i lica koja koriste invalidska kolica, predložena je na 11 upitnika, dok je sa predlogom izgradnje kružnog toka na ulicama Tome Roksandića-Solunskih boraca-XII Vojvođanske udarne brigade, dostavljeno šest upitnika.

Na četiri upitnika predlaže se postavljanje rasvete na pešačkoj stazi Tromeđa – Apatinski put i na četiri upitnika predlaže se uklanjanje stepenika na ulazu u Savremenu galeriju Gradskog muzeja Sombor.
Dostavljeno je i 35 pojedinačnih predloga projekata.

Tim za implementaciju projekta „Participativno budžetiranje, 78 predloga nije uvrstio u rang listu predloga jer su dostavljeni na prošlogodišnjim obrascima za prikupljanje predloga projekata.
Tim za PB će narednih dana odrediti vreme, rok i mesto za završno glasanje, o čemu će građani biti blagovremeno obavešteni.

Objavljeno u Somborske vesti

Beograd Vlada RS je 19. oktobra iz budžetskih rezervi prebacila gradu Beogradu 100 miliona dinara sa obrazloženjem da reaguje na „smanjenje obima prihoda grada“.

Usvajanjem Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave prošle godine, Vlada je značajan deo prihoda opština i gradova prebacila na republički nivo i time dovela u pitanje regularno funkcionisanje lokalnih samouprava, što potvrđuju izveštaji Fiskalnog saveta, kao i izjave iz nadležnog Ministarstva.

„Izmene Zakona o finasiranju lokalnih samouprava iz 2016. doprinele su centralizaciji i jačanju uticaja centralne vlasti na funkcionisanje lokalnih samouprava. Dakle, država je smanjila prihode lokalnim samoupravama, a sada ne znamo po kojim kriterijumima Vlada RS dodeljuje sredstva pravdajući to "smanjenjem prihoda lokalnih samouprava", rekla je Jovana Strahinić iz Nacionalne koslaicije za decentralizaciju.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju je upozoravala na ovakve posledice zakona prošle godine još dok je bio u proceduri, a da je realnost pokazala da su naša predviđanja bila tačna potvrdio je Fiskalni savet koji je u junu ove godine ukazao da dugovanja lokalnih samouprava rastu do mere u kojoj će „potopiti državne finansije“

"Gradovi (Kragujevac, Beograd, Novi Sad, NIš) će se raspasti ako Vlada Srbije ništa ne preduzme“, rekao je tada predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave, Branko Ružić je već u julu, samo 6 meseci od početka delovanja zakona, izneo brigu o finansijskom stanju lokalnih samouprava, pa čak i govorio o bankrotu. Tom prilikom je ministar Ružić govorio i o „ važnom sistematskom pristupu čitave Vlade“ ovom problemu i da se „poluge“ nalaze u Ministarstvu finasija.

NKD javno pita Vladu: Da li su novčani transferi najvećim gradovima i pojedinima opštinama iz budžetske rezerve sistemsko rešenje? Da li Vlada ima hrabrosti da prizna grešku koja je napravljena promenama zakona u toku 2016. godine i da preduzme ozbiljne mere i obezbedi stabilne izvorne prihode lokalnim samoupravama pre nego što se sistem na lokalu u potpunosti uruši?

Po informacijama iz medija Vlada RS je početkom oktobra 2017. takođe opredelila 480 miliona dinara, na ime „smanjenja prihoda u budžetu“ i to Zajačaru 380 miliona, Čačku – 60 miliona, opštini Trstenik 30 miliona i još 10 miliona za Beograd.

U izveštaju Fiskalnog saveta republički budžet tokom 2016. godine izdvojio je iz budžetske rezerve 2,5 milijardi dinara pod obrazloženjem „potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda“ budžeta pojedinih jedinica lokalne samouprave. Najveći deo ove pomoći dat je Nišu (260 mil), Kragujevcu (220 mil), Novom Sadu (190 mil), Jagodini (130 mil), Zaječaru (115 mil), Bečeju (106) i Vranju (100mil).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema izveštaju o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora za period januar-jun 2017. godine, koji je Gradsko veće usvojilo na 79. sednici, u navedenom periodu ostvareni su prihodi u iznosu od 1.065.686.777,00 dinara, što čini 39,68 odsto sredstava u odnosu na planirane godišnje prihode u iznosu od 2.686.000.000 dinara. U istom periodu rashodi su ostvareni u iznosu od 1.081.800.000,00 dinara, što predstavlja 40,43 odsto od ukupno planiranih rashoda.

Gradsko veće je prihvatilo i informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Skupština grada Sombora, za period januar-30. jun 2017. godine. U zaključku Gradskog veća se navodi da je „konstatovana značajna neusklađenost planiranih i realizovanih aktivnosti u okviru bilansnih pokazatelja koji se odnose na subvencije i to kod JKP „Vodokanal“, JKP „Parking servis Sombor“ i JKP „Prostor“. Zaključkom Gradskog veća navedenim, ali i ostalim javnim preduzećima, je naloženo da u trećem i četvrtom kvartalu 2017. godine, povlačenje sredstava iz budžeta grada Sombora za 2017. godinu usklade sa rešenjima koje je donelo Gradsko veće.

Javnim komunalnim preduzećima koja imaju odstupanja u odnosu na usvojeni program poslovanja za 2017. godinu naloženo je da do podnošenja izveštaja za naredni kvartal, odnosno najkasnije do podnošenja izveštaja za četvrti kvartal 2017. godine, realizaciju troškova kod kojih su konstatovana odstupanja, dovedu u sklad sa usvojenim planiranim iznosima na koje je saglasnost dala Skupština grada Sombora.

Navedenu informaciju Odeljenje za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj dostaviće i Ministarstvu privrede Republike Srbije.

Na 79. sednici, održanoj 24. avgusta 2017. godine odlučeno je i o dodeli subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih. Za zapošljavanje 41-og nezaposlenog lica ukupno je opredeljeno 7.020.000,00 dinara, a sredstva će dobiti 14 poslodavaca koji su otvorili nova radna mesta za njihovo zapošljavanje.

Objavljeno u Somborske vesti

Ova žena je počela da sledi izuzetno lako pravilo, koje je poboljšalo njen budžet. Evo o čemu je reč...

Loša raspodela novca i implusivna kupovina su dva najveća problema s kojima se suočava veliki broj ljudi.

Zbog toga se dugovi nagomilavaju, a novac od plate odlazi na minuse koje smo napravili nedeljama ranije,

Sa ovim problemom se susrela i jedna žena, koja je zbog velikih troškova osetila potrebu da uradi nešto u svom životu i promeni to.

“Sve dok nisam videla razočaranje na majčinom licu nakon što sam je po deseti put zamolila da mi pozajmi novac za popravak automobila, nisam shvatila da ne mogu živeti u stalnom dugu. Moja je debitna kartica dosegla limit, kasnila sam sa plaćanjem, a moj auto je proizvodio čudne zvukove. Znala sam da mi je potrebna promena. Sebi sam rekla da ću početi da vodim računa o novcu kada dobijem bolje plaćeni posao, ali posao je došao, a ja sam i dalje uspešno sve spiskala", započinje svoju ispovest.

Kako je otkrila, implusivna kupovina je predstavljala njen najveći problem

"Implusivna kupovina je uništavala moju ušteđevinu. Ako vidim nešto, istog trenutka tu stvar kupujem", priznala je i dodala:

"Moja majka mi je zato dala savet koji mi je promenio život. Rekla mi je da se tek sutra zapitam želim li stvarno taj predmet koji sam poželela kupiti i da se tek onda vratim i kupim ga."

Moj budžet je bio veći, a gubila sam kilograme

"Odlučila sam naučeno da primenim i u praksi i da vidim hoće li upaliti. Izvadila sam 20 dolara, nakon što sam otplatila dugove, i naterala se da mi taj novac izdrži do sledeće plate. U početku je bilo veoma teško jer sam odbila pozive prijatelja na izlazak, nisam odlazila ni u restorane brze hrane, iako je hrana bila sve što sam tada želela. Počela sam da štedim novac i gubim kilogreme."

Dve nedelje kasnije, plata je stigla, a ova žena je uspela u svojoj nameri.

"Dva petka kasnije dobila sam platu. Nisam ni znala koliko je novca ostalo na mome računu, ali otkrila sam da još imam 200 dolara. Shvatila sam tada da to mogu napraviti. Štednja novca je postala igra u kojoj sam gledala koliko brzo mogu uštedeti."

Pametna kupovina

"Zadala sam sebi nekoliko pravila. Rekla sam da neću kupovati stvari koje mogu upotrebiti samo jednom, a nakon što vidim neku stvar, razmislim o kupovini i vratim se u radnju tri dana kasnije. Kupila sam hranu, toaletni papir, kafu. Štedela sam novac, vreme i gubila sam na težini jer sam više pazila što unosim u telo."

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Ministar finansija Dušan Vujović istakao je da u Srbiji postoji problem upravljanja na svim nivoima - na državnom, javnom i privatnom.

"Potpredsednička mesta ne treba deliti politički več funkcionalno", rekao je Vujović na samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima, u Crnoj Gori.

On je upozorio da u Srbiji ne postoji koordinacija u upravljanju.

"Koordinacija je teška za Balkan. Ljudi koji ne shvataju da se do cilja može doći zajedničkim radom, gube vreme i prebacuju poslove na druge", rekao je Vujović.

U Srbiji, po njegovim rečima, postoji problem upravljanja, koriste se zastarele metode, "bumbar princip i zujanje okolo" što je pogrešno.

"Treba primeniti princip rukovođenja", rekao je Vujović i naveo primer Elektroprivrede Srbije "gde su reforme posle osam meseci zaustavljene pola godine dok zaposleni nisu fiksirali svoja radna mesta".

Povučeno, a neiskorišćeno 3,5 milijardi evra
Srbija ima 3,5 milijardi evra povučenih, a neiskorišćenih zajmova, a putevi nisu završeni i nemamo koristi od njih, osim što je angažovana građevinska industrija, izjavio je Vujović.

On je rekao da je kapitalna stvar završetak infrastrukture.

"Neophodno je i dalje smanjivanje nezaposlenosti", rekao je Vujović.

Dodao je da fabrike koje su otvorene poslednjih godina neće imati smisla, ako ne budu profitabilne kao što su slične u svetu.

U budžetu 600 miliona evra više od planiranog

Vujović je rekao da je krajem maja u budžetu Srbije bilo 600 miliona evra više nego što je planirano, tako što su prihodi bili veći za 44 milijarde dinara, a rashodi manji za 27 milijardi dinara.

On je rekao da će zahvaljujući tako pozitivnom rezultatu moći da se pokriju neki dodatni troškovi.

"Prošlu godinu smo završili sa suficitom od 1,4 odsto, ali se posle 51 nedelje u budžetu pojavio deficit od 1,3 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), zbog toga što smo preuzeli dugove 'Srbijagasa'", rekao je Vujović.

On je dodao da je taj deficit svesno napravljen, ne da bi se pomoglo "Srbijagasu", nego da bi se obezbedio gas za potrošače.

"Verujem da ćemo nastaviti da i u junu ostvarujemo dobre rezultate u budžetu", rekao je Vujović.

Očekivao za nijansu bolji kreditni rejting
Vujović je izjavio da je očekivao da finansijska agencija "Standard end Purs" bolje oceni Srbiju "bar za nijansu". On je rekao da je dobra i potvrda dosadašnjeg rejtinga, i da očekuje da u narednom ocenjivanju, za šest meseci, rejting Srbije bude bolji.

Troškovi zaduživanja Srbije su niži nego pre nekoliko godina, a kamatne stope su u odnosu na 2014. godinu četiri puta niže.

"Povlačenje grčkih banka iz Srbije je posledica stabilizacije bankarskog sistema u zemlji. U Srbiji ima dosta banaka, mada konkurencija čini svoje i medju našim bankama", rekao je Vujović.

Ministar je dodao da očekuje da će se i banke u Srbiji konsolidovati i ponuditi bolje uslove kreditiranja.

"Ne znam da li ću biti ministar, zavisi od ponude"
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da ne zna da li će biti ministar i u novoj vladi, jer još nije dobio ponudu mandatarke za sastavljanje Vlade Ane Brnabić.

"Da li ću biti i dalje ministar, zavisi od ponude", rekao je Vujović.

Upitan o odluci da aktuelna ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić postane predsednica Vlade, Vujović je rekao da je nju izabrao Aleksandar Vučić.

"To je odluka predsednika države. Brnabić je dobila mogućnost da formira Vladu", rekao je Vujović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Skupština grada Sombora je na 13. sednici, održanoj 23. maja 2017. godine donela Odluku o završnom računu grada Sombora za 2016. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika.

U prethodnoj godini su, prema podacima koje je u obrazloženju naveo Sava Dojić, član Gradskog veća za finansije i privredu, ostvareni ukupni prihodi u iznosu od 2.448.745.559 dinara, odnosno na nivou od 91,37 odsto planiranih. Ukupne prihode čine tekući prihodi u iznosu od 2.425.061.584 dinara i sredstva preneta iz prethodne godine u iznosu od 23.683.975 dinara.

Rashodi u 2016. godini izvršeni su na nivou od 85,74 odsto u odnosu na planirane, odnosno iznosili su 2.333.507.993. dinara.

Odbornici Skupštine grada su razmotrili i doneli Odluku o istupanju grada Sombora iz Agencije za regionalni razvoj APV D.O.O. Novi Sad i usvojili Lokalni akcioni plan za mlade grada Sombora 2017-2021 koji je obrazložila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća grada Sombora za oblast sporta, dece i omladine.

Odbornici su dali saglasnost na prve izmene i dopune programa poslovanja JKP „Prostor“ Sombor za 2017. godinu, te doneli odluke o postavljanju dve biste i to: Veljku Petroviću i Nikoli Tesli, te podizanju spomenika „Somborskoj alternativi“. Skupština je, nakon obrazloženja Nemanje Sarača, člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, donela Odluku o postavljanju skulptura Pavla Blesića.

Skupština je prihvatila i izveštaje o radu i poslovanju javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za 2016. godinu i to: SC „Soko“, Narodnog pozorišta, GB „Karlo Bijelicki“, Gradskog muzeja, KC „Laza Kostić“, Istorijskog arhiva, Galerije „Milan Konjović“, Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“, Apoteke Sombor i somborskog Centra za socijalni rad.

Prihvaćeni su i izveštaji o radu Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ i Turističke organizacije grada Sombora, za 2016. godinu.

Odbornici su prihvatili početne likvidacione izveštaje koji se odnose na JP „Urbanizam“ i „Direkciju za izgradnju grada Sombora“. Na 13. sednici, odbornici su razmotrili i odlučili o pet imovinsko-pravnih predmeta i prihvatili informaciju o potrebi finansiranja aktivnosti na održavanju pruge na deonici Sombor-Vrbas. Navedena deonica je, prema obrazloženju Miroslava Kovačića, člana Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, od vitalnog lokalnog interesa za razvoj Grada Sombora.

Odbornici su prihvatili i informaciju o objektu za pružanje pomoći, prihvat, obezbeđivanje osnovnih životnih uslova i prevremeni smeštaj za vreme trajanja migrantske krize.
Skupština je na lični zahtev razrešila Strahinju Ivančevića članstva u Odboru za kadrovska i administrativna pitanja i odnose Skupštine grada Sombora i umesto njega za člana Odbora imenovala Momira Miokovića.

Odlukom Skupštine članstva u Upravnom odboru Narodnog pozorišta iz reda zaposlenih razrešeni su Saša Torlaković (zbog sukoba interesa) i Dejan Pletikosić (iz zdravstvenih razloga). Umesto njih imenovani su: Dušan Jović i Saša Fišer.

Skupština grada je članstva u Nadzornom odboru, iz reda zaposlenih, razrešila Vesnu Vranješ (iz ličnih razloga) i umesto nje za člana Nadzornog odbora u Narodnom pozorištu imenovala Milu Veljković.

Skupština grada je članstva u Nadzornom odboru Sportskog centra „Soko“, ispred osnivača, razrešila Jovana Uzelca i umesto njega imenovala Dragana Maksimovića.

Objavljeno u Somborske vesti

Budžet Grada Sombora u ovoj 2017. godini iznosi dve milijarde i 686 miliona dinara, a skoro dve trećine prihoda doćiće od raznih vrsta poreza, pre svega poreza na zaradu.

Najveći deo budžetskih prihoda ostvaruje se od poreza i drugih naknada koje plaćaju građani i pravna lica, ali koliko oni koji u najvećoj meri pune budžetsku kasu imaju kontrolu trošenja tog istog novca?

Suštinski nikavu, jer budžet kreira gradska vlast prema kriterijumima i prioritetima koje sama odredi. I nije tu Sombor nikakav izutetak, jer na tom principu se kroje budžeti u svim lokalnim sredinama i na višim nivoima vlasti.

Somborski edukativni centar, organizacija koja je poznata i priznata i van Sombora, godinama je dobijala novac iz budžeta grada za jedan svoj projekat koji je uvek ocenjivan najvišim ocenama. Sada projekat nije prošao i ocenjen je kao najgori.

- U komisijama kada se dele sredstva postoje pritisci na članove komisije. S jedne strane izbegava se stavljanje ljudi u stručne komisije koje odlučuju na konkursima, a s druge strane na članove komisije vrši se pritisak pri donošenju odluka. Tako se desi da naša organizacija ne dobije ni dinara za projekat koji je prolazio prethodnih sedam godina u koji je ocenjivan kao najbolji. Sada je proglašen najgorim. Ove godine grad je prekinuo finansiranje projekta "Škola dobre volje - volonter deci na usluzi". To nema veze sa tim što su odjednom došli neki stručni ljudi u komisiju - smatra Srđan Vlaškalić iz Somborskog edukativnog centra.

Da je u jednom delu zadovoljena transparentnost kada je u pitanju budžet, kazuje činjenica da je to javno dostupan dokument i da se pre njegovog usvajanja organizuju javne rasprave. Ali to nije dovoljno da bi se moglo reći da novac zaista dobijaju najbolji, a ne politički prihvatljivi projekti.

- Do određene mere budžet jeste u tom smislu transparentan. Ali javne raspreve se organizuju samo pro forme, bez želje da se građani podstaknu i motivišu za učešće u donošenju odluka. Dobar projekat je participativno finansiranje budžeta gde građani glasaju za projekat koji bi se finansirao. Mislim da je potrebno animirati i potaknuti ne samo građane već i struku koja bi se pitala kod raspodele sredstava - smatra Vlaškalić.

Ozbiljna analiza trošenja novca iz budžeta rađena je poslednji put 2014. godine kada je Sombor, uz Pirot i Kragujevac bio grad u kome je sprovedeno istraživanje o trošenju budžetskog novca sa linije 481 - dotacije nevladinim organizacijama. Projekat su realizovali Centar za razvoj neprofitnog sektora i Centar za istraživanje javnih politika.

Jedna od pojava zabeležena tada u sva tri grada, pa i Somboru je pojava kvazi ad hoc osnovanih udruženja, za koje se sumnja da su maska za finansiranje odabranih partijskih korisnika. Predstavnici civilnog sektora u Kraljevu i Somboru ukazali su na to da su ad hoc osnovane organizacije prikriven način za finansiranje partijskih vojnika, pojedinaca koji su zadužili stranke, kao i stranačkih podmladaka za njihove aktivnosti tokom predizbornih kampanja i drugih aktivnosti.

U uslovima sa sve manje raspoloživih radnih mesta finansiranje partijskih organizacija pod plaštom civilnog sektora je način barem privremenog zapošljavanja stranačkih kadrova. To potvrđuje i Aleksandar Bratković iz Centra za razvoj neprofitnog sektora.

- Značajnih promena nema. I dalje se ta sredstva koriste u političke svrhe ili u smilsu da se netalasa. Navešću primer Ministarstva rada koje je pre nekoliko godina raspisalo veliki konkurs na kome su novac dobijale organizacije koje su formirane tokom trajanja konkursa - kaže Bratković.

Na pitanje da li je napravljen nekakav pomak Bratković odgovara da situacija nije bolja, ali da konkretne ocene ne može dati jer poslednjih godina istraživanja nisu rađena. On ipak navodi primer medija koji se sada finansiraju putem projekata .

- Lokalni mediji više nisu direktno na budžetu lokalnih samouprava, ali sada je lokalnim vlastima još lakše da neke projekte proglase lošima i da novac dodele podobnim, "svojim" medijima - kaže Bratković.

S druge strane, u lokalnoj vlasti tvrde da je trošenje budžeta transparentno. Pre usvajanju održavaju se javne rasprave otvorene za sve, sredstva se dele putem javnih konkursa, a na kraju trošenje budžetskog dinara podleže kontroli revizora.

Autor: Mreža 21 (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Somborske vesti

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković izjavila je da je ukupan promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru ove godine bio 160 milijardi dinara, što je za 5,2 odsto, odnosno za osam milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine.

Iako prvi deo popularno nazvane “poreske lutrije” traje od kraja marta, u Poreskoj upravi i Ministarstvu za državnu upravu kažu da se rezultati vide, pre svega u značajno većem rastu prometa u pojedinim sektorima.

Ministarka Ana Brnabić kaže da su i bolji nego što je očekivala, posebno kad je reč o trgovinama na malo gde je najviše skočio promet.

“Trgovina na malo, mali poreski obveznici. Ako imate u ovom trenutku - gledano januar na januar, prošle na ovu godinu - povećanje od 83,5 odsto, to je ogroman uspeh u smislu obuhvata fiskalizacije, i za to su pre svega zaslužni građani koji su tražili fiskalne račune tamo gde uobičajeno ne bi tražili”, kaže Brnabić.

Prema podacima poreske uprave, za gotovo 29 odsto porastao je promet evidentiran preko fiskalnih kasa kod malih obveznika. Anketa Ipsos stratedžika, pak, pokazuje da je dve petine građana zaitneresovano da učestvuje u nagradnoj igri.

Direktorka poreske uprave Dragana Marković kaže da ti podaci ukazuju da je došlo do očiglednog porasta evidentiranja preko fiskalnih kasa. “A rezultat ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na ostvarivanju prava da traže fiskalni račun”, smatra ona.

Ipak, ni u Ministarstvu, ni u Poreskoj upravi nemaju precizne podatke koliko je više poreza naplaćeno kao rezultat nagradne igre, a koliko kao rezultat drugih aktivnosti Poreske uprave. Takođe, koliko je država više prihodovala kao posledica privrednog rasta.

“Poreska lutrija” nije samo srpski izum, iskustva iz Slovačke, međutim pokazuju da je, prema analizi tamošnjeg miistarstva finansija, efekat lutrije na naplatu PDV-a nije veliki, objašnjava Ivana Pavlović iz Istinomera.

“U mesecima nakon organizovanja lutrije, samo osam miliona evra je prikupljeno po tom osnovu, iako je interesovanje Slovaka za lutriju bilo ogromno. Efekat je zapravo edukativni, da se ljudi nauče da traže fiskalni račun”, kaže Pavlović.

Profesorka na Ekonomskom fakultetu, Jelena Žarković Rakić, objašnjava mogu li se dugoročni rezultati očekivati i kod nas, objašn

"Recimo da je sad podignuta svest među ljudima i da će neki od njih nastaviti tako da se ponašaju, ali verovatno da neće. Dakle, potrebno je upravo to da radimo i na drugim merama, da bi se onda efikasnije borili protiv sive ekonomije", navodi ona.

Naredno kolo nagradne igre "Uzmi račun i pobedi", traje do 31. marta.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 23 decembar 2016 00:00

Usvojen predlog budžeta

Skupština Grada Sombora usvojila je juče Predlog budžeta za 2017. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 2.863.087.000, a rashodi 2.861.587.000 hiljada dinara. Budžetski suficit iznosi milion i petsto hiljada dinara.

Pre izglasavanja Predloga budžeta Grada Sombora za narednu godinu Sava Dojić, gradski većnik za privredu i finansije istakao je da je budžet razvojni što će biti prioritet.

"U strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade uz napomenu da će do povećanja naplate doći stvaranjem uslova za otvaranjem novih radnih mesta ali da je izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nivo koji se opredeljuje na gradove umanjen sa 80 na 77 odsto. Polazeći od pretpostavke makroekonomske politike a definisane uputsvom Ministarstva finansija Republike Srbije procenjeno je da će obim prihoda iznositi 2 milijarde 676 miliona dinara", kaže Sava Dojić, većnik za privredu i finansije.

Polemika o budžetu trajala je oko dva sata, a odbornici opozicije istakli su da je predlog budžeta samo formalan i da nije na nivou koji zaslužuje skupština.

"U svim segmentima društvene nadgradnje i komunalne izgradnje su smanjenja osim u segmentu potrošnje. Samo za izvršni organ je povećanje budžeta oko 11 odsto i nas gradsko veće košta 26 miliona dinara", kaže Siniša Lazić, odbornik u skupštini grada.

"Nije realan i bojim se da je u meri 30 odsto preko onoga što bi bilo realno za narednu budžetsku godinu", kaže Srđan Marijanović, odbornik.

Pored budžeta grada za narednu godinu, odbornici su razmatrali i program poslovanja somborskih javnih komunalnih preduzeća kao i kadrovski plan Gradske uprave.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Dva javna medijska servisa, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, trebalo bi i sledeće godine da se delimično finansiraju iz državnog budžeta, u kojem je, za tu namenu, rezervisano četiri milijarde dinara.

Kako prenosi RT Vojvodina, u Predlogu zakona o izmeni zakona o javnim medijskim servisima, koji je upućen u skupštinsku proceduru, navodi se da bi taj način finansiranja trebalo da traje do 31. decembra 2017.

Taksa je ostala nepromenjena, pa će građani Srbije nastaviti da plaćaju RTS i RTV 150 dinara mesečno, navodi se u zakonskim izmenama koje su objavljene na sajtu parlamenta.

Kao razlog za produženje važećih odredaba koje se odnose na finansiranje javnih medijskih servisa istaknut je njihov značaj u očuvanju i napređenju demokratskih vrednosti društva.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mladi poljoprivrednici u nerazvijenim područjima naredne godine će moći da dobiju iz budžeta startap kredite za pokretanje i proširivanje biznisa od 10.000 evra

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Radivoje Nadlački na konferenciji za novinare na Poljoprivrednom fakultetu i istakao da će 75 odsto od te sume za podsticaje od 10.000 evra biti nepovratno.

"Poljoprivrednici će značajan deo te sume dobijati unapred, troškove će dokazivati računima i investicija će se kontrolisati", rekao je Nadlački i dodao da ti poljoprivrednici ne mogu biti stariji od 40 godina i moraju plaćati doprinose za penzijsko osiguranje.

Prema rečima Zorana Janjatovića iz sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, iz Pretpristupnih evropskih fondova srpskim poljoprivrednicima će do 2020. godine biti na raspolaganju 175 miliona evra za investicije u proizvođačke i prerađivačke kapacitete i podizanje konkurentnosti.

Od te sume je trebalo da se 35 miliona evra iskoristi prošle i ove godine, ali Uprava za javna plaćanja preko koje će se realizovati ta sredstva nije mogla da dobije akreditaciju EU pa je u toku zapošljavanje 103 službenika i otklanjanje još nekih "blokada".

"Ta sredstva će moći da se se koriste u drugoj polovini sledeće godine kada će biti raspisani prvi konkursi za investicije u razvoj infrastrukture u selima i u proizvodne i prerađivače kapacitete", rekao je Janjatović.

On je dodao da će se projekti koji će se finansirati iz IPARD fondova dodatno dotirati sa 20 odsto sredstava iz srpskog poljoprivrednog budžeta.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na 37. sednici Gradskog veća razmotreno je 30 tačaka dnevnog reda, od kojih je najznačajnija utvrđivanje Predloga odluke o budžetu Grada za 2017. godinu.

Prema predlogu budžeta ukupni prihodi su planirani u iznosu od 2.863.087.000,00, dok su rashodi planirani u iznosu od 2.861.587.000,00 dinara. Planiran je i suficit od 1.500.000,00 dinara od primanja ostvarenih prodajom subjekata privatizacije. O predlogu budžeta Grada izjasniće se i odbornici na sednici Skupštine grada, a Predlog odluke dostupan je i na ovom sajtu u rubrici popularni linkovi.

Gradsko veće je utvrdilo i Predlog odluke o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti Grada i to na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim je propisano da osim socijalnih usluga pružanja podrške i pomogći pojedincu i porodici radi poboljšanja kvaliteta života, lokalna samouprava može predvideti i druge vrste materijalne pomoći za građane na svojoj teritoriji. I ova odluka biće razmotrena na sednici Skupštine grada.

Gradsko veće je dalo saglasnost na programe poslovanja JKP „Zelenilo“, JKP „Vodokanal“, JKP „Čistoća“, JKP „Parking servis“ Sombor i JKP „Prostor“, dok je program poslovanja JKP „Energana“ vraćen na doradu u skladu sa uputstvom i instrukcijama utvrđenim prilikom utvrđivanja nacrta budžeta. Zajednička karakteristika svih programa poslovanja jeste da nije planirano povećanje cena usluga koje ova preduzeća pružaju.

Članovi Veća odlučili su da poljoprivredno zemljište u javnoj svojini Grada, na korišćenje bez plaćanja naknade ustupe: Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi u Somboru, Poljoprivrednoj stručnoj službi „Sombor“ i Kaznenno-popravnom zavodu u Somboru.

Veće je odlučilo i o izmenama finansijskog plana za pojedine budžetske pozicije i to radi izrade projektne dokumentacije pešačkog semafora u Telečki, projektne dokumentacije usporivača saobraćaja u Staparu i projekta za izgradnju kružnog toka na raskrsnici ulica Venac Vojvode Živojina Mišića - Venac Vojvode Stepe Stepanovića - Beogradska - 21. oktobra, i to tako što su planirana sredstva sa 1.000.000,00 povećana za 300.000,00 dinara, tako da budžetska pozicija iznosi 1.300.000,00 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti

Sa novim budžetom mnogima neće biti bolje. Glavna mana predloženog budžeta što se previše novca uzima od naroda i uliva u državu, kaže ekonomista Milan Kovačević.

Predlog budžeta za sledeću godinu usvojila je Vlada Srbije i sada je pred poslanicima u parlamentu. Tekst budžeta napisan je na 1.263 strane. Planirani prihodi su 1.092,9 milijardi, rashodi 1.162 milijarde, uz planirani deficit od 69,1 milijardi dinara - to je 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Premijer je rekao da je to "najniži predvidjeni deficit u istoriji Srbije".

Brže se uzima od građana i privrede da bi se preraspodelilo preko države. To je najveća mana budžeta, kaže Kovačević.
"Mnogima neće biti bolje, penzioneri će recimo manje dobiti u novčanike. Inflacija je veća od povećanja penzija. Oni koji se finansiraju iz budžeta, njima će biti bolje, 5-6 posto će biti povećane zarade. Previše se potencira smanjenje deficita, ali to direktno ne utiče na građane. Najviše utiče što je ovo ogromna preraspodela", kaže Kovačević.

Kako kaže, deficit se pokriva povećanjem zaduženja.

"Kada bismo sveli na nulu, onda bismo mogli stati sa zaduženjem. Nije bitno koliko ste zaduženi, nego koliko to vas košta. Mogli smo malo brže to promeniti. Vrlo je važno da je pre 100 godina država uzimala 10 posto, a danas je to kod nas polovina onoga što stvorimo. Budžet je kolosalna preraspodela onog što se stvori. Važno je bilo da gledamo da li oni koji dobijaju iz budžeta, da li može malo da uštedi da ostane malo i onima koji plaćaju poreze", kaže Kovačević.

"Država loš vlasnik"

Mi stalno povećavamo poreske stope i osnovice, kaže Kovačević.

"Poreska uprava nije dobro organizovana, i potpuno je zanemarena. Zanemarena je obuka kadrova, korišćenje elektronike na raspolaganju", kaže Kovačević.

Dodaje da se mora popraviti poverenje u porez.

"Propušteno je da se smanji broj ljudi da oni imaju veće zarade, a da oni ukupno daju manje novca. To bi bilo dobro da je u funkciji doprinosa građanima. Ali nije tako, naša država ima puno institucija koje ne doprinose doovljno, a puno troše", kaže Kovačević.
"Porez se mora plaćati, ali građani moraju i da razumeju da ono što daju da će otići i u dobre svrhe", kaže Kovačević.

Kako kaže da nema mnogo prostora na smanjenja poreza, ali da veliki teret na zarade čine doprinosi.

"Ali tu imate jednu zamku. Propisano je da zarade javnog sektora neće preći 7 posto, a sada su dogovorili sa MMF da one mogu biti 8 posto. A za penzije ostaje 11 posto, to se ne menja. Ne zna se da li će ovih pet hiljada socijalne pomoći, da li će to otežati njihovo povećanje?", kaže Kovačević.

Kovačević kaže da je država "krajnje loš vlasnik kapitala i nekretnina".

"Ne postoji profesionalni pristup kapitalu i vlasništvu države. Nemamo ni dobro popisanu imovinu. Nismo ni mrdnuli, a tu se mnogo rasipa novac", kaže Kovačević.

Neki imaju koristi, pa se to ne menja, kaže Kovačević.

"Ima nevidljivih načina kako može da se koristi to što u nekom preduzeći imate položaj. Neophodno je popisati imovinu. Državni revizor treba da proceni svrsishodnost imovine, da li su transakcije trebale tako da se odvijaju", kaže Kovačević.

"Povećanje zaposlenosti na zdrav način"
Kovačević dodaje da se država trudi da zaposli što više ljudi, i to pre subvencionisanja gde ima puno "štetnih ugovora".

Previše u budžetu imam arbitrarnih isplata. Ne znaju se kriterijumi. To je na granici korupcije, kaže Kovačević.
"Ne sme biti prvi cilj zaposlenost. On je važan. Ali zaposlenost na zdrav način treba da proiziđe iz boljeg poslovanja", kaže Kovačević.

Dodaje da se Srbija nerazumno zadužuje.

"U domaćem zaduženju imamo veliku zbrku. Država plaća pet šest posto na svoj dug. Znači da građani finansiraju svoju državu. Nedostaje izvesnost. Penzionerima je privremeno smanjen deo penzije, ne zna se koliko privremeno. Bojim se da kod nas ne postoji dobra veza između politike i građana", kaže Kovačević.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na završnom glasanju u okviru projekta „Participativno budžetiranje“, sprovedenom u periodu od 21. do 25. novembra u Gradskom uslužnom centru, elektronskim putem posredstvom gradskog sajta, a 25. novembra i na Trgu Svetog Đorđa i Trgu Svetog trojstva u vremenu od 10.00 do 12.00 časova građani su glasali za jedan od sledećih šest predloga:

Riđica - uređenje šetališta (korzo) u centru sela

Bezdan – renoviranje dečjeg igrališta

Sombor - uređenje dečjeg igrališta u parku u ulici Vere Gucunje

Sombor - uređenje kupališta na izletištu „Tromeđa“

Somobr - izgradnja rampi za osobe sa invaliditetom

Sombor – otvaranje letnjeg bioskopa glasanje

Posle sprovedenog glasanja i pregledom glasačkih listića u kutijama su nađena 563 glasačka listića, od kojih je Tim za implementaciju projekta Participativno budžetiranje (PB) sedam listića proglasio nevažećim.

Od 556 važećih listića najviše glasova dobio je predlog projekta pod rednim brojem 4. Sombor – uređenje kupališta na izletištu „Tromeđa“ – ukupno 155 glasova.

Prema broju glasova slede predlozi:

- Sombor - izgradnja rampi za osobe sa invaliditetom – 144 glasa

- Sombor – otvaranje letnjeg bioskopa – 108 glasova -

- Sombor - uređenje dečjeg igrališta u parku u ulici Vere Gucunje – 82 glasa

- Riđica - uređenje šetališta (korzo) u centru sela – 55 glasova

- Bezdan – renoviranje dečjeg igrališta – 11 glasova

Rezultati glasanja biće dostavljeni Gradskom veću koje će odlučiti o implementaciji projekta „Participativno budžetiranje“ u okviru donošenja odluke o budžetu grada za 2017. godinu.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 novembar 2016 00:00

Iz gradskog budžeta 35 radnih mesta

Jučerašnjim svečanim potpisivanjem i uručenjem ugovora u Velikoj sali Skupštine grada, zahvaljujući sredstvima somborskog budžeta, svoje novo radno mesto i materijalnu egzistenciju je obezbedilo 35 Somborki i Somboraca. Naime, zahvaljujući Lokalnom akcionom planu za zapošljavanje, za ove namene je izdvojeno 5,6 miliona dinara, čime su sredstva gradske kase usmerena na otvaranje novih radnih mesta u lokalnoj privredi i samozapošljavanje.

Samo u ovoj godini, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, ulaganjem čak 27 miliona dinara, lokalna samouprava je kroz razne vidoove (javni radovi, stručne prakse, samozapošljavanje...) obezbedila skoro 850 uposlenja, što je gradonačelnica Dušanka Golubović okarakterisala kao permanentno nastojanje novih somborskih vlasti.

- Ovi ugovori i budžetom obezbeđena sredstva su podsticaj za one koji žele da uzmu sudbinu u svoje ruke i budu kreatori vlastite budućnosti - naglasila je Golubovićeva, ističući da pored svih očekivanja i privlačenja investitora na čemu lokalna samouprava radi punim kapacitetom, raduje intencija samih Somboraca da budu, kako je rekla, sami svoje gazde.

- Vama čestitam na hrabrosti i očekujem da vas u narednom periodu vidimo i kao korisnike sredstava namenjenih otvaranju novih radnih mesta, što će značiti da ste uspeli u vlastitom biznisu i proširili kapacitete - kazala je Dušanka Golubović, upućujući juče prisutne nove preduzetnike i samozaposlene i na brojne druge fondove koji podstiču zapošljavanje.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Grad Sombor je i ove godine, u sklopu priprema budžeta za 2017. godinu, žiteljima grada i sela, omogućio da predlože projekte za koje smatraju da će unaprediti kvalitet života u njihovoj mesnoj zajednici ili kvartu, a koji će nakon sprovedenog procesa projekta Parcitipativno budžetiranje (u daljem tekstu PB) postati sastavni deo budžeta za narednu godinu.

Građani su imali mogućnost da upitnike, odnosno anketne listiće, sa predlozima projekata popune u periodu od 17. do 28. novembra 2016. godine.

O rezultatima prikupljanja predloga projekata na konferenciji za medije govorio je Sava Dojić, predsednik Tima za implementaciju projekta PB za 2017. godinu i član Gradskog veća za finansije i privredu.

-Upitnici su distribuirani putem „Somborskih novina“ i bili su građanima dostupni i u svim gradskim i seoskim mesnim zajednicama, kao i u Gradskom uslužnom centru. Građani su predložili ukupno 64 projekta, od kojih su 32 projekta predložena za područje grada, a ostale predloge predložili su meštani Bezdana, Kljajićeva, Svetozar Miletića, Stapara, Bačkog Brega, Riđice i Gakova. Meštani preostalih osam seoskih mesnih zajednica nisu predložili projekte – naveo je Dojić.

Dojić je naveo da je Tim za PB pregledao dostavljene projekte i na osnovu predloga projekata koji su najčešće predlagani sačinio listu predloga koji će se naći na završnom glasanju.

-Na glasačkom listiću biće šest predloga projekata od kojih se četiri odnose na područje samog grada Sombora i to su: uređenje dečjeg igrališta u parku u ulici Vere Gucunje; uređenje kupalitšta na izletištu „Tromeđa“; izgradnja rampi za osobe sa invaliditetom i otvaranje letnjeg bioskopa. Na listiću će biti i predlog iz Riđice koji se odnosi na uređenje šetališta u centru sela i predlog Bezdana da se renovira dečje igralište - kazao je predsednik Tima za implementaciju projekta PB Sava Dojić.

Za navedenih šest predloga projekata građni će moći glasati u periodu od 21. do 25. novembra u Gradskom uslužnom centru (prizemlje zgrade lokalne smaouprave, Trg cara Uroša 1) u radno vreme centra, gde će na vidnom mestu biti postavljena glasačka kutija i listići sa predlozima projekata.

Osim u Gradskom uslužnom centru, SAMO 25. novembra 2016. godine, u vremenu od 10.00 do 12.00 časova, glasanje će biti organizovano i na dva punkta u centru grada i to na Trgu Svetog Đorđa i Trgu Svetog trojstva. Na navedenim punktovima biće postavljeni štandovi sa glasačkim listićima na kojima će biti navedeni predlozi i građani će moći da zaokruže projekat za koji glasaju i listić ubace u glasačku kutiju koja će biti na štandu.

Nešto se već i radi, a nešto Grad ne može sam

Prema rečima Save Dojića, predsednika Tima za implementaciju projekta Participativno budžetiranje za 2017. godinu, građani su predlagali i projekte koji nisu samo u nadležnosti lokalne samouprave, već zahtevaju učešće i pokrajinskog, odnosno republičkog nivoa vlasti, kao što su kanalizacija u Kljajićevu i Bezdanu, što nije moguće realizovati u okviru projekta PB.

-Bilo je i predloga za uređenje autobuskih stajališta, ali oni nisu predloženi za završno glasanje jer je lokalna samouprava već preduzela mere za njihovo uređenje – kazao je Dojić.

Objavljeno u Somborske vesti

Budžet za 2017. godinu bio je okosnica razgovora koje je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović vodila sa direktorima osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada.

Najviše reči bilo je o radovima koji su neophodni na tehničkom i investicionom održavanju zgrada i objekata, planovima razvoja školstva i o projektnom načinu rada radi konkurisanja za sredstva nacionalnih fondova ili sredstva IPA Programa prekogranične saradnje.

-Obilazeći pojedina naseljena mesta imali smo priliku da vidimo koji su tekući problemi škola u selima koje smo obišli. Tekuće probleme ćemo zajednički rešavati, a sve drugo bi trebalo da rešavamo projektnim radom, znači trebalo bi da pripremite projekte, koje će Grad rado sufinansirati ukoliko projekti budu odobreni – kazala je gradonačelnica.

Direktori škola su najviše govorili o tekućim problemima čije je rešavanje u toku, a saradnju sa lokalnom samoupravom ocinili su kao zadovoljavajuću.

- Uvek može bolje, ali ceneći okolnosti i aktuelni društveni trenutak, zadovoljni smo saradnjom sa lokalnomm samoupravom,“ ocena je direktora osnovnih i srednjih škola.

Sastanku su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Nemanja Sarač, za oblast kulture i obrazovanja i Sava Dojić, za oblast finansija i privrede.

Objavljeno u Somborske vesti

Na 20. sednici Gradskog veća utvrđen je Predlog odluke o drugim izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada Sombora za 2016. godinu.

Obrazlažući drugi rebalans Odluke o budžetu grada za 2016. godinu Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede naveo je da je drugi rebalans uslovljen rasporedom namenskih transfernih sredstava iz budžeta viših nivoa vlasti, kao i zbog zahteva pojedinih budžetskih korisnika koji su iskazali potrebu za prestrukturiranjem stavki u važećoj odluci.

Procena ostvarenja tekućih prihoda , prema predlogu drugog rebalansa, je zadržana na istom nivou, što znači da tekući prihodi bez sredstava transfera iznose 2.603.909.000 dinara. Drugim rebalansom povećana su sredstva za projekte od značaja za grad, tako je za rekonstrukciju i dogradnju fiskulturne sale u Gimnaziji „Veljko Petrović“ iz budžeta Grada obezbeđeno 27,4, dok će Ministarstvo privrede ovaj projekat finansirati sa 19,6 miliona dinara.

Drugim rebalansom došlo je i do umanjenja sredstava pojedinih korisnika, tako su, osim ostalih, za 3,2 miliona dinara umanjena sredstva namenjena za funkcionisanje lokalne samoprave. Predlog odluke o drugom rebalansu budžeta grada Sombora za 2016. godinu biće upućen na razmatranje i usvajanje Skupštini grada.

Gradsko veće je utvrdilo i Predlog odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o merama, načinu i uslovima trajnog uništavanja korovske biljke ambrozija u delu koji se odnosi na propisivanje novčanih kazni za fizička i pravna lica koja ne postupaju u skladu sa propisima kojima se uređuju obaveze uništavanja ambrozije. Predlogom odluke za fizička lica predviđena je kazna od 1.000,00 do 25.000,00 dinara, za preduzetnike od 5.000,00 do 75.000,00 i za pravno lice 10.000,00 do 150.000,00 dinara. I o ovom predlogu odluke izjasniće se odbornici Skupštine grada.

Gradsko veće je, na sednici održanoj 26. septembra 2016. godine, utvrdilo predloge kriterijuma i tekst konkursa za raspoređivanje sredstava za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma u 2016. godini, te odlučilo o drugim pitanjima iz delokruga rada Veća.

Objavljeno u Somborske vesti

Budžetski prihodi svih opština, gradova i pokrajine Vojvodine od 2012. do danas sve su niži i nikada ne prelaze petinu ukupnih budžetskih prihoda u zemlji. U 28 država EU je prošle godine lokalnom nivou vlasti u proseku pripala jedna trećina njihovih ukupnih budžetskih prihoda, a u Švedskoj, Danskoj i Finskoj skoro polovina. Srbija se po ovom pitanju ozbiljno udaljava od evropskih standarda
Dok je u pojedinim razvijenim državama Evropske unije lokalnom nivou vlasti prošle godine pripalo bezmalo 50 odsto ukupnih budžetskih prihoda, u Srbiji su svih 145 gradova i opština, te autonomna pokrajina Vojvodina, imale 11,68 odsto takvih prihoda.

Odnosno, skoro devet puta manje od centralnog nivoa, upozorila je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), pozivajući se na zvanične podatke Ministarstva finansija Srbije i Statističke službe Evropske unije Eurostat.

U izveštaju NKD o odnosu budžetskih prihoda na centralnom i lokalnom nivou vlasti u Srbiji i EU, upozorava se i da razlozi kojima Vlada Srbije obrazlaže neophodnost predstojećih zakonskih izmena- koje će javne prihode gradova i opština dodatno smanjiti, nisu u punoj meri tačni, zbog čega je „diskutabilna“ i sama potreba za zakonskim izmenama. Vlada je predhodno najavila da će od 1. januara 2017. godine početi primena Zakona o izmeni zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji će lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade „ostaviti“ 66, odnosno 74 , odnosno 77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima.
Prema izveštaju NKD, koji se poziva na podatke Ministarstva finansija, godišnji budžetski prihodi na lokalnom nivou u Srbiji- pod kojim Ministarstvo podrazumeva sve opštine, gradove i pokrajinu Vojvodinu, od 2012. do danas sve su niži, a pri tom ne prelaze petinu ukupnih budžetskih prihoda u zemlji. Vojvodini, gradovima i opštinama u 2012. godini u proseku je pripalo 17,7 odsto, 2013.- 14,20 odsto, 2014.- 12,28 odsto, a u 2015.- 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda države. Centralni nivo države je 2012. u proseku inkasirao 82,83 odsto, 2013.- 85,80 odsto, 2014.- 87,72 odsto, a 2015. godine 88,32 odsto svih budžetskih prihoda u zemlji.

Za razliku od Srbije, u 28 država EU je prošle godine lokalnom nivou vlasti u proseku pripala bezmalo jedna trećina njihovih ukupnih budžetskih prihoda (31,60 odsto). U državama koje su „sinonim“ za visoki životni standard, kao što su Finska, Danska i Švedska, za „lokal“ je opredeljena skoro polovina ukupnih javnih prihoda (47,9 odsto, 47,7 odsto i 45, 6 odsto). Na listi deset zemalja u kojima lokalni nivo ima više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana- Hrvatska.

- Od 2000. godine do danas sve Vlade Srbije tvrdile su da imaju proevropsku orijentaciju i da sprovode reforme ka standardima EU, ali ovakvo istraživanje pokazuje da to nije tačno. Činjenica je da se Srbija ozbiljno udaljava od evropskih standarda po pitanju odnosa prihoda centralnog i lokalnog novoa vlasti, koji je između ostalog bitan pokazatelj demokratizacije jedne zemlje- kaže za Danas Mladen Jovanović, predsednik Upravnog podbora NKD.

On dodaje da je „put novca zapravo put moći“, tako da visoka centralizacija javnih prihoda koja postoji u Srbiji istovremeno znači i „visoku centralizaciju i koncentraciju političke moći na jednom mestu“. Razvijene i demokratske države, pak, insistiraju na sasvim drugačijim standardima, koji podrazumevaju jačanje lokalnog novoa vlasti, koji je najbliži građanima i njihovim potrebama.
Prema izveštaju NKD, od Srbije su prošle godine bile finansijski centralizovanije samo četiri države EU. Grčka je za lokalni nivo izdvojila svega 9,2 odsto ukupnih budžetskih prihoda, Irska 8,5 odsto, a Kipar 4,2 odsto. Lokalni nivo vlasti skoro da nije imao nikakvih javnih prihoda u Malti, koja je za njega izdvojila svega 1,4 odsto.

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine, nalaže državama koje su joj pristupile „potrebu primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“.

Evropska povelja propisuje da javne poslove „prvenstveno obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima“. Ovlašćenja data lokalnoj vlasti su „po pravilu potpuna i ekskluzivna“, te „ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom, centralnom ili regionalnom vlašću, osim u skladu sa zakonom“.

U Povelji se naglašava da se pravo građana da obavljaju javne poslove, kao jedno od osnovnih demokratskih principa, „najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou“. Očuvanje i unapređivanje lokalne samouprave u različitim evropskim zemljama „važan je doprinos izgradnji Evrope zasnovanoj na principima demokratije i decentralizacije vlasti“.

Za lokal najviše u februaru 2012., a najmanje u januaru prošle godine

U periodu od januara 2012. do januara 2016. godine, koji je posmatran u izveštaju, najveći deo budžetskog „kolača“ u zemlji pripao je lokalnom nivou vlasti u februaru 2012., kada je dostigao za domaće prilike neverovatnih 30,17 odsto. Najmanji udeo „lokala“ u ukupnim javnim prihodima države zabeležen je u januaru prošle godine, kada je iznosio samo devet odsto. U mesečnim biltenima javnih finansija Ministarstva finansija pre januara 2012. godine nema podataka o raspodeli javnih prihoda po nivoima vlasti.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 06 septembar 2016 00:00

Precizni i jasni programi prioritet

Nakon usvajanja programa racionalizacije u javnom sektoru, odnosno donošenja odluke o maksimalnom broju zaposlenih i u tzv. „društvenoj nadgradnji“, što je izazvalo burne reakcije kako zaposlenih, tako i pojedinih rukovodilaca ustanova kulture u Somboru, decenijama unazad navikavanih na metod poslovanja po principu „dajte pare i ne pitajte“, nova varoška vlast je otišla korak dalje. Naime, Gradsko veće je donelo Uputstvo direktnim korisnicima za pripremu odluke o buyetu grada Sombora za 2017. godinu, koje je prezentovano na sastanku gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović sa direktorima javnih ustanova.

Kako se prethodnih godina dešavalo da se zbog „nenajavljenih“ ili projekata koji nisu dobro ekonomski planirani, neretko poteže i za tekućom buyetskom rezervom, ne čudi da je GV upozorilo da javne ustanove moraju imati precizan i jasan program rada koji će biti podudaran sa buyetom. Štednja i racionalizacija troškova i dalje su smernice kojima bi se ustanove trebale rukovoditi prilikom izrade buyeta za narednu godinu.
Direktori javnih ustanova su imali priliku da već na ovom pripremnom sastanku iznesu svoje planove za drugi deo ove i sledeću fiskalnu godinu, pa je tako dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ navela da ova ustanova ima dobru saradnju sa Domom zdravlja u Osijeku, sa kojim je u zajedničkom projektu aplicirala za sredstva IPA programa.

Galerija „Milan Konjović“ 10. septembra obeležava 50 godina postojanja i tim povodom biće organizovan program kojem bi trebalo da prisustvuju eminentne ličnosti, kako iz politike tako i kulture i umetnosti. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ će se na Vukovom saboru u Tršiću, 13. septembra predstaviti filmom „Vuk i Somborci“ koji je pripremljen u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Vukovom zadužbinom. Prema rečima direktora Gradske biblioteke Vladimira Jerkovića, naredne godine biće izdata i prigodna publikacija povodom 50 godina od smrti Veljka Petrovića, jednog od najvećih srpskih pripovedača, rođenog Somborca.

Ove godine, 25. novembra, jubilej 70 godina rada profesionalnog ansambla proslaviće i Narodno pozorište, kojem je i gotovo cela prethodna sezona prošla u podsećanju na ovaj jubilej, Istorijski arhiv traži konačno rešenje za depo u kome bi se arhivirala građa u skladu sa standardima struke, dok Kulturni centar „Laza Kostić“ i za ovu sezonu priprema manifestaciju „Likovna jesen“, koja je svojevremeno bila kultna manifestacija na nivou bivše, velike Jugoslavije.

Kako su seoske sredine programom racionalizacije u javnom sektoru donekle uskraćene za pojedine sadržaje samom činjenicom da je „prekobrojan“ postao jedan broj koordinatora kulturnih dešavanja i bibliotekara, na sastanku je rečeno i da bi ustanove kulture sa svojim programima trebale biti prisutnije u naseljenim mestima.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik Skupštine grada prim. dr Zoran Parčetić, zakazao je 5. sediicu Skupštine grada za 6. septembar 2016. godine.

U sazivu upućenom odbornicima, predložen je sledeći dnevni red:

1. Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada za period januar – jun 2016. godine;

2. Informacija o izvršenoj eksternoj reviziji završnog računa budžeta grada Sombora za 2016. godinu;

3. Predlog izmene i dopune rešenja o obrazovanju Komisije za planove grada Sombora donetog 17. septembra 2015. godine;

4. Izbori i imenovanja.

Sednica je zakazana za 9.00 časova, a mesto održavanja je velika sala u zgradi lokalne samouprave (Županija).

Originalan saziv dnevnog reda dostupan je ovde

Objavljeno u Somborske vesti

Gradovi i opštine mogu da odahnu. Novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava njihove budžete neće osiromašiti kako je najavljivao prvi nacrt.

Izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava svi opštinski i gradski budžeti biće umanjeni do najviše četiri odsto. Izuzetak je, prema rečima nove ministarke lokalne samouprave, samo opština Bor, gde ovaj procenat ide "malo iznad četiri odsto".

Verzija sa kojom se Vlada saglasila u ponedeljak, umesto "kresanja" prihoda od poreza na zarade sa 80 na 50 odsto, zaustaviće se na umanjenju od svega nekoliko procenata. Opštinama će od opterećenja zarada stizati 74, gradovima 77, a prestonici - 66 odsto.

Republički budžet će ovako umesto osam milijardi dinara, na koliko insistira Međunarodni monetarni fond, biti bogatiji za 4,8 milijardi dinara. Tolika "ušteda" na lokalu za sada je dovoljna da bismo mirno sačekali šestu kontrolu MMF-a, pišu Večernje novosti.

Kako će Vlada da ušpara još dodatne tri milijarde dinara, ostaje da se reši kroz neke buduće izmene ovog istog zakona, koji se sada menja u jednom jedinom članu. Time je Vlada, nenadano, gradovima i opštinama, popustila i po pitanju lokalnih nameta.

Neće im oduzeti prihode od "firmarine", niti takse od držanja motornog vozila, baš kao ni - ekološku naknadu. S druge strane, privreda se nadala da će zaboraviti na ova davanja. Ova varijnata Nacrta zakona o finansiranju lokalnih samouprava biće samo prelazno rešenje. Tokom sledeće godine radila bi se nova verzija. Njome bi trebalo da se olakša i poslovanje privrede.

Nova verzija zakona bila je povod da se u sredu u Palati "Srbija" sastane nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić, sa čelnim ljudima gradova i opština, kao i predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Stalne konferencije gradova i opština

“Po prvom nacrtu zakona, budžeti lokalnih samouprava bi se drastično smanjili, čime bi došlo u pitanje samoodrživo finansiranje nekih opština i gradova”, objasnila je u sredu ministarka Ana Brnabić.

“U mandatu tehničke vlade nastavljeni su razgovori oko nacrta ovog zakona, umešao se i kabinet premijera, pregledane su primedbe... U subotu smo ministar finansija Dušan Vujović, članovi kabineta premijera, premijer Aleksandar Vučić i ja gledali kako bismo mogli da usvojimo izmene zakona, a da ovo ne bude preterano opterećenje i da ne ugrožava usluge koje lokalne samouprave pružaju građanima i privredi. Nađen je način da od osam milijardi dinara ukupnih ušteda koje je zahtevao MMF, teret od 4,8 milijardi ponesu samouprave”, kaže ona.

 Vlada Srbije zadržava mogućnost da ima kompenzacione mere isključivo za razvojne projekte. To znači da će Vlada Srbije moći da finansira neko infrastrukturno ulaganje u opštinama i gradovima, kao kompenzaciju za ovo što im je oduzeto, poručila je ministarka Ana Brnabić.

Predsednike gradova i opština su "kozmetičke" promene zakona obradovale. Pojedini opštinski budžeti bi, po prvoj verziji, tokom 2017. godine osiromašili i za 30-40 odsto. Prvi predlog je predviđao da bi lokal od manjeg transfera od poreza na plate izgubio 29,3 milijarde dinara. Ukidanje "firmarine" bi im izbilo skoro tri milijarde dinara, baš kao i ekološka naknada.

Skoro isti iznos im donosi i taksa na automobile. Vlada je zato prvobitno nameravala da izmeni i visinu poreza na imovinu i tako im kompenzuje šest milijardi dinara, a transfere iz budžeta poveća za 24 milijarde dinara.

Prema trenutnom zakonskom rešenju o finansiranju lokalnih samouprava, opštinama i gradovima pripada 80 odsto od naplaćenog poreza na zarade, dok se u republičku kasu sliva 20 procenata. Jedini izuzetak je Grad Beograd čiji je udeo u porezu na zarade trenutno 70 odsto.

“Grad Beograd je, kroz novi predlog zakona, podneo najveći teret. Jer, od 4,8 milijardi dinara ušteda, dve milijarde se odnosi upravo na budžet Grada Beograda”, istakla je ministarka Ana Brnabić.

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, istakao je u sredu da će Grad podržati predloženu izmenu zakona.

“Sa Vladom Srbije već nekoliko godina intenzivno radimo na velikom broju razvojnih projekata za naš grad i ove izmene zakona doživljavamo kao šansu da dobijemo još više kroz konkretne projekte, nove investicije, tunele, mostove, puteve, kanalizacione mreže koje ćemo realizovati”, istakao je Mali.

Prvi čovek Novog Sada, Miloš Vučević, naveo je da je reč o mnogo boljem nacrtu zakona, u odnosu na onaj koji je lokalnim samoupravama prezentovan prošli put.

“Prema ovim izmenama zakona Grad Novi Sad je bolje prošao. Imaćemo 250 miliona dinara manje u budžetu za 2017. godinu, a taj iznos je pet do šest puta manji nego što je bilo predviđeno prvobitnim nacrtom”, istakao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opština Apatin je za tri godine izdvojila skoro 60 miliona dinara za zaprašivanje komaraca, a dug od 20 miliona do danas nije vraćen. To je tek jedan od poslova koji su urađeni bez javne nabavke.

Prema uvidu u izveštaj komisije za proveru budžeta, gotovo svi poslovi u opštini Apatin, kojom je u šest mandata vladao socijalista Živorad Smiljanić, završeni su bez raspisivanja tendera ili javnih nabavki.

Na ime deratizacije, suzbijanja ambrozije i komaraca sa preduzećem “Ciklonizacija” sklopljen je ugovor 2013. godine koji je potom obnovljen 2014. i 2015. godine. Godišnje se za ove potrebe izdvajalo oko 19 miliona dinara, opet bez postupka javnih nabavki.

- Imamo problem sa komarcima i u redu je da se to plati. Međutim, problem postoji i dalje, od komaraca ne može da se živi, a ni dug za prethodnu godinu nije vraćen - kaže izvor “Blica” iz vrha opštinske uprave.

U izveštaju se navode i astronomski troškovi za održavanje vozila i godišnje registracije luksuznih vozila. Tako je u prošloj godini samo za gorivo izdvojeno skoro 4,2 miliona dinara, a pređeno je 225.000 kilometara, ili 615 kilometara dnevno. Sve to opet bez javne nabavke.

Dešavalo se da neki vozači dnevno zaduže dva vozila i sa oba pređu po 150 kilometara svih 30 dana u mesecu, što je nemoguće.

- Postavlja se pitanje, gde se toliko putovalo na dnevnom nivou - stoji u izveštaju uz napomenu da je zbog prevelikih troškova registracije i održavanja vozila trebalo prodati i kupiti nova, manja i jeftinija.

Internet u opštini plaćan je 352.000 dinara, iako ne bi trebalo da košta više od 30.000. Sve ovo učinilo je da minus u kasi opštine raste, a da nova dugovanja pristižu.

Novi predsednik opštine Apatin Radivoj Sekulić potvrdio je naša saznanja.

- Apoteka Doma zdravlja duguje 85 miliona dinara, a školama, vrtiću, Domu zdravlja se duguje 14 miliona, dok su mediji dobili 28, duplo više, samo da bi se pravila lepa slika o ondašnjoj vlasti. Sada nam stižu sudska izvršenja za sve to. Budžet se trošio nenamenski i nedomaćinski što svedoči da smo umesto da počnemo od nule krenuli od ogromnog minusa - navodi Sekulić za “Blic”.

On kaže i da se komarci moraju prašiti, ali “ne na dug”. U ostale primere nedomaćinskog poslovanja Sekulić navodi novu pijacu koja je već u stečaju, velnes centar koji truli a nije ni završen, a izvođači traže pare za radove izvršene pre pet godina.

SMILJANIĆ: TRAŽE MI DLAKU U JAJETU

Doskorašnji predsednik opštine Apatin kaže da su navodi iz izveštaja lažni.

- Apatin je najrazvijenija opština, od 2004. do 2016. godine uloženo je 16 milijardi dinara. Imamo najlepšu glavnu ulicu, lepšu od Knez Mihailove, uradili smo Trg Nikole Tesle, pravoslavni hram najveći posle Svetosavskog, najsavremeniji tržni centar, pristanište - navodi Smiljanić.

On, doduše, naglašava da raspisivanje tendera nije posao za predsednika opštine.

- Ima 10 pravnika, 10 ekonomista, time se ne bavi predsednik opštine. A ovako je uvek kad se promeni vlast. Dođu novi i ne gledaju šta se uradilo nego traže dlaku u jajetu - zaključuje on.

Izvor: Blic

Objavljeno u Apatin

Kroz saopštenje koje smo dobili iz kabineta predsednika opštine Apatin, a povodom ustanovljenih brojnih nepravilnosti u izvršenju budžeta za 2015. godinu, odlučili smo porazgovarati sa gospodinom Slavoljubom Štrbo, doktorom ekonomskih nauka, inače i predsednikom komisije za proveru budžeta opštine Apatin. Štrbo nam je objasnio da je komisija sastavljena od 11 članova i da su oni, svi zajedno, izvršili uvid u stanje budžeta za period od 01. 01. 2015. do 31. 12. 2015. godine. Kontrolom prihoda i rashoda u svim evidencijama utvrđene su brojne nepravilnosti u radu prethodne vlasti. 

Prvo što su imali priliku da uvide jeste zaključak da prihodi nisu bili planirani na realnoj osnovi. Naime, planirani prihodi bili su znatno veći od ostvarenih.
Na dotacije udruženjima utrošeno je gotovo 30 miliona dinara. Više udruženja finansirano je redovno, na mesečnom nivou, a da ni u jednom slučaju nisu sprovedeni konkursi. Pravilnik o kategorizaciji sportskih organizacija, shodno ostvarenim rezultatima, nije primenjivan. Sredstva u ovoj oblasti su dodeljivana proizvoljno i bez kontrole.

Kada je u pitanju reprezentacija, na račun građana opštine Apatin jelo se i pilo na mesečnom nivou u proseku visine 20 neto zarada. A što se saobraćaja tiče, dnevno se u proseku prelazilo 615 km, pa se postavlja pitanje gde se to toliko putovalo?! Ogromne cifre koje stoje u izveštaju jasno ukazuju na zloupotrebu.

Javne ustanove su, kako je izgleda bila praksa u svemu nekadašnjoj vlasti, finansirane suprotno zakonu o javnim preduzećima.

Posebno je zanimljiv podatak o transferima novca ostalim nivoima vlasti, a gde spadaju osnovne i srednje škole, Dom zdravlja, banja Junaković i Centar za socijalni rad.

U 2015. godini za Dom zdravlja izdvojeno je svega 1.291.605 dinara, iako je planirano mnogo više i iako to spada u primarnu oblast zdravstvene zaštite. Dok je, nasuprot tome, za banju Junaković izdvojeno visokih 8.577.104 dinara, mada finansiranje banje kao ustanove sekundarne zdravstvene zaštite ne spada u oblast nadležnosti opštine i u suprotnosti je sa zakonom o lokalnoj samoupravi.

Saznali smo da su brojni ugovori sklopljeni bez sprovedenog postupka javne nabavke, što je protivzakonito. Čak postoji i osnovana sumnja da su nenamenski utrošena sredstva u iznosu od 66.931.000 dinara, prihodovana od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u prethodnim godinama.

Izvor: 025info.rs

Objavljeno u Apatin
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top