Da li volite antifriz u bombonima, nokte u kolačima ili teleći želudac u siru? Niste nikada to jeli? Baš naprotiv, velika je verovatnoća da upravo to jedete svaki dan!

Takozvani E brojevi za mnoge su enigma, ali iza njih se često kriju, u najmanju ruku, neobični dodaci. U hrani tako mogu da se nađu delovi perja, noktiju, kose, ljušture insekata ili vosak dobijen šišanjem ovce.

"Ne želim da slušam. Bolje da ne znam", najčešće su reakcije kada ljudima objašnjavate šta se sve nalazi u namirnicama. Brza hrana koju danas preteženo konzumiramo, uglavnom nije pojam zdravog ili nutritivno vrednog, ali je lista dodataka fascinantna.

Među najčešćim aditivima je tzv. E 904 ili šelak. Dobija se iz izlučevina ženki tropskih vaši Kerria lacca. Osim za poliranje nameštaja, koristi se i u poslasticama, bombonama, čokoladi, kafi u zrnu. Funkcija mu je poliranje.

Upravo je on zaslužan za to što je hrana privlačna, glatka i sjajna. Njegova primena ide tako daleko da se koristi i kao premaz pomoću koga voće ili povrće izgleda svežije.

Ako poželite da kupite salatu jer je dresing božanstveno bijele boje, pročitajte deklaraciju. Na njoj možda piše E 171 ili titanijum dioksid. Njime se izbeljuje plastika, keramika, kozmetika, ali i žvakaće gume, bombone i dresinzi za salatu.

Dijamantsko-plava boja u prehrambenoj industriji se dobija preradom sirove nafte. Takozvani E 133 prisutan je u proizvodnji slatkiša i ukrasa za kolače.

Obloga želuca tek rođene teladi može da se nađe u sirevima. Taj sastojak se zove renet. Danas, međutim, naučnici rade i na laboratorijskim, odnosno veštačkim i biljnim verzijama.

I žele za torte i gumene bombone prave se iskuvavanjem životinjskih kostiju, goveđih i svinjskih, ali i od svinjske kože.

Želatin nije aditiv, ali je redovan dodatak pri zgušnjavanju i želiranju džemova, voćnih jogurta, mesnih poslastica. Lanolin ćete naći u dečjim mastima i kozmetičkim proizvodima za njegu tijela, ali i u žvakaćim gumama. Reč je o žutom vosku koji se dobija iz ovčje vune, a luče ga lojne žlezde posebno uzgojenih ovaca.

Sladoledi su ukusniji ako u njima ima više izlučevina iz dabrove analne žlijezde koje pojačavaju aromu.

E 920 ili L-cistein je aminokiselina koja se nalazi u dlakama, noktima ili perju. U prehrambenoj industriji se koristi u proizvodnji brašna. Iako se dobija ekstrakcijom iz životinjske dlake ili iz perja, naučnici, srećom, pronalaze i nove metode proizvodnje genetskim inženjeringom. Aditiva E 920 ima u pekarskim proizvodima, kolačima, keksu... I nema zakonskog ograničenja kod njegove upotrebe. Perja i noktiju možete da pojedete koliko želite.

Dioksid silicijuma ili E 551 prirodno je sredstvo protiv zgrudnjavanja prehrambenih proizvoda. Dodaje se u polutvrde i tvrde sireve, ima ga u dodacima ishrani, začinima... Reč je o prirodnom mineralu koji se upotrebljava u proizvodnji stakla iz kvarcnog peska, a naći ćemo ga i kao praškasti silikagel u novoj obući.

Lepa crvena boja u voćnim jogurtima, slatkišima, bombonima, džemovima ili mesnim prerađevinama najčešće potiče od E 120, karmina ili kohineala. Taj dodatak je posebno zanimljiv jer se dobija iz mlevenih insekata. Tačnije, iza te jarko crvene boje kriju se aluminijske soli karminske kiseline, koju proizvode ženke košenile, biljne vaši iz vrste Cochenillelaus. Različitim hemijskim procesima, boja se vadi iz oplođenih i osušenih ženki tih insekata. Dozvoljen dnevni unos ograničava se na 5,0 mg/kg telesne težine, s obzirom na to da postoje naznake da u višim koncentracijama može da izazove alergije.

Verovatno su vam poznati mnogi proizvodi u kojima se koristi propilen-glikol. Reč je o sastojku antifriza, industrijskih boja, tkanina, ambalaža, lekova ili kozmetičkih preparata.

Postoji i nešto što se zove propan-1,2-diol-alginat ili E 405. Reč je o sintetičkom jedinjenju koje se koristi kao zgušnjivač i emulgator u bezalkoholnim osvežavajućim napitcima, kod finih pekarskoh proizvoda, glazure, masnih emulzija, bombona i za brojne druge prehrambene proizvode, U organizmu se razgrađuje na propilen-glikol, a njegova upotreba je ograničena jer previše škodi zdravlju.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
nedelja, 14 septembar 2014 07:05

Aditivi u hrani koje treba da izbegavate

Iako je većina dodataka relativno neškodljiva, postoje neki koje treba izbegavati.

1. Olestra 

Zamena za masnoću koju su sintetizovali u Procter&Gamble, a koriste je u čipsu Pringles Light. Budući da enzimi naše probave ne mogu da razgrade velike molekule, olestra ima kalorijsku vrednost 0. 

U čemu je problem? 

Može da izazove dijareju. Osim toga ometa apsorpciju važnih hranjivih materija, kao što su beta karoteni i likopen. Zastrašuje i studija sprovedena na životinjama na Univerzitetu Purdue, koja je pokazala da olestra može da izazove brže debljanje nego prava masnoća. 

2. Pigment karamele 

Veštački pigment koji je proizveden zagrevanjem šećera. Često je u ovaj proces uključen amonijak.

U čemu je problem? 

Boja karamele pojavljuje se u gaziranim napicima, gotovim umacima, hlebu i desertima. Ako se proizvodi od običnog šećera uglavnom je neškodljiv, ali ako je u proces proizvodnje uključen amonijak, stvaraju se 2-metilimidazol i 4-metilimidazol, hemikalije koje se povezuju s rakom kod miševa. Kompanije nisu dužne da objavljuju da li su boju dobile uz pomoć amonijaka ili ne. 

3. Saharin 

Veštački zaslađivač pronađen slučajno 1870-ih. 

U čemu je problem? 

Studije povezuju saharin s rakom bešike. Pre tri godine istraživanje je pokazalo da se štakori brže debljaju ako jedu saharin nego kad jedu šećer. 

4. Kalijum bromat 

Stavlja se u brašno i omogućuje dizanje testa tokom pečenja. 

U čemu je problem? 

Kalijum bromat uzrokuje tumore bubrega i štitnje žlezde kod štakora. Mnoge zemlje su ga zabranile. Neki američki lanci brze hrane još ga koriste. 

5: BHA - Butylated Hydroxyanisole i Butylated Hydroxytoluene 

Antioksidansi i konzervansi na bazi nafte. 

U čemu je problem? 

Američka kancelarija The Department of Health and Human Services izdala je saopštenje u kom stoji da je BHA moguće kancerogen. Sadrže ga proizvodi kao što su mast Goya i Orbit žvake. 

6. Delimično hidrogenizovano biljno ulje 

Polučvrsta mast koja se dobija dodavanjem vodonika u nezasićene masne kiseline. 

U čemu je problem? 

Delimično hidrogenizovane masti su glavni izvor transmasti, a one su svake godine krive za barem 70.000 srčanih udara samo u SAD-u. Koristi se za prženje hrane u mnogim restoranima kao i u margarinu. 

7. Sulfiti 

Održavaju boju hrane i sprečavaju rast bakterija ispuštanjem sumporovog dioksida. 

U čemu je problem? 

Kao konzervans se koriste preko 1.000 godina. Ali kod osetljivih i astmatičara sulfiti mogu da izazovu poteškoće. Nepažljivo ubacivanje u vino, smokve ili na sveže namirnice u restoranima može dovesti i do smrti, kao što je bilo slučaj 1980-ih na području SAD-a. 

8. Azodikarbonamid 

Sintetički žutonarandžasti aditiv za testo. 

U čemu je problem? 

Ova hemikalija se pre svega upotrebljava za proizvodnju industrijske plastike. Koristi se i u prehrambenoj industriji. Britanske vlasti naredile su da se na proizvodu koji ga sadrži mora istaći kao mogući uzročnik astme. Studija koju su sproveli u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji to je potvrdila. Može se naći u pecivima Dunkin' Donuts i pecivu u McDonald'su. 

9. Karagenan 

Zgušnjivač i emulgator koji se dobija iz algi - E407 karagenan. 

U čemu je problem? 

Alge su zdrave, ali karagenan je tek nusproizvod. Studije na životinjama povezuju ga s pojavom raka, problemima s debelim crevom i čirevima. Ne postoje jasni dokazi da šteti ljudskom zdravlju, ali nutricionisti će vam savetovati da ga izbegavate. Često se koristi u dijetalnim proizvodima. 

izvor: ljepota

Objavljeno u Saveti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top