Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je u nedelju da je oko 400 dece migranata počelo da pohađa nastavu u školama širom Srbije.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, Cucić je kazao da su ta deca "uglavnom" svuda dobro primljena a da problem postoji u Somboru zbog kako je naveo "neshvatljive netolerantnosti".

"Tamo smo rešili problem tako što deca pohađaju nastavu u okviru našeg centra u Somboru. Kada su ljudi u Šidu videli da su to najpedantnija deca i da su pregledana, jer kada neko uđe u Centar mora da prođe kroz sve sistematske preglede, onda su roditelji shvatili da nema mesta brizi i promenili su mišljenje", kazao je komesar.

On je naveo i da sve što je obavezno za decu građana Srbije kada je reč o obrazovanju, važi i za decu migranata.

Cucić je dodao da je u Srbiji trenutno oko 4.200 migranata a da su migracije ušle u "uobičajene tokove".

"Pratimo ponašanje susednih zemalja. Postoji bojazan da li će Grčka održati obećanje i ispuniti ono što je obećala", dodao je komesar.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ugovor o dodeli gradske stipendije za školsku 2016/2017. godinu potpisali su, u ime lokalne samouprave kao davaoca stipendije, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i korisnik (primalac) stipendije Dejan Bogdanović, đak generacije srednjih škola u školskoj 2016/2017. godini.

Prema odredbama ugovora, lokalna samouprava će Dejanu za vreme trajanja redovnih studija i za vreme trajanja nastave, stipendiju isplaćivati u 10 mesečnih rata u vrednosti 40 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Kao primalac stipendije i redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (studijski program računarstvo i automatika) na režimu finansiranja iz republičkog budžeta, Dejan ima obavezu da tokom studija redovno daje ispite, u roku upisuje naredne godine studija i da ostvaruje uspeh iznad 8,00.

Zamenik gradonačelnice čestitao je Dejanu na uspehu ostvarenom tokom srednje škole, kao i na uspešnom upisu studija na željenom fakultetu. Ratković je dodao da će osim stipendije za đaka generacije, lokalna samouprava dodeliti i stipendije najuspešnijim studentima – učesnicima na konkursu za dodelu 25 stipendija.
„Lokalna samouprava nastoji da pomogne što više studenata i upravo je u toku konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2017/2018. godinu. Konkurs je otvoren do 15. oktobra“ naveo je Ratković.

Dejan se zahvalio na čestikama i istakao da je velika čast biti stipendista Grada.

„Verujem da će stipendija olakšati studije što se tiče finansija, a ja ću se maksimalno potruditi da ispunim sve uslove za dalje stipendiranje“, rekao je Dejan Bogdanović, šesnaesti stipendista grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Uključivanje dece migranata u obrazovni sistem na teritoriji Školske uprave Sombor biće organizovan po drugačijem modelu u odnosu na druge delove zemlje, jer će se nastava održavati u prihavtnim centrima a ne u školama, najavila je Ksenija Liščević prosvetnik savetnik Školske uprave Sombor.

„Budući da su prihvatni centri u Somboru, Subotici i Kikindi prepoznati kao centri u kojima se ni odrasli ni deca ne zadržavaju dugo, po dobijenim podacima oko dve sedmice u proseku, stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je da je važno da se i ovoj deci obezbedi podrška, ali u centrima, ne u školama“, istikla je Liščević.

Kako prenosi portal „soinfo.org“ Ksenija Lišćević je napomenula da je u skladu sa preporukom, Školska uprava Sombor dizajnirala čitavu strategiju, u dogovoru sa školama „Ivo Lolar Ribar” i „Bratstvo jedinstvo”.

„Radioničarski rad sa oko 19 do 25 dece u prihvatnom centru, pošto je broj dece promenljiva kategorija gotovo na dnevnom nivou, realizovaće se tri puta sedmično, od 8.30 do 10 sati za decu koja bi trebalo da pohađaju prva četiri razreda i od 10.30 do 12 sati za decu koja pripadaju uzrastu od petog do osmog razreda. Obe škole će se oslanjati na vlastite kapacitete i resurse, jasno definisati ciljeve rada sa decom, pratiti i unapređivati kako metode i tehnike, razvijanje neverbalnih tehnika i metoda, jer deca uglavnom znaju samo maternji jezik i tek ponešto engleskog, ali i birati domene koji su prihvatljivi i razumljiviji deci“, prenela je prosvetna savetnica.

Ona ističe da je broj prosvetnih radnika i stručnih saradnika koji će biti uključeni u rad sa decom za sada je nemoguće tačno definisati. Njihovo angažovanje se neće posebno plaćati, prihvaćene obaveze će biti regulisane preraspodelom aktivnosti u okviru četrdesetčasovne radne sedmice. Jedina barijera je još uvek neregulisan način plaćanja putnih troškova nastavnicima koji odlaze do prihvatnog centra, a šta će Školska uprava pokušati u saradnji sa lokalnom zajednicom da prevaziđe.

Kako se navodi, predstavnici ŠU Sombor i direktori dve škole su održali roditeljski sastanak u centrima u Somboru i Subotici. U oba centra prepoznato je zadovoljstvo roditelja ponuđenim rešenjem i visoka motivacija dece za učenjem.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izrazila je očekivanje da će na teritoriji Šida, gde roditelji protestuju zbog toga što će lokalna deca ići u školu sa migrantima, biti stvoreni uslovi za ravnopravno ostvarivanje prava na obrazovanje.

Kako se navodi u saopštenju, poverenica je ocenila da Srbija poštuje medjunarodne zakone i neguje vrednosti humanog i tolerantnog društva, ali da postoje pojedinačni slučajevi poput nerazumevanja i predrasuda roditelјa čija deca treba da u Šidu pohadjaju školu sa decom izbeglicama i migrantima.

"Deca su jedna od najosetlјivijih društvenih grupa, a naročito kada su u pitanju deca koja su se susrela sa užasima rata i suočili sa razdvajanjem od porodica, medju kojima neki i sa gubitkom najbližih. Važnu ulogu u njihovom prilagodjavanju i osnaživanju upravo imaju škole kao mesto na kome se deca, izmedju ostalog, uče i vrednostima tolerancije, medjusobnog poštovanja i prihvatanja različitosti", navela je Janković.

Roditelji djaka u Osnovnoj školi u Višnjićevu kod Šida protestovali su zbog toga što lokalna deca dele učionice sa migrantima iz izbegličkog kampa. Prema pisanju medija, roditelji su tvrdili da su zabrinuti za higijenu i bezbednost svoje dece.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U OŠ “Sveti Sava” iz Vrčina učenici jednog odeljenja prvog razreda dobili dizajniranu školsku odeću

Uniforme neće biti obavezne za sve učenike bar u naredne dve godine, ali Ministarstvo prosvete od te ideje ne odustaje. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas da država nema dovoljno novca i da nikome neće nametati obavezu uvođenja đačkih uniformi, ali da će se izmenama zakona koje uskoro slede stvoriti uslovi da se obezbedi novac za ovu namenu.

Šarčević i gradski menadžer Goran Vesić obišli su danas OŠ” Sveti Sava” u Vrčinu, gde su učenici jednog odeljenja prvog razreda dobili na poklon uniforme, koje je besplatno kreirala naša dizajnerka Dragana Ognjenović.

Na pitanje novinara šta je cilj te prmocije kada jedan komplet košta oko šest hiljada dinara i mnogo roditelji to neće moći da plate, ministar je odgovorio da je ovo samo jedan od primera kako uniforme mogu da izgledaju, a da to mogu biti i polo majice sa amblemom škole ili nešto drugo što đaci žele. On je izrazio spremnost da država pomogne školama, ali je naglasio da se neće uvodtiti identične uniforme za sve učenike u Srbiji jer bi to bilo besmisleno, te da svaka škola treba da ima svoj identitet. Ministar je rekao i da se oko 55 odsto škola izjasnilo za uvođenje uniformi, kao i da je u nekim školama to zaživelo, a negde se tek planira.

Šarčević je kazao da đačke uniforme smanjuju uticaj socijalnih razlika na ponašanje dece i razvijaju kolektivni duh i osećaj pripadnosti školi.

- To je prvi korak da decu motivišemo da se takmiče u znanjima i talentima, a ne modi i statusu. U školi svi moraju da se ponašaju pristojno i poštuju instituciju koja je osim obrazovne i vaspitna - rekao je Šarčević.

Direktor OŠ “Sveti Sava” Dobrica Sinđelić kaže za Danas da su u toj školi uniforme uvedene pre četiri godine u mlađim razredima osnovne škole.

- One nisu tako lepe kao ove nove, ali ih deca rado nose i sa tim su saglasni roditelji. Već postoje inicijative roditelja iz odeljenja u kojem su učenici dobili dizajnirane uniforme da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo kako da nađemo sredstva da ih nabavimo za sve prvake - kaže Sinđelić.

Izgled uniforme
Kompleti uniformi koje su dobili učenici I/1 OŠ “Sveti Sava” u Vrčinu sastoje se od sivih sakoa, pantalona za dečake i suknjica za devojčice, plavih košulja i detalja u narandžastoj boji - kravati, tregera i dokolenica. Uz to sva deca nose i tegen starke.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Milica Šarković je prvi put sela u školsku klupu i ona je jedno od šestoro prvaka u Bačkom Monoštoru koji će pohađati nastavu na hrvatskom jeziku, koja se prvi put organizuje u nekoj od škola Zapadnobačkog okruga.

Milica očekuje da će u školi puno toga naučiti.

"Učićemo slova, o prirodi, matematiku", kaže Milica.

"Dece je manje, više se sa njima radi. Odlučila sam se da probamo i nadam se da će to biti dobro", kaže Miličina majka Ružica Šarković.

"Pohađala sam puno seminara u Hrvatskoj za nastavnike, do sada sam predavala hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, a evo sada sam prihvatila ovo odeljenje na hrvatskom jeziku", objašnjava učiteljica Elena Brdar.

Udžbenike na hrvatskom jeziku za prvake obezbedilo je Hrvatsko nacionalno vijeće u saradnji sa vladama Republike Srbije i Hrvatske. Đaci će raditi po istom planu i programu kao i odeljenjima na srpskom, ali je deo programa prilagođen hrvatskoj zajednici.

"Kompletno svi udžbenici za nastavu na hrvatskom jeziku su osigurani. Mi smo ove godine dali i mali prilog roditeljima od 10.000 dinara za kupovinu pribora za školu. Za nas je važno da se pohađa nastava na hrvatskom jeziku, jer se na taj način od najranijeg detinjstva neguje maternji jezik razvija osećaj pripadnosti hrvatskom narodu. U ove udžbenike ugrađeni su i sadržaji koji svedoče o kulturi i prisustvu Hrvata na ovim prostorima. Dakle, deca će o sebi i svom poreklu saznati više nego što bi mogli da su upisali nastavu na srpskom jeziku", ističe Darko Sarić Lukendić, predsednik IO HNV-a.

"Danas prvi put u Zapadnobačkom okrugu kreće nastava na hrvatskom jeziku i mi želimo da takvih odeljenja bude i više. Mislim da je to održivo jer u Monoštoru u školi 11 godina učenici pohađaju izborni predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture", kaže Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor.

Otvaranju odeljenja na hrvatskom jeziku prisustvovao je i konzul Republike Hrvatske u Subotici Velimir Pleša.

"Drago mi je da se u somborskom okrugu stvaraju preduslovi za odeljenja na hrvatskom jeziku. Puno se priča o stvarima koje se trebaju rešiti u odnosima dve države, a ovo je jedan mali korak u tome. Nadam se da će za nekoliko godina ovakvi događaji postati svakodnevni. Kultura i obrazovanje na maternjem jeziku ono je najvažnije što se može pružiti", kazao je Pleša.

U školi u Monoštoru već 11 godina učenici pohađaju i izborni predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture i svake školske godine polovina učenika izabere taj izborni predmet.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska uprava opštine Apatin organizovala je mobilne patrole koje će brinuti o bezbednosti dece u školama i predškolskim ustanovama, kao i o samim objektima u kojima se održava nastava. Tim povodom, u Plavoj sali SO Apatin, održana je konferencija za medije na kojoj se prisutnima obratila Nika Petrović, zamenik predsednika Skupštine opštine Apatin.

- Angažovanjem mobilne patrole, opština Apatin se pobrinula da bezbednost dece i omladine bude podignuta na viši nivo. Svakodnevno, tokom 24 sata, patrole će obilaziti sve obrazovne ustanove, a njihov zadatak je da evidentiraju i preduprede svako sumnjivo ponašanje u krugu škola i vrtića, istakla je Petrovićeva i dodala da će ovakvim rešenjima biti sprečeno svako uništavanje imovine, a akcenat će se staviti i na prevenciju od narkomanije i alkoholizma ili bilo kog drugog oblika devijantnog ponašanja.

-Tokom radnog vremena obrazovnih ustanova biće povećana bezbednost dece i mladih, prevencijom vršnjačkog nasilja, kao i prevencijom poseta školskim dvorištima osoba koje mogu biti pretnja po bezbednost učenika, poručila je za kraj konferencije Nika Petrović.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
sreda, 16 avgust 2017 00:00

Školska uniforma, zasad, nije obavezna

Nova školska godine počinje za petnaestak dana, a đaci pojedinih škola u klupe će sesti kao nekada, u školskim uniformama. Dok ministar prosvete najavljuje da će u pitanju biti đaci više od polovine škola u Srbiji, precizan broj nije poznat, a ceo projekat u značajnom broju škola nije otišao dalje od ideje.

Kad prvog septembra zazvoni za čas, u učionicama u blizu 2.000 škola u Srbiji raznolika odeća možda više neće biti dozvoljena. Možda, jer to su samo rezultati ankete koju su roditelji poput Lene prošle godine popunjavali.

"Pored svih silnih izdataka, koje ja imam kao majka dvoje dece koja su u školi, i trećeg koji će već sledeće godine biti, ja taj izdatak ne mogu i ne želim da priuštim"
Lena Niković

Koliko će ih zaista biti, niti kako će proces uvođenja izgledati nije poznato, jer od kad su roditelji popunili anketu, uniforme više niko nije pominjao.

"Mislim da je cela priča maglovita i ja sam sad potpuno zbunjena svim tim što se pojavljuje u medijima i tom pričom o uvođenju, kad od te ankete ništa dugo nije ni urađeno", kaže majka dvoje osnovaca Lena Niković.

Za ministra koji je ideju uniformi prvi izneo na sto, stvari idu svojim tokom. Prema njegovim rečima, uvođenje jednoobrazne odeće u škole nije obaveza. Zasad.

"Mi smo se dogovorili da od 1. septembra krene jedan broj škola koji se izjasnio, a to je oko 55 odsto škola. Ostali će imati priliku da to sukcesivno uvode, ali ćemo za jedno dve godine imati priliku da to bude obavezno", objašnjava ministar prosvete Mladan Šarčević.

Direktorka škole u kojoj uniforme neće biti uvedene kaže da ta problematika zahteva složen dijalog i jasne planove, čega zasad nije bilo.

Zbog toga, najava ministra da će uniforme jednog dana svakako biti obavezne joj više liči na direktivu, nego na poziv na razgovor.

"Ne deluje da ima dijalošku formu. Moguće je da se tu najavljuje nešto što ministar smatra da treba da poprimi zakonsku formu. Dok god zakon, odnosno neki pravilnik nije donet, mi tome ne pristupamo kao prema nekoj temi koja nam je na dnevnom redu", rekla je Tatjana Vukadinović, direktorka Gimnazije "Svetozar Marković" u Novom Sadu.

Kad tema stigne na dnevni red, jedno je sigurno – uniforme neće plaćati država, već ili škole, ili roditelji, ili sponzori. Ministar u novom nametu ne vidi - ništa sporno.

"Deca svakako idu obučena u školu. Znate, neki roditelji imaju pare da kupe džip i dukseve od po 200 evra, i onda je stvarno pitanje da li država to treba da preuzme na sebe, računajući njen BDP", smatra Šarčević.

Bez obzira na to, Šarčević kaže - ako su roditelji u školama u siromašnim mestima poput Bosilegrada ili Knjaževca uspeli da se snađu za kupovinu uniformi, za one iz drugih mesta pitanje je samo - da li ih žele.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U sledeće dve nedelje, roditelji đaka imaju zadatak da im obezbede udžbenike za novu školsku godinu. I mnogi su na mukama - naročito oni koji u školama imaju dvoje ili više dece. Kompleti su za mnoge od njih preskupi, pa se okreću takozvanim uličnim trgovcima.

Vrata škola još nisu otvorena, ali roditeljski novčanici jesu. Jelena Aćimović je majka prvaka i petaka, oba kompleta novih knjiga za nju su, kaže, preskupa.

"Za prvi razred oko 8.500 dinara, a za peti oko 14.000 dainara. Što znači preko 22.000 dinara i to je mnogo. Kupiću polovne knjige, za neke knjige sam se snašla tako što sam dobila od prijatelja čija su deca u starijim razredima ostale ću kupiti polovne", kaže ona.

Cene novih knjiga se kreću od 350 do 900 dinara po udžbeniku, a izdavači visoke cene pravdaju kvalitetom, autorskim timovima i troškovima sirovina.

"Papir je uvozni papir, u Srbiji nažalost nemate proizvođača papira, i ako to uzmete u obzir da je to cena papira ista i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a da udžbenik u Srbiji, prosečna cena je 5-6 evra, u Hrvatskoj je 14, u Sloveniji 20 evra. Veliki deo troškova je gotovo isti tako da vi ne možete da idete preko onoga što je normalno, ali ni ispod", objašnjava direktorka izdavačke kuće "Klett" Gordana Knežević Orlić.

A prosečna plata u Srbiji je ispod one u Hrvatskoj i Sloveniji, pa se mnogi roditelji odlučuju za polovne knjige kod uličnih prodavaca. I sve uz dozvolu grada - makar u prestonici.

"Definitivno 50, 60 odsto povoljniji smo nego knjižare. Manji razredi i za 200 po komodu. Imamo i veliki izbor radnih listova, trudimo se da otkupljujemo najbolje očuvane radne sveske koje nisu popunjene hemiskom, nisu ocenjivane, to što je pisano, pisano je grafitnom da bi bilo upotrebljivo", kažu ulični prodavci.

Knjige je moguće i menjati po sistemu dve za jednu ili prodati nepotrebne i doplatiti za potrebne.

Uz kupovinu polovnih knjiga dobićete i fiskalni račun i tako uštedeti i do 50 odsto. Polovne knjige možete da naručite i preko interneta i da vam one stignu na kućnu adresu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga pokazali su najbolje rezultate na maloj maturi, a đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se po prosečnom broju poena našli na četvrtom mestu, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

 

Novi Pazar, koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu, Babušnici... Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca. Tako je, recimo, prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja. Naime, brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima. Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi. Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Najbolji srpski
Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35. U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.

Izvod: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Završni ispit i upis u srednje škole bila je jedna od tema sastanka Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola opštine Odžaci kome su prisustvovali i načelnik Školske uprave Sombor Borislav Staničkov sa saradnicom, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Ni ove godine ne očekuju se veći problemi oko polaganja završnog ispita jer se radi o već ustaljenoj proceduri sa kojom su sve škole upoznate i spremno dočekuju završni ispit, naveo je načelnik Školske uprave Sombor Borislav Staničkov.

Prema njegovim rečima, procedura je ista kao i prethodnih godina i sa njom su i učenici osmog razreda imali priliku da se upoznaju tokom polaganja probnog završnog ispita.

Učenici osmog razreda u okviru završnog ispita 14. juna polažu test iz srpskog (maternjeg) jezika, 15. juna test iz matematika, a 16. juna kombinovani test.

Predsednik Aktiva direktora, Vladimir Stančić iz osnovne škole u Karavukovu, ističe da će rezultati završnog ispita biti merilo uspešnosti rada svake osnovne škole, ali da je mnogo važnije od toga da lični rezultati učenika budu dobri, kako bi oni mogli upisati željene srednje škole, jer im to može umnogome odrediti budućnost.

Teme sastanka Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola koji je održan juče u sali Opštinskog veća bili su i planirani radovi na školskim objektima tokom letnjeg raspusta u skladu sa finansijskim planovima, kao i poziv koji su škole dobile za učešće na međunarodnoj konferenciji informacionih tehnologija koju organizuje Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrenjanina.

Sastanak Aktiva bio je prilika da se sa aktuelnom problematikom u radu škola upozna i novi član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje, Slobodan Popović, koji je i sam bio prosvetni radnik i dugo godina se kao direktor nalazio na čelu jedne osnovne škole. Popović je istakao da očekuje dobru komunikaciju i saradnju sa školama.

Sastanku Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola opštine Odžaci prisustvovali su i načelnik Opštinske uprave u Odžacima Špiro Šorgić i rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti Snežana Grujičić.

Objavljeno u Odžaci
petak, 09 jun 2017 00:00

Deca kao jeftina radna snaga?

Nacrt zakona o dualnom obrazovanju, koji je na javnoj raspravi, je katastrofalno urađen i to na veliku štetu učenika, ocenjeno je večeras na debati u organizaciji Pokreta slobodnih građana.

Na ovoj debati profesorka Srbijanka Turajlić upitala da li će se u Srbiji, po zakonu, za potrebe poslodavaca školovati jeftina radna snaga.

Turajlić je u diskusiji u sedištu Pokreta slobodnih građana navela da se zakon o uvođenju dualnog obrazovanja u srednje škole u Srbiji donosi uz obrazloženje da bi se odgovorilo tržištu rada, a da niko nije objasnio kako se utvrđuju potrebe tržišta rada.

Stiče se utisak da ih tumačimo preko potreba poslodavaca, koji potražuju određeni profil, a da mi njima školujemo jeftinu radnu snagu, rekla je ona.

Turajlić je ukazala da su u izradi zakona za uzor uzeti modeli iz Austrije i Nemačke i to sa osnovnom greškom "kad se prepisuje, prepiše se loše".

Kako je rekla, pri tom su preuzeti najlošiji modeli koji se u tim zemljama delimično primenjuju, a koji se kod nas prevodi kao "šegrtovanje".

Takav model, prema rečima Turajlić, podrazumeva Ugovor između učenika i poslodavca, čime je školovanje deteta povereno tom poslodavcu i ako on nije zadovoljan njim, raskida ugovor i dete u tom slučaju ne završi školu.

Radi se kao u onoj anegdoti o Železari Smederevo i gvožđu i grožđu, navela je, neko je negde prošao, čuo reč 'dualno', delovalo je bombastično za priču o zapošljavanju i rekao -
prepišite zakon iz Nemačke i Austrije.

Niko se nije upitao zašto su se ostale zemlje Evrope opredelile za drugačije vrste strukovnog obrazovanja, zaključila je Turajlić.

Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković ukazala je da je čitav nacrt zakona napravljen po meri poslodavaca, na veliku štetu dece.

Deca će biti zgodna, obespravljena radna snaga, prepuštena volji poslodavaca, jer ih ovakav zakon ne štiti, upozorila je.

Prema njenoj oceni, ponašanje Ministarstva prosvete u tom poslu je poražavajuće, uz odricanje od svog posla - politike obrazovanja.

Ona je rekla da je frapantno da je Ministarstvo prosvete veliki deo nadležnosti prepustilo Privrednoj komori Srbije (PKS) koja prema predloženom zakonu, diktira škole i
profile, poslodavce koji su kompetentni, vodi registar i sve procenjuje, licencira instruktore, dok je Minsitarstvo prosvete je izuzeto.

Takođe predstavnici PKS su u komisiji na završnom maturskom ispitu, predočila je Stojković.

Ona dodaje da je skandalozno da se niko nije potrudio da u zakonu zaštiti decu, odnosno đake, a uz svu njihovu obespravljenost u tome posebna priča je plaćanje, odnosno naknada za rad u preduzeću, koja je previđena na nivou plovine minimalca i to "produktivnog rada".

Obrazloženje za donošenje takvog zakona je da se podigne zaposlenost u Srbiji, međutim, u ovom slučaju deca će biti konkurencija nezaposlenima, zaključak je debate.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kako je školska godina pri kraju, roditelji koji nisu kupili nove, uveliko razmišljaju o nabavci polovnih udžbenika za svoje mališane za narednu školsku godinu. U apatinskoj osnovnoj školi apeluju na učenike i roditelje da očuvane udžbenike vrate u školu da bi ih koristile naredne generacije.

Iako je omogućeno da se nove školske knjige za osnovce kupuju na rate, mnogi roditelji sa dvoje dece, a naročito samohrani roditelji se odlučuju za nabavku dobro očuvanih polovnih udžbenika uz kupovinu samo onih neophodnih da bi rasteretili kućni budžet.

"Suprugu i meni je mnogo da izdvojimo 20.000 dinara za nove udžbenike, kako bismo opremili dvoje dece za novu školsku godinu. Nasleđivanjem knjiga od prošle godine mnogo uštedim, jer taj novac usmerim da deci kupim garderobu i opremu za školu", priča Brankica Radočaj.

"Samohrana sam majka i mnogo mi je da izdvojim 7.000 dinara za nove školske knjige. Kupujem samo radne listove, odnosno one knjige koje su neophodne. Bilo bi dobro kada bi samohrani roditelji sa minimalnim zaradama ostvarili neki popust za kupovinu novih knjiga", kaže Darinka Brkljač.

U jednom od odeljenja II razreda apatinske škole, pravo na besplatne udžbenike ima četvoro mališana, a u nabavci dobro očuvanih knjiga roditeljima pomaže učiteljica u saradnji sa upravom škole.

"Pomogla sam da se udžbenici sačuvaju i prikupe od prethodnih generacija da bismo svi zajedno pomogli sledećim generacijama i roditeljima da uštede", kaže učiteljica u OŠ "Žarko Zrenjanin" u Apatinu Anka Milanko.

"Apelujemo na roditelje i učenike da knjige vrate u školu, jer ćemo mi te uđžbenike proslediti deci kojoj roditelji nove udžbenike ne mogu da kupe", kaže pomoćnica direktora u ovoj školi Slavica Mirković.

Pravo na nove besplatne udžbenike imaju učenici iz socijalno ugroženih porodica, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i oni učenici koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete koje je u sistemu školovanja.

Od 1.200 učenika koji pohađaju OŠ "Žarko Zrenjanin" u Apatinu, njih 250 ostvariće pravo na nove besplatne udžbenike koje finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Sa druge strane , samohrani roditelji pozdravljaju ovakvu odluku, ali oni sa minimalnim zaradama kažu da bi im dobro došla pomoć u popustu pri kupovini novih knjiga.

Izvor: RTV

Objavljeno u Apatin
utorak, 06 jun 2017 00:00

Đaci-pčelari iz Bačkog Monoštora

U vreme kada su sekcije u školama sve ređe u školi u Bačkom Monoštoru je aktivna pčelarska sekcija.

Ovi mali pčelari o pčelama i pčelarstvu ne uče samo u učionici već i u pravom pčelinjaku.

"Pčele sa svojim pipcima stavljalju polen od cveta u kesice na nogama i nose u košnicu. U košnici ispljunu u usta druge pčele i tako se pravi med", ovako sedmogodišnji Luka Marijanović objašnjava kako pčele sakupljaju polen.

Sve to naučio je na pčelarskoj sekciji u svojoj školi. On je jedan od dvadesetak članova ove sekcije koji ne samo teoterski već i praktično stiču znanja o pčelarstvu.

"Zabavno mi je i zanimljivo sve o pčelama. Naučio sam puno toga, jer je i moj tata pčelar, pa sam, osim na ovoj sekciji, dosta i od njega nauči", kaže Mihael Ibišić.

Osnivanje pčelarske sekcije u školi iniciralo je Udruženje pčelara u Bačkom Monoštoru, svesni da bez novih mladih pčelara nema nema ni opstakna pčelarstva za koje Monoštor ima dobre prirode uslove.

"Danas smo izašli na pčelinjak da i praktično pokažemo deci pčele i košnice i da imaju prvi kontakt sa pčelama. Da vide maticu, pčele radilice, leglo u raznim fazama. Videće i kako se hvata polen i kako se vrca med", kaže Ivica Periškić, pčelar.

U školi kažu da su bez teškoća zainteresirali svoje đake za ovu sekciju.

"Deca vole doći u prirodu. Ima tu dece čiji su roditelji pčelari, ali i dece koja su prosto radoznala i žele da nauče nešto o pčelarstvu", kaže jedan od voditelja ove sekcije Damir Šumunov.

Mali pčelari ne samo da su videli kako izgleda košnica, kako se traži matica, već su i pomagali pri vrcanju meda. Koji su na kraju i kušali.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Neposredno pred prijemni ispit učenici često na pitanje kako se osećaju kažu da imaju tremu. Tremu nekada prepoznaju tek nakon prijemnog i opisuju je kao zamrzavanje ili kako ih je trema savladavala.

Piše: Ružica Madžarević

Nekad pak, učenici prepoznaju da ih je trema podstakla da pruže maksimum svojih mogućnosti.

Šta je trema?

Trema je doživljaj sa kojim smo se svi nekad u nekoj meri susreli. Prepoznajemo tremu kao niz reakcija koje obuhvataju: telesne reakcije, šta mislimo, kako se osećamo i ponašamo. Najjednostavnije bismo tremu opisali kao reakciju na pritisak i stres, što je uobičajena reakcija usled straha i iščekivanja. Ne možemo da izbegnemo tremu, ali možemo da upotrebimo znanje o tremi da bismo je savladali.

Postoje dve važne odlike treme koje nam pomažu da je prevaziđemo: telesne reakcije i uznemiravajuće misli.

Telesne reakcije i uznemiravajuće misli

Telesne reakcije često prvo primetimo: kratak dah, znojenje dlanova, uznemiren stomak, vrtoglavica, blago podrhtavanje ruku, suše se usta, srce ubrzano kuca, doživljaj da nam je "mozak u magli". Kad se osvrnemo na situacije treme, možemo da izdvojimo koje se od ovih telesnih reakcija javljaju kod nas. Na ovaj način nam telo saopštava da ima doživljaj da se nalazi u neposrednoj opasnosti - kao da nas neko juri.

I dok znamo da nema fizičke opasnosti na prijemnom ispitu, imamo druge brige: da li ćemo uspeti da imamo dovoljan broj bodova, da li smo dovoljno učili, da li ćemo uspeti da budemo na budžetu. Sumnjamo u sebe i smenjuju nam se različiti katastrofalni ishodi prijemnog ispita poput: nikada neću upisati nijedan fakultet; upisaću nešto čime ne želim da se bavim; sav trud će biti uzaludan.

Tehnike za savladavanje treme

Brige i sumnje nas dodatno uznemire, čime se pojačavaju telesne reakcije, što opet ima negativan uticaj na koncentraciju i pokazivanje znanja na prijemnom ispitu. Osnovni cilj pri savladavanju treme je da sebe umirimo, umesto da brinemo. Na telesnom planu, to znači da se usmerimo na disanje stomakom (abdominalno disanje). Dišemo stomakom kada pri udisaju i izdisaju primetimo kako nam se stomak podiže i spušta. Disanje na ovakav način pet minuta pre prijemnog može da umiri telesne reakcije. U toku samog ispita, kada primetite da vas trema obuzima, preporučuje se disanje po pravilu: udišemo brojeći do četiri, zadržimo dah četiri sekunde i izdišemo brojeći do četiri. Istraživanja koja se bave reakcijama na stres beleže da su ispitanici koji su disali na ovakav način bili smireniji i uspešniji, zato što nam ovakvo disanje na telesnom nivou govori da nismo u opasnosti.

Kad je u pitanju tok misli, važno je da identifikujemo misaoni tok koji će omogućiti da se smirimo i učiniti da prekinemo uznemiravajuće misli. Na primer, često se dešava da pred prijemni ispit učenici slušaju: priče o ljudima koji nisu uspeli ili studente koji objašnjavaju kako je prijemni težak, stresan ili čuju druge koji se preslišavaju za neke delove gradiva koje nisu dobro naučili. Važno je da znamo šta nas lično najviše uznemirava da bismo mogli da isplaniramo kako da taj uticaj ograničimo i da izaberemo rečenice koje nas smiruju, na primer: izaberite tekstove pesama koji mogu budu da budu umirujući, smislite ohrabrujuće rečenice poput: Kako god da uradim prijemni naći ću način da se bavim onim što me zanima; uspećeš da se setiš; ako i ne uspeš nisi glup/a; ako sada ne uspeš, nije kraj sveta. Možemo da ih ponovimo sebi onda kada nam je potrebno ohrabrenje. Dodatno, iz iskustva učenika izdvajam smernice za prekid uznemiravajućih misli:

- Nekoliko dana pred prijemni ne prati nijednu "Facebook grupu", forum i slično koja okuplja one koji pripremaju prijemni;

- Nemoj da pričaš o ispitu sa prijateljima koji paniče;

- Pred prijemni nemoj da slušaš šta pričaju oko tebe. Izaberi omiljenu muziku koju ćeš slušati dok ne počne prijemni.

Nekad nas brine da li ćemo se snaći sa tehničkim delovima prijemnog, na primer: da li stižemo na vreme, da li ćemo pronaći učionicu gde se održava prijemni. Kao najkorisnije savete na ovu temu učenici izdvajaju:

- Poseti fakultet na kojem ćeš polagati prijemni ispit. Smiruje kada znaš kuda treba da ideš na dan prijemnog;

- Ako ispit nije u tvom gradu, ukoliko možeš, dođi veče pred prijemni;

Ako želiš da ti neko pravi društvo pre ili posle prijemnog, pozovi ih da budu sa tobom;

- Proveri više puta da li su sve potrebne stvari sa tobom (dokumenta, olovke, prijavni listovi);

- Planiraj da stigneš ranije da ne bi bilo brige oko gužvi, kašnjenja i slično.

U toku prijemnog ispita učenici izdvajaju kao značajnu pomoć:

- Ne sabiraj bodove. Koncentriši se da uradiš najviše što možeš, biće dovoljno vremena za procenu tačnih odgovora posle prijemnog;

- Radi svojim tempom. Ponesi sat i prati vreme. Ignoriši one koji predaju prvi. Iskoristi vreme, sasvim je u redu da budeš poslednja osoba koja radi;

Ponesi flašicu vode sa sobom;

- Budi ljubazan/a prema sebi na ispitu, ohrabruj se.

Autorka je psihološkinja u Fondaciji Tempus koja u junu i julu realizuje predavanja putem interneta o izboru zanimanja namenjene učenicima završnih razreda srednje škole

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Na evidentiranju nove generacije đaka prvaka, po podacima Gradske uprave Sombora, za polazak u prvi razred osnovne škole u u školskoj 2017/18. godini ukupno ima 640 mališana. Nastavu na mađarskom jeziku pohađaće 31 učenik.

U gradu Somboru evidentirana su 362 deteta (od toga broja dvoje dece će pohađati nastavu na mađarskom jeziku), a u naseljenim mestima za polazak u prvi razred evidentirano je 278 mališana. Od toga broja njih 29 će osnovno obrazovanje sticati na mađarskom jeziku. U poređenju sa prošlogodišnjim podacima, ove godine evidentirano je 50 dece manje nego lane.

Minule školske godine u školama u gradu u prvi razred krenulo je 411 prvačića, a u seoskim 279. Najviše đaka prvaka, 95, upisaće gradska OŠ „Ivo Lola Ribar”, dok je 90 prvaka poći u OŠ „Avram Mrazović”. Od seoskih škola najviše prvaka imaće OŠ „Branko Radičević” u Staparu, gde će školovanje početi 37 mališana. Po trideset novih đaka dobiće osnovne škole u Stanišiću i Kljajićevu. U Bezdanu će u prvi razred poći 29 mališana, od kojih devet na mađarskom jeziku. Najmanje učenika za prvi razred prijavljeno je u Bačkom Bregu, svega sedam.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti

Informatika će od 1. septembra biti obavezna predmet za učenike petog razreda osnovne škole, epilog je maratonske sednice Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), koji je danas usvojio novi nastavni plan za peti i šesti razred osnovne škole.

 

Zbog velikog broja primedbi, pre svega na uvođenje blok nastave u sedmom i osmom razredu iz informatike i tehničkog, Ministarstvo prosvete je na samoj sednici povuklo predloženi nastavni plan za sedmi i osmi razred.

Novi plan za peti razred predviđa ukidanje izbornih predmeta, koji će se od septembra u osnovnim školama realizovati kroz sekcije, a sadašnji treći čas fizičkog vaspitanja - izabrani sport, izvodiće se kao obavezne vannastavne aktivnosti. Promene donose i rasterećenje petaka brojem časova obaveznih predmeta, sa zakonski definisanih 25 na 24. Predstavnici stručnih društava nastavnika istorije i geografije predložili su da im se dodeli još po pola časa, koji bi se smenjivali na nedeljnom nivou, ali taj predlog nije prihvaćen, uz obrazloženje da sada postoji veliki prelaz iz četvrtog u peti razred, upravo što se tiče broja časova obaveznih predmeta.

Na sednici je rečeno da Ministarstvo prosvete još nije omogućilo tehničke preduslove za uvođenje obavezne informatike, jer su, kako je rekao predsednik NPS Aleksandar Lipkovski, mnoge od planiranih aktivnosti u budućem vremenu. Veći deo sednice vodila se polemika da li će ove promene dovesti do tehnoloških viškova, što je demantovala pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković. Ona je rekla da će Ministarstvo promeniti pravilnik o normi nastavnika, te da oni koji su predavali izborne predmete neće ostati bez časova.

Današnjoj sednici u više navrata obeležila je oštra polemika predsednika NPS Aleksandra Lipkovskog sa pomoćnicom ministra, a potom i sa Gordanom MIjatović, zamenicom direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je obrazložila predlog novog nastavnog plana. Lipkovski je ocenio kao “skandalozno” to što Ministarstvo prosvete nije saopštilo imena članova radnih grupa koji su radili predlog novog plana, kao i programa za peti razred i upitao da li treba da se obrati povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću da bi taj podatak dobio. Rasprava o predlogu novog nastavnog programa za peti razred je odložena za narednu sednicu 9. maja.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učiteljica iz Južne Karoline sakupila je više od 80.000 dolara i kupila 650 bicikala, za svakog đaka u svojoj školi.

Kejti Blomkvist, učiteljica u osnovnoj školi u Nort Čarlstonu, počela je onlajn kampanju za sakupljanje novca posle Praznika rada u septembru prošle godine s ciljem da sakupi 65.000 dolara.

Ideju je dobila kada joj je jedan đak rekao da je želeo da bicikl, ali da porodica nije mogla da mu kupi.

Blomkvist je dobila veliku podršku, a među donatorima su bile velike korporacije, kao i domaćin televizijske emisije Stiv Harvi.

Učiteljica je u četvrtak ujutru iznenadila decu kada im je pokazala bicikle na školskom parkingu.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
sreda, 22 mart 2017 00:00

Dilema apatinskih srednjoškolaca

Iako učenici apatinskih srednjih škola, naročito Gimnazije "Nikola Tesla" beleže izvanredne rezultate na republičkim takmičenjima, budući srednjoškolci imaju dilemu da li da ostanu u Apatinu ili upisuju stručne škole u Somboru. Takođe, loša ekonomska situacija utiče na to da li će učenici izabrati neko zanimanje posle kojeg neće morati dalje da se školuju.

Radionica Srednje građevinske i drvoprerađivačke stručne uskoro bi mogla ostati prazna. I ako ima sve uslove za stručnu i praktičnu obuku , zbog sve manje učenika ovoj školi je do sada ukinut jedan smer, a prošle godine su upisana samo dva razreda.

"Upisao sam školu u Apatinu, jer sam čuo najbolje preporuke za kvalitet obrazovanja. Nastava u školi je zanimljiva, a nastavnici se maksimalno trude na predavanjima", rekao je Dejan Đurđević, učenik trećeg razreda Srednje građevinske i drvoprerađivačke škole Apatin.

"Nekada je bio trend da su deca iz Sombora upisivala našu školu u Apatinu, ali vremena su se promenila i trendovi su drugačiji. Pokušavao sam da shvatim i ne mogu da zaključim zašto naši budući srednjoškolci odlaze u Sombor da bi završili školu za vozače", naglasio je Zoran Stanković, direktor Srednje građevinske i drvoprerađivačke stručne škole.

U apatinskoj Gimnaziji „Nikola Tesla", koja ima samo opšti smer, a odlične uslove za učenike, upravo zbog odliva apatinskih đaka u Sombor razmišljaju o uvođenju informatičkog smera.

"Postojala je ideja da uvedemo informatičko odeljenje, kao što je to u Novom Sadu ili Kragujevcu. Međutim, postoji mali problem, a to su učenički resursi", rekao je Vojislav Petrović, direktor Gimanzije "Nikola Tesla" Apatin.

U Tehničkoj školi sa domom učenika nije uspeo pokušaj dualnog obrazovanja, jer nije bilo zainteresovanih učenika za obućare, ali pokretanjem apatinske luke očekuju priliv đaka iz Vojvodine za smer nautičkog tehničara i varioca.

"Naša škola obrazuje rečni smer nautičke tehničare, koji bi radili u budućoj luki, a takođe mogu da rade i u policijskoj stanici ili na brodu. Imamo širok spektar školskih smerova, gde nakon završene škole mladi mogu naći posao. Takođe, imamo i Dom za učenike, tako da se kod nas mogu školovati deca iz cele zemlje", rekao je Petar Popović, direktor Tehničke škole sa domom učenika.

Puna škola đaka, danas je priča iz prošlosti u apatinskim srednjim školama, koje poslednjih nekoliko godina, zbog sve lošije demografske slike, muku muče sa motivisanjem đaka da obrazovanje do fakulteta nastave u Apatinu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Apatin
nedelja, 05 mart 2017 00:00

Ko ima pravo na besplatne udžbenike

Besplatne udžbenike za narednu školsku godinu dobiće učenici osnovnih škola iz porodica koje primaju socijalnu pomoć, kao i treće i svako naredno dete iz višečlanih porodica.

Za ovu namenu Ministarstvo prosvete je opredelilo oko 500 miliona dinara, dok će dodatnih 100 miliona dinara biti potrošeno za nabavku rečnika, enciklopedija i sličnih publikacija za školske biblioteke, izjavila je za Danas Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje.

Ona kaže da roditelji već sada mogu da pripreme dokumentaciju da su primaoci socijalne pomoći i da je dostave razrednim starešinama, napominjući da su kriterijumi za dodelu besplatnih udžbenika isti kao lane.

Očekuje se da Vlada Srbije vrlo brzo usvoji odluku o dodeli besplatnih udžbenika za školsku 2017/18. godinu, nakon čega će Ministarstvo raspisati javne nabavke za udžbenike za osnovnu školu i za pomenutu literaturu za opremanje školskih biblioteka. Podsetimo, prema važećem zakonskom rešenju udžbenici koje su škole birale za tekuću školsku godinu važe još dve naredne, što znači da će knjige moći da se naslede.

Što se tiče nabavke rečnika, enciklopedija i slične literature za školske biblioteke, u javnom pozivu će biti precizirano sa kojim izdanjima izdavači mogu da konkurišu, a iznosi koje će škole dobiti za kupovinu tih publikacija zavisiće od broja učenika i stepena razvijenosti lokalne samouprave u kojoj se nalaze. Ti kriterijumi su identični prošlogodišnjim, objašnjava Nedeljkovićeva. To praktično znači da će škole u siromašnim sredinama, koje imaju oskudan bibliotečki fond, moći da računaju na veću pomoć od, recimo, obrazovnih ustanova u velikim gradovima, čije su biblioteke opremljenije od seoskih.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U saradnji sa pozorištem “Boško Buha” iz Beograda, za učenike i učenice osnovnih škola iz opštine Odžaci i u toku ove školske godine organizovane su besplatne posete pozorišnim predstavama.

1Svake subote će jedna grupa đaka organizovano odlaziti u pozorište zajedno sa pratiocima iz škola, a osim što mogu besplatno da pogledaju predstavu sa repertoara Scene za decu pozorišta “Boško Buha”, deca imaju i besplatan prevoz do Beograda.

To im je obezbedila Turistička organizacija opštine Odžaci uz podršku lokalne samouprave i JKP “Usluga” Odžaci čijim autobusima je organizovan prevoz.

Ova akcija započeta je prošle školske godine u toku koje je učenicima od trećeg do osmog razreda iz osnovnih škola sa teritorije opštine Odžaci omogućeno da besplatno pogledaju pozorišnu predstavu.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
sreda, 22 februar 2017 00:00

Svaki četvrti učenik gojazan

U svih 1.206 osnovnih škola u Srbiji od marta počinje program "Pokrenimo našu decu", koji zajednički realizuju Ministarstvo prosvete i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, uz podršku kompanije Knjaz Miloš.

 

Planirano je da đaci od prvog do četvrtog razreda svakog dana vežbaju sa svojim učiteljima po 15 minuta, po raznovrsnim modelima vežbi koje je osmislio pomenuti savez profesora fizičkog vaspitanja, poput "vesele stolice", "zdrava stopalca", vežbanje uz muziku, igre na otvorenom...

Mladen Šarčević, ministar prosvete, Miloš Stojisavljević, direktor kompanije "Knjaz Miloš" i Goran Petrović, predstavnik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, potpisali su juče u beogradskoj OŠ "Mladost" protokol o saradnji, kojim se program "Pokrenimo našu decu" i formalno uvodi u škole.

Iza ove inicijative stoje zabrinjavajući podaci iz istraživanja o zdravstvenom stanju dece u Srbiji koji pokazuju da je 70 odsto fizički neaktivno, svaki peti učenik ima loše držanje tela, a svaki četvrti je gojazan. Goran Petrović navodi da je situacija u stvarnosti još alarmantnija, te da je cilj pomenutog programa promocija zdravih stilova života i svakodnevnog fizičkog vežbanja.

Ministar Šarčević je rekao da je želja Ministarstva prosvete da sport bude što više prisutan u školi i naglasio da je pedagoški opravdano da različite vrste vežbanja budu sastavi deo svakog radnog dana školaraca. Zbog toga je, kako kaže, uloga nastavnika fizičkog vaspitanja dvojaka - kao stručnjaka, ali i kao osoba koje će motivisati decu da se redovno bave fizičkim aktivnostima.

On je dodao da je dogovoreno sa Ministarstvom zdravlja da se u okviru fizičkog vaspitanja uvede i zdravstveno obrazovanje, te da se predmet zove fizičko i zdravstveno vaspitanje.

- Bilo pokušaja da se formira predmet zdravstveno obrazovanje i da u škole uđu i lekari. Mislim da su profesori fizičkog vrlo stručni, to se uči na fakultetu. Lekari su dobrodošli kao mentori i savetnici - istakao je Šarčević.

Na jučerašnjem skupu je rečeno da će do kraja sledeće nedelje biti završena obuka učitelja za izvođenje programa "Pokrenimo našu decu", koji će trajati do kraja maja, a planirano je da se nastavi od naredne školske godine.

Sportske aktivnosti obavezne za sve đake
Učenici petog razreda osnovne škole od septembra će imati dva časa fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i dodatnih čas i po sportskih aktivnosti, koje će zameniti sadašnji obavezni izborni predmet izabrani sport. Te sportske aktivnosti će biti obavezne za sve đake, a nastavnicima koji ih izvode biće plaćene. Planirano je da sportske aktivnosti škole realizuju u skladu sa svojim mogućnostima, a među ponuđenim modelima su da to bude jedan čas nedeljno, plus još jedan svake druge nedelje ili plus dva časa mesečno (ako se pomenutih pola časa računa kumulativno).

Predlog novog nastavnog plana i programa za peti razred predviđa i da fizičko ubuduće sadrži i zdravstveno obrazovanje, koje će predavati nastavnici tog predmeta, a u okviru njega đaci će učiti o zdravim stilovima života, pravilnoj ishrani...dok će teme o reproduktivnom zdravlju obrađivati na časovima biologije i drugih predmeta. Predlog predviđa i da učenici više neće moći da budu oslobođeni fizičkog, a oni koji iz opravdanih razloga ne smeju da se bave sportom, na druge načine će učestvovati u realizaciji časova tog predmeta. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja će početkom marta uputiti Ministarstvu prosvete predlog novog nastavnog plana i programa za peti razred.

Šarčević: Odložiti raspravu, nacrt nije gotov

Ministar prosvete Mladen Šarčević zamolio je juče predsednika Odbora za visoko obrazovanje SANU Dušana Teodorovića da otkaže okrugli sto o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju, koji treba da se održi 1. marta, uz obrazloženje da je preuranjen. U dopisu koji je Šarčević uputio Teodoroviću se navodi da nacrt još nije završen, te da će se, kada taj posao bude okončan, Ministarstvo prosvete rado odazvati pozivu da učestvuje u diskusiji o novim zakonskim rešenjima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova svih vremena, koji je svojim radom zauvek zadužio čovečanstvo, bio je svojeglav učenik.

Voleo je da sanjari i u mislima odluta tokom nastave, a često je i zaboravljao školske obaveze.

Mnogi bi ga i danas zbog toga zvali lošim đakom. Zato je, kada je i sam postao roditelj, zastupao mišljenje da deci treba pružiti slobodu da otkriju šta ih zanima.

Svoje sinove Hansa Alberta i Eduarda kog je zvao Tete podsticao je da razvijaju interesovanja koja nisu vezana za školu.

Nakon što se razveo od Mileve Marić, ostao je da živi u Berlinu, a njegovi sinovi su živeli s majkom na relaciji Beč – Cirih. U pismu koje je 1915. poslao tada 11-godišnjem Hansu Albertu savetuje mu da se “drži sviranja klavira i obrade drveta”, jer je to za njega “čak bolje od škole”.

Ajnštajn je znao da ne postoje loši učenici – samo deca koja ne dobiju priliku da razviju svoja specifična interesovanja.

Ovo je tada poručio svojim sinovima:

Moj dragi Alberte,

Juče sam primio tvoje pismo i bio sam jako srećan. Već sam se uplašio da mi možda više nikada nećeš pisati. Kada sam bio u Cirihu, rekao si mi da ti je neprijatno kada tamo dolazim, pa sam mislio da je bolje da se sastajemo na nekom drugom mestu, gde niko neće remetiti naš komfor.

Moram da insistiram da svake godine provedemo ceo mesec zajedno, kako bi ti video da imaš oca koji te veoma voli. Tada bi mogao i da naučiš dosta stvari od mene, one kojima niko drugi ne bi mogao da te nauči. Ono što sam ja postigao napornim radom neće biti dostupno samo strancima, već naročito mojim sinovima. Ovih dana sam završio jedan od najlepših radova svog života, kada budete stariji, reći ću vam o čemu je reč.

Veoma mi je drago što si pronašao sreću u klaviru. To i stolarija su po mom mišljenju za tvoje godine najbolje okupacije, bolje čak i od škole. Na klaviru sviraj kompozicije koje ti prijaju čak iako ti ih učitelj ne dodeli. To je način na koji ćeš najviše naučiti, jer kada radiš nešto u čemu uživaš, nećeš ni primetiti da vreme prolazi. Ja sam ponekad toliko zaokupljen svojim radom da zaboravim da treba da jedem.

Tebi i Teteu tata šalje poljubac.

Pozdrav za mamu.

Izvor: dnevnik.hr

Objavljeno u Planeta

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u periodu od početka 2013. do kraja 2015. godine, 35-oro dece je smrtno stradalo, a četiri i po hiljade njih je povređeno u saobraćajnim nezgodama na putevima u Srbiji.

Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima jasno definiše projekciju da 2020. godine u Srbiji ne bude poginule dece u saobraćaju i da se prepolovi broj teško povređene dece na godišnjem nivou.

Da bi se taj cilj postigao, neophodno je mnogo rada. Potrebno je probuditi roditelje, kako bi se više angažovali u stvaranju svesti kod dece da je važno poštovati saobraćajne propise. Stručnjaci smatraju da bi moralo doći i do promene u sistemu obrazovanja, kako bi đaci i iz škole poneli osnovna znanja u tom smislu.

"Za budućnost saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja i za decu koja se nalaze u tom vremenskom periodu, uticaj predškolskih ustanova i uticaj osnovnih škola je najznačajniji u tom periodu", kaže prof. dr Dragan Jovanović sa Fakulteta tehničkih nauka.

Grad Novi Sad je prepoznao značaj saznanja o saobraćajnim propisima koja deca usvoje u školi i u tom cilju Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima organizuje krajem ove nedelje dvodnevni seminar za učitelje i nastavnike, koji će znanja stečena na njemu moći kasnije da primene u praksi.

Teme su definisane tako da polaznici steknu informacije o značaju i ulozi saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece, psihofizičkim karakteristikama dece i njihovom uticaju na učešće dece u saobraćaju, kao i o savremenim metodama u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju. Predavači su eminentni stručnjaci u oblasti bezbednosti saobraćaja.

"Jedno je kažnjavanje, a drugo je edukacija i prevencija. Pripremamo jedan ozbiljan projekat vezan za edukaciju dece.Naravmo da očekujemo i pomoć škola, ali to je nešto što je izuzetno važno i apsolutno pozdravljam svaki napor da se ljudima objasne problem u saobraćaju", kaže Aleksandar Kravić, član Gradskog veća Novog Sada zadužen za saobraćaj.

I tu ne sme da bude kraj. Spasavanje dečjih života, ni za koga ne bi trebalo da bude skupo, ili u drugom planu. Ako se na pravi način shvate ciljevi zacrtani Strategijom bezbednosti saobraćaja Republike Srbije, biće potrebno da se ozbiljno poradi u svim segmentima društva, kako u 2020-oj u saobraćajnim nezgodama ne bi bio izgubljen nijedan dečji život.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top