sreda, 22 novembar 2017 00:00

7 jesenjih namirnica za top imunitet

Napisala

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da se u Srbiji godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, ministar je kazao da je vršnjačko nasilje među učenicima pošast koja je svuda u svetu u porastu, navodeći da je u Grčkoj zabeleženo tri puta više takvih događaja nego u Srbiji.

"Mnogo toga se ne prijavi. Škole su ćutale jer je lakše da se nešto zataška a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dodje do nemilog događaja", kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.

On je kazao da se novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđa odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece u slučajevima vršnjačkog nasilja.

"To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola već to moraju učiniti i roditelji", rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je formiran tim koji čine predstavnici šest ministarstava i koji će biti zadužen za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Izvor: N1

sreda, 22 novembar 2017 00:00

Pošta Srbije: Usluge redovne i bez zastoja

Napisala

Javno preduzeće Pošta Srbije saopštilo je da bez zastoja pruža usluge svim pravnim i fizičkim licima bez zastoja i da nije tačan podatak čelnika nereprezentativnog sindikata, Samostalnog sindikata poštanskih radnika, da u poštama Srbije vlada haos.

Zaposleni u javnom preduzeću Pošta Srbije počeli su štrajk u poštama u Beogradu i drugim mestima u Srbiji, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije Zoran Pavlović.

On je izjavio da štrajkuju šalterski radnici, kao i poštari. "Nemamo informacije o broju radnika koji štrajkuju, ali verovatno nije očekivano veliki jer ljudi strahuju za posao", rekao je Pavlović.

Pošta Srbije je u saopštenju "podsetila javnost da je u petak, 17. novembra doneta odluka reprezentativnih sindikata, koji okupljaju gotovo 11.000 zaposlenih, da se odustaje od štrajka u Pošti Srbije".

"Ovo poslovodstvo, na čelu sa v. d. direktora preduzeća Mirom Petrović, uz punu saradnju sa osnivačem Vladom RS na čijem je čelu gospođa Ana Brnabić i predstavnicima reprezentativnih sindikata – Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT 'Nezavisnost', iznalazi najbolje rešenje za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja 15.000 zaposlenih", saopšteno je iz Pošte Srbija.

Dodaje se da je "usled nezakonite blokade rada Regionalnog poštansko-logističkog centra 'Beograd', koji predstavlja žilu kucavicu JP Pošta Srbije, u organizaciji Samostalnog sindikata poštanskih radnika došlo do višednevnog prekida procesa rada u delatnosti od opšteg interesa, i na taj način je preduzeću naneta višemilionska šteta zbog kašnjenja pri uručenju pošiljaka".

Šteta je, kako su naveli, prema trenutnim podacima oko 300 miliona dinara, ali će "posledice nezakonitih okupljanja biti dalekosežnije, a šteta znatno veća".

Izvor: Danas

Sastojci

800 g junećeg filea
100 g oštrog brašna
80 g svinjske masti
80 g kiselih krastavaca
2 mlada luka
80 g šampinjona
80 ml belog vina
200 ml pavlake za kuvanje
200 ml kisele pavlake
1 kašičica senfa
3 grančice svežeg peršuna, so

Priprema

1. Meso isecite na trakice dužine 5cm, debljine 1 cm, posolite, uvaljajte u brašno, pecite u tiganju sa svih strana i odložite sa strane.

2. U tiganj dodajte seckani luk, popržite ga, dodajte šampinjone iseckane na listiće, nastavite da pržite, zatim dodajte senf, promešajte i polijte vinom.

3. Kuvajte dok vino ispari, pa dodajte pavlaku za kuvanje i naseckane kisele krastavčiće. Vratite meso, kratko prokuvajte, sklonite sa vatre i na kraju dodajte i kiselu pavlaku. Dobro promešajte.

4. Pospite seckanim peršunom i poslužite uz kuvani pirinač ili testeninu.

Izvor: stil.kurir.rs

Od dva ugovora koje je Vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ovih dana potpisalo u okviru Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, jedan se odnosi i na rekonstrukciju dela sistema Dunav–Tisa–Dunav na području Sombora.

Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije za ovaj deo projekta, konačno će se naći dovoljno novca i za rekonstrukciju prevodnice na Dunavu kod Bezdana.

Radovi koji će početi sledeće godine odnosiće se i na obnovu hidročvora Šebešfok, što će dovesti do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće se rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja – Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije u Gornjem Podunavlju, poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu. Radovi bi, kako se predviđa, mogli potrajati sve do 2020. godine

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava, ali Somborce su najave radova najviše obradovale zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja, koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu. Možda upravo zbog toga, prevodnica u Bezdanu koja će se renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Naime, prevodnica u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći. Prevodnica, koja se ne koristi od 1995 godine, imala je kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava.
Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen - ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst na ploči koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josifa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Mihalik zadivio Evropu
Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme, pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili inženjeri iz cele Evrope, među kojima su se isticali engleski stručnjaci, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Izvor: Dnevnik.rs

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top