Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U porodičnom nasilju u Srbiji u 2018. je ubijeno 30 ljudi - 23 žene i sedam muškaraca, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović i dodala da je od 1. juna prošle godine do 31. maja ove podneto 44.728 prijava za nasilje u porodici.

"Broj prijavljenih slučajeva nasilja je veliki, možda je zabrinjavajuće veliki, ali pokazuje da su žrtve ohrabrene da nasilje prijavljuju", rekla je Kuburović nakon sednice Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, na kojoj su razmatrani rezultati primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu pre godinu dana.

Prema rečima Kuburović u 16.185 slučajeva bilo je predloga za izricanje mere prilikom prijave nasilja, a sudovi su usvojili produženje hitne mere na 30 dana u 15.617 sučajeva.

Takođe, navela je da se iz činjenica vidi da su institucije spremne da spreče da porodično nasilje eskalira i dodala da su u tom periodu izrađena 10.503 individulana plana za zaštitu žrtava.

Kuburović je podsetila da svi kao društvo moramo bolje da reagujemo jer nasilje nije privatna stvar.

Ministar policije Nebojša Stefanović ocenio je da je neophodno pojačati zajedničku obuku policajaca, sudija i tužilaca jer tako daje najbolje rezultate.

Prema njegovim rečima, policija je za godinu dana izrekla 28.026 mera, od toga 8.751 meru privremenog udaljenja učinioca iz stana, 19.275 mera privremene zabrane kontaka sa žrtvom, od čega su od strane sudova mere produžene u 15.373 slučaja.

"Nismo u potpunosti zadovoljni ali značajan napredak postoji, cilj nam je da se smanji broj onih koji pomišljaju na nasilje", rekao je Stefanović i dodao da je važno da žene znaju da nisu same, i to da nećemo samo sprečiti da ih nasilinik ponovo povredi već da će im institucije pomoći da se snađu.

Stefanović je dodao da je važna preventiva, te da će osnovci kroz cklus predavanja učiti i kako se suprotstaviti nasilju.

"Uočili smo određene slabosti, da nam treba više obučenih i policijaca i tužilaca, ne samo onih koji su usko obučeni za slučajeve nasilja u porodici, već i svih drugih koji mogu doći u kontakt sa ovakvim slučajevima", rekao je Stefanović.

Ministar za rad i socijana pitanja Zoran Đorđević je naveo da je veoma bitno to što je država rešena da se izbori sa tim zlom.

"Ministarstvo će raditi na izmenama čitavog niza zakona koji će direktno i indirektno uticati na smanjenje nasilja u Srbiji", rekao je Đorđević i naveo da je nasilje u porodici jedan o gorućih problema u društvu.

Prema njegovim rečima, nakon dva ubistva u Centrima za socijalni rad prošle godine odlučeno je da se centri reformišu u četiri faze od kojih je prva završena.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja nije prisustvovala konferenciji za novinare u Vladi Srbije, ocenila je da je neophodno da se u cilju rešavanja problema nasilja u porodici uvede nacionalni SOS telefonski broj.

Na sednici kojom je predsedavala ministarka pravde Nela Kuburović razgovarano je rezultatima jednogodišnje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i smernicama za unapređenje aktivnosti i prevazilaženje nedostataka.

Mihajlović je u saopštenju navela da je država u proteklih godinu dana uradila mnogo u borbi protiv nasilja u porodici, ali da to nije dovoljno. Dodala je da je potrebno raditi više na prevenciji nasilja i spuštanju aktivnosti na lokalni nivo.

"Posvećenost institucija na srpečavanju nasilja u porodici pokazuje činjenica da je od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno 15.617 sudskih hitnih mera i 28.000 policijskih mera, nadležni su razmotrili više od 44.000 slučajeva nasilja u porodici i donele više od 10.000 individualnih planova zaštite", rekla je Mihajlović i ocenila je i da osetljivu kariku u sustemu predstavljaju centri za socijalni rad.

Izvor: N1

Zbog odustajanja ekipe Omladinca iz Novih Banovaca, odigraće se meč za popunu Prve lige Srbije za muškarce između šahovskih klubova Metalac iz Gornjeg Milanovca i Somborskog ŠK iz Sombora.

Meč će se održati u subotu 28. jula 2018. godine u prostorijama Šahovskog saveza Srbije sa početkom u 11 časova. Žreb za meč obaviće se istog dana u 10,30 časova u sali za igru.
Igra se na šest tabli, a oba kluba su obavezna da dostave na uvid sudiji meča članske karte overene za 2018. godinu. Tempo igre je 90 minuta za 40 poteza i 30 minuta do kraja partije, uz 30 sekundi za svaki odigrani potez počevši od prvog. Pobednička ekipa plasiraće se u Prvu ligu Srbije za 2018. Godinu.

Izvor: Dnevnik.rs

petak, 20 jul 2018 00:00

Održana sednica Privrednog saveta

Članovi Privrednog saveta, shodno ranije pokrenutoj inicijativi za proširenje sastava Saveta radi zastupljenosti svih privrednih grana u radu ovog savetodavnog tela, zaključili su da je potrebno proceduru izbora članova Privrednog saveta učiniti efikasnijom i sa tim zahtevom, kao i predlogom za proširenje, obratiće se Gradskom veću grada Sombora.

Privredni savet je, na današnjoj 13. sednici, informisan o dopisu kompanije PRETTY SWEATERS doo u vezi sa inicijativom za izmenu člana 103. Zakona o radu, koji je Privredna komora Srbije uputila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inicijativa je pokrenuta na osnovu zahteva članica Privredne komore Srbije koje su utvrdile da se institut privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanje, zloupotrebljava u praksi, rečeno je na sednici Saveta.

Članovi Saveta su istakli da podržavaju svaku inicijativu čiji je cilj da se privredne i druge aktivnosti uvedu u legalne tokove, a o navedenoj inicijativi će se izjasniti u fazi javne rasprave, odnosno u skladu sa procedurom koja se sprovodi prilikom izmena pojedinih članova zakona.

Sednicom Privrednog saveta predsedavao je Dimitar Pavlevski, predsednik Saveta, a u radu sednice aktivno su učestvovali članovi Saveta: gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, te članovi Gradskog veća Miroslav Kovačić, za oblast komunalne delatnosti i investicije, Sava Dojić, za oblast finansija i privrede, Panto Petrović AMK „Magnet“, Ivan Kamerer, načelnik Odeljenja za privredu turizam i lokalni ekonomski razvoj. Sednici je ispred firme „Fiorano“ doo prisustvovala Dušica Erkić Živanović.

POKRAJINSKA vlada usvojila je u sredu informaciju o potrebi rekonstrukcije regionalne Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u Somboru, kojoj gravitira blizu 190.000 stanovnika Zapadnobačkog okruga.

Zajedno sa lokalnim samoupravama Sombor, Apatin, Odžaci i Kula, Pokrajina će u prvoj fazi obezbediti sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije i za kompletnu adaptaciju zgrade Hirurškog bloka, koja je izgrađena 1987. godine i nije temeljnije obnavljana.

- Druga faza obuhvata dogradnju novog dela za odeljenja neurologije, pneumoftiziologije i interne medicine, a treća adaptaciju ostalih objekata i uređenje prilaznih puteva i kruga bolnice - precizirano je u saopštenju.

Pročitajte još - Mirović: Pokrajinska vlada podržava projekte u Srebrenici

Pokrajinska vlada dala je saglasnost na izmene ovogodišnjih programa rada i finansijskih planova više pokrajinskih institucija.

Za izmenu programa poslovanja "Parka Palić” obezbedila je dodatnih 100 miliona dinara za projekat proširenja sadržaja na termalnom bazenu na Muškom štrandu na Paliću, kako bi ponuda tog turističkog odredišta bila još atraktivnija za posetioce.

Fondu za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine sredstva su povećana za 20,28 miliona dinara. Namenjena su za jednokratnu novčanu pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih i raseljeničkih porodica, otkup seoskih domaćinstava i za projekat pružanja pomoći izbeglicama u ostvarivanju svojih vlasničkih prava na nekretninama u BiH.

Izvor: novosti.rs

Predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća i Saveta za bezbednost saobraćaja, sa mopedistima učesnicima obuke i predstavnicima Agencije za bezbednost saobraćaja i Asocijacije za bezbednost motociklista, na poligonu kod „Štranda“ na kojem je održana obuka

U Somboru je realizovan projekat „Trening bezbedne vožnje za mopediste“. Projekat je finansirala Agencija za bezbednost saobraćaja, a obuku mopedista je sprovela Asocijacija za bezbednost motociklista (ABM) u saradnji sa Savetom za bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Sombora.

Trening se sastojao od teorijskog i praktičnog dela obuke, a obuhvatio je više od 20 polaznika – mopedista.

Teorijski deo obuke održan je u velikoj sali u zgradi Županije i pre početka edukacije mopediste je pozdravio Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i predsednik lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja, koji je istakao izvanrednu saradnju Saveta sa Agencijom za bezbednost saobraćaja.

„Sombor je jedna od deset lokalnih samouprava u kojima se realizuje ovaj projekat, nažalost zbog toga što je procenjeno da su mopedisti jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju. Projekat je besplatan i nama kao Savetu za bezbednost saobraćaja u gradu puno znači. Sa Agencijom za bezbednost saobraćaja smo pre nekoliko meseci u OŠ „Ivo Lola Ribar“ organizovali i trening za naše najmlađe učesnike u saobraćaju i održali obuku na poligonu za bicikliste“, kazao je Ratković.

Ivan Bojović, koordinator projekta ispred Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da Agencija već drugu godinu sprovodi treninge bezbedne vožnje za motocikliste, a od ove godine i trening za mopediste.

„Agencija je prepoznala ovaj projekat kao izuzetno značajan, jer prema nekim analizama ovaj trening menja tri do pet godina vozačkog iskustva. Naš cilj je da unapredimo znanja polaznika i da doprinesemo da uvežbavanjem pojedinih radnji koje će im biti neophodne, budu bezbedni učesnici u saobraćaju“, naveo je Bojović.

Mopedistima je teorijski deo obuke o bezbednoj vožnji, izneo dr Vladimir Jevtić, predsednik ABM-a, koji je istakao da se trening bezbedne vožnje već desetak godina, kao najbolji alat, koristi u razvijenim evropskim zemljama.

„Nažalost obuka i edukacija u auto-školama u Srbiji nije na nivou na kojem bi trebala biti, jer je svaka deveta saobraćajna nezgoda u kojoj učestvuje motociklista sa smrtnim ishodom. Prošle godine u 59 odsto saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom za mopediste, vozači mopeda nisu koristili zaštitnu opremu“, naglasio je Jevtić koji je na predavanju govorio o faktorima rizika, tehnikama bezbednog upravljanja i drugim faktorima od značaja za bezbednu vožnju mopedista.

Nakon teorijskog dela obuke, mopedisti su naučeno proverili na poligonu u okviru praktičnog – aktivnog dela treninga bezbedne vožnje mopedom.

Kriptovalutama u Srbiji trgovalo je do sada pet odsto građana, barem prema pokazateljima istraživanja agencije Smart Plus Research.

Međutim, mnogo veći broj ispitanika u ovom istraživanju odgovorio je da se razume u kriptovalute. Naime, dva odsto njih je reklo da se “potpuno razume”, 15 odsto da se razume, a 42 odsto da se veoma malo razume. Među kojima se razumeju 13 odsto je i trgovalo kriptovalutama.

U kriptovalute, prema rezultatima Smart Plus Research, ne razume se 23 odsto ispitanika, dok se 18 odsto njih “uopšte ne razume”.

Za kriptovalute čulo je 87 odsto ispitanika, za razliku od 13 odsto koji nikada nisu čuli.

Izvor: danas.rs

sreda, 18 jul 2018 00:00

Počelo Somborsko sportsk leto 2018

Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za sport, decu i omladinu predstavila je program sportskog leta

Manifestacija „Somborsko sportsko leto“ počela je juče na gradskom kupalištu „Štrand“ uz prisustvo velikog broja pripadnika svih generacija, posebno dece i mladih.

Prisutne je pozdravila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za sport, decu i omladinu, koja je istakla da je manifestacija prvi put organizovana prošle godine i da je bila izuzetno dobro prihvaćena i posećena, što je i bio razlog za organizovanje „Somborskog sportskog leta 2018“.

„Cilj manifestacije jeste promocija sporta kao zdravog stila života, a to možemo učiniti samo ako motivišemo decu i mlade da se fizički aktiviraju. Zbog toga predstavljamo 13 sportskih disciplina u kojima će svi moći da se oprobaju, a možda neko odluči i da se posveti nekom sportu. U saradnji sa volonterima Crvenog krsta pripremili smo i nekoliko edukativnih i kreativnih radionica i očekujem da ćemo se narednih sedam dana lepo družiti, a nešto i naučiti o sportu i njegovom uticaju na razvoj tela i duha kod dece i mladih“, obratila se prisutnima Nađ Kosanović i posebno se zahvalila sportskim klubovima i Predragu Mandiću, Iliji Laliću i Milošu Aleksiću iz Sportskog saveza grada Sombora, na pomoći u organizaciji manifestacije.

„Somborsko sportsko leto 2018“ formalno će se odvijati narednih sedam dana, odnosno do 22. jula, ali se tada ne završavaju sportska dešavanja.

Program „Sportić na bazenu“ namenjen deci uzrasta od tri do sedam godina, odvijaće se do kraja leta na otvorenom gradskom bazenu ponedeljkom i sredom od 9.00 do 10.00 časova.

Do kraja leta odvijaće se i „Fitnes dani“ i to ponedeljkom, sredom i petkom od 19.00 časova na gradskom kupalištu „Štrand“.

U subotu, 21. jula, na Tragu Svetog trojstva, od 19.00 časova održaće se I Međunarodno takmičenje najjačih ljudi Srbije i zemalja regiona, a poslednje nedelje u julu, od 25. do 29. jula, održaće se Balkansko prvenstvo u odbojci za pionire.

Preko 50 odsto mladih je anksiozno i depresivno, još veći procenat ima nedostatak samopouzdanja, a oko 50 odsto njih ima probleme u porodici, rezultati upitnika koji je dat mladima koji su učestvovali u projektu „Sa problemima na ti“ koji podržava SBB Fondacija, prenosi N1.

 

U okviru projekta „Sa problemima na ti“, tokom prethodnih šest meseci, stručni tim sastavljen od pedagoga, psihologa, andragoga, psihoterapeuta i karijernih savetnika pružao je besplatnu psihološku i karijernu podršku mladima uzrasta 14-19 godina, prenosi N1.

Šta su rezultati ovog projekta, koji je okupio preko 900 mladih u Srbiji, za N1 su govorile psihoterapeutkinja Marijana Radulović i Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije, koja je i podržala ovaj projekat.

Psihoterapeutkinja kaže da postoji velika potreba mladih za ovakvom podrškom, i da se više mladih prijavilo nego što je prvobitno bilo planirano. Plan je bio oko 700 mladih u pilot fazi, a uključeno je 900.

Pojedini su se sami prijavljivali, a uključeno je i 18 škola, dodaje. „Stvar je u osnaživanju mladih i sticanju veština za život koje teže stiču u školu“, navodi.

Kaže da su se bavili samopouzdanjem, postavljanjem ciljeva, komunikacijom da osveste svoje potencijale, ali i nasiljem i razrešavanjem konflikata.

Mladi nisu bili svesni svojih sposobnosti i kapaciteta, kaže psihoterapeutkinja.

„Generalno vlada apatija i teško im je da sanjaju i razmišljaju šta bi zaista želeli… Nekako su sputani sa svih strana i kao da ograničavaju sebe… I neke životne značajne izbore koji ih čekaju u tim mladim godinama donose na osnovu manjka informacija ili poluinformacija, povođeni ovim i onim, i izuzetno je bitno da nauče kako da se informišu i da postanu svesni sebe i onoga u čemu su dobri“, navodi Radulovićeva prenosi N1.

Psihoterapeutkinja kaže da i predočavaju da će se razvijati u razičitim smerovima, da imaju i priliku da se predomisle. „Da postavljaju ciljeve koji su ostvarljivi, ali i da mogu da se predomisle“, naglašava.

Preko 50 odsto mladih je anksiozno i depresivno, još veći procenat ima nedostatak samopouzdanja, a oko 50 odsto njih ima probleme u porodici, navela je rezultate upitnika koji je dat mladima koji su učestvovali.

Jovana Lukić iz SBB Fondacije kaže da su premašena sva očekivanja kad je u pitanju ovaj projekat i da je urađen odličan posao. Dodaje da su dobili rezultate o tome koji su problemi koji muče mlade. Ono što je fantastično jeste da su oni pričali o tome, rešili sami sebi da pomognu, navela je.

Uvek je potrebna podrška mladima, u bilo kom smislu, kaže Lukićeva. Treba osluškivati šta je mladima potrebno, dodaje.

Izvor: Danas.rs

Zbog radova na atmosferskoj kanalizaciji u ulicama 21. oktobra i Filipa Kljajića u Somboru, u periodu od 19. jula do 9. avgusta 2018. godine, izmeniće se režim saobraćaja u navedenim ulicama.

Saobraćaj će biti zabranjen na deonici od kružnog toka na Vencu vojvode Stepe Stepanovića do ulice Josifa Pančića.

Za vreme izmenjenog režima, saobraćaj će se odvijati ulicom Sonje Marinković i Podgoričkom ulicom sa izlaskom na Staparski put.

Radove na atmosferskoj kanalizaciji finansira lokalna samouprava, a izvođač je „Vojput“ doo, Subotica.

utorak, 17 jul 2018 00:00

Potpuno pomračenje Meseca 27. jula

Građani Srbije imaće priliku da u noći između subote i nedelje, 27. na 28. jula, posmatraju pomračenje Meseca.

Iz Srbije će pojava moći da se prati od izlaska Meseca u 20.01 (u Beogradu) pa do njegovog izlaska iz polusenke 28. jula u 1.29 sati, saopštilo je Astronomsko društvo “Ruđer Bošković”.

Mesec će početi da ulaz u Zemljinu senku u 20.24, u 21.30 će ceo uroniti, što je istovremeno i početak potpunog pomračenja.

U 22.22 je sredina pomračenja, a tamno crvene boje Mesec će biti u 23.13, kada će početi da izlazi iz senke i to će biti kraj totaliteta.

Poslednji Mesečev kontakt sa Zemljinom senkom dogodiće se u 0.19 (subota, 28. jul).

U saopštenju se navodi da će u slučaju povoljnih meteoroloških uslova (vedro nebo) građani ovu pojavu moći da posmatraju golim okom, dvogledom.

Uz pomračenje Meseca biće moguće posmatrati i planete Veneru (na početku noći), Jupiter, Saturn i Mars. Mars je ovih dana pogodan za posmatranje jer je blizu Zemlje (u opoziciji), poručili su iz Astronomskog društva.

ponedeljak, 16 jul 2018 00:00

Šta treba znati o groznici Zapadnog Nila?

Groznica Zapadnog Nila je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, virusne etiologije, koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca.

Virus Zapadnog Nila prvi put je izolovan i identifikovan 1937. godine u slivu Zapadnog Nila, u oblasti Ugande.

Nakon otkrivanja virus se proširio sa Afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus na svetu.

Cirkulacija virusa Zapadnog Nila je prisutna na Evropskom kontinentu od 60-ih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti. Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u mikroorganizmima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije).

Rezervoar zaraze

Primarni rezervoar zaraze su mnoge vrste ptica (gavrani, vrane, svrake, čavke i dr.) kod kojih je infekcija najčešće asimptomatska (bez simptoma bolesti). U endemskim krajevima virus se održava između ptica koje su zaražene i komaraca koji se hrane krvlju ptica.

Vektor

Glavni vektor groznice Zapadnog Nila je komarac iz roda Culex ali i komarci drugih rodova kao što su: Aedes, aegypti, Aedes albopictus, Anopheles podložni su zaražavanju. Do sada je virus Zapadnog Nila izolovan kod 43 vrste komaraca.

Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženog domaćina. Inficirani komarci doživotno prenose uzročnika.

Način prenošenja

Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje najčešće nastaje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica. U retkim slučajevima infekcija može da se prenese putem transfuzije zaražene krvi, transplantacijom tkiva i organa i vertikalno sa majke na dete (transplacentarno i tokom dojenja).

Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta.

Period inkubacije

Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Klinička slika

Kod oko 80% zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20% inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda ili pojava ospe na koži grudi, leđa ili stomaka. Pomenuti simptomi prolaze u toku nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis), odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti. Tada u kliničkoj slici, pored groznice i glavobolje, dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorjentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima.

Osetljivost i otpornost

Osetljivost na infekciju je opšta, ali osobe starosti preko 50 godina imaju veći rizik za nastanak neuroinvazivnog oblika bolesti. Infekcija dovodi do stvaranja imuniteta.

Laboratorijska dijagnostika

Dijagnoza oboljenja labaratorijski se potvrđuje na osnovu prisustva IgM antitela na virus Zapadnog Nila u serumu i cerebrospinalnoj tečnosti.

Lečenje

Nema specifične terapije protiv groznice Zapadnog Nila. Bolest se obično završava potpunim oporavkom nakon nekoliko nedelja ili meseci. U slučaju teže kliničke slike, oboleli se hospitalizuje.

M E R E   P R E V E N C I J E

Opšte mere prevencije

Najefikasniji način prevencije je sprečiti ubod komarca.
Izbegavati izlaganje komarcima u vreme njihove najveće aktivnosti, u sumrak i zoru.
Izbegavati područja sa velikim brojem insekata (šume, močvare i dr.).
Prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva (repelente) koja odbijaju insekte, na otkrivenim delovima tela.
Nositi odeću koja pokriva ruke i noge.
U cilju smanjenja broja komaraca u zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i zaštitna sredstva (preparate) u vidu tableta, tečnosti i slično.
Smanjenje broja komaraca na otvorenom, gde se radi, igra ili boravi, postiže se isušivanjem izvora stajaće vode koja je potrebna za sve faze razvoja komaraca i eliminisanjem mesta na koja se sklanjaju komarci (na taj način smanjuje se broj mesta na koja komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz posuda za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi, limenki, ukrasnih bazena i dr. Ukloniti odbačene gume i druge predmete u kojima može da se nakuplja stajaća voda.
Sprovođenje sistematskog suzbijanja larvi i odraslih formi komaraca od strane ovlašćenih stručnih službi.
Specifične mere prevencije

Vakcina protiv groznice Zapadnog Nila za primenu kod ljudi ne postoji, ali su ispitivanja u toku.

ponedeljak, 16 jul 2018 00:00

Mađarska gulaš supa

Sastojci

600 g junetine iseckane na kockice
3 glavice luka
2 čena belog luka
2 kašike ulja
1 kašika brašna
so, biber
malo majorana
1/4 kašičica mlevenog kima
1 kašika mlevene paprike
1,5 l supe (instant)
250 g krompira
2 crvene paprike
2 zelene paprike
2 paradajza

Priprema

1. Iseckati crni i beli luk. Meso oprati i posušiti kuhinjskom salvetom ili krpom.

2. Dobro zagrejati ulje, pa pržiti meso na najjačoj vatri, iz više porcija kako ne bi pustilo mnogo vode. U poslednju porciju mesa dodati crni i beli luk i pržiti oko 5 minuta sve zajedno. Dodati brašno i preostalo isprženo meso, pa izmešati. Dodati začine i naliti vodom, prokuvati i smanjiti vatru. Krčkati 60 minuta.

3. U međuvremenu oljuštiti krompir i iseći ga na sitnije kocke. Paprike iseckati. Iseći paradajze na krupno. Sve dodati u gulaš 20 minuta pre kraja kuvanja i začiniti još jednom ako je potrebno.

Izvir: Stvar ukusa

ponedeljak, 16 jul 2018 00:00

Šta je i kako se igra krosminton?

U Somboru je održan krosminton turnir "Sombor open 2018". Krosminton je sport koji se igra reketom, spaja najzanimljivije segmente tenisa, badmintona i skvoša. Na terenima PIK-a na kanalskoj obali, rekete je ukrstilo tridesetak takmičara iz Srbije, Mađarske i Češke.

Međunarodni turnir serije 250 poena, predviđa takmičenja u muškoj i ženskoj konkurenciji, takmičenja parova u muškoj i ženskoj konkurenciji, ali i takmičenje mešovitih parova. Krosminton važi za najdinamičniji sport koji se igra sa reketom, budući da "loptica" (spider) dostiže brzine između 200 i 300 km/h.

"Igram krosminton već godinu dana. U Češkoj je ova igra veoma poznata i mnogi je igraju. Rado putujem svuda gde se igra ovaj sport. U Somboru sam već treći put, zahvalan sam na pozivu i sigurno ću doći ponovo", kaže Petar Mekerlik iz Češke.

"Već deseti put dolazim u Srbiju,v eoma mi je drago i uvek ću doći. Mi organizatori iz Mađarske ćemo se truditi da se ovaj sport još više razvije i u Srbiji", ističe Karoj Vincze iz Mađarske.

Interesantno za ovaj sport je i to da nije potreban određeni teren, već se može praktikovati na ulici, plaži, stadionu ili u zatvorenom prostoru.

"Po malo jačem vetru nije baš prijatno igrati i zato su mnogi svetski igrači pokrenuli inicijativu da se bitniji turniri igraju u zatvorenom prostoru,što i jeste neka praksa. Za turnire nižeg ranga i za rekreativne turnire to nije praksa. Mi volimo da igramo napolju Ovaj sport je i nastao pod krilaticom "Bilo kad, bilo gde", ispričala je Alida Jerković, organizator turnira.

Teren se sastoji od dva kvadrata , a između njih se nalazi razmak. Cilj igre je ubaciti spider u protivnikov kvadrat.

U septembru će se u Somboru po treći put održati turnir međunarodnog ranga. To je deo masters serije turnira koja donosi 500 poena na međunarodnoj rang listi.

Izvor: RTV

U okviru volonterskog kampa koji je ove godine organizovalo Udruženje gradjana "Moj Apatin, trenutno u našem gradu borave momci i devojke iz Meksika, Španije, Rusije, Turske, Francuske, Češke i Srbije. Cilj kampa, pored druženja i upoznavanja gostiju sa Apatinom jeste i da se uradi nešto lepo i korisno za naš grad.
U toku je uređenje izletišta na platou pored restorana “Plava ruža”, a koje će nakon završetka ostati svim gradjanima Apatina na korišćenje.

Juče je na plaži na Dunavu održana i velika radna akcija u kojoj su učestvovali članovi volonterskog kampa, a uradjeno je dosta toga i na sredjivanju i čišćenju prostora oko plaže. Cilj ovakvih kampova su upoznavanje različitih sredina i običaja, ali i aktivnosti kroz koje se za svaku sredinu uradi nešto korisno, kazao je Aleksandar Ristić, ovogodišnji kamp-lider.

Neki učesnici kampa su po prvi puta na ovakvim druženjima i prvi put u našoj sredini, ali su veoma prijatno iznenadjeni okolinom i lepim mestima koje su upoznali u Somboru i Apatinu. Jedan od njih je i Murat, student iz Ankare u Turskoj.

Prisutnim novinarima se na ovoj radnoj akciji radnoj akciji obratio i predsednik udruženja “Moj Apatin”, mr Vladimir Simin, koje je i organizator kampa, i istakao da je ovo izuzetan način da se dobar glas o našem gradu na najbolji način prenesu u svet, i da će se raditi na tome da ovakva okupljanja mladih istraživača iz godine u godinu budu sve masovnija.

Izvor: Radio Apatin

Društvene mreže nisu jasan pokazatelj da njihovo „češće korišćenje“ ima veze s „više usamljenosti“.

 

Štaviše, čak i oni koji su najviše koristili društvene mreže imali su podjednak „indeks usamljenosti“ kao osobe iste generacije koje su ih koristile manje…
Generacijom Z obično se smatra grupa koja je rođena od oko sredine 1990-ih do ranih 2000-ih, ali još uvek nema konsenzusa o tome kada je završena. Pre toga je stigla generacija „milenijalaca“, kojima se (takođe) pripisuje da su željni putovanja, samopromocije, stalnog napredovanja, posla koji nije „od 9 do 5“ i vezan predugo uz jedno mesto, a s druge strane neprestano su pod pritiskom da im je konkurencija prejaka i da nikad nisu dovoljni. Jedna od karakteristika takvih generacija u razvijenom svetu jeste što su im mobilni telefoni praktično produžetak ruke – komuniciraju, rade i „postoje“ preko društvenih mreža i aplikacija.

Zbog toga su brojni stručnjaci godinama govorili o njihovoj društvenoj izolovanosti i pokušali dokazati da su društvene mreže otuđile mlađe generacije, da se manje druže uživo, a i kad se druže tipkaju po mobilnima.

Međutim, najnovije istraživanje sprovedeno na 20.000 odraslih Amerikanaca (starijih od 18 godina) pokazuje da društvene mreže ne moraju bitno biti uzrok te samoće.

Šta je onda dovelo do toga da se mladi osećaju više usamljeno čak i od penzionera koji žive sami?

Istraživanje je, na primer, pokazalo da se skoro pola ispitanika (46 odsto) „ponekad“ ili „uvek“ oseća usamljeno, a njih 47 odsto je reklo da se često osećaju isključeno. Jedan od četiri ispitanika (27 odsto) retko ili nikad nemaju osećaj da postoje ljudi koji zaista razumeju kako se osećaju, a dvoje od pet ispitanika ponekad ili uvek osećaju da njihovi odnosi nemaju smisla i značenje, dok ih je opet skoro pola (43 odsto) kazalo da se osećaju izolovano od drugih.

Jedan od pet ispitanika je odgovorilo da se retko ili nikad osećaju bliski i intimni s drugim ljudima.

Ispitanici koji ne žive sami tvrde da se ređe osećaju usamljenima, dok je 43 odsto samaca kazalo da se često oseća usamljeno.

Najmlađi odrasli su najusamljeniji, ali to nema veze s društvenim mrežama

Samo polovina (53 odsto) ispitanih Amerikanaca odgovorila je da oseća da ima smislene međusobne odnose s drugim ljudima, poput na primer čestih dužih razgovora s prijateljima ili redovnog provođenja vremena s članovima porodice.

Što se tiče ispitanih koji imaju od 18 do 22 godine (generacija Z), ispalo je da je upravo ta generacija najusamljenija. Takođe, oni se osećaju zdravstveno lošije od starijih od njih.

Društvene mreže pak nisu jasan pokazatelj da njihovo „češće korišćenje“ ima veze s „više usamljenosti“.

Štaviše, čak i oni koji su najviše koristili društvene mreže imali su podjednak „indeks usamljenosti“ kao osobe iste generacije koje su ih koristile manje.

Društvene mreže su čak pomagale u komunikaciji ako su se koristile smisleno. Dakle, ako su se koristile da bi se povezivali i komunicirali s ljudima, a ne samo „besmisleno“ skrolovali newsfeedom.

Ono što je uticalo na jači osećaj usamljenosti tri su povezana faktora – fizičko i mentalno zdravlje, te nivo društvenosti, tj. ispunjavanje potreba ta tri područja.

Istraživanje je rezultiralo i nekoliko bitnih pouka.

Među onima koje utiču na naše osećaje su – da spavamo dovoljno, da imamo ravnotežu između posla i odmora, tj. privatnog i poslovnog života, da dovoljno vremena provodimo s porodicom, prijateljima i da dovoljno vremena „budemo sami sa sobom“. Najbitnije je držati ravnotežu tih područja i niti s jednim ne preterivati, tvrde autori studije.

Celo istraživanje možete proučiti na ovom linku.

Izvor: Danas.rs

Od naredne godine država će smanjiti porez na zarade i skratiće rokove za povraćaj PDV-a, najavio je prekjuče novi ministar finansija Siniša Mali tako ponavljajući dugogodišnje obećanje mnogih prethodnih vlada o smanjenju opterećenja na rad.

 

Ipak svima je jasno da se sadašnji porez na zarade koji iznosi 10 odsto i među najmanjima je u Evropi ne može puno smanjivati, što znači i da značajnijeg rezanja troškova za poslodavce ne može biti. Ono jedino može doći od smanjenja doprinosa koji čine gro nameta na rad.

To pokazuje i fiskalno opterećenje prosečne neto plate koje je oko 65 odsto, dok je porez na zarade svega 10 odsto. U 2017. godini ukupni prihodi države od poreza na zarade iznosili su 123 milijarde dinara, dok su prihodi od doprinosa (za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) iznosili 567,4 milijarde dinara.

Prema podacima Ministarstva finansija za prva četiri meseca ove godine prihodi od poreza na zarade iznose 2,8 odsto BDP-a, dok doprinosi čine čak 12,7 odsto BDP-a.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe još jedan razlog zašto treba smanjiti doprinose, a ne porez na zarade.

„Ako će se već smanjivati opterećenja na rad, onda treba smanjivati doprinose, a ne porez na zarade koji je jedan od retkih poreza koji u sebi nosi progresivnost, dok su doprinosi proporcionalni. Inače, bilo kakvo smanjenje poreza mora se uskladiti sa celokupnom ekonomskom politikom. Mora se videti koliko će rasti rashodi za plate, koliko će se trošiti za investicije, bilo je govora o smanjenju akciza na dizel, smanjenju ili ukidanju parafiskalnih nameta. To sve treba uklopiti tako da fiskalni deficit u sledećoj godini ne pređe jedan odsto BDP-a“, objašnjava Arsić. On dodaje i da je neko veće smanjenje opterećenja na rad nemoguće bez povećanja PDV-a.

Poslednju deceniju ili više svako malo imamo zahteve ili najave smanjenja nameta na plate.

Toplica Spasojević, vlasnik kompanije ITM i član izvršnog odbora Udruženja korporativnih direktora Srbije, napominje da privreda traži smanjenje poreza već više 15 godina kako bi bili što konkurentniji.

„Zagovaramo da se smanje nameti kako bi firme bile što konkurentnije, ali i kako bi mogli da povećamo plate radnicima. U Srbiji nema dovoljno radne snage i na taj način bi mogli da zadržimo radnike“, objašnjava Spasojević. On pozdravlja ovu najavu ministra jer se Srbija na taj način približava modernim poreskim sistemima u kojima se više oporezuje dobit nego rad.

„Ne znam koliko će biti smanjenje poreza, ali u svakom slučaju ovo je dobra stvar jer idemo u pravcu manjih poreza na rad, kao što je na Zapadu gde se više oporezuje dobit. Teže je kada u startu, na ulazu plaćate više, pa je onda teško i doći do dobiti. Mnogi bi radije pristali da plate veći porez na dobit samo da ga ostvare. Na ovaj način bi kompanije bolje stajale i kod banaka“, objašnjava Spasojević.

Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije, podseća da poslodavci to čekaju godinama, ali da se nada da će se ovog puta stvarno i desiti.

„Smanjenje poreza na zarade trebalo bi da smanji rad na crno, potencijalno i dovesti do povećanja zarada. Ipak svesni smo da samo smanjenje poreza na zarade neće mnogo značiti zato što je on već nizak. Bilo je nekih predloga da se taj porez drastično smanji, čak i ukine za minimalnu zaradu“, kaže Atanacković.

Smanjenje poreza na zarade koliko god bilo imaće za posledicu smanjenje prihoda lokalnih samouprava s obzirom da po zakonu gradovima pripada 77 odsto, odnosno gradu Beogradu 66 odsto od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. Recimo u prva četiri meseca ove godine od ovog poreza republički budžet je prihodovao 10,1 milijardu, a lokalni budžeti 30 milijardi dinara. Problem je u tome što su lokalne javne finansije već u ozbiljnom problemu mada nominalno godinama iskazuju suficit. Prema prošlogodišnjoj analizi Fiskalnog saveta zajedno sa svojim preduzećima gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Tome treba dodati i godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave od oko 250 miliona evra. Ukoliko bi recimo porez na zarade bio smanjen sa 10 na osam odsto, prihodi lokalnih samouprava bili bi smanjeni za oko 18 milijardi dinara.

Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i član SDS-a, ističe da je u toj situaciji ministru finansija lako da se odrekne tih prihoda kada ne idu u republičku kasu.

„Smanjenje poreza na zarade bi naškodilo lokalnim samoupravama, a koristilo bi malom broju kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi pa im je to velika stavka u budžetima. Praksa je pokazala i da se ta smanjenja, jedno smo već imali 2013. sa 12 na 10 odsto, ne odražavaju na povećanja plata zaposlenih s obzirom da poslodavci sa zaposlenima imaju ugovore o neto plati. Najveći deo nameta čine doprinosi i to za penziono i zdravstveno osiguranje. Ako se želi smanjiti opterećenje na rad, onda treba smanjiti doprinose za zdravstvo, a samo finansiranje zdravstva reformisati. Međutim, to je komplikovano i to niko ne želi da uradi. Sada su doprinosi pretvoreni u poreze“, smatra Radosavljević.

Juče do zatvaranja broja iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore na pitanja u vezi s ovom temom.

Brži povraćaj PDV-a dobra vest

Najava o skraćenju roka za povraćaj PDV-a sa 45 dana koliko je sada svi pozdravljaju ističući da je sadašnja praksa sa kašnjenjem povraćaja bio problem za privredu. Spasojević ističe da bi to ubrzalo novčane tokove i privredu.

„Do sada se neopravdano kasnilo sa povraćajem PDV-a posebno poslednje dve- tri godine kako je budžet u dobroj situaciji. To bi svakako doprinelo boljem poslovanju kompanija“, kaže ovaj biznismen.

Radosavljević s druge strane ocenjuje da i sada imamo propis da se pretežnim izvoznicima PDV vraća do 15 dana, a „ne znam nikog da je u tom roku dobio povraćaj. Mogu oni da propišu i 30 dana za povraćaj, ali šta vredi kada u praksi to bude nekoliko meseci. Zato treba reformisati i Poresku upravu“, smatra Radosavljević.

Izvor: Danas.rs

Sastojci

- pakovanje testenine (po izboru)

- 3 jaja

- 3 čaše visokomasne pavlake

- 300 g pančete

- origano

- masllinovo ulje

- so, začin po izboru

- parmezan

- prstohvat peršuna

Priprema

1. U slanoj vodi prokuvati testeninu i dodati malo maslinovog ulja, zatim dobro iscediti.

2. Blago ispržiti pančetu u tiganju.

3. U posebnoj posudi izmešati pavlaku i jaja, zatim dodati isprženu pančetu i posuti kesicu origana.

4. Sjediniti testeninu sa umakom, posuti parmezanom i iseckanim peršunom

Izvor: Stvar ukusa

U okviru manifestacije Dani Srbije i srpske kulture u Parizu u galeriji "Artcad" u Parizu otvorena je izložba "Kraljevi Srbije" somborskog arhitekte i slikara Milana Stojkova.
Izložbu "Kraljevi Srbije" čini 14 slika, ulja na platnu, 14 srpskih kraljeva od Stefana Prvovenčanog do Petra II Karađorđevića.

Osim portreta nekadašnjih srpskih vladara, na slikama su arhitektonske građevine, najčešće manastiri i crkve, koje su obeležile vladavinu i zadužbinarstvo kraljeva Srbije ili su bile važne za njihov život, kao i likovi osoba koje su imale značajan uticaj na vladare (kraljice, duhovnici, političari).

Predgovor za izložbu, biografije kraljeva i opis umetnikovih slika pripredio je somborski publicista Milan Stepanović.

"Drago mi je što smo se prezentovali francuskoj, inače probirljivoj publici, na najbolji način. Zadovoljan sam odazivom publike i njihovom reakcijom", kazao je za RTV autor Milan Stojkov.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predsednik opštine Suren-Pariz Kristijan Dipu i njegova zamenica Gunila Vesterberg, predsednik i potpredsednik Saveza Srba Francuske Romeo Milošević i Đuro Ćetković.

Dani Srbije i srpske kulture u Parizu traju od 22. juna do 16. jula, a ove godine održavaju se po 16. put.

Tokom manifestacuje biće predstavljeni brojni kulturni događaji iz Srbije, kao i ekonomski potencijal zemlje uz tradicionalnu izložbu srpske hrane i pića, rukotvorina.

Izvor: RTV

Javna nabavka kojom se naručuju radovi na mostu preko kanala Dunav-Tisa-Dunav u blizini Sombora, obustavljena je jer je jedini ponuđač koji se javio procenio da je vrednost projekta za 20 miliona dinara veća nego što je to nabavkom predviđeno.

Završetak izgradnje mosta Šmaguc koji je neophodan za funkcionisanje meštana Bačkog Monoštora, okolnih sela, kao i preduzeća "Vojvodinašume" najavljen je za ovo leto. S obzirom da ponuđač mora ponovo da pokrene postupak javne nabavke, nije sigurno da li će se to moći uraditi u predviđenom roku.

Inače, Šmaguc je već osam godina van upotrebe, jer je propala drvena konstrukcija na levoj strani. Zbog nemogućnosti da pređu preko mosta, meštani Bačkog Monoštora i okolnih sela su odsečeni od njiva i od vikendica na drugoj strani obale. Istovremeno, otežan je i transport ogrevnog drveta.

Drveni pontonski most preko kanala DTD, koji spaja selo sa Specijalnim rezervatom prirode "Gornje Podunavlje" i delom katastarske opštine Šmaguc, izgrađen je osamdesetih godina prošlog veka i u stalnoj je upotrebi JP "Vojvodinašume", kao i meštana Bačkog Monoštora i okolnih sela. Preko urušene konstrukcije, duge 45 metara, za sada mogu da prelaze samo pešaci i biciklisti i pecaroši.

Novim projektom, čija je realizacija sada upitna, trebalo bi da se zadrži stari gabarit mosta, sa kompletnom starom geometrijom, a da se uz to poveća nosivost do dozvoljenog opterećenja od 60 tona.

Autor: Dragana Prica - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Izvor: 021.rs

Najuspešniji maturanti osnovnih škola u školskoj 2017/2018. godini otputovali su na desetodnevno nagradno letovanje u Mađarsku. Nagradno letovanje za učenike obezbedila je lokalna samouprava, kao svojevrstan poklon i priznanje za njihov dosadašnji uspeh u školovanju.

Letovanje se realizuje u okviru projekta „U znaku Evrope i sigurnosti“, koji se već deset godina uspešno realizuje kao izraz bratske saradnje grada Sombora i Kišpešta, XIX kvarta Budimpešte. U okviru projekta deca dva grada se posećuju i druže.

Deca iz Kišpešta već su, od 29. juna do 8. jula, boravila u Somboru, a narednih 10 dana oni će biti domaćini učenicima iz Sombora.

Kao i prethodnih godina, domaćini su za goste iz Sombora pripremili bogat program, prema kojem će deca prva tri dana boravka u Mađarskoj provesti u Budimpešti, a potom u kampu na Balatonu.

Lep i prijatan boravak u Mađarskoj učenicima je poželeo Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, isprativši jutros (13. jul) na letovanje 18 učenika.

Učenici, sa kojima će sve vreme biti i tri vaspitača, će u Mađarskoj boraviti do 22. jula.

U četvrtak 12. jula po 29. put, na Petrovdan, održan je istoimeni mini maraton na relaciji Gajdobra – Bačka Palanka u dužini od 13,5 kilometara. Ovodišnje izdanje trke privuklo je stotinjak trkača iako je sam start obeležilo veoma toplo i sparno vreme. Pobednik trke bio je Nemanja Cerovac iz Beograda jedan od najboljih i najtelantovanijih trakača trenutno u Srbiji, dok je drugo mesto zauzeo Kristijan Stošić ovogodišnji pobednik Beogradskog maratona.

Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' iz Sombora imao je osam finišera na Petrovdanskom mini maratonu. Najuspešniji somaratonac bio je Lazar Rišar koji je zauzeo trinaesto mesto u veoma jakoj konkurenciji, dok je Arpad Šarkezi pobedio u svojoj starosnoj kategoriji i dobio i nagradu za najstarijeg učesnika trke. Trku su još istrčali i Đorđe Munjas, Robert Lalić, Tamara Rnjak, Milan Kovačić, Bojana Marić i Dejana Butorac.

Na ovoj trci članovi Ark ''Somaraton'' su promovisali i po prvi put nastupili u novim klupskim dresovima.

Delegacija grada Sombora na čelu sa Gradonačelnicom Sombora Dušankom Golubović učestvovala je na konferenciji „Investicione mogućnosti u Dunavsko – savskom regionu“, koja se održava u okviru 11. Međunarodnog festivala dunavskih regija i gradova u nemačkom gradu Ulmu.

Prezentujući privredne i investicione potencijale Sombora u okviru Dunavsko-savskog regiona, gradonačelnica Golubović je istakla da Sombor raspolaže brojnim resursima pogodnim za investiranje. Ona je ovom prilikom upoznala prisutne da Sombor zauzima značajno mesto u regionu, s obzirom da se nalazi na raskrsnici puteva koji povezuju Srbiju, Hrvatsku, Mađarsku i Austriju. Naročito povoljan geografski položaj gradu daje i činjenica da je smešten u užoj zoni Podunavlja, ali i u zoni Koridora 7 ili Dunavskog koridora koji je jedan od najvažnijih evropskih puteva, a zajedno sa Rajnom i Majnom to je najvažniji vodeni put na kontinentu. Sombor grad bogate istorije, kulture i obrazovanja ima veoma uspešnu dugogodišnju saradnju sa Udruženjem Nemaca „Gerhard“ sa kojima preko ambasade Nemačke uspešno realizuje niz projekata, rekla je između ostalog predstavljajući, Sombor gradonačelnica Dušanka Golubović.

Privredne i investicione potencijale u okviru Dunavsko-savskog regiona prezentovale su i regije Slavonije i Posavine.

Međunarodni Dunavski festival, održava se svake druge godine, a tokom 10 dana njegovog trajanja, na hiljade predstavnika podunavskih zemalja, gradova i regija, razmenjuju svoje kultruno nasleđe, promovišu privredne i druge potencijale, jačaju dunavsko zajedništvo i evropsku saradnju. Ove godine festival se održava pod sloganom „ 10 dana – 10 zemalja – 1 festival!“ Na ovom forumu, između ostalih, govorili su i državna sekretarka u bavarskom ministarstvu obrazovanja i kulture Karolina Trautner, prvi gradonačelnik Ulma Martin Bendel kao i Piter Kulic, predsednik Privredne komore Baden-Virtemberg.
U delegaciji AP Vojvodine bili su predsednik skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Jovan Podrščanin, generalni sekretar Nikola Banjac, gradonačelnik grada Novog Sada Miloš Vučević, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Nemanja Sarač gradski većnik za oblast kulture i informisanja.

Iz Opštinske uprave u Odžacima obaveštavaju građane da mogu podnositi zahteve za dodelu auto-sedišta za decu rođenu u 2018. godini, sa prebivalištem na teritoriji opštine Odžaci.

Zahtevi sa potrebnom dokumentacijom podnose se na pisarnici Opštinske uprave, gde se može preuzeti i obrazac zahteva.

Uz zahtev treba priložiti fotokopiju saobraćajne dozvole (roditelj, staratelj, uži član porodice), fotokopiju lične karte podnosioca zahteva i vlasnika vozila, kao i izvod iz matične knjige rođenih za dete rođeno u 2018. godini.

Obrazac zahteva za dodelu auto-sedišta za decu može se preuzeti i putem sledećem linka.

Sredstva za nabavku auto-sedišta za najmlađe obezbeđena su iz Fonda za bezbednost saobraćaja opštine Odžaci.

Izvor: ico.rs

Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, opštini Kula odobren je projekat „Program zapošljavanja i unapređenja privrednog ambijenta opštine Kula do 2020.godine sa akcionim planom“.

Ukupan iznos projekta je 1.126.313,84 dinara, a udeo lokalne samouprave biće 170.313,84 dinara.

Iz resornog sekretarijata naglašavaju da su bespovratna sredstva izdvojena kako bi se lokalne samouprave podstakle u upravljanju sopstvenim razvojem kroz pripremu i implementaciju dokumenata razvojnog planiranja.

Program zapošljavanja i unapređenja privrednog ambijenta opštine Kula ukazaće na to kako da dođe do jačanja lokalne zajednice i do stvaranja boljih uslova za ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i unapređenje životnog standarda stanovnika.

Projektne aktivnosti će sprovoditi Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj opštine Kula.

I dok danas postoji veliki broj dijeta koje se zasnivaju na kalorijskom deficitu ili određenoj grupi namirnica, istina je da se telesna masa može održavati ili smanjiti obrocima u određeno vreme.

Obroci mogu zavisiti od izbora namirnica, odnosno njenog sadržaja.

Mnogima omiljeni ugljeni hidrati, poput peciva, testenine, sladoleda možete konzumirati bez straha da ćete pokvariti mršavljenje. U tom slučaju ključno je da ugljene hidrate unosite tokom doručka, a masnoće bi bilo najbolje jesti u 10 ujutro.

Budete li praktikovali ovo pravilo priuštićete svom organizmu dovoljno vremene tokom dana da potroši unesene kalorije

A ako želite da smršate ili da održavate trenutnu kilažu, najbolje je obroke jesti u tačno određeno vreme u toku dana.

Tako bi doručak trebalo da imate sat vremena nakon buđenja, ručak kao najvažniji obrok treba da sledi četiri i po sata kasnije, a potom nakon nekoliko časova večeru.

Kod poslednjeg obroka je važno držati se jednog pravila - a to je da ne jedete najmanje tri sata pre odlaska u krevet.

Izvor: B92

Strana 1 od 478

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top