Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
petak, 23 jun 2017 00:00

Ištvan Pišta Nađ

23. juna 1903. godine u Somboru je rođen rvač Ištvan Pišta Nađ, višestruki državni prvak i čovek neobične snage koji je za života postao legenda.

Rvanjem se aktivno bavio 30 godina i za to vreme niko u Jugoslaviji nije uspeo da ga pobedi!

Učestvovao je dva puta na Olimpijskim igrama: 1924. i 1936. godine, a najveći međunarodni uspeh postigao je 1934. godine kada je bio vicešampion Balkana.

Umro je 1982. godine.

Autor: Dušan Kolundžija

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Jevrejska opština u Somboru organizuju književno veče posvećeno Milanu Čoliću.

Dešavanje će biti održano u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor, u petak, 23. juna 2017. godine sa početkom u 19.30 sati.

Domaćin večeri: Vladimir Jerković
Moderator: Gabrijela Zambo
Gosti večeri: dr Draginja Ramadanski, Sandra Papo Fišer, Milan Vojnović i Miroslav Mika Stojisavljević

Tokom leta kada vladaju visoke temperature, treba biti na oprezu prilikom kupovine i obrade namirnica.

Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa čak i do smrti.

U povoljnim uslovima iz jedne bakterije može se, za samo sedam sati, razviti preko 2.000.000 bakterija.

Vodite računa o sledećem:

Prilikom kupovine namirnica treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i adekvatnom čuvanju.
Lako kvarljive proizvode treba kupovati samo u radnjama gde se ovi proizvodi drže u rashladnim uređajima. Obavezno pogledati datum proizvodnje i rok upotrebe. Ako se kupuje na pijacama, proizvode od mleka (sir, kajmak) kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje - nikako na tezgama. Ovo se odnosi i na živinsko i ostala mesa.
Obratiti pažnju na izgled namirnica (npr. meso - boja karakteristična za vrstu mesa, miris, konzistencija - elastično na pritisak; sladoled ne sme biti deformisan...)
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve i dr.). Koristiti ribu i meso sa manje masnoće. Koristiti što manje masnoće u pripremi hrane. Izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu.
Pošto je leto i sezona godišnjih odmora, za put pripremiti male sokove koji se popiju odmah po otvaranju, ručni frižider za transport mesa ili odustati od transporta svežeg mesa i umesto toga se odlučiti za neki trajni suhomesnati proizvod.
Priprema i čuvanje

Adekvatno pranje: Pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode treba temeljno oprati svaki list lisnatog povrća ponaosob, kupusa, pre i nakon sečenja, krastavac pre i posle guljenja, jagode - prvo zajedno, a zatim svaku pojedinačno...

Priprema: Voditi računa da se namirnica spremna za korišćenje (npr. termički obrađeno meso ili suhomesnati proizvod) ne obrađuje na istoj radnoj površini kao i sirova namirnica (sirovo meso).

Dobra termička obrada: Većina namirnica, posebno meso i jaja moraju biti dobro termički obrađeni. To znači da meso ne sme biti vidljivo ružičasto u sredini, a sokovi koje otpušta moraju biti čisti. Ako kuvate u mikrotalasnoj rerni, po mogućstvu isecite hranu na komade iste veličine ili stavite veće i deblje komade bliže spoljnjem delu posude.

Čuvanje u rashladnim uređajima: Nakon pripreme, što pre poslužite hranu. Ukoliko se ne služi odmah, što pre je rashladiti i do serviranja čuvati u frižideru. Kuvanu hranu u frižideru možete čuvati najduže pet dana. Ako želite duže da je čuvate, zamrznite je odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko, iako je sterilno, mora se čuvati u frižideru. Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držati na nižim policama u odnosu na kuvanu.

Često pranje ruku: Imajte u vidu da se hrana najčešće zagadi prljavim rukama.

Uz to:

Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
Ne pripremajte kremove, sladolede i majonez od nekuvanih jaja.
Zaštitite hranu od pristupa insekata i glodara

Izvor: B92

Pijanista Mihajlo Zurković, profesor Akademije umetnosti iz Novog Sada i umetnički direktor Somborskim muzičkih svečanosti (SOMUS), uz podršku Udruženja građana „Budućnost“ i Grada Sombora, poklonio je nesvakidašnji poklon svom gradu, svojim Somborcima, „Koncert u žitu“.

Ideja o održavanju koncerta potekla je od samog pijaniste. Koncert pod možda simboličnim nazivom, bio je stvaran, ali nesvakidašnji.

Pod vedrim nebom, na žitnom polju kod Dida Hornjakovog salaša, na Svetski dan muzike – 21. juna, u predvečerje, muzika je spojila nespojivo: nebo, žito i publiku.

Koncertu je prisustvovala i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Poruke na Messengeru je moguće pročitati, a da osoba koja vam ih je poslala ne dobije obaveštenje da ste to učinili. Dok WhatsApp i Viber nude mogućnost isključivanja opcije "seen", Facebook nema tu mogućnost, ali zato postoje mali trikovi koji nude rešenje.

Google Chrome dodatak

Postoji nekoliko ekstenzija za Google Chrome koji blokiraju opciju "seen" i omogućavaju vam da mirno čitate poruke bez znanja pošiljalaca.

Jedan od njih nosi jednostavan naziv "Unseen". Sve što je potrebno jeste da preuzmete dodatak, aktivirate ga i slobodni ste.

Airplane mode

Stigla vam je poruka, ubija vas znatiželja da vidite šta piše, ali ne želite odmah da odgovorite i ne želite da pošiljalac vidi da ste pročitali pročitali?

Aktivirajte "airplane mode", uđite u aplikaciju, pročitajte poruku i zatim ugasite aplikaciju. Ne smete samo da izađete iz aplikacije jer će pošiljalac videti da ste pročitali poruku odmah kad isključite "airplane mode", već morate da je ugasite korišćenjem opcije za čišćenje memorije.

Izvor: B92

četvrtak, 22 jun 2017 00:00

Topi se u ustima: Rolat od šumskog voća

Sastojci

Za testo:
200 g margarina
200 g šećera
soli na vrh noža,
100 g oraha,
200 g mekog brašna,
kesica praška za pecivo.

Za fil:
5 kašika gustina,
5 kašika šećera,
200 g margarina,
100 g prah šećera,
kesica vanilin šećera,
strugana kora 1 limuna,
500 g šumskog voća,
2 kesice šlaga,
par kapi ekstrata od maline

Priprema

1. Penasto umutiti margarin, šećer, so, pa postepeno dodavati mlevene orahe i na kraju brašno pomešano sa praškom za pecivo.
2. Masu izliti u podmazan pleh i peći oko pola sata u rerni prethodno zagrejanoj na 200 stepeni.
3. Pečenu koru izvaditi iz pleha na platnenu salvetu, uviti i ostaviti da se ohladi.
4. Margarin umutiti sa prah šećerom, vanilin šećerom i struganom korom limuna.
5. Masu dodati u ohlađeni gustin i promešati.
6. Fil ravnomerno naneti na razvijenu, pečenu i ohlađenu koru.
7. Posuti šumskim voćem i uviti rolat.
8. Šlag umutiti sa vodom i po želji obojiti ga ekstratom od maline.
9. Umesto šlaga, rolat možete posuti šećerom u prahu.

Izvor: posnajela.rs

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda sutra stiže u Beograd, a predstavnici domaće vlasti dočekaće je u okrnjenom sastavu i sa ne baš lepim vestima - iako je akcenat bio na reformi javnih preduzeća gotovo da ništa novo na tom polju nije učinjeno od poslednje posete u decembru prošle godine.

 

EPS nije zatvorio neprofitabilne elektrane, niti će u skorije vreme, Azotara i MSK nisu našle kupca pa još tavore u sastavu Srbijagasa trošeći budžetski novac, kupca nema ni za Petrohemiju, RTB Bor nije dobio direktora iako je konkurs raspisan pre šest meseci.

MMF-u se neće svideti zatečeno stanje, ali će njihov izveštaj i ovog puta biti pozitivan jer je budžet pozitivan, kaže za Danas Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. Ono što će Srbija i ovog puta dobiti, tvrdi on, jesu zamerke koje neće biti u oštrom tonu.

- Period od poslednje revizije MMF-a karakteriše potpuni izostanak reforme javnih preduzeća. Bavimo se predsedničkim izborima, novom vladom, time da li će neko da kupi Petrohemiju, ali nikakvog pomaka u reorganizaciji preduzeća nema - ističe Đogović.

On kaže da ta preduzeća možda posluju bolje, ali i da to poslovanje svakako nije održivo.

- Opet će da trpi budžet. Proizvodnja EPS je pala za 12 odsto, i eto zašto nije došlo do rasta BDP-a većeg od 1,2 odsto. Osim toga, nema investicija u nove kopove, niti u saniranje postojećih - napominje Đogović.

I dok u Srbijagasu ne vidi nikakav pomak, u Železnicama Srbije se on oseti, kako kaže, jer se ovo preduzeće, između ostalog, rešilo starih nerentabilnih pruga.

U poslednjem izveštaju od pre šest meseci MMF, između ostalog, navodi šta bi sve trebalo uraditi u periodu do njihovog sledećeg dolaska. Na tom spisku Srbiji se daje rok do kraja marta da usvoji set zakona o obrazovanju. Međutim, to se još nije desilo, u planu je da zakoni pred poslanike dođu tek u avgustu. Jedan od prioritetnih zadataka bilo je i rešenje za Azotaru i MSK (kraj aprila), što se takođe nije desilo, kao i gašenje elektrana koje je EPS trebalo da uradi do kraja juna.

Stalni predstavnik MMF u Srbiji Sebastijan Sosa rekao je pre nekoliko dana za RTS da rast plata i penzija neće biti tema ove kontrole, ali da hoće reforma javnih preduzeća. On kaže da bi sa srpskim vlastima trebalo razgovarati o dugoročnim ciljevima, prioritetima i izazovima. "Razgovaraćemo o primeni programa, ostvarenom napretku i naravno napravićemo plan šta je potrebno još da se uradi ubuduće", rekao je Sosa.

On je istakao da Srbiji, ukoliko želi da ostvari potpuni napredak u onom što čini u poslednje dve godine, reforma javnih preduzeća mora da bude jasan prioritet.

Izvor: Danas

 

Počelo je skidanje useva sa uzurpiranih državnih parcela. Do sada su usevi skinuti sa dve parcele koje su pravna i fizička lica obradila bez pravnog osnova.

Obe parcele, od kojih jedna u Riđici, a druga u Rančevu, su bile pod ječmom, a požnjevene su u skladu sa Odlukom o skidanju useva sa poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike, odnosno grada Sombora.

Skidanju useva sa parcele u Rančevu prisustvovali su Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i Darko Radulović, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Prema rečima Radulovića, na osnovu podataka Poljočuvarske službe došlo se do saznanja da je uzurpacija izvršena na 25 državnih parcela. Nakon toga formirana je radna grupa koja je pozvala uzurpatore da prijave uzurpaciju kako bi izbegli primenu kaznenih mera. Od 12. juna, kada je objavljen javni poziv, do 21. juna, izjave je potpisalo 21 lice koje je otkriveno kao uzurpator, a 12 lica je platilo 696 evra po hektaru za bespravno korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta i time izbeglo skidanje useva od strane Grada.

Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisano je da uzurpatori plaćaju trostruki iznos najviše prosečne postignute cene zakupa po hektaru državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji okruga.

Uzurpatore koji ne prijave uzurpaciju državnog zemljišta, osim skidanja useva očekuju i druge sankcije, od kojih je jedna – stavljanje poljoprivrednog gazdinstva u pasivan status. Osim toga, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište, će protiv uzurpatora pokrenuti adekvatne sudske postupke.

Trener Denver Nagetsa Majk Meloun najavio da dolazi u Sombor kod Nikole Jokića, kako bi proveo neko vreme sa njim i njegovom porodicom.

Meloun je bio gost u podkastu Skota Hastingsa i Toma Helmera gde je pričao i raznim stvarima, a dotakao se i naravno i Nikole Jokića.

"Idem u Sombor u njegov rodni grad. Tamo ću biti u subotu. Provešću neko vreme u Srbiji... biću sa Nikolom, njegovom braćom, ićićemo u lov i videću njegovu trku konja. Ne mogu da dočekam da odem u Sombor i Srbiju.", rekao je Meloun, a potom i dodao.

"Nervozan sam kada je u pitanju lov, zato što imam osećaj da ću ja biti taj kojeg će loviti", kroz šalu je rekao Majk.

Ovo nije prvi put da trener Denvera ide u posetu na Balkan, s obizirom da je prošle godine bio u poseti Jusufu Nurkiću, koji nije više član Denvera.

Meloun je naveo i koji je cilj ovog leta za Nikolu, kao i da mora bolje da kontroliše emocije na terenu, jer se nekad ponaša kao beba.

"Kada se sezona završila pričao sam sa njim, oči u oči. Posle toga sam takođe obavio razgovor sa njegovom braćom, koji su veoma zaslužni za njega, jer ga drže na pravom putu i brinu za njega. Rekao sam Nikoli da mora da radi na dve stvari ovog leta, na svom telu i onom najvažanijem – emocijama".

"Kada je reč o telu, mora da bude spreman da se nosi sa fizički najdominantnijim centrima, a leto će mu pomoći da ojača. Emocije mora mnogo bolje da kontroliše. Rekao sam mu da je beba, jer kada stvari ne idu na njegovu ruku ponaša se blesavo, dobija glupe faulove, tehničke greške ili uzima teške šuteve", završio je Meloun.

Izvor: B92

U Somboru će u nedelju, 25. juna, biti održana zajednička manifestacija šokačkih udruženja iz Podunavlja i Sombora "Šokci i baština".

Učestvovaće hrvatska–šokačka udruženja KPZ Hrvata »Šokadija« Sonta, HKUPD »Matoš« Plavna, UG »Tragovi Šokaca« Bač, HKPD »Silvije Strahimir Kranjčević« Bački Breg, KUD Hrvata »Bodrog« Bački Monoštor i UG »Urbani Šokci« Sombor. Gosti programa biće ženska pevačka grupa HKPD » Stanislav Preprek« Novi Sad, HKUD »Vladimir Nazor« Sombor i šokački tamburaši. Manifestacije će biti održana u Narodnom pozorištu od 20 sati, a ulaz je slobodan.

»Šokci i baština« zajednička je manifestacija hrvatskih–šokačkih udruženja koja se svake godine održava u drugom mestu. Ove godine domaćin je UG »Urbani Šokci« Sombor. Manifestaciju podržavaju Hrvatsko nacionalno veće i Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata, uz potporu Državnog ureda Republike Hrvatske u Srbiji. Ovogodišnju manifestaciju pomogao je i Grad Sombor.

Obaveštavamo sve zainteresovane da će se obuka za profesionalne upravnike zgrada održati u RPK Sombor, Venac S. Stepanovića 30 (sala). Obuka se održava 4,5,6,11,12,18 i 19. jula 2017.

Podsećamo da su, u skladu sa Članom 52. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (’’Sl. Glasnik RS’’ br. 104/2016), uslovi koje fizičko lice treba da ispuni da bi steklo kvalifikaciju profesionalnog upravnika, sledeći:
• Da ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju
• Položi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu
• Upiše se u registar koji vodi Privredna komora Srbije

Sve dodatne informacije možete dobiti od Jovane Vujković putem telefona 025/420-766 ili elektronskom putem na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prijava se vrši isključivo elektronskim putem preko linka: Prijava

Pozivno pismo i agenda

Đurđina Gromilović očekivala je da će kao stalno zaposlena u somborskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje tu dočekati i penziju. Međutim, tokom racionalizacije postala je višak iako njeno radno mesto nije ugašeno. Nastavila je da radi isti posao, na istom mestu, ali više ne kao radnica Nacionalne službe za zapošljavanje, već kao zaposlena na određeno vreme u aganciji koja je agažovana na poslovima održavanja higijene. Ugovor o radu istekao joj je početkom juna, a tada joj je ostala bez posla. Ona ne spori da zakon nije prekršen, ali kaže da u agenciji nisu pokazali razumevanje za njen problem.

"Problem je što mi treba još šest meseci staža kako bi stekla uslov da dve godine primam novčanu naknadu na birou i nakon toga stekla bi uslov za odlazak u starosnu penziju. Mislim da sa 35 godina straža i 60 godina starosti zaslužujem tu penziju. Iako moje radno mesto nije ugašeno, jer potrebe za spremačicama ima i dalje odbili su me i angažovali su novu radnicu. Sada sam bez posla, a bez posla je i suprug", kaže Đurđina.

Bogdan Mamuzić, direktor Agencije Coopservice BMK iz Stare Pazove kaže da je tadašnja direktorica Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru tražila da se Đurđina Gromilović zbog nepoštovanja radnih obaveza zameni drugom radnicom. Uprkos tome oni su joj 12 meseci iz sopstevnih prihoda isplaćivali zaradu sa porezom i doprinosima bez obaveze dolaska na posao.

"Nakon sklapanja novog ugovora u 2016. godini sa Nacionalnom službom za zapošljavanje vratili smo Đurđinu na radno mesto higijeničarke. Na naše iznenađenje prethodna praksa se nastavila, ali kao socijalno odgovorno preduzeće, sa velikim brojem zaposlenih, nismo hteli da raskidamo ugovor o radu, već smo sačekali da ugovor istekne. Verovali smo da će Đurđina shvatiti da mora da poštuje redne obaveze i radno vreme. Međutim odnos prema radu se nije popravio i mi smo iskoristili zakonsku mogućnost i po isteku ugovora nismo ga produžili, već smo angažovali novu radnicu", kaže Mamuzić

Đurđina Gromilović samo jedna od stotina radnika koji su zbog racionalizacije ostali bez posla u državnim preduzećima i ustanovama.

Ta radna mesta nisu ugašena i oni su nastavili da rade te iste poslove koji se i dalje plaćaju iz državne kase, ali sada preko posrednika.

Izvor: RTV

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima, posetila je Osnovnu školu „Nikola Vukićević“ u kojoj su u toku radovi na sanaciji zgrade u okviru projekta energetske efikasnosti. Gradonačelnica se na licu mesta se uverila da su radovi pri samom kraju, ostale su, kako je direktor škole Đuro Bulović kazao, sitne popravke i presvlačenje sportskog terena tartanom.

U okviru projekta energetske efikasnosti u OŠ „Nikola Vukićević“ drvena stolarija je zamenjena PVC stolarijom, sanirani su podovi u učionicama u starom delu zgrade i zamenjeni podovi u novom delu zgrade. Saniran je i krov, u dvorištu su postavljene behaton ploče, a sportski teren je asfaltiran i još je potrebno da se presvuče tartanom.

Realizaciju projekta finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, a sufinansijer je lokalna samouprava.

Za projekat sanacije OŠ „Nikola Vukićević“ Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade RS opredelila je 17.385.482,40 dinara.

Radovi na sanaciji škole, dvorišta i sportskog terena počeli su 20. marta 2017. godine, a izvođač je novosadsko preduzeće „GAT“ d.o.o. koje bi trebalo da ih okonča u narednih 15-ak dana.
Direktor Bulović je gradonačelnici Sombora i njenim saradnicima, glavnom urbanisti grada Sombora Milanu Stojkovu i Branislavu Svorcanu, pomoćniku za kulturu i informisanje, govorio i o novim projektima.

Auto-moto savez Srbije, u saradnji sa Upravom saobraćajne policije Republike Srbije i Asocijacijom tehničkih pregleda vozila, organizuje tokom ove sedmice (19 - 24. juna), tradicionalnu akciju "Ispravno vozilo – bezbedno vozilo".

AMSS tradicionalno u letnjoj sezoni, poziva vozače da besplatno provere tehničku ispravnost vozila, na više od 100 linija tehničkih pregleda u preko 60 gradova Srbije.

O značaju ove akcije najbolje govore dosadašnji podaci AMSS, da je kroz preglede tehničke ispravnosti vozila, koji su obavljeni tokom proteklih nekoliko godina u akcijama “Ispravno vozilo - bezbedno vozilo”, utvrđeno da je gotovo svako treće pregledano vozilo bilo neispravno.
Podsetimo, u prethodnoj akciji, pred zimsku sezonu, neku neispravnost je imalo 39% putničkih vozila, a najčešći kvarovi su bili kod uređaja za zaustavljanje (kočnica) i to u 31% slučajeva, dok se 36% odnosilo na uređaje za osvetljavanje, odnosno 14% na uređaje za upravljanje.

JKP "Parking Servis Sombor" obaveštava građane da će zbog održavanja tradicionalne manifestacije "Somborski kotlić" biti zatvorene sledeće ulice za saobraćaj u subotu, 24.06.2017. godine:
1. na delu ulice Trg Svetog Trojstva (između ulice Zmaj Jovina i ulice Laze Kostića) dana 24.06.2017. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 25.06.2017. godine u 02:00 časova,
2. na delu ulice Trg Cara Lazara (na raskrsnici kod Tehničke škole) dana 24.06.2017. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 25.06.2017. godine u 02:00 časova i
3. na raskrsnici Pariske ulice i Venca Vojvode Stepe Stepanovića dana 24.06.2017. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 25.06.2017. godine u 02:00 časova.

U ulici Laze Kostića (parking mesta uz Trg Svetog Trojstva) i na Trgu Cara Lazara od Tehničke škole do Trga Cara Lazara (sa obe strane) biće onemogućeno parkiranje već od ranog jutra dana 24.06.2017. godine.

Molimo građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja za subotu 24.06.2017. godine, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom "Paukom".

Poslednjih nekoliko godina gotovo je nemoguće kupiti paradajz koji ima onaj stari prepoznatljivi miris i ukus. Poslednja istraživanja pokazala su da se to nije desilo samo od sebe, već da je tranzicija iz "sočno i ukusno" u "plastično" trajala nekoliko godina i posledica je masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.

Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 varijeteta paradajza, od savremenih do najstarijih sorti, kako bi utvrdiili šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem (da, tačno je, paradajz nije povrće već voće).

Utvrdili su da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 elemenata koje utiču na njegov prepoznatljivi ukus. Na gubitak ukusa uticale su specifične genetske promene ove biljke.

Ubili ukus da bi olakšali transport?!

- Uzgoj paradajza se fokusirao na to da plod bude što tvrđi, a samim tim otporan prilikom transporta, ali i da može duže da se čuva. Ukus je otišao u neki drugi plan. Da bi se postiglo da plod bude tvrd, mora da se smanji broj semenih komora, a samim tim paradajz gubi na sočnosti - objašnjava Đorđe Moravčević, docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji napominje da je najbolji način očuvanja sorte, čuvanje semena koje ne potiče iz "tretiranog" paradjza.

Kako navodi, takav paradajz je retko naći jer nije "komercijalan". Zbog sočnosti se teško transportuje i kraći mu je rok trajanja. On se najčešće može naći u gazdinstvima koji se bave uzgojem organskog povrća, pa tako manjak kvantiteta, nadoknađuju visokom cenom.

Organski ukusniji, ali papreno skup

Inače, ovaj "komercijalni", mahom bezukusni paradajz u marketima i na pijaci košta od 60 do 130 dinara po kilogramu, dok se cena organskog kreće od 200 do 350 po kilogramu.

- Paradajz više ne kupujem u prodavnicama jer je i bez ukusa i bez mirisa. Imam osećaj kao da jedem plastiku. Ovu voćku sada nabavljamo iz domaćinstava, kojih ima u Srbiji, a koja su uspela da skladište seme decenijama i tako sačuvaju onaj stari "seljački" paradajz koji svi volimo i kojeg se sećamo – priča Goran J.

Vlasnici imanja na kojima se mahom gaji organsko voće i povrće, kažu da su njihove porodice naslutile da će stari dobri ukus paradajza biti bukvalno "ubijen". Zato su konstantno skladištili vlastito seme i tako sačuvali sve blagodeti paradajza, pre svega ukus.

- Ukoliko se bavite ovim poslom, bitno je da sačuvate seme, pogotovo sada kada se skoro sve genetski modifikuje. Tako smo mi uspeli da sačuvamo seme paradajza uzgojeno bez veštačkih đubriva i pesticida i koje nije tretirano otrovima – kaže Dejan R. na čijem se imanju, nedaleko od Valjeva uzgaja voće i povrće koje su uspeli da sačuvaju i od trenda "hibridi" od pre nekoliko decenija i najnovijeg GMO tretiranja.

Važno je da znate i da paradajz dodatno gubi na ukusu ako ga čuvate u frižideru.

Gde naći

Prateći savremene trendove prodaje, organski proizvođači organizovali su prodaju svog voća i povrća preko interneta, mahom preko društvenih mreža, a tako naručeno dostavljaju na kućnu adresu. Osim toga, na pijacama i marketima takođe je moguće naći organske proizvode. Oni moraju da imaju posebne oznake koje potvrđuju da su oganski uzgajani.

Posadite ga sami

Ukoliko vam nedostaje pravi ukus paradajza, dovoljno vam je da imate mali komad bašte ili čak veće saksije, kao i seme koje možete da izvadite i osušite iz paradajza čiji vam se ukus najviše dopada. Internet je preplavljen video uputstvima kako da sve to uradite u kućnim uslovima i za svoje potrebe.

Izvor: Blic

Kompanija koja se bavi elektronskom trgovinom u Kini počela je da pruža usluge dostave robotom.

Novinska agencija Ksinhua javlja kako je kompanija Jingdong prvi paket putem bespilotnog kurira-robota poslala na Univerzitet Renmin, u distriktu Haidian, u Pekingu.

Robot se kreće brzinom od nekoliko kilometara na sat i može odjednom da ponese teret od 50 kilograma.

Vozila poseduju laserski radar i kamere što im omogućuje izbegavanje prepreka na rutama i prepoznavanje semafora.

Ovi mehanički dostavljači koriste najpogodniju rutu, a klijent na pet minuta pre dostave dobija obaveštenje.

Paket je moguće preuzeti uz kod ili korišćenjem sistema prepoznavanja lica koji se nalazi u vozilu.

Kompanija namerava da flotu robota-kurira ove godine poveća na 100 i koristi ih u Pekingu i drugim provincijama.

Izvor: N1

Učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga pokazali su najbolje rezultate na maloj maturi, a đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se po prosečnom broju poena našli na četvrtom mestu, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

 

Novi Pazar, koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu, Babušnici... Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca. Tako je, recimo, prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja. Naime, brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima. Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi. Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Najbolji srpski
Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35. U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.

Izvod: Danas

sreda, 21 jun 2017 00:00

Domaća pita sa kiselim mlekom

Sastojci

1/2 kg kora za pitu
5 jaja
1 dl mleka
soli po ukusu
8 dl kiselog mleka
1 dl ulja
1/2 dl vode

Priprema

1. Umutite jaja sa solju i mlekom, pa dodajte pola mere ulja i sjedinite.

2. Tepsiju nauljite ostatkom ulja (ostavite malo).

3. Stavite 4 kore, svaku premažite smesom od jaja uključujući i četvrtu koru, pa na nju stavite sloj kiselog mleka. Tako ređajte sve dok ima kora i fila, ali ostavite malo smese od jaja.

4. Kada stavite poslednju koru, pitu izbockajte nožem pa je zalijte vodom i pomerajte tepsiju levo-desno da se voda ravnomerno rasporedi.

5. Ostatak od jaja za premazivanje kora sjedinite sa uljem koje je ostalo i time premažite pitu.

6. Pecite u rerni zagrejenaoj na 200 stepeni oko 40 minuta.

Izvor: Stvar ukusa

U Zapadnobačkom okrugu od početka godine najviše se izvozio i uvozio tekstil, a ukupan rast spoljnotrgovinskog robnog prometa do maja ove godine iznosio je 158 miliona evra u okrugu. Taj podatak predstavlja povećanje od 11,56 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. Jedan od najvećih proizvođača i izvoznika trikotažnog materijala je apatinska fabrika "Fleš Srb".

U apatinskoj fabrici "Fleš Srb" mesečno se proizvede oko 200.000 kilograma najkvalitetnijeg trikotažnog materijala, koji se izvozi širom Evrope i plasira na tržište Rusije.

"Vlada Srbije je pomogla sa izvesnim sredstvima po zaposlenoj osobi, a investitori su ovde pronašli dobar privredni ambijent. Zaposleni su se pokazali kao veoma dobri i savesni radnici. Repromaterijal nabavljamo iz celog sveta, a za sada izvozimo u zemlje širom Evrope i širimo se na tržište Rusije", navodi direktor preduzeća "Fleš Srb" Nebojša Stanivuk.

U apatinskoj fabrici za tkanje, bojenje i doradu tekstila je zaposleno 180 radnika, a Svetlana Barbulj je jedna od onih koja je nakon mnogih poslova konačno našla onaj u struci.

"Ranije sam radila neke druge poslove i dugo sam čekala da se zaposlim u struci. U ovoj fabrici mi je pružena šansa da po prvi put radim, pokažem znanje iz hemije i usavršim ga. Plata je redovna, a uslovi za rad su odlični", kaže laborant u fabrici "Flaš Srb" Svetlana Barbulj.

Do maja ove godine, u Zapadanobačkom okrugu je najviše robe uvezeno iz Italije, u vrednosti 35,31 milion evra, dok je izvoz iznosio skoro 59 miliona evra. Najzastupljeniji je uvoz i izvoz tekstila.

"U našem okrugu najviše uvozi i izvozi tekstilna industrija, zatim prehrambena i hemijska industrija. Zbog velikih proizvođača, koji zapošljavaju značajan broj radne snage, kao najveće uvoznike i izvoznike možemo izdvojiti kompanije iz oblasti tekstilne industrije "Fiorano" Sombor i novija fabrika "Fleš Srb" Apatin", navodi samostalni stručni saradnik u RPK Sombor Mihajlo Maćuš.

"Od 2014. godine imamo konstantno povećanje spoljnotrgovinskog prometa i suficita, kao posledice povećanja razmene roba i dobrog privrednog ambijenta. Kao parametar tog rasta, na primer samo tokom 2016. godine imali smo razmenu od 468 miliona evra, od čega je bilo 305 miliona u izvozu, a 160 miliona u uvozu. Tada je suficit bio 143 miliona evra, što realno pokazuje da imamo tendenciju rasta i stvari idu u pravcu koji je definisala Vlada Srbije. U odnosu na prva četiri meseca 2016. godine, kada je za prva četiri meseca razmena sa inostranstvom iznosila 142 miliona evra, za isti period u 2017. godini je razmena sa inostranstvom povećana na 158 miliona evra", objašnjava v.d. direktor RPK Sombor Zoran Bulatović.

Prema podacima RPK Sombor, pored toga što je najviše izvezeno proizvoda tekstilne industrije, izvoze se i proizvodi plastičnih masa, kaučuka i žitarica.

Izvor: RTV

Lokalna samouprava u Odžacima se preko svojih javnih komunalnih preduzeća priključila sistemskoj akciji na suzbijanju korovske alergene biljke Ambrozije na površinama javne namene, duž atarskih puteva kao i na zapuštenim mestima. Kao način suzbijanja izabrano je košenje, koje će biti sprovedeno na celokupnoj teritoriji opštine. Razlog za uništavanje ove korovske biljke je njeno izuzetno alergeno i štetno dejstvo koje najviše dolazi do izražaja prilikom cvetanja tokom meseca avgusta.

Iz lokalne samouprave obaveštavaju sva fizička i pravna lica da su u obavezi da vrše stalno uništavanje korovske biljke ambrozije, kako na svojim posedima tako i na javnoj površini ispred svojih stambenih i poslovnih objekata, na koje ih obavezuje Odluka o merama, načnu i uslovima trajnog uništavanja korovske biljke ambrozije.

Sprovođenje navedene odluke će vršiti inspekcijske službe opštine Odžaci na svojoj teritoriji, a za nesprovođenje odredbi Odluke inspekcija će podnositi prekršajne prijave odgovornim fizičkim i pravnim licima.

Građane mogu putem telefona 025/466-078 da obaveste nadležni organ o zakorovljenim površinama iz svog okruženja radi sprovođenja kaznenih mera iz navedene odluke i prinudnog izvršenja.

Predstavnik grada Podgorica pomoćnik sekretara za razvoj preduzetništva Vladimir Pavićevć, predstavnici Montenegro Biznis Alijanse (MBA): izvršni direktor Zoran Vulević i menadžer Milan Dragić, posetili su Regionalnu privrednu komoru Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor.

Predstavnike privrednika Crne Gore primio je vd. Direktor Zoran Bulatović sa saradnicima. Zaključeno je da postoji dosta prostora za razvijanje saradnje privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga i privrednika Crne Gore.

Ovo je prvi inicijalni sastanak, naglasili su učesnici, koji će se nastaviti već tokom jeseni na danima Vojvodine u Podgorici, kao i organizacijom B2B susreta.

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić odbornicima je uputio saziv za 14. sednicu. Sednica je zakazana za 26. jun 2017. godine u 9.00 časova, u velikoj sali zgrade lokalne samouprave tzv. „Županija“ (Trg cara Uroša 1, Sombor).

Odbornicima je upućen dnevni red koji sadrži 14 tačaka, od kojih je prva Predlog lokalnog antikorupcijskog plana za Grad Sombor.

Skupština će razmotriti i odlučiti o Predlogu odluke o pripremi i distribuciji vode za piće, odvođenju i prečišćavanju upotrebljenih voda i odvođenju atmosferskih voda na području Grada Sombora.

Predmet razmatranja i odlučivanja biće i predlozi izmena i dopuna šest odluka i to: Odluke o davanju u zakup poslovnog prostora kojim upravlja JKP „Prostor“, Odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, Odluke o sahranjivanju i grobljima na području Grada Sombora. Odbornici će odlučiti o izmenama osnivačkih akata javnih komunalnih preduzeća: „Čistoća“, „Zelenilo“ i „Parking servis Sombor“.

Skupština će razmotriti i izveštaje o poslovanju javnih komunalnih preduzeća za 2016. godinu i to: JKP „Vodokanal“, JKP „Prostor“, JKP „Čistoća“, JKP „Energana“, JKP „Zelenilo“ i JKP „Parking servis Sombor“.

Skupština će odlučiti o izmenama i dopunama programa poslovanja JKP „Energana“ za 2017. godinu, kao i o obrazovanju Gradskog štaba za vanredne situacije i imenovaće vršioca dužnosti pravobranioca Grada Sombora.

U okviru tačke imovinsko-pravni predmeti biće razmotren zahtev o ispravci međa susednih parcela, a u okviru tačke izbori i imenovanja o imenovanju direktora Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor, razrešenjima i imenovanjima dva člana u dva školska odbora.

utorak, 20 jun 2017 00:00

Prijem i nagrade za najbolje đake

U Skupštini grada Sombora priređen je prijem za đake generacije osnovnih i srednjih škola. Za sve njih grad je obezbedio nagrade koje treba da budu podsticaj u daljem školovanju.

Osamnaest đaka generacije iz gradskih i seoskih osnovnih škola ove godine su od grada Sombora osim plakete dobili i desetodnevno letovanje na jezeru Balaton u Mađarskoj.

Uspeh koji su pokazali tokom školovanja, izdvojio ih je od vršnjaka i biće im podsticaj u srednjoj školi. Za Osam đaka generacije srednjih škola iz budžeta grada obezbeđeno je po 10 hiljada dinara, a nagrađeni su knjigom koja je poklon Kola srpskih sestara.

Za najboljeg među najboljima Dejana Bogdanovića, maturanta Srednje tehničke škole Sombor obezbeđena je i stipendija grada.

Dejanove nagrade teško je nabrojati, ali je dovoljno pomenuti prva mesta sa republičkih takmičenja iz matematike, robotike, fizike, informatike.

"Najviše sam truda uložio u matematiku, ali mislim i sve ostalo, ali najviše me je interesovalo to su tehničke nauke, to je ipak struka. Zato sam se opredelio i za ovu školu i mislim da je to čime ću se u budućnosti baviti", rekao je Dejan Bogdanović, đak generacije srednjih škola.

Dejan Bogdanović, upisuje Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, i već sada možemo očekivati da će svojom vrednoćom i talentom zaraditi još ovakvih priznanja.

Izvor: RTV

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima.

A sada - nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

"Za"

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde.

Dobra za imunitet, mišiće i hormone

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Deblja? Ne deblja!

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine.

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao "ukus za uživanje", poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

"Protiv"

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola.

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa.

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da se prerađevine u ishrani povezuju i s razvojem hronične plućne bolesti.

Previše natrijuma

Slanini se spočitava i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma.

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju.

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.

Izvor: B92

Strana 1 od 375

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top