Ljudi koji spavaju duže od osam sati dnevno imaju veće šanse da umru mladi, pokazalo je najnovije istraživanje.

Svi oni koji će uvek naći vreme za popodnevnu dremku mogli bi patiti od ozbiljnog poremećaja spavanja, koji može ometati disanje. Zbog toga svi oni koji spavaju više od osam sati dnevno rizikuju da umru mladi.

Naučnici iz Mančestera i sa Univerziteta Lids utvrdili su da oni koji spavaju više od osam sati dnevno imaju za 44 odsto veći rizik od srčanih oboljenja.

Glavni istraživač rekao je da studija pokazuje da "spavalice" lako mogu da imaju problema sa srcem.

"To je ozbiljan poremećaj sna koji se javlja kad se disanje prekine tokom spavanja", kaže on.

Istraživanje nije pokazalo da je bilo razlike među onima koji spavaju između sedam i osam sati i onih koji su spavali manje od sedam sati u noći.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
subota, 17 mart 2018 00:00

Koliko spavate?

Juče je bio Svetski dan spavanja, koji se obeležava isticanjem značaja uticaja sna.

Aktivnosti vezane za Dan spavanja organizuje Komitet za spavanje Svetskog društva koje se bavi ovim pitanjima sa ciljem da se skrene pažnja na problem nedostatka sna i posledice (ne)spavanja u različitim društvenim aspektima.

Svetski dan spavanja obeležava se svake godine u petak uoči prolećne ravnodnevice i nije jedini "neobičan datum" u međunarodnom kalendaru.

Na listi svetskih dana koje su proglasile Ujedinjene nacije, ali i druge međunarodne organizacije, ima još neobičnih "svetskih dana" uprkos ozbiljnim aspektima tema na koje se odnose.

Među njima su Međunarodni dan sreće, Svetski dan vrabaca, Međunarodni dan smeha, Svetski dan mleka, Svetski dan čokolade, Međunarodni dan prijateljstva, Dan ljubaznosti, Svetski dan piva, Svetski dan pranja ruku, Dan šefova…

Najviše međunarodnih dana, prema spisku UN, obeležava se u junu, a među datumima je rekorder 21. mart kada se obeležava šest svetskih dana.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Faktori koji najviše utiču na san su broj sati provedenih u snu i broj buđenja tokom noći. Za dobar san potrebno je zaspati u roku 30 minuta, ne buditi se tokom noći i spavati barem 85 odsto vremena ukupno provedenog u krevetu.

Ako se predugo uspavljujete, budite se po nekoliko puta tokom noći i provodite dugo vremena budni, nekvalitetno spavate.

Koliko sna nam je potrebno (okvirno)?

Novorođenčad (0-3 meseca) - 14 do 17 sati.

Bebe (4-11 meseci) - 12 do 15 sati.

Mala deca (1-2 godine) - 11 do 14 sati.

Predškolci (3-5 godina) - 10 do 13 sati.

Deca školskog uzrasta (6-13 godina) - 9 do 11 sati.

Tinejdžeri (14-17 godina) - 8 do 10 sati.

Mlađi odrasli (18-25 godina) - 7 do 9 sati.

Odrasli (26-64 godine) - 7 do 9 sati.

Starije osobe (Iznad 65 godina) - 7 do 8 sati.

Zašto je nesanica problem?
Dugotrajni problemi s nesanicom mogu uzrokovati niz zdravstvenih problema.

Povezani su s češćim javljanjem depresije, ali i s anksioznim stanjima, pojačanom sklonosti ljutnji, iritabilnosti i sl.

Dugotrajna nesanica, znači i povećani rizik pojave hroničnih bolesti (npr. bolesti srca i krvnih sudova i povećane mogućnosti za pojavu nekih karcinoma), povećanim rizikom od gojaznosti, kao i preuranjenim starenjem.

Svaka deseta osoba ima problema, a u starijem uzrastu - svaka peta.

Tri su osnovna načina regulisanja nesanice, a to su: lekovi, psihoterapija i promena navika.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Nesanica u određenoj životnoj fazi pogađa jednu od tri osobe. Osim što dovodi do hroničnog umora i nedostatka koncentracije, dugotrajni nedostatak sna generalno ima negativan uticaj na zdravlje.

Između ostalog, nedostatak sna može negativno da utiče na zdravlje srca, da izazove depresiju, ili prouzrokuje Alchajmerovu bolest, pa je vrlo važno voditi računa da se dobro naspavamo.

Pritom treba imati na umu da nam je potrebna različita količina sna. Odraslim osobama potrebno je 7 do 8 sati, dok starije osobe u proseku spavaju manje.

Možda je problem u popodnevnom snu

Uzroci popodnevne dremke mogu da budu različiti - loše navike spavanja, različito vreme odlaska na spavanje i buđenja, rad u smeni, ili redovno uzimanje pojedinih lekova, popout onih za povišeni krvni pritisak, bolesti štitaste žlezde, alergije, astmu, depresiju... Ako nekad spavate popodne, važno je da taj ritual ne traje predugo, kako ne bi remetio noćno spavanje.

I hrana i piće mogu da prouzrokuju nesanicu

Alkohol je dobar sedativ, ali dovodi do učestalih buđenja u kasnijim fazama noći, dok kofein i nikotin podstiču budnost. Nesanicom mogu da se nazovu i poremećaji spavanja poput sindroma nemirnih nogu, od kojeg pati deset posto ljudi.

Znatno češći poremećaj je opstrukcijska apneja (zastoj disanja koji dovodi do sniženog nivoa kiseonika u telu), od koje pati 24 odsto muškaraca i devet odsto žena, a može da se ispostavi kao ometajući faktor prilikom uspostavljanja dijagnoze.

Uredsredite se na pozitivne aspekte sna

Uvek imajte u vidu pozitivne stvari koje nosi dobar san: manju osetljivost organizma na bolesti, više energije, vedrije raspoloženje, bolju kontrola težine i bolji seks.

Podesite alarm - za spavanje

Dopisivanje na društvenim mrežama pre spavanja je "zarazno", pa često previdimo vreme za odlazak u krevet. Namestite zato alarm i, kada pozvoni, ostavite svu tehnologiju po strani.

Odredite lične rituale

Počnite s nečim manjim, poput ostavljanja mobilnog telefona sat vremena pre sna, ili tople, mirišljave kupke, ili čitanja poglavlja neke knjige ili časopisa.

Vodite dnevnik spavanja

Pokušajte da zabeležite sve dobrobiti spavanja koje ste primetili na sebi, na primer ako ne prespavate ceo vikend, ili se budite sveži ujutro.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Miran noćni san je sve što želite nakon napornog dana. Ali, znate li da se ponekad čudne stvari događaju baš dok spavate?
Proverite da li vam se dešavaju neke od ovih neobjašnjivih stvari.

Sindrom eksplodirajuće glave - osoba se budi zbog snažne 'eksplozije' u glavi. Može čuti zvukove ili videti blesak. Iako nije opasno, stvarno je zastrašujuće.

Ponavljajući snovi - često su povezani s našim životom. Mozak ih stalno ponavlja. Nema pravog objašnjenja, ali se veruje da se snovi ponavljaju kako bi se s njima mogli suočiti.

Paraliza sna - vreme kada se probudite, ali ne možete micati mišiće niti razgovarati. Znate da je vaš um budan, ali vaše telo nije. Iako traje samo nekoliko sekundi, može biti zastrašujuće.

Pričanje u snu - čest fenomen i traje oko 30 sekundi. Obično se javlja u prva dva sata sna. Nije opasno, ali je neprijatno za ljude koji spavaju pored vas.

Vantelesno iskustvo - naziva se neuropsihološkim fenomenom. U ovom slučaju osoba se vidi izvan tela - svest je izvan tela i može videti telo kako leži na krevetu.

Mesečarenje - fenomen kad vaša svest spava, ali je telo budno. Tako, tokom spavanja, ljudi hodaju i čak mogu napustiti svoju kuću. Kada se osoba probudi, ne seća se ničega.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Planeta

Mnogi svoju spavaću sobu previše zagrevaju,odnosno, odlaze na spavanje u pretople sobe, što može uzrokovati probleme sa spavanjem.

Trećinu svog života provedemo spavajući, stoga je vrlo bitno da spavamo kvalitetno.

Nažalost, moderan život to nam često onemogućava. Prenatrpan raspored i svakodnevni stres, kofein ili ispijanje alkohola često su glavni uzroci problema sa spavanjem većine odraslih osoba. Ali i temperatura u spavaćoj sobi igra veliku ulogu.

Mnogi svoju spavaću sobu previše zagrevaju,odnosno, odlaze na spavanje u pretople sobe što može uzrokovati probleme sa spavanjem. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji, koje je obuhvatilo dve hiljade Britanaca, pokazalo je da čak 50 odsto ispitanika spava u pretoplim sobama.

Stručnjaci tvrde kako temperatura u spavaćoj sobi ne bi trebalo da bude veća od 16,1 stepen. Spavanje u toplim prostorijama može uzrokovati pregrevanje tela, posebno tokom noćnog sna, što može dovesti do hiperventilacije, redukcije nivoa kiseonika u telu i zdravstvenih problema, zaključuje se.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Francuski Institut za svemirsku medicinu i fiziologiju (MEDES) traži dobrovoljce koji bi 60 dana proveli u krevetu ne radeći ništa osim obavljanja fizioloških potreba i za taj "rad" bili plaćeni 16.000 evra.

Idealni kandidati za ovaj posao iz snova su fizički spremni muškarci stari između 24 i 45 godina koji ne puše, nemaju alergije i imaju maksimalni indeks telesne mase između 22 i 27.

U studiji MEDES-a iz Tuluza, koja se bavi efektima mikrogravitacije na telo astronauta, ima mesta za 24 muškarca. Od njih se očekuje da jedu, piju, kupaju se i obavljaju fiziološke potrebe u krevetu.

"Pravilo je da svakog trenutka najmanje jedno rame mora biti u kontaktu sa krevetom ili okvirom", kaže koordinator eksperimenta dr Arno Bek i dodaje da je ideja studije da reprodukuje bestežinsko stanje na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Pre nego što počnu sa dvomesečnim izležavanjem kandidati će dve nedelje provesti na intenzivnim fiziološkim testovima i merenjima.

"Zatim će uslediti 60 dana tokom kojih moraju da ostanu u krevetu, sa glavom spuštenom za oko šest stepeni", rekao je Bek.

Nakon završetka eksperimenta, učesnici će još dve nedelje provesti na institutu u Tuluzu na programu oporavka, tokom koga će ponovo imati seriju testova kojima će naučnici pokušati da sagledaju negativne efekte produženog bestežinskog stanja na ljudsko telo.

"U određenim uslovima kardiovaskularni sistem je pogođen i nije u stanju da napravi isti napor kao i pre eksperimenta. Vidimo čak i tendenciju pada pritiska i vrtoglavice", kaže Bek.

On je rekao i da će, kao i astronauti u svemiru, i učesnici eksperimenta patiti od gubitka mišića u donjem delu tela, opadanja gustine kostiju i poteškoća u stajanju, što je negativna strana ovog posla iz snova.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Okruženost gradskim svetlima, malim i velikim ekranima i drugim tehnologijama može da utiče na kvalitet i dužinu sna. Naučnici kažu ukoliko patite od nesanice, nekoliko dana na kampovanju može da vam pomogne.

Nova studija, objavljena u naučnom časopisu "Current Biology", proučavala je grupu ljudi koji su u ovom slučaju bili "pokusni kunići". Jedna grupa (ona srećnija) je otišla na kampovanje u nacionalni kamp u Koloradu, samo za vikend. Druga grupa je ostala kod kuće.

Ljudi koji su bili na kampovanju nisu smeli da koriste nikakav izvor svetlosti, dakle nije bilo baterijskih lampi ni telefona. Sve vreme su nosili satove koji su merili količinu svetla kojem su bili izloženi.

Za dobar san je zadužen melatonin. To je hormon koji priprema telo za spavanje, i koordiniše prirodni ritam spavanja. Na lučenje ovog hormona delimično utiču i svetla koja nas okružuju.
"Ova studija pokazuje da naš "unutrašnji sat" je veoma osetljiv na cikluse smenjivanja mraka i svetlosti u prirodi. Život u modernom okruženju može da "odloži" naše prirodno vreme za spavanje, što može da nosi brojne posledice po zdravlje. Ali samo jedan vikend u divljini je dovoljan da se taj sat podesi", kaže Kenet Vrajt, profesor psihologije na Univerzitetu u Koloradu koji je vodio studiju.

Studija je pokazala da je ispitanicima koji su bili na kampovanju melatonin počeo da raste 1.4 sata ranije neko kod ljudi koji su ostali u gradu.

Kako se dalje navodi u studiji, poremećaj prirodnog časovnika u telu je mnogo ozbiljniji problem od same činjenice da ne možete da spavate, ili nemate kvalitetni san. Dugoročno, povezan je sa brojnim zdravstvenim problemima, lošom koncentracijom, psihološkim problemima.

Pošto otići svaki vikend na kampovanje da bi nam se prirodni sat resetovao nije opcija za mnoge ljude, naučnici kažu da je dovoljno da isključite mobilne telefone par sati pre sna, ili da se trudite da upijate što više prirodne svetlosti tokom dana.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
petak, 25 novembar 2016 00:00

Zbog čega smo pospani nakon obroka

Da li vam se desilo da osećate umor nakon jela? Evo zbog čega se to dešava

Naučnici sa istraživačkog instituta "Skrips" u SAD kreirali su sistem kojim se može izmeriti ponašanje voćnih mušica, kada je reč o spavanju i hranjenju. Ustanovljeno je da insekti, poput ljudi, spavaju duže nakon obilnijih obroka. Istraživanje je pokazalo da određene vrste hrane dovode do pospanosti nakon jela.

Naučnici su kreirali sistem "Activity Recording CAFE" (ARC), sistem koji omogućava vizuelno praćenje konzumiranja hrane i kretanja insekata. Rezultati praćenja ponašanja voćnih mušica nakon obroka pokazali su da su one duže spavale.

Period spavanja traje od 20 do 40 minuta, a mušice koje jedu više generalno spavaju duže. Kako bi ustanovili da li pojedini hranjivi sastojci mogu da utiči na san nakon obroka, naučnici su mušicama dali hranu koja se sastoji od proteina, soli ili šećera.

Istraživanjem je ustanovljeno da proteini i so utiču na san nakon obroka, što pokazuje da ovu vrstu sna zaista reguliše određena vrsta hrane.

Izvor: klix.ba

Objavljeno u Korisno

Odlazak u krevet punog stomaka nikako nije dobra odluka i svakako bi trebalo da se malo strpite dok ne odete u 'horizontalu' nakon jela.

Odlazak na spavanje odmah posle večere povećava rizik od moždanog udara za čak 66 odsto i zato se odlazak na spavanje preporučuje najmanje sat vremena nakon večere, rezultat je istraživanja stručnjaka s Medicinskog fakulteta u Jonini u Grčkoj. 

Stručnjaci su proučavali oko 500 osoba, od kojih je pola imalo moždani udar, a druga polovina akutni koronarni sindrom (česti oblik srčanih bolesti sa smanjenim dotokom krvi u srce zbog začepljenih arterija). 

Ispitanike su podelili u dve grupe - one koji su sačekali 60 do 70 minuta posle večere pre nego što su otišli na spavanje, i one koji su odmah otišli na spavanje. 

Članovi druge grupe imali su 66 odsto veće šanse da dožive moždani udar, dok su osobe koje su sačekale između 70 i 120 minuta bile 76 odsto zaštićenije. 

Osim toga, odlazak na spavanje barem sat posle večere smanjuje rizik od akutnog koronarnog sindroma. 

Refluks je, takođe, jedna od posledica suviše brzog odlaska u krevet nakon jela. U ležećem položaju se pogoršava situacija u kojoj se trbušna kiselina vraća u grlo, a dugoročna posledica je oštećenje jednjaka. 

Podrigivanje zbog ranog odlaska u krevet nastaje zbog tegoba s varenjem koje organizam ima u ležećem, opuštenom položaju.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top