Mesari u Francuskoj zatražili su od policije i ministra unutrašnjih poslova Žerara Kolomba zaštitu zbog napada i nasilja vegetarijanskih aktivista koji se protive konzumiranju mesa i uzgoju životinja u prehrambene svrhe.

"Računamo na vaše usluge i podršku cele vlade kako bi, što je pre moguće, prestalo fizičko, verbalno i moralno nasilje" koje trpe mesari, navodi se u pismu francuske Konfederacije mesara i uzgajivača životinja u prehrambenoj industriji.

U saopštenju se dodaje da su mesari zabrinuti zbog posledica sve popularnijeg trenda vegetarijanskog načina ishrane, navodeći da je "šokantno" to što deo populacije želi na silu da nametne sopstveni način života i ideologiju.

Konfederacija mesara se žalila na razna zastrašivanja i nasilje vegetarijanskih aktivista, navodeći primer mesara isprskanih lažnom krvlju, kao i obijanje ribarnica.

U Francuskoj je sve popularnije vegetarijanstvo, a postoje aktivisti prisutni na društvenim mrežama koji propagiraju da ne postoji hijerarhija među vrstama i da su ljudska bića i životinje jednaki.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Poslednjih dana neprijatno iznenađenje za kupce u mesarama - svinjetina i junetina sve su skuplje. Dokle meso može da poskupljuje i šta su uzroci sve viših cena?

Sve manje mesa na trpezi. To bi moglo da se očekuje nakon novog poskupljenja svinjetine i junetine.

U trgovinskim lancima meso - svinjetina i junetina poskupeli su i do 15 odsto. Trgovci međutim, ne žele pred kamere. Nezvanično, kažu da marže nisu podizali, već da su cene podigli proizvođači mesa. Takođe i da nisu sigurni da li će se trend nastaviti.

Junetina je, kažu analitičari, skuplja zbog većeg izvoza. Kod svinjetine su drugi razlozi u pitanju.

"Zimus i prošle jeseni je došlo do klanja genetskog potencijala krmača, tako da sada, posle pet, šest meseci kada treba da se prase, nemamo dovoljan broj za prašenje. Kad je nečega manje, cena je automatski skočila i kod žive stoke, a i u mesarama za nekih 10 do 15 odsto, jer se nedostatak kompenzuje enormno velikim uvozom", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slično tvrde i oni koji se proizvodnjom i preradom mesa bave.

"Tridesetak dinara povećana je i cena u maloprodaji, a razlog je nestašica svinja na domaćem tržištu. S jedne strane, prodavcima se ne isplati uvoz, jer nas svinjetina iz Hrvatske, odakle tovljenike najviše uvozimo, košta 175 dinara po kilogramu. S druge strane, u Srbiji je u poslednje vreme povećana potrošnja svinjetine zbog rasta standarda i imamo nedovoljno tovljenika u odnosu na tražnju", rekao je Petar Matijević.

Stručnjaci inače upozoravaju da je srpski stočni fond već duže vreme u krizi, da je opao i da to predstavlja stalni rizik za stabilnost na tržištu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Hranljive namirnice dobre su za vaš organizam, ali samo u umerenoj količini...

Šnicla

Meso je odličan izvor proteina, gvožđa i cinka, a toliko je ukusno, da se često dešava da preteramo...

Zrava porcija: 120g (153kcal)
U ovom slučaju manje je više, i najbolje bi bilo kupiti mali komad kvalitetnog mesa nego preterivati sa manje kvalitetnim ali većim porcijama. Idealno parče je ono veličine dlana, bez bilo kakve masnoće.

Prevelika porcija: 300g (384kcal)
Kada sledeći put natrpate tanjir mesom, setite se da ovaj obrok dolazi sa cenom u vidu dodatnih kalorija i masnoća. Odstranite masnoću, presecite šniclu na pola i ostatak tanjira ispunite povrćem. Na taj način ne samo da niste preterali sa mesom, već ste uneli i porciju povrća.

Orašasti plodovi

Najbolji su sirovi, bez soli. Osim što će vas zasititi, doprineće smanjenju holesterola u krvi, a njihovim konzumiranjem unećete važne omega-3 masne kiseline, vlakna i proteine.

Zdrava porcija: 30g (182kcal)
Šačica orašastih plodova biće sasvim dovoljna i uzrokovaće smanjenje nivoa šećera u krvi

Prevelika porcija: 90g (432kcal)
Tri pune šake oraha, lešnika, badema, pistaća, kikirikija ili indijskog oraha imaju kalorija koliko i jedan ili dva normalna obroka. Naročito je problematičan brazilski orah jer je dozvoljeno jesti dva do četiri oraha dnevno.

Sir

Sir ima veliki procenat masti ali je odličan izvor kalcijuma, proteina i vitamina A i B12.

Zdrava porcija: 30g (121kcal)
Parče veličine kutije šibica dnevno obezbediće vam važne nutrijente, a 30g nekih vrsta sira zadovoljiće preko 20% dnevne potrebe za kalcijumom.

Prevelika porcija: 80g (323kJ)
Svako parče od 20g sadrži u proseku 80kcal, a sva četiri parčeta skoro 19g zasićenih masti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštio je da je na snazi zabrana uvoza i tranzita svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz Mađarske, zbog pojave prvog slučaja afričke kuge svinja (Pestis Suum Africana) kod divljih svinja u toj zemlji.

U saopštenju se navodi da su nadležni organ za poslove veterinarstva i bezbednosti hrane Mađarske, po obaveštenju Evropske unije i Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE), obavestili Ministarstvo poljoprivrede Srbije o pojavi te bolesti u Mađarskoj.

Mera zabrane uvoza i tranzita svih pošiljki hrane životinjskog porekla iz Mađarske, doneta je kako se afrička kuga svinja ne bi proširila u Srbiji.

"U narednom periodu preduzimaće se više zakonom propisanih mera od kojih je trenutno najznačajnija potpuna kontrola unošenja hrane životinjskog porekla iz Mađarske", istakli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Navedena mera će se sprovoditi u saradnji Ministarstva poljoprivrede – posebno granične veterinarske inspekcije i veterinarske inspekcije, sa Upravom carina i Upravom granične policije.

Veterinarska inspekcija će u narednom periodu pojačano nadzirati promet hrane životinjskog porekla na svim mestima na kojima se uobičajeno obavlja promet ove vrste hrane.

Ministarstvo poljoprivrede upozorilo je potrošače da ne kupuju hranu životinjskog porekla na mestima koja nisu pod stalnim nadzorom veterinarske inspekcije.

Veterinarske stanice i veterinarski instituti će u saradnji sa veterinarskom inspekcijom, vršiti intezivan aktivan i pasivan nadzor farmi svinja kako bi se podigao nivo preventivnih i biosigurnosnih mera i sprečilo eventualno unošenje virusa afričke kuge svinja u populaciju domaćih svinja.

Vlasnici svinja upozoreni su da je, radi sprečavanja pojave bolesti, najvažnije sprečiti bilo kakav kontakt sa divljim svinjama, što se posebno odnosi na lovce, ljubitelje prirode i druga lica koja posećuju lovišta ili prirodu u inficiranim državama.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 23 oktobar 2017 00:00

Drastičan pad cena, a u mesarama sve skuplje

Dok u mesarama cena svinjskog mesa iz nedelje u nedelju raste, kilogram žive vage poslednjih meseci naglo opada.

Najveći pad cene žive vage tovljenika beleži se u Sremu i Mačvi, dok je u drugim delovima Vojvodine nešto manji.

Po Zbirnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivredne o kretanju cena na stočnim pijacama tokom prošle nedelje, kilogram žive vage tovljenika u Novom Sadu bio je 180 dinara, Pančevu 190, a Somboru 160. U Sremu i Mačvi kilogram žive vage tovljenika je 150 dinara, što je pad od 60 dinara u poslednjem mesecu.

Po podacima Ministarstva, pale su i klanične cene žive stoke pa je tako prošle nedelje kilogram tovljenika u Južbanatskom okrugu bio 190 dinara, Južnobačkom 180, Severnobačkom 170 i Srednjobanatskom 195. U tom izveštaju nema Sremskog okruga, ali smo od člana Udruženja odgajivača svinja „Graničar” iz Kuzmina Vladislava Živanovića saznali da je ovih dana potražnja za tovljenicima mala, a da je kilogram žive vage tovljenika svega 150 dinara.

„Za razliku od nekih drugih delova države, pa i zemalja u regionu, naši stočari nemaju problema s nedostatkom stočne hrane niti na njihov tov utiče povećanje njenih cena“, objašnjava za „Dnevnik” Živanović.

„Naš problem je izuzetno slaba potražnja, koja je dovela do toga da je za manje od meseca kilogram žive vage tovljenika pao čak 60 dinara i doveo dotle da stočari nemaju ekonomsku računicu da se bave tovom.“

Živanović dodaje da je uvoz svinjskog mesa i živih svinja „uništio” rad i trud sremskih i mačvanskih stočara, i da se sada klanice i kupci okreću uvozu, a ne domaćem tržištu.

„Cena živih svinja na evropskom tržištu je oko 180 dinara kilogram, a u nju su uračunati i PDV i carina, tako da je domaće tržište zatrpano mesom iz inostranstva. Klanicama se to isplati, ali je činjenica da se manja nabavna cena ne vidi u mesnicama i prodavnicama jer svinjsko meso stalno poskupljuje, mada bi, po logici, moralo biti jeftinije kada se jefinije i nabavlja. Bilo kako bilo, to je dovelo dotle da nam danas nude svega 150 dinara za kilogram, a to je znatno manje nego što je bilo ranije. Ujedno, to je cena koja za nas stočare nije zadovoljavajuća jer je dovoljna samo za pokrivanje osnovnih troškova i ništa više. Pod tim uslovom teško da će se povećavati tov. Kao da nama farmerima nije dovoljna sušna godina zbog koje smo pretrpeli veliku štetu, sada nas „udara” i niska cena svinja. Niko ne bi trebalo da ruši cenu domaćih svinja, a pogotovo ne u korist klanica koje i dalje svinjsko meso skupo prodaju potrošačima“, zaključuje Živanović.

Cena kilogramu žive vage tovljenika od 150 dinara, po podacima koje objavljuje sajt „Pijace”, poslednjih nedelja zabeležena je i u Subotici, Nišu, Kragujevcu. U isto vreme, Korporacija PKB objavila je cenovnik žive stoke i po njemu se kilogram tovnih svinja plaća 175 dinara.

U zemljama regiona takođe je došlo do pada cene tovljenika, ali iz sasvim drugog razloga. Naime, u Republici Srpskoj ovih dana naglo je povećana ponuda tovljenika jer stočari redukuju stočni fond zbog nedostatka stočne hrane zbog ovogodišnje suše, te njena cena poslednjih nedelja vrtoglavo raste. Poljoprivrednici iz Republike Srpske složni su u oceni da se više isplati prodavati svinje nego kupovati stočnu hranu. Povećana ponuda tovljenika neminovno je dovela do niže cene, a ta manja cena koja se plaća u komšiluku stiže i do nas.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ovo su trikovi iskusnih domaćica, proverite kako da kupujete meso.

GOVEDINA

Vrat – deo koji obiluje žilama jer je zapravo mišić. idealan je za supe i duže dinstanje. Možete ga koristiti za mleveno meso u pripremi sarme.
Lopatica – ovaj deo mesa je žilav i zahteva duže kuvanje, od njega se najčešće priprema supa.
Goveđa prsa – dele se na srednji, zadnji i gornji deo. Središnji je najbolji za supe, zadnji za dinstanje, a gornji je zbog mekoće idealan za gulaše.
Plećka – gornji deo najbolji je za pečenje, a donji se priprema u komadu kao odrezak bez kostiju odnosno ramstek.
But – najčešće se koristi za gulaše, a uz fil sa začinima i pancetom može biti jako uskusan pripremljen u rerni. Od buta se prave odresci, najsočniji su od same sredine tj. ruže buta.
Pogledajte i Saveti za kupovinu: Kako izabrati savršen paradajz

TELETINA

Teleći vrat –mesnati i pomalo žilav deo najbolji je za gulaše, prsa su najsočnija jednostavno pečena u prerni.
Kare i potrbušina - pečen u komadu, kare postaje vrlo sočan deo mesa, potrbušina se stavlja u mleveno meso i priprema u varivima.
File – vrlo mekani deo koji je nabolje pržiti na jakoj vatri i to vrlo kratko kako bi ostao što sočniji.
But – najkvalitetniji deo mesa idealan je za pečenje, deli se na donji koji je savršen za dinstana jela, dok srednji obično ide u rernu. Ruža telećeg buta najsočnija je pripremljena, pečena u jednom komadu, a koristi se i za odreske.

JAGNJETINA

Jagnjeći kotlet – deo mesa najbolji za pečenje i prženje, vrlo je sočan baš kao i vrat koji se priprema na isti način.
File – najkvalitetniji deo mesa koji se najčešće peče u komadu ili narezan na odreske.
Prsa – u kombinaciji s butom najčešće se peku u komadu, dok je samo meso buta savršeno kao mleveno.
Pogledajte koje je meso zdravije od piletine, svinjetine i govedine.

SVINJETINA

Vrat – idealan odabir za pečenje i dinstanje. Želite li puniji ukus mesa i sočniji, birajte vrat s kostima. Kotleti i odresci od vrata obično se spremaju na roštilju, planirate li ih peći u rerni najbolje ih je marinirati u mleku oko tri sata kako bi postali sočni. Rebra se odlično slažu s varivima.
Prsa – obično se suše na dimu čime su idealna kao dodatak u varivima, sveže ih možete peći u rerni. Za neutralizovanje mirisa svinjetine koji je pri kosti intenzivan, preporučuje se meso natrljati krupnom soli i cimetom.
Lopatica – odličan izbor za dinstanje i gulaše, s obzirom da kuhanje s kosti traje poprilično dugo najbolje je meso odmah odvojiti od kostiju.
Trbuh, potrbušina i rebra – najbolji komadi za roštiljanje su trbuh i rebra, potrbušina, inače deo koji spada u najmanju kategoriju mesa najbolje je iskoristiva sušena.
But – nemasno meso prve klase, obično mesar traži da mu kažete koji deo želite, jer dele se na srednji, donji deo, ružu i slaninu. Srednji deo birajte za odreske.
Biftek - najskuplji je deo svinjskog mesa, mekan i sočan pravi se kao odrezak, za medaljone i obično pečenje.

PILETINA I ĆURETINA

Pileća krila – krilca se najčešće prže stavljaju za temeljac.
Pileći batak - najbolje marinirati i otkoštiti i pržiti, dinstati za rižota ili naravno peći u rerni.
Pileća prsa – odlična su za prženje, za pohovane odreske ili za punjenje.
Sve delove ćuretine možete pripremati na isti način.

Izvor: punkufer.dnevnik.hr

Objavljeno u Saveti

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

U prodavnicama su, uoči prvomajskih praznika i Đurđevdana podignute cene svežeg svinjskog mesa za oko 100 dinara.

Tako kilogram buta košta od 500 do 540 dinara, vrata bez kostiju oko 699 dinara, a mleveno od 450. I dok jedni tvrde da je cena namerno podignuta zbog predstojećih praznika, s druge strane, postoje teorije, da je ponuda tovljenika u Srbiji izuzetno loša, pa je kilogram žive vage dostigao u pojedinim delovima Srbije i 200 dinara.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, cena svežeg svinjskog mesa jeste poslednjih dana povišena, u proseku za 60 do 70 dinara, u zavisnosti od kategorije.

“Pre nekoliko nedelja razlog je bio Uskrs, a sada Prvi maj i Đurđevdan. Povećana je tražnja, a povećana je i cena tovljenika. Već polovinom maja trebalo bi da dođe do stabilizacije cena, jer su sada porasle samo cene svežeg mesa, dok su prerađevine ostale iste, objašnjavaju u resornom ministarstvu.
Pojedine velike mesare, poslednjih nekoliko dana, dva do tri puta su podizale cenu mesa. Uz to, zasad se, navodno, ne oseća neki pad prometa, tvrde trgovci.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sastojci

300 grama mlevenog mesa
1 jaje
1 glavica crnog luka
4 čena belog luka
korica hleba u mleku
začin, so, mlevena paprika, mleveni biber
Za sos:
1/2 šoljice ulja
1 kašika brašna
200 ml. kuvanog paradajza
malo začina
malo šećera ( po želji)

Priprema

1. Sitno iseckajte crni i beli luk i dodajte meso.
2. U tu smesu dodajte jaje, iseckanu koricu hleba, začin, so, mlevenu papriku i mleveni biber.
3. Dobijenu smesu rukom izjednačite.
4. Rukama oblikuujte male ćuftice i pržite ih u ulju.
5. Gotove ćufte odložite na papirnu salvetu da bi se iscedio višak masnoće.
Sos:
1. Pržite 1/2 šoljice ulja i brašno dok ne porumeni.
2. Dodajte kuvan paradajz i mešajte da se ne bi stvorile grudvice. Dodajte malo vode.
3. Sos kuvajte 2-3 minuta, a zatim dodajte malo začina i malo šećera po želji.
Sos služite kao prilog uz ćufte.

Izvor: Kod bake u gostima

Objavljeno u Glavna jela

Nažalost, danas je teško biti siguran u činjenicu da, samo zato što se meso nalazi u samoposlugama ili mesarama, da je prošlo "zakonske propise", da je ujedno i sveže, odnosno da nije pokvareno.

Kontrole kvaliteta jesu redovne, ali nisu detaljne te postoji puno "crnih rupa" u regulativama koje često omogućuju da se staro meso iz uvoza bez problema plasira na tržište, bez da se to smatra obmanjivanjem kupaca.

Prvi korak je svakako pogledati deklaraciju na mesu, ako se ona na njoj nalazi (u prodavnicama je obavezna za razliku od mesara). Svakako je znatno sigurnije uzeti meso domaće proizvodnje, koje je neretko skuplje, ali s dobrim razlogom - manje su šanse da je staro.

Kontrola boje i mirisa

Ovo je osnovni test koji može da otkrije da li je meso pokvareno, bez obzira na rok trajanja koji nije prošao. Na umu treba imati normalne boje mesa - meso pernatih životinja ima od plavičasto bele do žućkaste boje.

U savršenim uslovima, svinjetina treba da ima roze-sivkastu boju. Kod pregledanja piletine obratite pažnju na delove oko kosti - oni ne smeju da budu tamniji, a prsna kost bi trebalo da bude savitljiva.

Većina ljudi povezuje meso s jarkocrvenom bojom, koja nije njegova prirodna boja, već rezultat izlaganja vazduhu. Ako je mleveno meso vakuumirano, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto crvenkasta, dok tamnije boje govore o tome da je reč o starijoj životinji - premda to ne znači da je meso pokvareno.

Uopšteno, crvena boja mesa se povezuje s tim da je meso starije. Junetina je pak prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa treba da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama - dok žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija.

Ako primetite na junetini sivkaste ili crne delove - ne kupujte meso! Kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća - pa je najbolje tražiti da ga izmelju pred vama. Kod jagnjetine meso treba da bude svetloružičaste boje, po teksturi čvrsto kao i junetina.

Treba se voditi i stadardnim mirisom jagnjetine - ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili nepostojeći. U video-snimku pogledajte kako testirati svežinu mesa.

Izvor: express.hr

Objavljeno u Saveti

Ponekad je teško pronaći dobar komad mesa, pogotovo u velikim tržnim centrima.

Evo nekoliko saveta koji mogu biti važni u potrazi za kvalitetnim mesom, piše Atrijum.

Mleveno meso

Najsigurnija opcija je ona kada ga mesar melje pred vama. Sve drugo je nesigurno, tim više što meso jednom kad se usitni, ne može dugo da stoji, pa treba da se potroši za jedan, maksimalno dva dana.

Biftek

Ovaj najkvalitetniji komad junećeg ili goveđeg mesa, koji se, više ili manje pečen, priprema na žaru, pre svega mora biti svetlije boje i pun čvrstine. Ako je sive boje i pun vode, najverojatnije je bio smrznut.

Teleća džigerica

Ovo je poslastica koju građani rado kupuju, a ako je vidite u mesari, znači da je i ostalo meso sveže. Džigerica se prodaje i konzumira sveža, pa se ne preporučuje zamrzavanje. Ako je zdrava, onda je čvrsta i krvava, a ako nije, po neprijatnom mirisu sve će vam biti jasno.

Juneća plećka

Ako je zdrava i sveža, u oči će vam odmah upasti zdrava, crvena, lepa boja mesa i čvrsta tekstura. Primetite li primese sive ili crne boje, moguće da nije baš sveža..

Piletina

Piletina mora biti normalnog mirisa, svetle boje, a ne sme biti tamna oko kostiju i mlohava, jer to znači da je stara. Što se tiče ćurećeg mesa, obratite pažnju da su krila i prsa nežno roze boje, i da je batak malo tamniji, što je sasvim normalno i ne znači da meso nije sveže. Zelenkasta boja ćurećeg mesa znači da je meso staro.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Saveti

Da li biste pre berbu iz 2000. ili 2003. godine? Standarno je pitanje ako odlučujete o vinu u finom restoranu.

Ali neobično je da vas to pitaju kada naručujete govedinu.

E to možete čuti kod francuskog mesara Aleksandra Polmarda, koji nudi meso koje nije samo jedinstveno već i verovatno najskuplje u svetu.

Mladi farmer, odgajivač i mesar radi porodični posao koji traje već šest generacija, a osnovali su ga još davne 1846. godine.

Biznis se razlikuje od devedesetih kada su Polmardov deda i otac istraživali i na kraju uveli tretman mesa koji se naziva “hibernacija”.

Reč je o procesu pri kome se hladan vazduh, brzinom od 120 km/h pušta preko mesa pri temperaturi od minus 43 stepena. Ovo omogućava da se meso čuva dugo, a da ne izgubi na kvalitetu, kaže Polmard.

3.200 dolara za šniclu?

Meso iz 2000. (od rebra) može da dostigne cenu do 3.000 evra. Meso se dobija od poznate rase stoke, a Pomard kaže da ih gaji u Lorenu, u severoistočnoj Francuskoj.

“Mojoj porodici ne bi palo napamet da gaji životinje u štali gde goveda nemaju prostora da lutaju”, kaže on.

“Ovde su na otovorenom, imaju šumu. Ukoliko pada kiša ili sneg, imaju skloništa koja smo napravili. Rekao bih – smeštaj sa pet zvezdica.”

Polmard kaže da “razgovara” sa svojim životinjama svakodnevno. Stara se da im bude udobno i da su izloženi što manjem stresu.

"Ukoliko su krave nervozne, povećava se nivo glikogena i mlečne kiseline, što se odražava na ukus."

Polmard zbog toga ulaže milion evra u klanicu na njegovoj farmi u kojima ubija samo četiri krave nedeljeno i to u jedinstvenom ambijentu tako da je stres sveden na apsolutni minimum.

Kaže da su rezultati vidljivi.

“Sva ljubav i pažnja koju poklanjamo našim životinjama vraća nam se kroz šniclu kada je probate”, kaže on.

Uprkos ovako visokoj ceni, kupci čekaju mesecima da rezervišu neko od najređih parčadi.

Kao i kod vina, različite “berbe” govedine odnosno klanja, imaju različite ukuse i karakteristike. Tako privlače i različitu klijentelu.

Kada je reč o restoranima, Polmard poverava svoju ultraeksluzivnu i skupu govedinu odabranoj nekolicini kuvara iz celog sveta.

Pre kupovine, česta je i poseta lično kako bi svi bili sugurni da razumeju nijanse i finese ukusa mesa.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 26 septembar 2016 00:00

Meso i krompiri iz rerne

Sastojci

300g mesa (pileće, svinjsko ili teleće)
1kg krompira
ruzmarin, nana, beli luk u prahu
1 supena kašika mešavine začina
1 ½ šolja piva
so

Priprema

Krompire i meso iseći na sitne kockice. Složiti u tepsiju i preliti pivom. Posoliti.

Staviti u zagrejanu rernu na 250°C da se peče. Pred kraj dodajte začine i vratite u rernu da se dopeče.

Izvor: Srbija danas

Objavljeno u Glavna jela
utorak, 13 septembar 2016 00:00

Ceo život ste pogrešno odmrzavali hranu

Većina ljudi hranu odmrzne hranu tako što je izvadi iz zamrzivača uveče i ostavi u frižideru da do jutra “omekša”.

Međutim, po navodima norveške naučnice za hranu, Suzan Eksted, ta tehnika je potpuno pogrešna.

Ona kaže da je najbolji način da se odmrzne hrana taj da se koristi voda.

“Hranu stavite u odgovarajuću plastičnu posudu i ona će se brže ugrejati uz pomoć hladne vode iz česme”, rekla je Suzan.

Korišćenje mikrotalasne rerne se nikako ne preporučuje jer može da ošteti meso dok se greje.

“Odmrzavanje hrane pomoću vode je nešto za šta se već dugo zna u naučnim krugovima, ali izgleda da većina ljudi za to ipak ne zna”.

Tačno je da hranu treba čuvati u frižideru ukoliko je otopljena, ali ukoliko zamrznutu hranu nameravate odmah da koristite, otopite je jednostavno u vodi.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Saznajte koje meso je najbolje za određenu vrstu jela.

Većini početnika u kuhinji najveći problem stvara odlazak u mesaru i suočavanje s odabirom ispravnog komada mesa za planirano jelo. Kako biste rešili takve muke i nedoumice, i svima olakšali pola posla u pripremi slasnih zalogaja, donosimo vam vodič za kupovinu mesa i njegovu ispravnu primenu u kuhinji.

Govedina

Vrat – deo koji obiluje žilama jer je zapravo mišić idealan je za supe i duže dinstanje. Možete ga koristiti za mleveno meso u pripremi sarme.
Lopatica – ovaj deo mesa je žilav i zahteva duže kuvanje, od njega se najčešće priprema supa.

Goveđa prsa – dele se na srednji, zadnji i gornji deo. Središnji je najbolji za supe, zadnji za dinstanje, a gornji je zbog mekoće idealan za gulaše.

Biftek – najbolji je za dinstanje ili pečenje, a donji deo za pečenje pri čemu se priprema u komadu kao roast beef ili kao odrezak bez kostiju odnosno ramstek.

But – najčešće se koristi za gulaše, a uz fil sa začinima i pančetom može biti jako uskusan pripremljen u rerni. Od buta se prave odresci, najsočniji su od same sredine buta.

Teletina

Teleći vrat –mesnati i pomalo žilav deo najbolji je za gulaše, prsa su najsočnija jednostavno pečena u rerni.

Kare i potrbušina - pečen u komadu kare postaje vrlo sočan deo mesa, potrbušina se stavlja u mleveno meso, i priprema u varivima.

File – vrlo mekani deo koji je nabolje pržiti na jakoj vatri i to vrlo kratko kako bi ostao što sočniji.

But – najkvalitetniji deo mesa idealan je za pečenje, deli se na donji koji je savršen za dinstana jela, dok srednji obično ide u rernu. Sredina telećeg buta najsočnija je pripremljena pečena u jednom komadu, a koristi se i za odreske.

Jagnjetina

Jagnjeći kotlet – deo mesa najbolji za pečenje i prženje, vrlo je sočan baš kao i vrat koji se priprema na isti način.

File – najkvalitetniji deo mesa koji se najčešće peče u komadu ili narezan na odreske.

Prsa – u kombinaciji s butom najčešće se peku u komadu, dok je samo meso buta savršeno kao mleveno.

Svinjetina

Vrat – idealan odabir za pečenje i dinstanje, ukoliko želite puniji ukus mesa i sočniji birajte vrat s kostima. Kotleti i odresci od vrata obično se spremaju na roštilju, ukoliko planirate da ih pečete u rerni najbolje ih je marinirati u mleku oko tri sata kako bi postali sočni. Rebra se odlično slažu s varivima.

Prsa – obično se suše na dimu čime su idealna kao dodatak u varivima, sveže ih možete peći u rerni. Za neutraliziranje mirisa svinjetine koji je pri kosti intenzivan preporučuje se meso natrljati krupnom soli i cimetom.

Lopatica – odličan izbor za dinstanje i gulaše, s obzirom da kuvanje s kostima traje poprilično dugo najbolje je meso odmah odvojiti od kostiju.
Trbuh, potrbušina i rebra – najbolji komadi za roštiljanje su trbuh i rebra, potrbušina, inače deo koji spada u najmanju kategoriju mesa najbolje je iskoristiva sušena.

But – nemasno meso prve klase, obično mesar traži da mu kažete koji deo želite jer deli se na srednji, donji, ružu i slaninu. Srednji deo birajte za odreske, pohovanje ili samo za prženje, donji deo buta idealan je za pečenje. Debeli deo buta, poznatiji kao ruža, odličan je za pripremu finih odrezaka. Mišićni deo koristi se za pripremu odrezaka, i za mesne rolade.

Svinjski file – poznat kao svinjski biftek najskuplji je deo svinjskog mesa, mekan i sočan priprema se kao odrezak, za medaljone i obično pečenje.

Piletina i ćuretina

Pileća krila, batak – krilca se najčešće prže ili stavljaju u supe.

Pileći batak - najbolje marinirati i otkoštiti pa pržiti, dinstati za rižota ili naravno peći u rerni.

Pileća prsa – odlična su za prženje u tiganju, za pohovanje ili za punjenje.

Sve delove ćuretine možete pripremati na isti način.

Izvor: Punkufer

Objavljeno u Korisno

Za meso na trpezi uskoro ćemo morati da izdvajamo više novca. Pojedini prodavci već su cenu svinjskog mesa podigli za 10-15 odsto, a u narednih nedelju do dve, svinjetina bi mogla da košta i do 30 odsto više.

Razlog za je skok cene tovljenika za 30 do 50 odsto, zbog veće potražnje za ovom vrstom mesa na evropskom tržištu, što je kažu poznavaoci, uobičajeno u letnjim mesecima.

Osim tradiciji, svinjetina svoju popularnost duguje i ceni, koja je inače niža u odnosu na druge vrste crvenog mesa. To se međutim ovih dana menja.

"To je sasvim normalno, zato što je veća potražnja. Verovatno se i u Crnu Goru dosta izvozi, i to je tako normalno. Svako leto se to tako dešava", objašnjava mesar Branislav Maljković.

Izgleda da su i kupci navikli, pa na ovu najavu nema burnih reakcija.

"Ja ne znam ni kolike su cene iskreno da vam kažem. Ja samo kupujem zato što mi treba", kaže jedan od kupaca.

"Navikli smo da nas šokiraju", kaže drugi građanin.

"Ako ga uvoze onda i treba da poskupi, da narod ne kupuje, da ga ne bi uvozili", kaže građanin.

"Smanjen uvoz iz EU"

Poznavaoci međutim kažu sasvim suprotno. Razlog poskupljenja je smanjen uvoz tovljenika iz Evropske Unije, jer je i na tom tržištu potražnja za svinjskim mesom veća tokom leta.

"Nije se znalo da će baš ovoliko da ode. Sa 120 dinara na skoro 200 dinara koliko su se plaćali tovljenici nedavno, 175 to je neka srednja cena. To je neki skok od recimo 50 posto, možda i malo jače. Neće toliko da ode cena mesa nagore. Meso će verovatno da poskupi oko 20-30 odsto, ali to je realno. Nije suštinski poskupela svinjetina, nego će ona dobiti svoju pravu cenu", kaže Uroš Davidović, poljoprivredni novinar.

Više novca za kilogram mesa je svakako dobra vest za domaće uzgajivače svinja. Ipak, neće svi podjednako profitirati.

"Obični poljoprivrednici, stočari, neće imati puno koristi. Najviše koristi će imati veliki sistemi, koji konstantno prozviode svinje, zato što je isuviše ljudi odustalo od te proizvodnje zbog niske cene u proteklih par godina", kaže Davidović.

Oni koje će poskupljenje svinjskog mesa naterati na blagi post treba da se strpe do oktobra. Tada bi, ako bude pratila tržište, cena svinjskog mesa trebalo da padne.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mnogima je kroz glavu barem jednom u životu prošla pomisao da bi mogli da se odreknu mesa kako bi doprineli poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja organizma. Ali, šta bi se zaista desilo sa vašim telom kada biste prestali da jedete meso?

Izgubili biste na težini 

Tim Medicinskog fakulteta univerziteta “Džordž Vašington” u Vašingtonu nedavno je pokušao da utvrdi koliko kilogama ljudi izgube kada pređu na vegeterijansku ishranu. Rezultati su pokazali da novopečeni vegeterijanci u proseku izgube 4,5 kilograma, i to bez praćenja unosa kalorija ili povećanja fizičke aktivnosti. Istraživanje je objavljeno u magazinu “Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics”. 

Sastav bakterija u vašem digestivnom traktu bi se promenio 

Istraživači Gradskog univerziteta u Njujorku proučavali su 2014. godine razliku između bakterija u digestivnom traktu omnivora, vegeterijanaca i vegana. Najveće razlike bile su primećene između omnivora i vegana, pri čemu su kod vegana u najvećoj meri bile prisutne bakterije koje nas štite od drugih bakterija, piše "Independent". 

Deficijencija nutrijenata 

Dobro izbalansirana vegeterijanska dijeta može obezbediti organizmu sve neophodne nutrijente, ali će biti znatno teže obezbediti mu dovoljne količine gvožđa, vitamina D i vitamina B12, navodi NHS. 

Da biste nadoknadili ove nutrijente, neophodno je da u ishranu uključite namirnice poput sočiva, pasulja, orašastih plodova, voća, tamnozelenog povrća poput blitve i spanaća, kao i integralne žitarice. 

Pojedini proizvodi od soje i žitarice za doručak obogaćeni su vitaminom B12, a vitaminom D bogata su jaja, kao i pojedine vrste mleka. 

Šanse za nastanak raka u vašem organizmu mogle bi znatno da se smanje... 

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je industrijski obrađeno meso proglasila kancerogenim, što znači da su se slanina i šunka našle u istoj grupi kao cigarete, gama zračenje i formaldehid. Samo 50 grama suhomesnatih proizvoda dnevno povećava šanse za razvoj stomačnog raka za 18 odsto, zaključili su stručnjaci. Uprkos tome što ovaj procenat deluje drastično značajno, u pitanju je ipak razlika u odnosu između procenata obolelih – umesto 6 na 100, to znači da će biti beležen samo jedan slučaj više. 

... kao i šansa da obolite od neke srčane bolesti 

Naučnici su nedavno ustanovili da je konzumiranje crvenog mesa povezano sa kardiovaskularnim bolestima. Studija Istraživačkog instituta Lerner u SAD pokazala je da karnitin, nutrijent koji se nalazi u hrani, uzrokuje reakcije mikroba u digestivnom traktu koji doprinose razvoju srčanih bolesti.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Kad se nedavno proširila vest da su mesne prerađevine povezane s rakom, mnogi su stavili slaninu na listu "za odstrel", ali to baš i nije neophodno.

Mnogi kad pomisle na zimu pomisle na kobasice i slaninu. Možete je jesti samu s hlebom, pečenu s jajima ili koristiti kao nezaobilazan dodatak mnogim jelima. 

Ali obožavanje slanine često prati mnoštvo dezinformacija. Kako bismo vam pomogli da odvojite činjenice od laži, pročitajte pet najvećih mitova o ovom ukusnom mesu: 

1. Slanina je ukusna 

Iskreno rečeno, danas uglavnom jeste. Ali nemojte misliti da je nemoguće okusiti užasnu slaninu. To je kao da kažete da ne postoji loš seks ili loša pica. 

Istorijski gledajući, bilo je mnogo više loše nego dobre slanine. I to zato što je ona nekad služila kao hrana za preživljavanje. 

Iako se danas često prejedamo, do pre nekoliko stotina godina mnogo je veća pretnja bila smrt od gladi, budući da su ljudi živeli od žitarica i mučili su se kako bi se domogli masti i belančevina. 

U mnogim delovima sveta svinjetina je bila najjeftinije meso koje se kod kuće pripremalo u različitim, ne preterano higijenskim uslovima. Dakle, mala je šansa da je slanina bila delikatesna kakvom je smatramo danas. 

2. Slanina je isključivo meso sa stomaka 

Iako bi ovo dimljeno i usoljeno meso trebalo da dolazi s bočnih strana svinjskog želuca, ono često dolazi i s buti. 

Premda bi trebalo da se soli, a posle dimi više od mesec dana, u SAD su 1910. godine počeli da koriste nove tehnike pomoću kojih bi meso bilo gotovo i spremno za tržište (što je rezultiralo bržim povratom novaca) za nekoliko dana. 

Doduše, mi možemo tvrditi da to ni nije prava slanina. 

3. Slanina se jede za doručak 

Ovo pravilo je posebno uvreženo u SAD, gde slanina s jajima predstavlja tipičan doručak. Ali čak je i onde slanina izašla van okvira doručka i danas se koristi pri pripremi hamburgera, deserta, pa čak i votke. 

Kod nas nema pravila u koje doba dana je zastupljenija na stolu i nikad nije ni bila deo klasičnog doručka kao u Americi, gde je to postala šezdesetih godina, kad su je prvi put počele konzumirati - u većoj meri - bogate nego siromašne porodice, dok je danas jednako zastupljena među svim društvenim slojevima. 

4. Slanina koja nije suva ne sadrži nitrat 

Otkad se suše i dime mesni proizvodi, raspravlja se o štetnosti nitrata koji se pritom koristi. Ovakva prerada mesa je najčešće uključivala korišćenje soli i dima, ali s vremenom je uveden kalijum-nitrat. 

Kad dođe u kontakt s bakterijama, nitrat se razdvaja na nitrite koji dodaju određeni ukus i ružičastu boju mesu, ali isto tako ubijaju patogene koji prouzrokuju botulizam. 

Nezgodno je to što konzumacijom nitrata povećavate rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je to razlog zašto se mnogi godinama klone dimljenog mesa, a neki proizvođači su čak počeli da nude i meso bez nitrata i nitrita. 

Jedini problem je to što ovi proizvodi obično sadrže puder od celera, koji prirodno sadrži nitrate, pa na kraju nemate ništa zdraviju slaninu od one jeftinije. 

5. Konzumiranje slanine je jednako štetno kao pušenje 

Nitriti su zaista razlog za brigu, jer se u telu mogu pretvoriti u spoj povezan s rakom creva, što je ujedno i razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija mesne prerađevine stavila na popis kancerogenih namirnica. 

No, Svetska zdravstvena organizacija je pušenje, azbest i prerađeno meso stavila u istu kategoriju jer je sve povezano s rakom, iako ne nose isti nivo rizika. 

Naime, pušenje povećava relativan rizik od raka pluća za 2.500 odsto, dok konzumacuija dva komadića slanine dnevno povećava rizik od pojave raka debelog creva za 18 odsto.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
subota, 12 decembar 2015 05:06

Kako prepoznati da li je meso pokvareno?

Bilo da su u pitanju odresci, ražnjići, faširano meso za ćevape, pljeskavice... bitno je da znate da prepoznate da li je meso koje kupujete pokvareno.

Jarka crvena boja često može da prevari, ali siguran pokazatelj je sigurno neprijatan miris mesa. 

Međutim, idemo ispočetka. 

Kada birate meso, prvo što treba da uradite jeste da pogledate datum proizvodnje/rok trajanja mesa. 

Boja mesa, kako smo već spomenuli, može prevariti. Svetlocrvena boja ne znači da je meso sveže, niti tamnija boja ne znači da je meso pokvareno. Boja zavisi od izloženosti kiseoniku, ali i toplini i svetlu u prodavnici. 

Pomirišite meso, to je sigurno najbolji pokazatelj. Ukoliko miriše neprijatno, nije dobro za jelo, ma koliko da vam izgleda sveže. 

Ako meso ima sluzavu teksturu, to verovatno znači da su se bakterije počele množiti na površini. 

A šta je s mesom ispod folije? 

Prodavnice mogu imati različite dane dolaska sveže robe, zato je najbolje saznati informaciju iz pouzdanih lokalnih izvora. 

Držite se delova radnje gde se obično nalaze sveži proizvodi kao što su voće i povrće, i sveža riba i meso. Upakovano meso ne kupujte ako je rok trajanja blizu isteka. 

Zanimljivo je da se piletina, govedina i neki plodovi mora pakuju u ambalažu od stiro-pene. Ispod mesa se nalazi podloga koja upija tečnost koja izlazi iz njega. Imajte na umu da je višak tečnosti pokazatelj starosti. 

Ako se meso na polici nalazi već neko vreme, tečnost ipak ne mora biti vidljiva, jer je upija podloga koja se nalazi u ambalaži. Kako onda otkriti skrivenu tečnost? Stisnite prstima meso, ako je tečnost ispod, pokazaće se sa strane.

Izvor: b92

Objavljeno u Saveti
nedelja, 15 novembar 2015 06:38

Vikinško pečenje

SASTOJCI:

- Ulje

- 2 kg mlade svinjetine

- 4 čena belog luka

- 2 grančice ruzmarina

- 1 veća glavica crnog luka

- So

- Biber

- 5 većih kašika maslaca

- 1 šolja pileće supe

- 1 šolja piva

PRIPREMA:

Zagrejte rernu na 200 stepeni. Na malo ulja u većoj dubljoj šerpi prodinstajte crni i beli luk koje ste prethodno isecklai , a zatim dodajte grančicu ruzmarina i maslac. Potom stavite komad svinjetine i ostavite ga da se fino zapeče sa svih strana, tako da dobije braonkastu koricu. Nakon toga, izavdite  meso i stavite ga u pleh u kome će se peći, a potom ga prelijte sosom u kome se dinstalo i šoljom  bujona i piva. Pecite oko sat vremena na 200 stepeni, uz povremeno prelivanje sokom koje meso  bude ispuštalo. Kada meso buide sasvim gotovo, izvadite ga, ostavite da se malo prohladi kako biste ga lakše isekli, a potom služite uz krompir i sezonsku salatu.

Izvor: Super recepti

Objavljeno u Glavna jela

 

Ako ste odlučili da izbacite meso iz svoje ishrane, desiće vam se ovih pet stvari.

1. Mogli biste da izgubite nekoliko kilograma

Da li izbacivanje mesa iz ishrane uopšte utiče na gubitak kilaže? Odgovor na to pitanje je potražio Nil Bernard, profesor medicine na univerzitetu "George Washington". Barnard je analizirao klinička istraživanja uticaja vegetarijanske ishrane na mršavljenje i rezimirao ih u zaključak: Osim što sprečava mnoge bolesti, prelazak na vegetarijansku ishranu za posledicu će imati gubitak najmanje četiri kilograma telesne težine.

2. Možete se zaštititi od srčanih oboljenja

Nekoliko velikih studija u kojima je učestvovalo više od 76.000 muškaraca i žena pokazalo je da je kod vegetarijanaca 24 odsto manji rizik od koronarne bolesti srca, uzrokovane suženjem ili potpunim zatvaranjem koronarnih arterija u odnosu na "mesojede".

3. Možete izgubiti čulo ukusa

Istraživanje sprovedeno na japanskom univerzitetu "Tokušima" pokazalo je da je za čulo ukusa zaslužan i cink, koji u organizam unosimo najčešće konzumacijom mesa. Smanjenim nivoima cinka, gubi se i čulo ukusa. Orašasti plodovi, žitarice od celog zrna i mlečni proizvodi takođe sadrže cink, ali fitinska kiselina koja se nalazi u tim namirnicama može da ometa apsorpciju cinka. Zato se vegetarijancima često preporučuju dodaci ishrani koji nadoknađuju cink, čija preporučena dnevna doza za žene je 8 miligrama, a za muškarce najmanje 12.

4. Mišići se duže oporavljaju

Proteini su vrlo važni za mišiće, a razlika između životinjskih i biljnih proteina je u tome da će biljnim proteinima trebati više vremena da "oporave mišić". Zato se sportistima vegetarijancima preporučuje da posle fizičkih aktivnosti svakako uzimaju proteine u napicima.

5. Možda će vam biti potrebni dodaci ishrani

Osobe na vegetarijanskoj ishrani mogu da "zarade" i smanjen nivo gvožđa, kalcijuma i vitamina B12. Da biste to nadoknadili, možda će biti potrebno da uzimate dodatke ishrani kako biste ispunili preporučene dnevne doze.

Izvor: večernji.hr

Objavljeno u Korisno

U Belegišu je zaplenjeno osam tona živinskog mesa u ilegalnoj klanici, koja je otkrivena vanrednom službenom kontrolom veterinarske inspekcije Sremskog upravnog okruga i inspektora Uprave za veterinu, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U nastavku akcije otkrivanja ilegalnih klanica, tokom jučerašnje kontrole utvrđeno je da se u neregistrovanom objektu (garaža porodične kuće, koja je data u zakup Budai Janošu), obavljalo rasecanje, prerada i pakovanje živinskog mesa, navodi se u saopštenju.

Zatečena je mašina za mlevenje mesa i komora za dubinsko zamrzavanje. U trenutku službene kontrole zatečeno je i petoro radnika, koje je, po izjavi prisutnih, angažovao Janoš, koji se do momenta završetka inspekcijske kontrole i pečaćenja kontrolisanih prostorija, nije pojavio na licu mesta.

Tokom detaljnog pregleda veterinarske inspekcije svih prostorija i policijskog pretresa utvrđeno je da se u prostoriji nalazi oko 8.000 kilograma živinskog mesa i iznutrica, koje nisu propisno obeležene i uslovno čuvane.

Prisutna lica na uvid nisu moga da pruže dokaz o poreklu, niti bilo kakav dokaz o zdravstveno higijenskoj ispravnosti živinskog mesa, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Veterinarska inspekcija zaplenila je celokupnu količinu živinskog mesa koja će biti neškodljivo uništena.

Predmet i procesuiranje lica u ovom krivičnom delu ugrožavanja javnog zdravlja pruzelo je Osnovno Javno tužilaštvo i Odeljenje za privredni kriminal MUP-a.

Iz Ministarstva apeluju na građane da pomognu u otkrivanju ilegalnih klanica i da sva saznanja koja imaju o ovakvim i sličnim slučajevima odmah prijave nadležnim organima koji će u najbržem roku izaći na teren.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 11 oktobar 2014 05:16

Uvozimo i škart meso iz Evrope

Potrošači u Srbiji teško mogu "naoko“ da otkriju koliko je meso staro i da li je odmrzavano.

Iako veterinarski stručnjaci objašnjavaju da je takav komad mesa bledunjav, voden i iz njega curi usirena krv, jedino laboratorijska analiza može da potvrdi starost i kvalitet šnicle.

Zemlje EU dozvoljavaju da se smrznuto meso drži pola godine i ni dan više. Kako kaže Luka Stević, veterinar iz Šapca, naši uvoze meso koje je pred istekom roka i ovde ga prodaju.

"Uvoznici dodaju mesu razne aditive i ono izgleda lepo", priča Stević. - Oni nisu borci za građane, već gledaju samo svoj profit. Kad je nabavna cena niska, ništa ga drugo ne interesuje. Neće da nosi to meso kući i da jede. Veterinarska inspekcija vidi da li lepo miriše, a da li je nešto kvalitetno - ne vidi. Inspekcija uzima uzorke i nosi ih na analizu u validnu laboratoriju, jer jedino oni imaju upliv u svaku prodavnicu, mesaru, industriju. Obaveza jeste da to rade, ali ne znam i da li to rade. Oni moraju da proveravaju svaku pošiljku, a često nasumično biraju. Pa na hiljadu komada, uzmu dvadesetak uzoraka. Propusta, međutim, ima. 

Kako kaže Stević, aljkavost veterinarske inspekcije najbolje se vidi u pošiljci za Rusiju, kada su u paketima bile svinjske kože umesto šnicli. 

"Vizuelno i po mirisu ne možemo da utvrdimo koliko je meso staro, ali imamo institute i katedre za tehnologiju mesa", ističe Stević. - Za sve što se dešava odgovorna je veterinarska inspekcija na čelu sa rukovodiocima. Za propuste su krive moje kolege, i to je haos šta se događa u veterini. Ne uzimaju uzorke, ne pregledaju sve što treba, poturaju svašta. 

Bivši načelnik Veterinarske inspekcije SRJ Miroslav Stojšić, objašnjava da smrznuto meso ne može da ide u maloprodaju za potrošače, već samo u prerađevine od mesa. Smrznuto mogu da idu riba, piletina i ćuretina, a svinjsko, junetina, teletina, jagnjetina i prasetina, samo sveže, sirovo. 

"Evropa misli na svoje građane i potrošače, a kod nas toga nema", smatra Stojšić. - Mi smo uveli samokontrolu u klanicama, kao da će vlasnik sam sebe da kontroliše. 

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da meso koje se odmrzne posle šest meseci nije sveže meso. Kako kaže, uvozi se sve i svašta, a niko ne obaveštava kupce ko je obrađivao to meso, gde je stajalo, odakle su te životinje... 

"Zašto je naše meso, koje je sa naših farmi, manje vredno od onog koje se uvozi", priča Papović. - Inače, cena mesa kod nas mogla bi da bude niža i za 40 odsto, jer je to meso neko njima iz inostranstva gotovo poklonio.

IZVOR: NOVOSTI

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 09 oktobar 2014 04:16

Ove namirnice nikako ne treba podgrevati

Zbog današnjeg ubrzanog načina života sveže pripremljeni obroci postaju sve veći luksuz, a podgrejana hrana kojoj pribegavamo u ovom slučaju jedan je od najgorih neprijatelja našeg zdravlja. Saznajte koje namirnice nikako ne bi trebalo da podgrevate, a kojima ne smeta kratka ponovna termička obrada.

Podgrevanje hrane uopšteno nije preporučljivo jer većina namirnica u sebi sadrži jedinjenja koja prilikom podgrevanja postaju štetna, odnosno toksična. Među onima koje spadaju u rizičnu grupu jer ponovnom obradom gube nutritivna svojstva i enzime, izdvajamo: 

Spanać, cvekla, celer i repa u sebi sadrže nitrate koji usled dejstva mikroorganizama i zagrevanja prelaze u nitrite i dalje u nitrozamine, koji su veoma štetni i kancerogeni. Spanać je najrizičniji u ovoj grupi i uvek ga jedite u isključivo svežem obliku. 

Sastav pečuraka se zbog svojih proteina lako menja pa postaju štetne. Zato se preporučuje da ih samo blago zagrejete do 70 stepeni. 

Krompir takođe spada u toksičnu grupu namirnica koje nakon zagrevanja gube svoja nutritivna svojstva, a najnovija istraživanja pokazala su kako je krompir najzdraviji kad je kuvan, ali ohlađen. Kada se ohladi, u krompiru dolazi do povećanja procenta otpornog skroba koji ima probiotsko dejstvo. 

Meso zagrevanjem postaje strano našem telu, zbog promene u sastavu proteina. Kada se proteini dugo zagrevaju na visokim temperaturama, menja se njihova struktura i tako promenjena postaje nesvarljiva, a samim tim i toksična. 

Visokorizične namirnice koje to postaju podgrevanjem su i one koje se obrađuju na niskim temperaturama, poput mesa živine, kuvane i dimljene ribe (losos, skuša, bakalar), sirove ili blago termički obrađene školjke, mlečnih proizvoda i jela koja sadrže mleko, sir i jaja. Kod jela s ovim namirnicama podgrevanje ne bi trebalo da bude opcija. 

Namirnice čiji se sastav podgrevanjem ne menja mnogo su integralne žitarice jer najmanje gube na nutritivnim vrednostima, dok njihov sastav ostaje relativno nepromenjen. To su pirinač, proso, ječam i zob.

Savet: Podgrevanje supe se toleriše ukoliko iz nje izvadite meso i povrće pa zagrejete samo tečnost, a ovaj postupak se preporučuje i kad je varivo u pitanju. Ukoliko kuvate velike porcije hrane pre konzumiranja, pametno je rasporediti ih u manje porcije kako biste izbegli podgrevanje u više navrata. 

Topla vodena kupka idealno je rešenje za grejanje ribe i mesa, jer na ovaj način odgovarajuća temperatura ne uzrokuje nastanak štetnih supstanci u namirnicama. 

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Saveti
utorak, 03 jun 2014 06:42

Prošao rok trajanja, šta sad?

Prođe li mu rok, meso i sladoled svakako bacite, riba neće praviti probleme mada neće biti ukusna, a paradajz bacite samo ako se pojavi plesan ili miris alkohola.

Rokovi na hrani postoje s jasnom namerom zaštite zdravlja ljudi i smanjivanje mogućnosti zaraze bakterijama iz hrane, ali kod nekih namirnica je puno bolje osloniti se na test njuha i boje, jer se može dogoditi da bacimo hranu koja je još dobra. Kampanja Love Food Hate Waste ističe kako se samo u Velikoj Britaniji svake godine baci 7,000.000 tona hrane i pića kojima je istekao rok trajanja, a mogli su se pojesti, piše Dejli Mejl. 

Paradajz 

Ovo ukusno povrće najčešće ne dolazi s deklaracijom, no većina ljudi će baciti paradajz ako se koža smežura. Za razliku od većine povrća, paradajz postaje slađi s vremenom. Čak i ako mesnata unutrašnjost potamni i dalje je dobar, samo treba oguliti kožicu. Znaćete da se pokvario ako se na njihovoj površini pojavi plesan, postanu vodenaste ili pak smrde na alkohol. 

Riba 

Fileti sveže ribe, poput lososa ili tune, mogu ostati sveži nedeljama nakon pakovanja, pod uslovom da su u frižideru. Nakon tog vremena, i dalje se mogu jesti ali neće imati tako dobar okus. Sveža riba ponekad putuje dve do tri nedelje nakon hvatanja do kupca, pa se kod kupovine treba obratiti posebna pažnja. Bela riba treba imati prozirnu i sjajnu kožu, biti bez mirisa i čvrsta ako se pritisne. Osetite li miris sličan amonijaku, ne kupujte ribu jer on dolazi do raspada kiseline u mesu, a najgora je riba koja izgleda zelenkasto. 

Sladoled 

Čak i ako se drži u zamrzivaču, sladoled ima poprilično kratak vek trajanja jer ima visok udeo masnoća u sebi, koje su lako kvarljive. Tri meseca nakon isteka roka izgubit će sav ukus, a najbolje je ne jesti ga čim prođe rok. Pokvareni sladoled možete prepoznati po tamnijoj boji i kiselom ukusu. 

Pašteta i kobasice 

Kod fabrički obrađenog mesa pametno je strogo se držati roka upotrebe, jer u suprotnom može doći do trovanja. Kod obrade meso je izloženo bakterijama poput E.coli i listeriji, a zaraženo meso se može prepoznati po tamnijim delovima. Ako je površina kobasice lepljiva umesto glatka i sjajna, ili je pak poprimila tamniju boju, najbolje je baciti ih. 

Jogurt 

Ovaj mlečni proizvod može se jesti dugo nakon što istekne rok upotrebe, ali samo ako nije bio otvoren. U procesu fermentacije mleko se stabilizuje tako da može dugo da traje, ali ipak ga treba baciti na prvu pojavu buđi, koje se na jogurtu mogu pojaviti u svim bojama. 

Jaja 

Jaja u ljusci stoje u frižideru od tri do pet nedelja, sirovi žumanac od dva do četiri dana, a tvrdo kuvana jaja nedelju dana. Lagano umućena jaja možete čuvati u zamrzivaču do godinu dana. Jaja smestite u najhladniji dio frižidera, ne u deo na vratima. Da biste testirali jaje, stavite ga u posudu s vodom. Ako pluta, tada ga bacite, a ako potone, smete ga jesti. 

Brašno i začini 

Začini poput čilija u prahu i paprike mogu trajati šest meseci duže od isteka roka trajanja ako je na njima označeno da su "pasterizirani parom" ili "zračeni", što znači da su tretirani tako da se u njima ubiju svi mikrobi i žišci. Ti mikroskopski insekti žive na suvim namirnicama poput brašna i začina. Oni se teško mogu videti golim okom, no mogu se primetiti sitne crne tačkice kod stavljanja brašna i začina u hranu. Vidite li ih, bacite namirnice. 

Piletina 

Za razliku od ribe, piletina propada vrlo brzo. Osetite li miris truleži ili kiseline, isperite meso pod vodom i ponovno pomirišite. Ako i dalje ima miris, bacite ga. Generalno, opasno je jesti piletinu već dva do tri dana nakon isteka roka zbog mogućnosti zaraze salmonelom i sličnim bakterijama. 

Izvor: Novi magazin

Objavljeno u Korisno
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top