I ovog proleća filmski festival "Slobodna zona" tradicionalno organizuje fimsku Turneju po Srbiji.

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor organizuje besplatne projekcije koje će biti održane u Velikoj sali KC "Laza Kostić" tokom prve nedelje juna.

Igrani film "Crveni pas: pravi plavi" o prijateljstvu i avanturama dečaka i jednog olinjalog psa koji postaje australijska legenda, biće prikazan u utorak, 5. juna, u 20 časova.

Program 12. turneje "Slobodne zone" obuhvata i muzički dokumentarni film "Čavela", priču o legendi lationameričke muzike, pevačici Čaveli Vargas, ljubavnici Fride Kalo i večitoj inspiracii Pedra Almodovara. Ovaj film je postao hit evropskih festivala 2017. i na 13. Slobodnoj Zoni osvojio je nagradu publike. Projekcija će se održati u sredu, 6. juna, u 20 časova.

U okviru završne projekcije biće prikazan dokumentarni mjuzikl "Dan oslobođenja", koji prati posetu i kontroverzni nastup slovenačke grupe Laibach u "poslednjoj komunističkoj diktaturi sveta" – Severnoj Koreji. Somborska publika će biti u mogućnosti da pogleda film u četvrtak, 7. juna, u 20 časova.

Misija turneje Slobodne zone je da decentralizuje kulturu i učini je dostupnom najširoj publici u većim gradovima, ali i u manjim mestima u kojima bioskopi ne postoje godinama, a kulturna dešavanja su retkost. Turneja Slobodne zone jedina je filmska manifestacija takvog karaktera u zemlji.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 16 maj 2018 00:00

Savremeni švedski film u Somboru

Grad Sombor, ambasada Švedske i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor, organizuju manifestaciju „DANI ŠVEDSKE KULTURE“, koja će se održati od 24. maja do 1. juna. U okviru manifestacije biće prikazana savremena ostvarenja švedske kinematografije. Ulaz na projekcije je slobodan!

FILMSKI PROGRAM:

Četvrtak (24. maj 2018. g)
20.00 – u Velikoj Sali Gradske kuće biće održana projekcija filma “Stokholmske priče” (2013)
"Stokholmske priče" je drama koja prati živote petoro ljudi čiji se životni putevi ukrštaju tokom 5 kišnih dana u novembru. Mladi pisac Juan, živi u senci svog poznatog oca, takođe pisca, i opsednut je svojom teorijom o urbanoj, gradskoj svetlosti i tami. Dobrostojeći Daglas se tajno zaljubljuje u Anu, trenutno bez stana, koju je ostavio dečko, inače ministar finansija. Reklamnom geniju Džesiki je odbijen zahtev za usvajanje deteta zato što nema dovoljno prijatelja. U tom stanju piše pismo iz očajanja, nedefinisane ljubavne sadržine, prezauzetom Tomasu perfekcionisti, inače pomoćniku ministra.
Koliko nam je svetla potrebno da bismo videli jedni druge? Koliko mraka da bismo se usudili na susret?
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=IU49j7oJvVc
Režija: Karin Falen
Uloge: Martin Valstrem, SesiliaFrude, JunasKarlson, David Dencik, DejanCukić

Petak (25. maj 2018. g)
19.00 - interaktivno predavanje i radionica o biciklizmu, ekologiju, zdravom životu (dvorište ili mala sala Kulturnog centra „Laza Kostić“, zavisno od vremena);
20.00 – projekcija dokumentarnog filma „Bicikli protiv automobila“ (dvorište ili mala sala Kulturnog centra „Laza Kostić“, zavisno od vremena).

Subota (26. maj 2018. g)
20.00 – Mala sala KC „Laza Kostić“ Sombor (Venac Radomira Putnika 2) - projekcija filma „Ne žali za mnom“ (2013)
U Geteborgu na zapadnoj obali Švedske, Pol sanja da uspe u muzici. Ipak, ima jednu ogromnu prepreku: sebe. Pratimo Pola na emotivnom putovanju kroz prijateljstvo i teškoću, ljubav i izdaju da bi konačno pronašao svoj poziv. Zaplet se zasniva na tekstu i muzici Hokana Holstrema, jednog od najpopularnijih muzičara Švedske.
Režija: Måns Mårlind, Björn Stein
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=5FqkRSAbkFQ
Trajanje: 119 min
Film je pobrao izvanredne kritike!

Nedelja (27. maj 2018.g)
20.00 – Mala sala KC „Laza kostić“ – projekcija filma „Mlada Sofi Bel“ (2015)
Nakon gimnazije, život konačno počinje za ozbiljno.Tako se barem osećaju najbolje prijateljice, Sofi iAlis, povodom planirane selidbe u Berlin. Ali njihovi planovi se ruše kada Alis u Berlinu nestaje pod nerazjašnjenim okolnostima. Sofi završava na putovanju koje će joj promeniti život i dovesti je u situaciju da oseti bogatstvo života.
Originalni naslov: Unga Sophie Bell
Režija: Amanda Adolfsson; Scenario: Amanda Adolfsson, Josefin Johansson; Producenti: Gila Bergqvist Ulfung, Anna Knochenhauer;
Trajanje: 80 minuta
Uloge: Felice Jankell, Hedda Stiernstedt, Iggy Malmborg, Julius Fleischanderel, Jella Haase, Murat Dikenci
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=fJiAz8FbZZA

Ponedeljak (28. maj 2018. g)
20.00 – Mala sala KC „Laza kostić“ – projekcija filma „Fini ljudi“ (2015)
Grupa mladih muškaraca koji su pobegli iz rata u Somaliji, stižu u ruralni grad u Švedskoj gde je integracija teška.Nešto mora da se uradi.Lokalni preduzetnik P atrik dolazi na ideju – zašto se sport ne bi iskoristio kao most za zbližavanje ljudi? Cilj: stvoriti prvi nacionalni tim Somalije u bandiju i nastupiti na Svetskom prvenstvu u Sibiru. Ovo je priča o rasizmu i strahovima, alii o hrabrosti i stvarima koje nikada do sada nisu učinjene.
Originalni naslov: Filip & Fredrik presenterar Trevligt folk
Režija: Karin af Klintberg, Anders Helgeson produkcija
Scenaristi: Filip Hammar, Fredrik Wikingsson, Karin af Klintberg, Anders Helgeson
Producent: Lars Beckung
Trajanje: 96 minuta
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=Lbb5TjoGGQg

Sreda (30. maj 2018. g)
20.00 – Mala sala KC „Laza kostić“ – projekcija filma ”Prokleto dobar Božić”

Petak (1. jun 2018. g)
20.00 – Mala sala KC „Laza kostić“ – projekcija filma ”Devojka koja mi je spasila život” (2016)
Avgust 2014. godine je, reditelj dokumentarnih fimova Hogir Hirori ostavlja svoju trudnu suprugu u Švedskoj kako bi se vratio u njihovu rodnu zemlju i dokumentovao priče izbeglica. Ponovo je rat i više od 1,4 miliona ljudi beži od terora terorističke organizacije ISIS. Na granici između Iraka i Sirije dobija priliku da helikopterom stigne do Šingal planina gde je zaglavljeno više stotina hiljada ljudi. Tamo nailazi na jedanaestogodišnju devojčicu Souad koja na 45 stepeni leži sama u bolovima. Odlučuje da ostane sa njom i tako mu devojčica spašava život, jer se helikopter nedugo zatim ruši. Od tog trenutka pratimo Hogira u potrazi za Souad i svedočimo ratnim pričamo koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Režija: Hogir Hirori
Trajanje: 75 min
Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=rEOsl3y2jvw

Objavljeno u Somborske vesti

Nova mapa koju je objavio portal za ocenjivanje filmova IMDb istražuje u kojim zemljama se odvija radnja 250 najbolje ocenjenih filmova svih vremena. Naravno, iako većina filmova dolazi iz SAD, na listi se našao jedan iz Srbije. U pitanju je film "Underground“, režisera Emira Kusturice iz 1995. godine na 223. mestu. Pogledajte mapu najboljih filmova.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta

Antiratna drama „Porajmos 101“ snimaće se u Somboru od sredine maja, rečeno je na konferenciji za medije organizovanoj pod pokroviteljstvom grada Sombora, koji će i finansijski podržati stvaranje kratkog igranog filma.

Film „Porajmos 101“ je izrazita antiratna drama po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic.

Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović, a Dušan Jović je scenarista.

Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata.

„ Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije“, istakao je Zafranović.

Dušan Jović, je istakao da je ovaj filmski projekat nastao zahvaljujući piscu Dušanu Saviću, u čijem romanu se radnja izvorno dešava u Sarajevu.

„Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije“, kazao je Jović i dodao da će film biti realizovan u produkciji „Ravangrad filma“, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.

Pisac romana „Porajmos 101“, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje.

„Podsetio bih samo da je zlo ciklično i često prisutno i na jevrejsku izreku: „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad“, rekao je Savić.

Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada, te da je deo tih napora i afirmacija Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma.

„Želimo da prikažemo sjajne Somborce, somborsku multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom Svetske organizacije UNESKO – Bačko podunavlje. U relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i mi ćemo nastaviti podršku filmskoj produkciji na sistematičan način i pre svega kroz naš filmski festival dunavsko-panonske regije“, naveo je Sarač.

Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije Prvog filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra 2018. godine, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope.

„Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor“, a premijera našeg filma 10. septembra, na otvaranju festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti“, naveo je Nestorović i dodao da sa ponosom ističe da živi i radi u gradu u kojem se za kulturu izdvaja devet odsto budžeta grada.

Objavljeno u Somborske vesti

Na platnu prvog bioskopa koji se otvara u Saudijskoj Arabiji gledaoci će prvo videti holivudski blokbaster "Crni panter".

Samo za one sa pozivnicama vlasti su večeras priredile zatvorenu projekciju u koncertnoj hali koja je pretvorena u bioskopski kompleks u prestonici Rijadu.

Prema navodima zvaničnika, bioskop će u petak biti otvoren za javnost, a prodaja karata počeće u četvrtak, prenosi AP.

U prethodnih nekoliko godina, Saudijska Arabija je postepeno opustila zabrane za emitovanje filmova, zajedno sa lokalnim filmskim festivalima i emitovanjima u improvizovanim bioskopima.

Kako agencija navodi, sedamedesetih godina prošlog veka bilo je neformalnih projekcija filmova, ali su takvi događaji često bili prekidani zbog religijske politike u zemlji.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, Kulturni centar Apatin i Robmos produkcija Vas pozivaju na projekciju dokumentarnog filma "Seobe se nastavljaju večno" (autora Boška Milosavljevića), koja će se održati u ponedeljak, 2. aprila, sa početkom u 17 časova - u Maloj sali KC "Laza Kostić" (Venac Radomira Putnika 2, Sombor).
Nakon projekcije filma biće upriličen razgovar sa autorom.

Od vremena Jelene Vukanović, mađarske kraljice, žene Bele Drugog Slepog, pa kroz doba Despota Stefana Lazarevića i njegovih ratnika, do burnog sedamnaestog i osamnaestog veka – Srbi su igrali jednu neobičnu rolu u takozvanoj ,,Gornjoj zemlji“.

Taj izraz koristili su naši sunarodnici iz Srema, Banata i Bačke, da označe predele koje su njihovi zemljaci masovno naseljavali, na krajnjem severu. Beč, Komoran, Sentandreja, Temišvar i mnogi drugi gradovi, varoši i predeli bili su krajnja destinacija brojnih seoba koje su se odvijale vekovima. Srpskih seoba.

Ovaj četrdesetominutni film pokazuje bogat srpski kulturni legat koji i danas postoji u Mađarskoj, uprkos tome što u toj zemlji danas živi svega deset hiljada ljudi našeg porekla. Autori filma kreću se kroz živu srpsku prošlost, prikazujući naše zadužbine, spomenike, muzeje i druge važne građevine i istorijske uspomene koje se nalaze u Budimpešti, Sentandreji i drugim srpskim naseobinama u tom delu sveta. Narator je Bojan Žirović, a o ljudima, seobama, spomenicima i događajima iz ovog segmenta istorije govore dr Dinko Davidov – Srpska akademija nauka i umetnosti, dr Milo Lompar – Filološki fakultet u Beogradu, dr Bojan Popović – kustos Galerije fresaka i Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej.

Producent filma je Milan Kićevac, a režiju i scenario potpisuje Boško Milosavljević.

 

Objavljeno u Somborske vesti

Ne postoji osoba koja ne zna za njega! Bela Lugoši! U Holivudu, posle uloge vampira Drakule - zauvek ostaje sa nadimkom Kralj Užasa (The King of Horror)! A koliko ljudi zna da je Lugoši kao mlad glumac neko vreme glumio u somborskom pozorištu i zajedno sa Borisom Karlofom trebalo da igra u filmu “Čudovišta iz Sombora”?

Boraveći jedno vreme u Somboru, sasvim slučajno naišao sam na neverovatan podatak! Postoji ne mala verovatnoća da je budući najpoznatiji svetski filmski “vampir” upravo u ovom gradu na samom početku 20. veka upoznao film kao medij, još veća mogućnost da je prethodno imenovani bar jedno vreme glumio u tamošnjem pozorištu (ne igrajući nužno vampira, no ko zna...) pre odlaska u SAD, dok je najverovatnije to da je poreklom iz tih naših krajeva. Lično, ne bih sasvim isključio ni da je, bar kao statista, Bela glumio u nekom od prvih filmova našeg tamošnjeg pionira kinematografije Ernesta Bošnjaka, ali - o tom - potom. A i zašto da ne?! Obojica su u Somboru živeli i radili u isto vreme.

Povod svim ovim pretpostavkama je jedan nesporni ali neostvareni holivudski projekat, iza kojeg su ostali scenario, plakati i mnoge tajanstvene najave po američkim i svetskim novinama, tu negde oko prelaska iz tridesetih u četrdesete i početkom te decenije. Mišljenja o vremenu rada na projektu su neusaglašena. U zavisnosti od izvora, kreću se od 1937. (na www.creepyclasics), preko 1941. sve do 1944. godine.

Bar to najosnovnije može da se proveri na internetu, ali ne i da se precizno utvrdi. Dovoljno je samo da se u pretraživač ukuca naslov nesuđenog filma “Monster of Zombor” (“Čudovište iz Sombora”).

Na Mreži su vaskolike diskusione tribine (na primer, bloody-disgusting.com/news, horror-history-watch...), blogovi, žive rasprave poznavalaca filma, fanova horora... No, nema ujednačenih, a ponajmanje pouzdanih ili nespornih podataka.

Ključne činjenice su na internetu prećutane ili izvrnute (“spinovane”), a srpski izučavaoci kulture, ionako poslovično intertni, površni, lenji, bezidejni i lakoverni - ništa ne čine u svom interesu da stvari okrenu u svoju korist, provere papire ovde na terenu, stave table na zidove, dovedu turiste i, usput, konačno isteraju istinu na videlo!

FRANKENŠTAJN I DRAKULA U RAVNICI

Naime, legende svetskog horor filma Bela Lugoši (arhetip Drakule) i Boris Karlof (podjednako popularan kao ikonični Frankenštajn) trebalo je da zajedno glume u filmu “Čudovište iz Sombora”. Rekosmo, napravljen je i filmski plakat, a on je i danas toliko popularan da ne samo da se po visokoj ceni prodaju malobrojni originali (kopije i doštampani tiraž su nešto jeftiniji), već se likovni motiv sa plakata aplicira na tabakere sa cigaretama (eno, može da se i danas kupi na Ibeju).

Usput, kod nas se inače malo zna i o tome da je Lugoši, pre holivudske karijere bio istaknuti glumac u somborskom pozorištu. Još samo da neko provali kako su on i Banaćanin Džoni (Johan) Vajsmiler, podjednako čuven kao prvi ubedljivi filmski Tarzan - u mladosti zajedno pecali na Tisi, Tamišu ili Velikom bačkom kanalu...

Nego, pre čitanja originalne zabeleške uglednog somborskog hroničara Milana Stepanovića, valja znati da Mađari, a za takvog se i pored bunjevačkog porekla izdavao i Bela, Sombor i danas nazivaju, pišu i izgovaraju kao Zombor, što se može videti i na dvojezičnim ulaznim gradskim saobraćajnim tablama.

Dakle, evo šta je somborski letopisac Milan Stepanović pribeležio:

“Dva čuvena filmska glumca, Boris Karlof (1887-1969), poznat po ulozi čudovišta u filmu ‘Frankenštajn’ iz 1931. godine, i Bela Lugoši (1882-1956), najčuveniji filmski Drakula iz istoimenog fima, takođe snimljenog 1931. godine, trebalo je 1940. godine zajednički da snime film ‘Monster of Zombor’ (‘Čudovište iz Sombora’), koji je već bio uvršten i najavljen u knjizi kampanje Juniverzal pikčersa za 19...40/41. godinu. Ipak, film nikada nije snimljen, verovatno zbog prekomponovanja filmadžija na akteulnu ratnu tematiku. Kako je Bela Lugoši, kao mlad mađarski glumac (inače bunjevačkog porekla - otac mu je od Blaškovića, a mati od Vojnića) neko vreme, početkom XX veka, glumio u somborskom pozorištu, možemo da pretpostavimo na koji se Sombor mislilo.”

Pošto, kao i uvek, navijamo za naše, da razmotrimo verovatnoću ovoga...

Danas, nažalost, sve manje onih koji tragaju za podacima odlazi do arhiva ili bar konsultuje neke fiksirane i već proverene štampane dokumente (članke, knjige, enciklopedije, pres-klipinge...). Potpuno nekritički, bez ikakve sumnje u ono što je na internetu, koristi se Vikipedija, u koju svako ko ima neiživljene liderske sklonosti, latentne zlonamernosti, ograničene intelektualne gabarite, sukobe sa onima čije su odrednice tamo, pa čak i ozbiljne psihičke probleme, može da napiše, izbaci ili dopiše štagod ga volja.

Bivajući na internetu još od 1998, vrlo brzo sam par godina kasnije našao da se Umberto Eko negde vajka kako je neki samozvani “stručnjak” postavio njegovu biografiju prema kojoj je rođen u pogrešnom mestu, da drži sasvim drugu katedru kao profesor, a i da je valjda oženjen svojom taštom...

U boljem slučaju se sve blentavije generacije tokom pretraživanja (uz, radi ostavljanja utiska i značajno naglašavanje bliskoj ciljnoj grupi: “Znate, ozbiljno sam istraživao po Mreži...”) ukucavaju traženi pojmovi u Guglu ili nekom drugom pretraživaču, potom se sve što se tamo nađe uzima zdravo za gotovo, skida se sa kopi-pejst komandama, pa se onda ti, veoma često na sajtovima i Vikipediji tendenciozno formulisani podaci sa prećutanim ključnim činjenicama, namerno prilagođeni manipulaciji, iskonstruisanoj “kontekstualizaciji” i “restartovanju” prošlosti a i istorije uopšte, zahvaljujući intelektualno lenjim konzumentima - zbog sujete i gluposti posle lakoverno šire dalje i umnožavaju...

Da vidimo onda, u tom svetlu, šta može da se nađe na internetu o Beli Lugošiju i “Čudovištu iz Sombora”. Pre toga, valja malo podsetiti na istoriju.

Mnogi u Srbiji sve što se događalo na teritoriji severno od Save i Dunava par vekova unazad, a vremenski je ograničeno do Prvog svetskog rata - smeštaju “u doba austrougarske”, dok tamošnju teritoriju od 17. do 20. veka nedopustivo uprošćeno nazivaju Austrougarska.

Istina je da je Austro-Ugarska država trajala samo oko 50 godina, od 1867. do 1918. Pre toga je, od severnih teritorija koje čine današnju Nemačku, pa do Moravske, Boemije, današnje Češke, Kranjske i Rijeke uglavnom dominirala Austrija, a Mađarska se borila za ravnopravnije mesto, za koje je mislila da joj tamo pripada. Mađarska je Nagodbom 1867. konačno dobila satisfakciju i kralja, ali keč je bio u tome što im je kralj opet bio Franc Jozef. No, to su njihovi problemi...

Za nemađare u takvoj Mađarskoj, koja je svojom nacionalnom homogenizacijom i zaokruživanjem identiteta radila za svoje, nevolja je bila u tome što su nemađari, prirodno, imali dosta prava, ali ravnopravniji su, je li, bili oni koji bi uzeli mađarska imena; još poželjnije - i prezimena. Recimo, Aleksandar Petrović se na vreme opsetio, pa je postao pesnik i revolucionar Petefi Šandor.

Uostalom, i kod nas je Alkibijad Nuša postao Branislav Nušić, pa - nikom ništa!

Elem, u jednom od tih ustanaka i borbi za mađarsku emancipaciju u odnosu na Austriju, 1848. godine se Moravci, Srbi, Bunjevci i još neki “narodići”, po običaju, staviše na pogrešnu stranu.

Prvo je ustao, a ko bi drugi nego Petefi Šandor, no stvar je, kada se bivši Petrović isprsio i izgurao ono glavno, pa uzeo vlast, revoluciju je u svoje ruke iz pozadine ubrzo preuzeo provereni Mađar Lajoš Košut. On je inače svojima javno govorio kako onim svinjarskim trgovcima južno od Mađarske nikada ne treba dati sopstvenu državu! Očigledno je dobro znao i za naše stanje, i za našu situaciju, i za rezultate dva ustanka - ali neka mu bude.

Napaljeni Srbi u Mađarskoj su, uprkos ovome i u inat zdravoj logici, stali na Košutovu stranu! Samo nek se roka! E, onda je Austrija poslala Hrvata Josipa Jelačića da sa svojima uguši mađarski ustanak! Košut je 14. aprila 1849. proglasio nezavisnost Mađarske, a Habzburgovci, utuk na utuk, imenovaše Jelačića za namesnika Mađarske. Zatim je Rusija, na naše čuđenje, sa 100.000 vojnika, udarivši s leđa Ugarsku - pomogla Austriji. Ukratko, Košut je sa svojima, iako podržan Srbima, a možda baš i zato - pukao 1849.

Ne, istorija nikada nije dosadna, što pokazuje i sledeći obrt: Košut beži u Tursku, a pomalo zadocnelo naš patrijarh Rajačić se sa Srbima, vidimo ničim izazvan i veoma spontano, stavlja na raspolaganje Austriji, a protiv Mađara.

Posledice? Mađari su iz osvete prećutno intenzivirali pomađarivanje nemađara. Kažu da je danas prezime Horvat najčešće u Mađara, a kako je ta revolucija, preko Sombora, Subotice i Novog Sada, stigla sve do Pančeva i Zemuna, mnogi Srbi, Bunjevci, Transilvanci (budući Rumuni, jer Rumunija tada još nije postojala), Slovaci, pa usput i nesrećni Romi, dobili su ganc nova imena. To je bilo intenzivnije što je bilo severnije i bliže Budimpešti.

Danas je u nekada, posle Čarnojevićeve seobe, većinski srpskoj Sent Andreji ostalo samo desetak srpskih porodica, pa čak i čuvenu tamošnju “Srpsku kafanu”, svu oblepljenu srpskim i jugoslovenskim novčanicama, drži - jedan čestiti Mađar.

Izvor: blic.rs

Objavljeno u Somborske vesti

"Život i smrt porno-bande" je najbolji film snimljen u Srbiji u periodu od 2000. do 2017. godine, ocena je filmskog kritičara Zorana Jankovića, koji je zajedno sa Ivanom Velisavljevićem i Đorđem Bajićem potpisao "Kritički vodiči kroz srpski film, 2000-2017", kapitalno delo koje sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u bioskopima ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine.

"'Klip' Maje Miloš i 'Ničije dete' Vuka Ršumovića su takođe u vrhu naše procene kvaliteta ostvarenja koja su nastala u Srbiji od 2000. do 2017. godine", kazao je Janković.

On međutim, napominje da ambicija autora knjige "Kritički vodiči kroz srpski film, 2000-2017" nije bila da bira najbolji film, već da sistematizuju ljubav prema srpskom filmu i nakupljeno znanje o njemu, naročito u periodu kada su ovdašnja kineematografska ostvarenja izgubila na važnosti i društvenom značaju.

"Knjiga obuhvata sve filmove koji su prikazani na festivalima od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2017. godine. Imali smo ugovor na 300 stranica, a napisali 500. Imamo 222 celovečernja igrana filma prikazana punim kritikama, dva animirana ostvarenja takođe predstavljena u potpunosti i dva filma "Horizonti i "Izgrednici" za koje nismo želeli da objavimo kritike, jer je u knjizi izašla pre njihove premijere na FEST-u", kazao je Janković.

On kaže da će ova knjiga moći da posluži kao neki orijentir i jako konkretna osnova za sve koji se u budućnosti budu bavili srpskim filmom.

"Bilo koji tekst u knjizi osim kritike, sadrži i faktografiju filma, i malu ličnu kartu ostvarenja od podele posla do datuma premijere. Sineopsise smo morali najčešće mi da pišemo jer su postojeći bili ili škrti ili previše opširni."

On naglašava da su radi poštenog odnosa prema temi u knjigu uvrstili i tuđe kritike filmova.

"Uglavnom su te kritike i citati o filmovima u suprotnosti sa našim ocenama tih ostvarenja", kazao je Janković.

Za njega je najzahtevniji momenat u radu na ovoj knjizi bilo usaglašavanje u poimanja srpskog filma kao medija koja su u velikoj meri različita među trojicom autora.

"Na kraju smo se dogovorili da u knjigu budu uvršteni svi filmovi koji su javno prikazivani u periodu od 2000. do 2017. godine. Zato smo u knjigu uvrstili i neke televizijske filmove, kao i ostvarenja koja su nastala prekrajanjem serijskog televizijskog programa", rekao je Janković.

Filmska kritika je, prema njegovim rečima, skrajnuta u Srbiji, baš kao što je i film skrajnut od 2000. godine. Kaže da se dešavalo da kada su tražili filmske kritike da ih za dobar deo ostvarenja nije bilo.

"Ljudi izbegavaju da pišu o filmu zbog opšte kulture nezameranja i izbegavanja konflikta. Opšte je poznato da filmski radnici mogu da budu nezgodni kada izostanu hvalospevi o njihovom radu. Zato je važna naša knjiga jer sadrži sistematički kritički pregled filmova nastalih u Srbiji", kazao je Janković.

"Život i smrt porno-bande" Mladena Đorđevića je za Jankovića najbolji film nastao u Srbiji od 2000. do 2017. godine.

"To mišljenje dellimo sva trojica koji smo pisali knjigu", kazao je Janković.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Oskar, najveće priznanje u filmskome svetu, proslaviće u subotu 90. rođendan. Od 1929, taj glamurozni događaj privlači pažnju ljubitelja filma širom sveta. Devedeseta dodela nagrada Američke akademije filmskih umetnosti odžaće se u Holivudu, 4. marta. Slede zanimljivi podaci iz poslednjih devet decenija:

1929 - Prva dodela Oskara održana je 16. maja 1929. u hotelu Ruzvelt u Holivudu, a vodio ju je glumac Daglas Ferbanks Džunior. Tada je jedini put nagradu za najbolji film dobio nemi film, romansa iz Prvog svetskog rata "Krila".

1939 - Akademija nagradu počinje zvanično da zove Oskar. Nepotvrđena priča kaže da se imena dosetila službenica Akademije, Margaret Herik koju je zlatna statua podsetila na njenog ujaka Oskara.

1940 - Heti MekDanijel prva je crnkinja dobitnica Oskara za glumu. Ona je osvojila nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu "Prohujalo s vihorom". Na dodeli je morala da sedi za izdvojenim stolom. Prošla je 51 godina dok i druga crnkinja nije dobila Oskara za glumu. Reč je o Vupi Goldberg za sporednu ulogu u filmu "Duh".

1953 - Oskari su se prvi put prenosili na TV-u. Voditelj Bob Houp tada je rekao: "Nije li divno što će ove glamurozne zvezde večeras biti u vašim domovima?".

1963 - Sidni Poatje postao je prvi crnac dobitnik Oskara za glumu, za ulogu u filmu "Poljski ljiljani".

1968 - Dodela Oskara odložena je na dva dana zbog ubistva Martina Lutera Kinga. 4. aprila.

1969 - Prvi i jedini put da je akademija dodelila dve nagrade za najbolju glumicu. Ketrin Hepbern dobila je Oskara za "Zimu jednog lava", a Barbra Strejsend za "Smiješnu djevojku".

1973 - Marlon Brando osvojio je nagradu za najboljeg glumca kao Vito Korleone u "Kumu", ali je bojkotovao dodelu nezadovoljan time kako se u filmovima i na televiziji prikazuju Indijanci. Sašin Litlfeder, indijanska aktivistkinja, pojavila se na pozornici u tradicionalnoj odeći Apača, ali je odbila da primi zlatnu statuu.

2002 - Hale Beri postala je, i još uvek je, jedina crnkinja koja je osvojila Oskara za najbolju glumicu. Nagradu je posvetila "svim bezimenim crnkinjama koje su dobile šansu jer su im vrata od večeras otvorena".

2003 - "Gospodar prstenova: Povratak kralja" pobedio je u svim kategorijama u kojima je bio nominovan. Treći je film u istoriji koji je osvojio 11 Oskara, uz "Titanik" iz 1997. i "Bena Hura" iz 1959. Iste godine je Roman Polanski osvojio Oskara za najboljeg reditelja za film o holokaustu "Pijanista", ali nije mogao da dođe na svečanost u Los Anđelesu jer su ga SAD tražile zbog silovanja maloletnice 1977. Publika je odgovorila ustajanjem i dugotrajnim aplauzom.

2009 - Ketrin Bigelou postala je prva žena koja je osvojila Oskara za najboljeg reditelja za ulogu u filmu "Katanac za bol".

2013 Dženifer Lorens saplela se i pala kad se penjala na pozornicu kako bi primila statuu za najbolju glumicu u filmu "U dobru i u zlu". Publika ju je dočekala ovacijama, na šta se Lorens našalila da "tapšu samo zato što je pala".

2016 - Drugu godinu zaredom, svi nominovani u 20 kategorija bili su belci, što je izazvalo kritike i kampanju na društvenim mrežama #OscarsSoWhite. Akademija je reagovala objavom plana po kojem će povećati broj žena i pripadnika manjina među svojim članovima.

2017 - "Mesečina" je postao prvi najbolji film u kojem glume samo crnci, ali je zbog zamene koverti nagrada najpre dodeljena mjuziklu "La La Land".

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor sa zadovoljstvom najavljuje „FILMSKE VEČERI KULTURNOG CENTRA“. Zahvaljujući nastavku saradnje sa Institut français de Serbie, kao i pokrenutoj saradnji sa Goethe Institutom (Beograd), u periodu od 05. do 16. marta će biti prikazano ukupno devet filmova (pet nemačkih i četiri francuska). Verujemo da će svaki filmski sladokusac pronaći nešto po svom ukusu, jer ovaj ciklus prvenstveno karakterišu raznovrsni žanrovi, filmovi koji su nagradjeni na najprestižnijim evropskim filmskim festivalima (Berlinale, Mostra Internazionale d'Arte Cinematografica u Veneciji), briljantni performansi legendarnih glumaca i nekih novih zvezda. Projekcije će biti organizovane u Maloj Sali KC „Laza Kostić“ Sombor, Venac Radomira Putnika 2, od 5. do 8. i od 12. do 16. marta – svake večeri u 20h. Ulaz je slobodan!

05. MART: 4 Kralja (GER, 2015, 99’)

Režija: Tereza fon Elc
Igraju: Moric Loi, Janis Nivener, Jela Haze, Paula Ber
Nagrade: Nemačka filmska nagrada 2016 (bronzana), Jela Haze dobila je na Berlinalu 2016. Nagradu za zvezdu u usponu, Paula Ber na filmskom festivalu u Veneciji dobila je nagradu za najbolju evropsku mladu glumicu;

Ovo je potresna drama o četvoro mladih i pametnih ljudi sa dubokim ožiljcima na duši. Sticajem tužnih okolnosti oni su prinuđeni da Božić provedu u psihijatrijskoj klinici za decu i omladinu. Nasuprot svim očekivanjima, jedni sa drugima i u društvu potpuno nekonvencionalnog psihijatra, oni će provesti nezaboravne praznike.

 06. MART: Hrabar poduhvat (GER, 2014, 95’)

Režija: Kristijan Cibert
Igraju: Florijan David Fic, Julija Košic, Jirgen Fogel
Nagrade: Nemački zavod za film i medije ocenio je ovaj film kao film velike umetničke vrednosti;

Hanes i njegovi prijatelji redovno odlaze na biciklističke ture. Kada im Hanes predloži da krenu na turu po Belgiji, prijatelji nisu naročito oduševljeni. Nako0n izvesnog vremena, on će im otkriti da je neizlečivo bolestan. Belgija ima liberalan stav prema eutanaziji, pa bi zato želeo da se uputi baš tamo. Njegovi prijatelji su šokirani, ali ne uspevaju da ga navedu da promeni mišljenje. Grupa prijatelja kreće na putovanje na kome će saznati mnogo o životu i tome koliko on stvarno vredi.

 07. MART: Who am I – nijedan sistem nije siguran (GER, 2014, 106’)

Režija: Baran bo Odar
Igraju: Tom Šiling, Elijas M’Barek, Votan Vilke Mering
Nagrade: Nemačka filmska nagrada 2015. za najbolju montažu I za najbolju scenografiju;

Bendžamin je niko i ništa, kao da je nevidljiv. Kada upozna harizmatičnog Maksa sve će se iz korena promeniti. Njih dvojica su sasvim različiti, ali imaju jedno zajedničko interesovanje – obojica su hakeri. Zajedno sa nekoliko Maksovih drugova osnivaju subverzivnu hakersku grupu KLEJ, čije će akcije pogoditi duh čitave generacije. Bendžamin tako po prvi put istinski pripada nekoj grupi i pronalazi sebe. Hakerska grupa ubrzo će privući pažnju nemačke policije, tako da njihove zabave neće više biti bezazlene.

 08. MART: “Fack Ju Gohte” (GER, 2013, 113’)

Režija: Bora Dagtekin
Igraju: Elijas M’Barek, Karolina Herfut, Katja Riman
Zanimljivosti: najgledaniji nemački film u 2013. Godini

Prevarant Zeki Miler proveo je 13 meseci u zatvoru. Po izlasku na slobodu kreće u potragu za plenom iz svoje poslednje pljačke, koji je zakopan ispod sale za fizičko jedne škole. Miler se zapošljava kao domar u toj školi, ali ga tamo ubrzo angažuju kao nastavnika na zameni. Gnjavi se sa problematičnom decom I sa jednom mladom nastavnicom. Učenici su toliko loši, da ne znaju pravilno da napišu ni “Fuck you Goethe” – pa odatle i naslov filma. I tako ovaj mladić počinje nastavničku karijeru o kojoj nikada nije ni sanjao.

 12. MART: Država protiv Frica Bauera (GER, 2015, 105’)

Režija: Lars Kraume
Igraju: Burghart Klausner, Ronald Cerfeld, Sebastijan Blomberg

Radnja filma odvija se u Zapadnoj Nemačkoj 1957. godine. Dok gradjani žele da zaborave nacističku prošlost, glavni državni tužilac iz Frankfurta na Majni neumorno se bori da nacističke zločince izvede pred lice pravde. Fric Bauer dobija informaciju o tome gde se krije nekadašnji nacistički glavešina Adolf Ajhman, ali njegovi pokušaji da se ovaj uhapsi i izvede pred sud, nailaze na otpor brojnih državnih funkcionera. Film je inspirisan istinitim dogadjajem.

 13. MART: Sizan (FRA, 2012, 94’)

Režija: Katel Kilevere
Igraju: Sara Forestije, Fransoa Damjen, Adel Enel

Dvadeset pet godina jedne krhke mlade žene (Sizan). Njen otac i mlađa sestra brinu za nju. Njihova porodična ljubav jača je od svega. Nakon majčine smrti, dve devojke je odgajio otac. Kada je napunila sedamnaest godina, Sizan je postala majka i njen otac i sestra čine sve kako bi joj pomogli. Sizan se potom zaljubljuje u delinkventa Žilijena. Ona napušta svoju porodicu kako bi pošla za njim u Marsej i završava u zatvoru. Kada biva oslobođena, ona saznaje da je njen sin poslat u hraniteljsku porodicu…

 14. MART: Serafina (FRA, 2008, 126’)

Režija: Marten Provo
Igraju: Jolanda Moro, Ulrih Tukur, An Benen, Fransoaz Lebren

Godine 1912, poznati nemački kolekcionar Vilhelm Ude iznajmljuje stan u
Senlisu kako bi pisao i odmorio se od svog pariskog života. Unajmljuje kućnu pomoćnicu, četrdesetosmogodišnju Serafinu. Nešto kasnije, u komšiluku vidi malu drvenu sliku I sa iznenađenjem sazna da je autor Serafina. Tada nastaje veoma snažna veza između bogatog kolekcionara i nesvakidašnje kućne pomoćnice.

15. MART: Kapetan Konan (FRA, 1995, 133’)

Režija: Bertran Tavernije
Igraju: Filip Toreton, Samiel le Bian

Na Balkanu 1918, postaje sve jasnije da saveznici pobedjuju. Konanov trud nije uzaludan: ubivši jednog čoveka, uspeva da unese strah u svet hiljada drugih. Nakon što je rat završen, ovi ljudi moraju da izbrišu sećanja o ubistvima. Problem je u tome što duša ratnika ne može da se odvikne od uzbuđenja koja nosi borba.

16. MART : Kamij Klodel (FRA, 1987, 170’)

Režija: Bruno Nuiten
Igraju: Izabel Adjani, Žerar Depardje

Kamij Klodel posvećuje dane i noći svojoj strasti - skulpturi. Uživajući podršku oca i brata Pola, ona sanja o radu u ateljeu Ogista Rodena. Pošto je pokazala svoj talenat i odlučnost da sarađuje sa njim, Roden je prihvata za učenika, a ona se ubrzo zaljubljuje u svog mentora, postajući njegova muza i novo vrelo presahle inspiracije.

Objavljeno u Somborske vesti

„Druga strana svega“ novo ostvarenje Mile Turajlić, autorke filma „Cinema Komunisto“ biće prikazano u Gradskoj biblioteci Sombora, 6. februara u 18 časova, a nakon projekcije je razgovor sa Milom i Srbijankom Turajlić.

Zaključana vrata u jednom stanu u Beogradu već 70 godina predstavljaju barijeru koja jednu porodicu odvaja od njene prošlosti, otkrivaju istoriju te porodice i burnu političku prošlost naše zemlje. Kroz intimne razgovore majke i ćerke, dokumentarni film „Druga strana svega“ ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature. Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke o njenoj borbi i razočarenjima, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira i postavlja pitanje da li, i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive.

Film Druga strana svega je imao svetsku premijeru na prestižnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), njujoršku premijeru (NYC DOC) i evropsku premijeru u Amsterdamu, gde je osvojio glavnu nagradu na najvažnijem festivalu dokumentarnog filma IDFA, a zatim popunio Sava Centar na domaćoj premijeri, održanoj 29. novembra u okviru 23. Festivala autorskog filma.

Rediteljka, domaćoj publici poznata po svom debitantskom filmu „Cinema Komunisto“, je svoje drugo ostvarenje snimala više od 5 godina.

Film „Druga strana svega“ je finansijski podržao Filmski centar Srbije, a iza produkcije filma stoje beogradska producentska kuća Dribbling Pictures i francuska kuća Survivance. Posebno je značajno da je koproducent na filmu HBO Europe, svetski poznat po nagrađivanim i kvalitetnim pričama koje su osvojile kritičare i gledaoce širom sveta, kome je „Druga strana svega“ prva koprodukcija sa Srbijom.

 

 

 

 

Objavljeno u Somborske vesti

KASNIH sedamdesetih priča o Christiane F. se proširila poput požara. 1979. objavljena je knjiga "Mi deca s kolodvora Zoo", koja je dugo bila na vrhovima top lestvica, a 1981. usledio je i film.

Christiane Felscherinow tada je imala samo šesnaest godina, a iza sebe je imala nekoliko odvikavanja od heroina i godine prostitucije. Svoju je priču podelila s novinarima Sterna Kaijem Hermannom i Horstom Rieckom, a ono što im je otkrila šokiralo je nemačko društvo i brzo obišlo svet.

Opisala je svoj život od ranih godina - preseljenje s roditeljima, otuđenost od društva, svet droge i maloletničke prostitucije.

Počela je pušiti hašiš kad je imala samo dvanaest godina, a preko tableta uskoro je došla do heroina. Njena ju je ovisnost odvela u prostituciju i tako je počeo začarani krug.

Nakon objave knjige, a posebno filma, Christiane je postala prava medijska zvezda, a mnoge su tinejdžerke širom sveta oponašale njen stil.

Činilo se kao da je od "narkomanske princeze", kako su je nazivali, napredovala do druženja s poznatima poput Davida Bowieja i da je čeka svetla budućnost bez droge, ali to se nažalost nije ostvarilo.

"Bilo mi je šesnaest kad je knjiga objavljena, a ja sam samo želela razgovarati, to mi je bila terapija. A onda sam odjednom postala slavna, ali nisam shvaćala kako će se to odraziti na moj život. Za javnost sam bila slavna narkomanka, kao suvenir. Svima sam bila zanimljiva, ali niko me nije želio u blizini", ispričala je u jednom intervjuu za Vice.

Neko vreme je bila čista od heroina, a onda se vratila starim navikama. Osamdesetih je postala pevačica i nastupala sa svojim tadašnjim dečkom Alexanderom Hackeom i njegovim bendom, a oboje su se 1983. pojavili u njemačkom filmu "Decoder".

Živela je u Americi i Grčkoj, a 1993. se vratila u Nemačku. Nikad se droga nije odrekla u potpunosti, iako je imala nekoliko prekida, a 1994. je započela metadonsku terapiju.

1996. rodila je sina s kojim je živela u Amsterdamu sve dok nije izgubila skrbništvo, a 2011. je uhapšena tokom jedne racije u Berlinu, ali tom prilikom kod nje nije pronađena droga.

2013. objavila je još jednu autobiografsku knjigu, pod nazivom "Moj drugi život", u kojoj je opisala događaje nakon knjige "Mi deca s kolodvora Zoo".

Christiane danas živi povučeno i bez prijatelja, a nije u kontaktu ni s majkom, piše Spiegel Online. Bori se s ovisnošću o alkoholu i psihičkim problemima. Još se uvek katkad drogira, a u knjizi otkriva da ima problema s teskobom i paranojom, te da povremeno čuje glasove. Još u mladosti se zarazila hepatitisom C, koji je polako uništava.

Skrbništvo nad sinom nije uspela vratiti, a on sad živi u hraniteljskoj porodici.

Iako je njen život daleko od idealnog, Christiane navodno ne žali ni za čim.

"Trenutačno sam na metadonu. Katkad zapalim joint. Previše pijem. Moja će me jetra ubiti. Umreću uskoro, svesna sam toga. Ali, ništa u životu nisam propustila pa sam pomirena s tim. Nisam imala najbolji mogući život, ali proživela sam ga takvog", zaključila je Christiane.

Izvor: index.hr

Objavljeno u Planeta

Robmos produkcija, Art bioskop "Aleksandar Lifka" iz Subotice i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor organizuju projekciju najboljih kratkometražnih filmova sa V međunarodnog festivala horora i fantazije "HRIZANTEMA".

Na četvorodnevnom festivalu, koji se održava u Subotici, biće predstavljeno preko 200 filmova sa 5 kontinenata, a najbolja ostvarenja stižu i u Sombor. Projekcija u Somboru biće upriličena u ponedeljak, 30. oktobra u 20h, u Maloj sali Kulturnog centra "Laza Kostić", Venac Radomira Putnika 2.

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar u sardnji sa Francuskim institutom u Srbiji organizuje od 22.05. do 25.05. Francuski filmski festival pod nazivom "Doba sazrevanja". Sve proekcije se održavaju u maloj sali Kulturnog centra, Venac Radomira Putnika 2 u 20 časova. Ulaz je besplatan

22.05. film ''Papa Lumiere''
23.05. film ''Fatima''
24.05. film ''Lep život''
25.05. film ''Beba Tigar''

SINOPSISI

Ciklus: Doba sazrevanja/L’âge de raison

Papa Lumière

(FRA, 2015, 84’)

Igraju : Nijels Arestrip, Julija Koma, Nataša Lendenže
Režiser : Ada Luil

Aerodrom Šarl de Gol, april 2011. Žak i Safi, povratnici iz Abidžana, se iskrcavaju iz aviona. On je iseljenički hotelijer čija je koža preplanula od života i rada u Africi. Ona je njegova ćerka, meleskinja koja je navikla da živi sa majkom i ne zna šta da misli o svom ocu galamdžiji koji je na silu ukrcao u avion. Stigavši u prihvatni centar u Nici, imaće konačno priliku da se upoznaju i da se možda i zavole. Međutim, tu je i Glorija, Safina majka, ostavljena u nemirima u nepristupačnom Abidžanu…

Fatima

(FRA, 2015, 79’)

Igraju : Sorija Zerual, Zita Anro, Kenza Noa Ajš
Režiser : Filip Fokon

Fatima živi sama sa dvema ćerkama : Suad, buntovnom tinejdžerkom od 15 godina, i Nesrin od 18 godina koja upravo počinje da studira medicinu. Fatima loše usvaja francuski jezik i doživljava ga kao frustraciju u svakodnevnim odnosima sa ćerkama. Njih dve su njen ponos i njen pokretač u životu, ali ujedno i razlog za nemir i brigu. Kako bi im obezbedila najbolju moguću budućnost, Fatima radi kao čistačica sa neuobičajenim radnim vremenom. Jednog dana, ona pada niz stepenice. Sprečena da radi, Fatima kreće da piše na arapskom sve ono što do tada nije mogla reći na francuskom svojim ćerkama…

Lep život

(FRA, 2014, 93’)

Igraju: Zakari Šaserijo, Solene Rigo, Nikola Bušo
Režiser: Žan Denizo

Iv tajno živi sa dvojicom sinova, Silvanom i Pjerom. Pre deset godina ih je kidnapovao od njihove majke nakon što je izgubio starateljstvo nad njima. Međutim, dečaci odrastaju i taj neprestani beg i skrivanje ih lišavaju njihovih tinejđerskih snova. Sakriven na jednom ostrvu na Loari, mlađi sin, Silvan, sreće Gildu: razmenjuju prve poglede, doživljava prvu ljubav i započinje put ka lepom životu, samo njegovom.

Beba tigar

(FRA, 2015, 87’)

Igraju : Armandep Palmende, Vikram Šarma, Elizabet Kando…
Režiser : Ciprijen Vijal

Beba tigar je zapravo Mani koji ima 17 godina. Već dve godine živi u Francuskoj kao i svaki drugi tinejdžer : provodeći vreme na časovima, sa društvom ili sa devojkom. Međutim, obaveze koje su mu poverili njegovi roditelji koji su ostali u Indiji će ga dovesti u opasnost…

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Robmos produkcija Vas pozivaju na premijeru dokumentarnog filma OD ALTERNATIVE DO SLOBODNOG KRALJEVSKOG GRADA, koja će biti održana 24. aprila 2017. godine, u 20 časova, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Dokumentarni film je snimljen u Somboru, scenario je napisan na osnovu knjige Alternativa, Povelja, Statut: normativni okvir somborske lokalne samouprave u periodu 1749-1918, koju su načinili dr Miloš Petrović i Vladimir Jerković.

Sinopsis:

Davne 1697. godine, Austrijske trupe, pod vođstvom Eugena Savojskog, izvojevale su odlučujuću pobedu nakon koje je veliki deo današnje Republike Srbije, tačnije, teritorija ondašnje južne Ugarske pripojena Austrijskom carstvu. Od tog trenutka, u vojvođanskoj ravnici počinje period procvata u svim sferama života. Mnogi gradovi i sela od močvarnih i polunapuštenih naselja prerastaju u savremene životne zajednice. Kao jedan od najsvetlijih primera, grad Sombor postaje središte Bač Bodroške županije, jedne od najvećih i najznačajniih regionalnih centara u Carevini. Mnogi Somborci još uvek iskreno veruju da je taj period bio i ostao najsvetliji deo viševekovne istorije ovoga grada i njegove okoline. Po uputstvu carskog dvora u Beču, Somborci 1748. godine dobijaju statut grada i alternativu kao predlog suživota pravoslavnog i katoličkog stanovništva kao jedinstveni dokument toga vremena i narodnog tribuna sa pravima koja se mogu porediti sa savremenim delovanjem ombudsmana. Status Slobodnog i Kraljevskog grada stanovnici ovoga grada plaćaju visokom novčanom sumom 1749. godine uz saglasnost carice Marije Terezije.

  • Scenario: Vladimir Jerković
  • Režija i montaža: Miroslav Stojisavljević
  • Kamera: Karlo Vaci
  • Naracija: Stanislava Stojisavljević
  • Izbor muzike: Miroslav Marinić
  • Fotografija: Jelena Vaci
  • Dizajn: Nikola Đuran
  • Šminka i stajling: Lidija Škorućak
  • Koreografija: Aleksandra Stričević Stanojević
  • Kostimi: Dragana Gvardijan

Ulaz je slobodan.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 20 februar 2017 00:00

Džon Sevidž pravi filmski festival u Somboru

Ernest Bošnjak je pre stotinu godina želeo od Sombora da napravi Holivud. Snimio je prve filmove i ostao usamljen u pokušaju da napravi fabriku filmova, a vek kasnije Holivud je došao u Sombor zahvaljujući glumcu Lazaru Rokvudu, Somborcu koji je želeo da u rodnom gradu snimi film.

Pored njega u ovom trileru igraju i poznata holivudska imena: Džon Sevidž, Majkl Pare, Nik Mankuso, i naši glumci Dubravka Mijatović, Vesna Stanojević, Miodrag Mandić, Raša Bukvić.

Nešto više od godinu i po dana od poslednje klape, film je došao u bioskope.

"Film je po meni zaista dobar, zanimljiv. On je nešto drugačiji nego što se filmovi snimaju po Srbiji. Namerno smo to uradili da bismo pokazali da ne moraju da se rade samo filmovi sa određenim temama na određeni način", kaže Predrag Jakšić, režiser filma.

"Ja sam inistirao da bude u Vojvodini da bude u Somboru. Možda sam sebičan bio da dovedem ovde film. Kamerman koji je pre sto godina prorekao, ja sam to uradio i sad ću ići da vidim taj spomenik ponovo. Ove godine ćemo dovesti nešto što neću da vam kažem. Još dva filma da dignem Sombor na noge i onda sam završio", kaže Lazar Rokvud, glumac.

Da je film "Povratak" početak vraćanja filma u Sombor dokazuje i inicijativa o osnivanju filmskog festivala u Somboru koju su potpisali Džon Sevidž i gradonačelnica Dušanka Golubović.

"Ljudi će da dođu. Ono što je važno su neke poreske olakšice za pakete producentske kuće i važno je da se pokrene ta ekonomija deljenja. Mladi ljudi kada dođu oni će da se povežu da nešto razmene i svakako da se povežu i festival će s godinama da raste", kaže Džon Sevidž, glumac.

"Smatramo da Sombor ima taj potencijal, pre svega u smislu i razvojne ideje grada da radi na uređenju centra da rasdi na promociji jednog letnjeg bioskopa i da sa drugim regionalnim gradovima ostvarimo jednu širu saradnju", kaže Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Posle predpremijere filma "Povratak" u Somboru je predstavljena i knjiga koja govori o snimanju filma, a za dva dana film će biti prikazan beogradskoj publici u Sava centru.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 15 decembar 2016 00:00

Projekcija filma Kad mi se desiš opet

16.12.2016. sa početkom u 20,00 časova u maloj Sali Kulturnog centra, Venac Radomira Putnika 2 će biti projekcija školskog filma Aleksandra Mitrovića pod nazivom Kad mi se desiš opet.

Sinopsis: Slojevita priča koja govori, pre svega, o ljubavi i njenom značaju, a onda i o porodici, poljuljanim temeljima ljudske egzistencije, emigraciji. Dakle, ovo je priča koju svi mi zapravo živimo. Kroz film se suptilno gradi odnos dvoje mladih koji su više puta pokušavali da opstanu kao par, ali to, nažalost, nije uspevalo zbog nametnutih životnih okolnosti. Uprkos svemu, njih je iznova spajalo sve ono što ih je istovremeno i razdvajalo. Ovo je priča o paru koji se boji da prizna koliko je ljubav obostrana, koji čak i kada se čini da je strah prevaziđen, uvodi inat kao novu prepreku i tako, njihova konačna odluka kojom bi otvoreno prihvatili jedno drugo, opet čeka idealnu priliku. Samo, neiskorišćena prilika koja se pružila jednom, možda se više nikada neće pojaviti…

U glavnim ulogama: Nataša Milosavljević, Bojan Perić
U ostalim ulogama: Zinaida Dedakin, Aleksandar Lazić, Jovana Krstić, Ninoslav Anđić
Specijalni gost: Rada Đuričin
Scenario i režija: Aleksandar Mitrović

Objavljeno u Somborske vesti

Ove godine se navršava 40 godina od premijernog prikazivanja televizijske serije "Grlom u jagode". Jubilej se obeležava u Kulturnom centru Beograd, gde će od večeras do 30. oktobra biti prikazano svih 10 epizoda serije.

Serija koja je davno prevazišla status televizijskog programa i u međuvremenu postala fenomen pop kulture prati život mladih ljudi u Beogradu 60-ih godina: Igranke i tuče na Kalemegdanu, farmerke iz Trsta, ploče iz Londona, letovanja u Istri i Dalmaciji, gradske lepotice s umetničke scene, sportska dešavanja, velike ličnosti koje su prošle kroz Beograd.

Glavni lik je Bane Bumbar, a kako bi Banetu izgledao današnji Beograd, objasnio je za N1 Branko Cvejić.

"Na žalost, izgleda da ne bi. To je scena kad se oni premišljaju na železničkoj stanici da li da idu u Pariz ili da ostanu. Onda jedan kaže: Ma ne, zamisli kad budemo u staračkom domu pa neka dvojica u Parizu kažu 'ajmo u Beograd, to je prava stvar. E sad, šta vi mislite, da li je prava stvar?", upitao je Cvejić.

Narednih dana imaćemo priliku da na jednom mestu vidimo autore i ekipu kultne serije, kao i da pogledamo, po ko zna koji put, sve epizode, ali na bioskopskom platnu.

U tom periodu izaći će i knjiga posvećena godišnjici, koju su priredili Maja Medić i Stefan Arsenijević.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sombor je tri dana bio domaćin autorskoj i glumačkoj ekipi biografske serije o jednom od najvećih srpskih pesnika Lazi Kostiću. Serija nosi naziv jedne od najlepših ljubavnih pesma „Santa Maria della Salute“ , režiser je Zdravko Šotra, izvršna produkcija poverena je "Vision Team"-a, a produkcija RTS –u.

Sa rediteljem i glumcima, na snimanju u Narodnom pozorištu u Somboru, susrela se gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, koja je istakla da je ovo za Sombor veliki događaj.

-Snimanjem serije dat je značaj gradu u čijem životu je Laza Kostić ostavio veliki pečat. Lepo je da se o Somboru priča, da se Sombor vidi, a mi smatramo da i ima šta da se vidi. Imamo šta da pokažemo, a za građane je interesentno što imaju priliku da beogradske glumce vide na lokacijama gde se scene snimaju – kazala je gradonačelnica.

Režiser Zdravko Šotra je naveo da serija donosi sliku Vojvodine i Srbije druge polovine 19. i početka 20. veka, te da Laza Kostić, nije bio samo pesnik već istoričar, filozof, političar...

-Ovo je drugi mesec kako snimamo i do sada smo snimali na mnogo lokacija u Vojvodini -Vršcu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i sada u Somboru. Snimanje nastavljamo u Crnoj Gori, a završavamo u Veneciji. U seriji će biti dosta poezije, jer je drugi deo njegovog života obeležen romansom sa Lenkom Dunđerski. Poslednjih 15 godina je proveo u Somboru, gde je danju živeo realni život, a noću sanjao Lenku i godinama pisao stih po stih svoje besmrtne pesme Santa Maria della Salute – kazao je Šotra.

Dejan Lutkić, koji u seriji igra dr Simonovića i njegovog brata blizanca ističe da mu je to izuzetan izazov.

-Radimo brzo i naporno, a pečat snimanju serije daje energija Zdravka Šotre, koji kompletnu seriju ima izmontiranu u glavi – naveo je Lutkić.

Serija će imati 11 epizoda i biće emitovana na RTS-u, naredne godine.

Objavljeno u Somborske vesti

U beogradskom bioskopu Kozara, 3. oktobra 1980. godine, premijeru je imao film uz koji se smejemo i nekoliko decenija kasnije. Verovatno i danas ponavljate brojne replike, ali za neke od ovih događaja garantovano niste znali.

1. Prvobitno je zamišljeno da to bude savremena priča, TV drama od pedesetak minuta. Odigrava se u autobusu GSP-a, a glavni lik bio je starac koji je krenuo da poseti sina koji služi vojsku u Beogradu.

2. U prvoj verziji dramu je trebalo da režira Goran Paskaljević, koji je odustao da bi počeo snimanje filma "Zemaljski dani teku".

3. Tada mladi reditelj i slikar Slobodan Šijan je predložio da se scenario promeni i da se umesto televizijskog snimi bioskopski film, na šta je Dušan Kovačević rado pristao.

4. Direktor filma bio je Nikola Popović, koji je ranije radio ogromne partizanske spektakle, poput "Bitke na Neretvi". On je najviše zaslužan što je "Ko to tamo peva" uprkos početnom odlaganju uopšte i snimljen.

5. Kako se Televizija Beograd nije bavila snimanjem filmova namenjenih bioskopu, morao je da se traži drugi producent. Krenulo je jurcanje okolo po filmskim preduzećima, da bi na kraju iza filma u nastanku stao tada moćni "Centar film".

6. Glavna uloga bila je namenjena Miji Aleksiću, koji je prvog dana snimanja obavestio redakciju Dramskog programa da se ne oseća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano.

7. Snimanje je počelo 4. aprila 1980. i što je prava retkost - sve je išlo redom, od početne pesme, pa nadalje. To je bilo bitno za glumce, koji onda mogu prirodno da razvijaju likove, da vide šta je njihov partner uradio u prethodnoj sceni, pa da se onda ravnaju po tome.

8. Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno.

9. Nisu koristili reflektore, pa je ceo film je u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.

10. Ekipa se za snimanje okupljala svakog jutra oko 5 sati, ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu.

11. Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao "težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije", ispostavilo se da je Vuisić svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan.

12. Čuveni predeo "negde u Srbiji" glumila je Deliblatska peščara.

13. Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček.

14. Dragan Nikolić kao šlager-pevač nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, i da je sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.

15. Čiču Stanojla Milenkovića, limara iz okoline Svilajnca, a ovde u ulozi orača državnog druma, Šijan je pronašao 1978. tokom audicija za naturščike za TV film "Najlepša soba". Kasnije je priznao da mu je bila urnebesno smešna kombinacija kromanjonske face i izuzetne inteligencije.

16. Izrazito visok momak koji buši gume autobusa je Milovan Tasić - Tasa (214 cm), traktorista iz Inđije i član šampionske generacije KK Radnički sa Crvenog krsta (1973.)

17. Umesto Pavla Vuisića čiču (koji dolazi da poseti sina) je na kraju glumio Mića Tomić.

18. U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. U vezi s njom postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, onda da baba u stvari pazi na prasiće, do toga da je u pitanju maskirani Predrag Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla.

19. Jednog od dvojice muzičara, Miodraga Kostića, Šijan je sreo na vojnoj vežbi na radaru iznad Ralje. Mića je svirao na koncertu priređenom da zabavi vojsku, a kada je pao na kolena, pred Usnijom Redžepovom, sa sve harmonikom, Šijan je to zapamtio. Godinama posle potražio ga je i ponudio mu ulogu.

20. Mlađeg muzičara glumio je tada 11-godišnji Nenad Kostić, Mićin rođak. On nikako nije uspevao da nauči da svira drombulje, pa je snimano na plejbek. Nenad danas vozi autobus na liniji 17.

21. U završnim scenama, kada putnici optuže muzikante da su čiči ukrali novčanik, pa svi krenu da ih biju, Šijan je tražio krupan plan. To će reći da je Bata stvarno morao da ošamari malog glumca. Zveknuo mu je toliko jaku šamarčunu da je Nenadu "zazvonilo" u ušima, a na oči odmah udarile suze. Pobegao je iz autobusa čak do Pančeva. Tamo se negde sakrio, a ekipa ga je ceo dan tražila. Kada su ga konačno našli, uz preklinjanje da se vrati da završe film, Bata mu je doneo najveću bombonjeru koja je mogla da se kupi, i čvrsto obećao da više neće da ga bije.

22. Pre početka snimanja ekipa je dobila modernu kameru, tek nabavljenu za "Filmske novosti", a za pratnju poseta Josipa Broza Tita svetu. Kamera je dobro radila posao, sve negde do 25. aprila. Tog dana snimala se scena u kojoj Bata Stojković juri zeca, takozvana "Pustite mene, ja sam brži i spretniji". Odjednom, na setu su se pojavila trojica ljudi u civilu, pokazala legitimacije i uzela kameru. Niko nije smeo da pita za razlog, samo su nastavili da snimaju starim kamerama, od kojih je jedna bila veličine ormana.

23. Scenograf Veljko Despotović je autobus za snimanje našao u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film "Doviđenja u sledećem ratu". Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe.

24. Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.

25. Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od kultnih.

26. Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.

27. Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu "Kozara", koji danas više ne postoji. Film je odmah prevazišao sva očekivanja. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine, kao posle veća. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.

28. Iako su na setu dali sve od sebe, neki od glumaca su kasnije priznali da su bili ubeđeni da tada snimaju svoj najgori film. Pitali su se čemu to mlataranje po pustari, ko će to da gleda. Jedini je Pavle Vuisić verovao u film i potpuno mu se posvetio, piše "Mondo".

Izvor: Mondo

Objavljeno u Planeta

Profesor na Katedri za dramaturgiju Fakulteta dramskih umetnosti Predrag Perišić izjavio je da mladim filmskim autorima i scenaristima nedostaje hrabrosti za snimanje fimova, nema suprotstavljenih mišljenja, nema kritike.

Perišić je pobednik prvog Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, a ove godine je član žirija 40. izdanja te manifestacije osnovane davne 1977. godine.

''Mladi autori su obrazovani i daroviti, ali mi smeta što kao da imaju strah od ljudi koji odlučuju o filmovima i koji dodeljuju novac i malo su kritični prema stvarnosti'', primetio je Perišić.

Smatra da bi mladi trebalo više da istražuju teme koje su na margini društva, a da se oni suviše okreću temama kao što su seks, droga i nasilje.

''Uzmite novi rumunski film koji sad dominira i koji predstavlja kritiku vlasti i socijalnih odnosa u društvu, bavi se aktuelnim društvenim problemima koji ugrožavaju pojedince, njihovu egzistenciju, slobodu govora i mišljenja'', istakao je Perišić u intervjuu Tanjugu.

Kaže da je istinita misao Albera Kamija da je ''umetnost pobuna umetnika protiv stvarnosti'' i da bez te pobune nema prave umetnosti.

Perišić je 1977. nagrađen na prvom FFS za film ''Ljubavni život Budimira Trajkovića'' u režiji Dejana Karaklajića, kada su debitanti pobedili značajne autore kao što su Aleksandar Saša Petrović, Dušan Makavejev, Vatroslav Mimica.

Odmah je bilo jasno da je kvalitet važniji od imena, i to je, ističe Perišić, ostala glavna odlika Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

Nagrada u Banji, dodaje on, uglavnom je garantovala sledeći film, ali u to vreme je postojala i kontinuirana filmska prozivodnja, postojale su velike producentske kuće koje su imale svoje planove.

''Znalo se da će Avala film jedne godine proizvesti tri ratna filma, dve komedije, dve drame i dva dečja filma. Oni su angažovali scenariste i reditelje prema svojim zacrtanim prozivodnim planovima. Danas, kada me studenti pitaju kome da odnesu dobar scenario, ja ne znam odgovor. Producenske kuće se formiraju onog trenutka kada vi nađete sredstva za film i gase se sa filmom. Nema kontinuiteta u proizvodnji'', objasnio je Perišić.

FFS je osnovan sedamdesetih godina kada je kod nas bio jak uticaj francuskog novog talasa, koji negira ulogu scenarija, te je i u Jugoslaviji bila dosta potcenjena uloga filmskog scenarija, smatralo se da je reditelj osnovni autor filma.

'Čak je (Fransoa) Trifo izjavio da se film piše kamerom, a ne olovkom. To je samo delimično tačno, upravo je Trifo pisao odlične scenarije za svoje filmove. To je bila samo fasada autorskog filma, jer su želeli da se predstave kao apsolutni autori'', seća se Perišić.

Na kraju se pokazalo da sve počinje od belog lista papira.

''Pisati scenario, znači pisati slike, zvuke, ljudske sudbine, strasti, ljubav i sve to mora prvo da stane na papir pa da se prenese u film'', ističe on i dodaje da scenario ipak jeste ''efemeran proizvod'', koji nestaje onog trenutka kada reditelj uđe u montažu.

''(Federiko) Felini kaže: Posle završetka filma, kada uđem u studio, zateknem porušen dekor i pocepane stranice scenarija koje vetar raznosi po studiju. To je sudbina scenarija'', rekao je Perišić.

Autor i scenarista više desetina emisija i serijala na programima RTS-a, niza filmova i uspešnih adaptacija i dramatizacija za pozorište kaže da danas niko više ne dovodi u pitanje ulogu scenarija i scenariste, da su svi svesni vrednosti literalnog predloška, koji se menja tokom snimanja, kao i da je filmski scenario kombinacija iskustva, znanja i talenta i da zahteva poznavanje zanata.

Perišić naglašava da je sazrelo saznanje da je za dobar film potreban dobar scenario.

''Ja stalno ponavljam svojim studentima da od dobrog scenarija može ispasti loš film, a od lošeg scenarija ne može ispasti dobar film'', rekao je Perišić.

On kaže da danas imamo Gordana Mihića, Duška Kovačevića i Sinišu Pavića, koji uglavnom rade za televiziju, zatim srednju generaciju - Milenu Marković, Srđana Koljevića koji uspevaju da proizvedu poneki film, a tu su i najmlađi - Staša Bajac, Milena Bogavac, Dimitrije Vojnov koji su shvatili da je za film dobra simbioza reditelja i scenariste i oni formiraju tandeme još na fakultetu, pnarosto se nalaze po nekim svojim preokupacijama, izboru tema, senzibilitetu.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Somboru su snimljeni poslednji kadrovi dokumentarnog filma "Ljudi sa kamerom" u režiji Zoltana Šifliša, jednog od najpoznatijih reditelja i scenografa naših prostora.

Kinematograf Ernest Bošnjak je maštao o stvaranju podunavskog Holivuda, i to u svom rodnom gradu, Somboru. Bio je puno ispred svog vremena, kao i subotičanin, Šandor Lifka. Uskoro ćemo biti u prilici da više saznamo o njihovim životima i radu zahvaljujući dokumentarnom filmu "Ljudi sa kamerom", čiji su se poslednji kadrovi snimili u Somboru. Reditelj i scenograf je Zoltan Šifliš, poznati stvaralac dokumentarnih filmova.

"Upravo sada snimamo poslednje kadrove o pioniru jugoslovenskog, srpskog, monarhijskog, srednje evropskog kinematografa Ernesta Bošnjaka. On i Lifka su bili ti koji su na našim prostorima prvi put da kažem doneli film, otvorili bioskope i upravo ovaj dokumentarni film će obraditi njihov život.

Ernest Bošnjak je odmah primetio na početku da teška kamera na stativu nije dovoljna, ne može da prati događaj ispred kamere i on je prvi put smislio da napravi spravu na točkovima i da kamera može da se pokrene vodoravno ili vertikalno, znači švenk, ili fart. Ovaj način je doprineo, u suštini pronašao je jednu od tih filmskih izraza ili izražajnih sredstava, koji tek nekolko godina kasnije Grifit u svom filmu u Holivudu primenjuje, ali se to ne pripisuje Bošnjaku. Zašto? Jer je ipak on živeo tada u provinciji, ovde niko na to nije obraćao pažnju a mislim, da sad, nakon 120 godina rađanja filma, bioskopa, čitave bioskopske kulture i filmske prilika je da o ovim stvarima progovorim, prikažem u ovom novom dokumentarnom filmu.", izjavio je Zoltan Šifliš, reditelj.

Dokumentarni film Zoltana Šifliša pod naslovom "U vrtlogu" koji govori o prošlosti, sadašnjosti i izgledima manjina, pogotovo mađara u Srbiji, je nedavno sa uspehom prikazan na filmskim festivalima u Berlinu i Parizu. Novi dokumentarac ćemo biti u prilici da gledamo na početku sledeće godine.

Izvor: RTV (Cirkl Zsuzsa)

Objavljeno u Somborske vesti

Najpopularniji indijski glumac Rajinikant snimio je novi film "Kabali" čija premijera je najavljena za petak. Većina poslodavaca na jugu Indije je zbog toga odobrila slobodan dan kako bi radnici mogli da pogledaju novo glumačko ostvarenje velikana indijske kinematografije.

U gradovima Bangalore i Čenaj, poznatim kao "indijska silikonska dolina", vlada praznična afmosfera. Poslodavci su istakli da su odluke o slobodnom danu doneli kako bi izbegli probleme na poslu, jer su i tokom prethodnih premijera Rajinikanthovih filmova radnici odbijali da dođu na posao pod različitim izgovorima da su bolesni ili imaju neke velike porodične probleme.

Veće kompanije su najboljim radnicima kao nagradu delile karte za premijeru filma.

Kompanija Er Azija je ovom prilikom organizovala čarter let iz Bangalora za Čenaj, a 200 najsrećnijih putnika će tokom leta imati priliku da gleda novi film "Kabali", dok će stjuardese služiti Rajinikanthova omiljena jela.

Većina hotela i restorana orgnizovale su specijalne programe prikazivanja novog filma.

Premijerno prikazivanje Rjinikanthovog novog filma istovremeno će biti organizirano u 12.000 bioskopskih dvorana.

Šivaji Rao Gaekvad, poznariji kao Rajinikant (65), najpopularniji je glumac u Indiji i Aziji. Do 23 godine je radio kao vozač autobusa, a potom je odlučio da se oproba u glumi. Do sada je igrao u više od 170 filmova. Najviše snima na tamilskom jeziku, jednom od zvaničnih jezika u Indiji.

Najpopularniji Rajinikantov film "Telufu" priča je o šefu mafije, a film je samo za pravo emitovanja na televizijama zaradio preko 30 miliona dolara.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 23 maj 2016 10:29

Filmski festival "Slobodna zona" u Somboru

 

Filmski festival Slobodna zona danas otpočinje Turneju u Somboru. Četiri najbolja filma sa festivala održanog proteklog novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu publika će imati priliku da pogleda od 23 – 26. maja u biblioteci Karlo Bijelicki. Projekcije će se prikazivati od 20h, a ulaz je besplatan. 

U okviru Turneje biće prikazan film Dugme od sedefa, ubedljivi pobednik festivala po izboru publike, čileanskog reditelja Patrisija Guzmana. Vizuelno fascinantan i emotivan, ovaj film spaja neverovatne činjenice o uticaju i značaju vode za čovečanstvo. Istovremeno, okreće se ugroženoj zajednici kojoj je istorija oduzela glas – domorodačkom stanovništvu čileanske Patagonije, desetkovanom od strane prvobitnih kolonizatora, zatim gotovo dokrajčenom brutalnošću Pinočeovog režima. 

Posetioci će imati priliku da pogledaju i priču o dva brata koja nakon četiri decenije svađe i međusobnog ignorisanja, spaja tragična vest o bolesti posebne rase ovaca koju njihova porodica gaji decenijama (Ovnovi), a upoznaće i ženu koja na pragu devedesete godine života još uvek pleše i uči druge da igraju tango (Ples sa Marijom). Na repertoaru se nalazi  i ostvarenje The Yes Men su revoltirani, ekološki dokumentarac o aktivističkom dvojcu i njihovoj beskompromisnoj borbi protiv zločina velikih koorporacija. 

U okviru ovogodišnje Turneje Slobodna zona posetiće ukupno 45 gradova u Srbiji. Misija ovog projekta jeste da decentralizuje kulturu i učini je dostupnom najširoj publici u većim gradovima, ali i manjim mestima u kojima bioskopi ne postoje godinama, a kulturna dešavanja su retkost. 

Više informacija o programu festivala na http://www.freezonebelgrade.org

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 14 april 2016 12:17

Projekcija filma "Zaboravljeni Somborci"

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Srpska čitaonica Laza Kostić organizuju projekciju dokumentarnog filma Zaboravljeni Somborci. 

U filmu su predstavljeni: Ivan Ivančević, Josif Šlezinger, Atanasije Nikolić, Ede Margalić i Milka Grgurov, Somborci sa kojima je mali broj ljudi u našem gradu upoznat, a snimanju su pomagli brojni saradnici iz ustanova kulture našega grada.

Pre projekcije gledaocima će se obratiti hroničar Milan Vojnović, dr. Miroslav Stojisavljević, režiser filma i Vladimir Jerković, producent filma. 

Projekcija je zakazana za 19 časova u subotu, 16. aprila 2016. godine, u Srpskoj čitaonici Laza Kostić.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top