ponedeljak, 14 maj 2018 00:00

Može li kosa zaista da osedi od stresa?

Jeste li ikad čuli da "ćete osedeti od stresa"? Ako jeste, sigurno ste se bar jednom zapitali je li to zaista moguće ili je reč samo o uzrečici?

Naučnici su odlučili da pronađu odgovor na to da li se radi o mitu ili surovoj istini.

Na Univerzitetu Alabama, u Birmingamu, naučnici su na miševima otkrili povezanost gena koji kontrolišu boju kose i onih koji šalju signal telu da je vreme za borbu protiv infekcije.

Studija objavljena u časopisu PLOS Biology pokazala je da ćelije kada su napadnute proizvode interferone. Oni omogućuju da ćelije prolaze kroz promene koje ometaju viruse i jačaju imunitet, a neočekivana usputna pojava aktivacije imunološkog sistema jeste da isključuje ćelije koje proizvode boju kose i kože.

Ne postoji ništa što bi moglo zaustaviti taj proces, jer je to deo starenja organizma.

Smatra se da je proces kose koja rano sedi uzrokovan genetskim faktorima.

Ali, pokazalo se, na to može imati uticaj i stres.

Naučnici su otkrili da, kad je telo pod stresom, zbog nekog razloga ili ozbiljnog šoka, dolazi do dvostrukog efekta, jer geni zaduženi za kontrolu hormona stresa podstiču promene u folikulama dlake koje proizvode boju.

Kada se aktivira imunološki sistem, to može podstaknuti promene u ćelijama folikula dlake što dovodi do toga da kosa počinje da sedi, piše Večernji list.

Objavljeno u Planeta

U utorak 06.03.2018. godine u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke "Karlo Bjelicki" sa početkom u 18 časova održaće se predavanje iz pozitivne psihologije pod nazivom "UMEĆE ŽIVLJENJA - PREVLADAVANJE STRESA" .

Predavanje će održati diplomirani psiholog Izabela Rašković, a ovo predavanje je poklon NVO Ženska alternativa ženama Sombora povodom obeležavanja Dana žena 8.marta. Ulaz na predavanje je slobodan.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 14 septembar 2017 00:00

Koji su najmanje stresni gradovi na svetu?

Nemački gradovi prednjače u bezbrižnom i najmanje stresnom životu, a na toj listi, Štutgart je na prvom mestu, pokazuje najnovije istraživanje.

Ako miran i bezbrižan život podrazumeva šetnju pored stabala i cveća, pozamašnu sumu na bankarskom računu i siguran posao, onda je idealno mesto za život Nemačka.

Novo istraživanje pokazalo je najviše i najmanje stresne gradove na svetu u 2017. godini na osnovu faktora koji uključuju saobraćajnu gužvu, javni prevoz, procent zelenih površina, finansijski status građana uključujući nivo duga, fizičko i mentalno zdravlje kao i količinu sunčeve svetlosti koju grad dobija godišnje.

Od 150 rangiranih, četiri od deset najmanje stresnih gradova sveta su u Nemačkoj. Štutgart je najmanje stresan, Hanover je na trećem, Minen na petom, a Hamburg, zajedno s Gracom deli deveto mesto.

Mali, ali bogati Luksembourg, domovina manje od 600.000 stanovnika ima drugi najniži nivo stresa.

Švajcarski Bern je na četvrtom mestu, francuski Bordo na šestom, a Edinbourg na sedmom mestu. Sidnej u Australiji je jedini neevropski grad među prvih deset najmanje stresnih, a Sijetl je najmanje stresan grad u SAD.

Najstresniji grad je Bagdad, a posle njega Kabul.

Tajna bezbrižnog života u Štutgartu je jaka lokalna ekonomija (Porsše, Boš i Mercedes-Benc), ali tome doprinose i mnogobrojne zelene površine u gradu.

"Mnogo zelenila u Štutgartu uveliko utiče na smanjenje stresa. LJudi se ne osećaju ugušenim, što smanjuje anksioznost. Osećaj sigurnosti u gradu, kako finansijski, tako i u smislu lične sigurnosti takođe je veliki komfor", rekao je PR stručnjak iz Štutgarta David Mus.

Što se tiče sigurnosti Abu Dabi, a poslije njega Osaka u Japanu najpogodniji su gradovi za život.

Iako sunčano vreme uveliko utiče na dobro raspoloženje, količina sunčeve svetlosti nije mnogo doprinela u pogledu ukupnog rangiranja "sunčanih" gradova.

Damask je na prvom mestu u ovoj kategoriji, a Bordo, koji se u ovoj kategoriji nalazi na 56. mestu, najsunčaniji je grad od prvih 10.

Gradovi Sjeverne Amerike su najmanje zagađeni.

Glavni grad Kambodže Pnom Pen ima najmanju zvaničnu stopu nezaposlenosti. Luksemburg, Bordo i Grac su na vrhu u kategoriji gradova koji su najpovoljniji za mentalno zdravlje, a Rejkjavik je najbolji za fizičko zdravlje.

Što se tiče rasne jednakosti, prednjače američki gradovi San Francisko, Boston i Sijetl.

Lista najmanje stresnih gradova u svetu:

Štutgart, Nemačka
Luksembourg, Luksembourg
Hanover, Nemačka
Bern, Švajcarska
Minhen, Nemačka
Bordo, Francuska
Edinburg, Velika Britanija
Sidnej, Australija
Grac, Austrija
Hamburg, Nemačka

Lista 10 najstresnijih gradova na svetu:

Bagdad, Irak
Kabul, Afganistan
Lagos, Nigerija
Dakar, Senegal
Kairo, Egipat
Teheran, Iran
Daka, Bangladeš
Karači, Pakistan
NJu Delhi, Indija
Manila, Filipini

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Nova studija je pokazala da zahtevni poslovi koji zaposlenima ne ostavljaju mnogo kontrole, najgore utiču na mentalno i fizičko zdravlje ljudi.

Nije tajna da je konobarisanje težak posao. Ipak, nova studija, pokazala je da konobari trpe gori stres od neurohirurga.

Istraživanje koje su sproveli naučnici Južnog medicinskog univerziteta u Guangdžouu u Kini, obuhvatilo je podatke iz niza studija sa ukupno 138.700 ispitanika, u kojima je ispitivana veza između stresa i radnog mesta.

Koristeći te podatke, naučnici su klasifikovali poslove u četiri grupe, na osnovu toga koliko su psihološki zahtevni i koliko kontrole ostavljaju zaposlenom.

Među najstresnijim poslovima našlo se konobarisanje, a utvrđeno je i da uslužni delatnici iz ove grupe imaju 22 odsto veći rizik od moždanog udara u odnosu na ljude sa manje stresnim poslovima.

Neurohirurg se, dakle, možda oseća mentalno i fizički iscrpljeno posle svog radnog dana, ali je zato više cenjen od konobarice i svakako ima više kontrole nad onim što radi.

Takođe, zbog smenskog rada, konobari i konobarice imaju lošije životne navike, češće piju i puše i skloniji su mentalnim problemima.

"Stresan posao se vezuje za rizik od srčanih bolesti, ali su istraživanja koja su se bavila proučavanjem tog fenomena davala oprečne rezultate. Moguće je da stresni poslovi u kombinaciji sa nezdravim navikama dovode do većeg rizika", zaključuje Dingli Su sa Južnog medicinskog univerziteta.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
subota, 22 april 2017 00:00

Disanje kao prirodna antistres terapija

Obično kad ste uznemireni, prijatelji vam predlažu da udahnete duboko i izbrojite do deset pre nego što učinite nešto nepromišljeno? Da li disanje može da posluži kao ”mini-terapija” u stresnim situacijama?

Povezanost emocija i telesnog je dugo poznata – naučnici koji su se prvi sistematično bavili osećanjima, diskutovali su o fiziološkoj osnovi istovremeno kad i o njihovom doživljaju. Ljudi su oduvek tražili korelate emocija u organizmu, prepoznavali ih kod sebe ili kod drugih – još od antike priča se o temperamentima, i njihovim, nedovoljno utemeljnim, organskim osnovama.

Današnje vreme se karakteriše velikom upotrebom medikamenata, od kojih neki smiruju telo onda kada ga uznemire uzburkana osećanja: tu je glavni mehanizam autonomnog nervnog sistema, koji inerviše unutrašnje organe, a njegov rad direktno potiče od emocija, i obrnuto – utiče na njih. Ova veza je opšteprihvaćena u zdravorazumskog znanju, pa je uobičajeno da ljudi praktikuju samopomoć u slučaju preplavljenosti emocijama – ako je neko uznemiren, sugerišu mu da udahne duboko, ili da uz to i izbroji do deset ukoliko ga preplavljuje bes (kako bi odložio reakciju do momenta snižene tenzije).

Disanje, kao jedno od metaboličkih mehanizama organizma, odnosno spoljašnje disanje – ono koje možemo opaziti, odavno je prepoznato kao deo psihosomatike. Povezivano je sa psihičkim stanjem bilo u okviru neke hronične bolesti, kao što je astma, ili kao jedan od simptoma nekih neurotskih reakcija, kao što je doživljaj gušenja tokom napada panike. Tehnike koje se primenjuju u ublažavanju stanja anksioznosti, ali i u terapiji nekih složenih poremećaja, kao što su fobije, temelje se na udisanju ili uspostavljanju pravilnijeg disanja.

Na primer, psihička uznemirenost može da izazove intenzivno i ubrzano udisanje i izdisanje vazduha, zbog čega se smanjuje količina ugljen-dioksida u organizmu, što dovodi do sužavanja krvnih sudova u mozgu. Najjednostavniji i sasvim dostupan postupak umanjivanja štetnih posledicca hiperventilacije je izdisanje i udisanje u kesu, jer se tako izdahnuti ugljen-dioksid vraća u telo, i smanjuje nemir i teskobu.

S druge strane, psihoterapijske metode u lečenju iracionalnih strahova koriste postupno vezivanje prijatnog osećanja smirenosti postignutog opuštanjem organizma putem kontrolisanog disanja, za zamišljeni predmet straha. Opuštenost se može postići metodom progresivne relaksacije, u kojoj važnu ulogu igra pažljivo usmeravano disanje – iz stomaka: udisanje par sekundi na nos, i dvostruko duže izdisanje na usta.

Disanje i stres
Jedno skorije istraživanje pokazalo je da je povezanost disajnog ritma i ponašanja još složenija – funkcije mozga su direktno u vezi sa udisanjem i izdisanjem. U ovoj studiji, autorke Kristine Zelano, ispitanicima je praćena moždana aktivnost i ritam disanja tokom rešavanja zadataka: istraživači su zahtevali od 60 ispitanika da donose brze odluke o tome kakve emocionalne izraze opažaju, dok je istovremeno praćen njihov ritam disanja. Njima su prikazivane slike lica koja su izražavala emociju iznenađenja ili emociju straha – zadatak je bio da se u što kraćem roku odgovori na pitanje koju emociju svaki lik izražava.

Utvrđeno je da postoje velike razlike u aktivnosti amigdale (deo mozga zadužen za emocije, naročito za strah) i hipokampusa (ima ulogu u procesu pamćenja i regulaciji ponašanja i osećanja) između udisaja i izdisaja. “Otkrili smo da se prilikom udisanja pokreću neuroni čitavog limbičkog sistema”, tvrdi Zelano.

Prvobitno je ova pojava zapažena tokom praćenja sedam pacijenata koji su se lečili od epilepsije, gde su implantirane elektrode u mozgu služile da se otkrije poreklo napada: očitani električni signali pokazali su da je aktivnost mozga varirala u skladu s disanjem – pojavljivala se u zonama za obradu emocija, sećanja i mirisa. Ovo otkriće je navelo naučnike da provere da li disanje utiče na kognitivne funkcije smeštene u tim zonama – obradu emocije straha i pamćenje.

Učesnici istraživanja su lakše prepoznavali lik uplašene osobe ukoliko im je njena slika izlagana dok su udisali, nego ako su izdisali. Ovaj efekat je bio potpuno poništen ukoliko je ispitanik disao na usta – tako da je efekat specifičan za emociju straha u vezi s nazalnim disanjem (kroz nos).

U drugom delu istog eksperimenta, ispitanicima su prikazivane slike na ekranu koje je trebalo što bolje da upamte. Kasnije im je zatraženo da se prisete prikazanih objekata: prisećanje je bilo bolje ukoliko su slike prikazivane tokom udisanja vazduha. Zelano zaključuje da ova otkrića mogu ukazivati da je brže disanje u funkciji boljeg snalaženja u opasnim situacijama: “Ako se nađete u stanju panike, ubrzava vam se disajni ritam – rezultat je mnogo više udisaja nego u mirnom stanju. Na taj način naš urođeni odgovor na strah u vidu ubrzanog disanja može pozitivno da utiče na funkcije mozga, tako što on brže reaguje na opasne draži u okolini”.

Zelano navodi i povoljne implikacije na tehnike relaksacije, kada se praktikuje fokusirano disanje – tako udisanje postaje mehanizam harmonizacije limbičkog sistema, koji je centar naših emocija. Tako se svesno i voljno može usmeravati najfunkcionalniji način disanja u specifičnim okolnostima, koji se može i uvežbati i kao takav postati internalizovani obrazac reakcije u svojstvu kontrole pozitivnih i negativnih osećanja – neka vrsta “mini-terapije” u stresnim situacijama.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 29 decembar 2016 00:00

Izbacite ovih deset izvora stresa iz svog života

Pojedine stvari koje radite u životu samo otežavaju situaciju i, kada pribegavate takvom ponašanju, vi zapravo dolivate ulje na vatru.

U stresnim situacijama, kada vas pritisnu brige, olakšajte sebi tako što ćete kod sebe promeniti ovih deset stvari:

1. Rešite se potrebe da udovoljite drugima.

2. Prestanite da se pravdate.

3. Nemojte da se osećate kao da na sve morate momentalno da reagujete, neke stvari mogu i da pričekaju.

4. Dopustite sebi da budete nedostupni za druge, kada za tim osetite potrebu. U redu je da nekada odbijete poziv za druženje.

5. Prestanite da verujete da vam je potrebna baš ta jedna stvar koju nemate da biste bili srećniji i uspešni. Nije istina da postoji samo jedna stvar čija je moć tolika da ona vlada vašim uspehom i neuspehom. Uvek postoji neka druga prilika.

6. Kontrolišite svoju želju za hvalisanjem. Postoje ljudi koji će vas videti onakve kakvi zaista jeste, a da ne morate da im se dokazujete. Oni su jedini pravi!

7. Prestanite da pokušavate da budete prihvaćeni od drugih. Nikada vas neće svi prihvatiti i to je u redu. Vaš posao je da prihvatite tu činjenicu.

8. Zapamtite da vi ne morate da znate svaki detalj. Život ponekad funkcioniše na misteriozan način.

9. Odbacite ideju da morate da budete savršeni. Greške se događaju svima. U redu je da neko bude svedok vaše ludosti.

10. Ne izazivajte sebi dodatni stres time što ćete smatrati sebe odgovornim za sve ljude u vašem okruženju. Pružanje podrške i pomoći drugima je divno, ali kada to počne da izaziva stres, vreme je da pustite situaciju da teče svojim tokom.

Kada klonete pod teretom stresa, odbacite nešto tog tereta i dobićete novi polet, svežu energiju, bićete otvoreniji i ekspresivniji.

S tom novom energijom i možete pomoći većem broju ljudi.

Objavljeno u Planeta
petak, 21 oktobar 2016 00:00

Kako da se brzo otarasite prehlade

Prehlada u proseku traje između pet i sedam dana i mada deluje kao nešto što se nikako ne može izbeći, načini prevencije postoje.

Mnogi od nas mogu da imaju virus u sebi, ali bez ikakvih simptoma, što znači da možemo da osiguramo naš imuni sistem dovoljno da može da spreči simptome prehlade. Ovo su neki od načina.

Ne opterećujte se uzimanjem vitamina C. Uzimanje ovog vitamina neće postići sprečavanje prehlade, osim u retkim slučajevima kod profesionalnih trkača i atletičara.

Cink može da smanji trajanje simptoma prehlade ako se uzme u roku od 24 sata od prvih simptoma. On i umanjuje sipmtome prehlade, kako navodi nekoliko studija, dok ostale tvrde da ojačava sluzokožu nosa, smanjujući tako mogućnost virusa da se “zakači“.

Sa konzumiranjem cinka treba biti oprezan, jer ako se koristi na duge staze, može da izazove mučnine i utiče na pojavu ružnog zadaha.

Ako su osobe pored vas prehlađene i imaju kijavicu, izbegavajte dodirivanje svog nosa i očiju. Virusi ulaze u telo uglavnom tim putem. Redovno perite ruke i budite pažljivi kad dodirujute predmete, jer kijanjem bakterije mogu da dospeju na razne predmete.

Utoplite se. Većina ljudi smatra da je uzrok prehlade izlazak na hladan vazduh s mokrom kosom ili kada ste znojavi. Ipak, ispostavilo se da su naše mame donekle u pravu, ako se virus već nalazi u vašem telu. Izlaženje s mokrom kosom napolje će samo pomoći virusima da se prošire po telu.

Pijte dosta tečnosti. Za vodu se kaže da pomaže u otpušavanju nosnih šupljina, olakšavajući duvanje nosa i iskašljavanje. Pomaže kod bržeg znojenja kada je u pitanju povišena temperatura, kao i topli napici sa medom.

Stres je poznat po lošem uticaju na imuni sistem, pa tako, ako osećate da vas obara prehlada, potrudite se da izbegnete stres i takve situacije.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Većina ljudi jedva čeka vikend kako bi se udaljila od radnog mesta i stresa i upražnjavala omiljene aktivnosti, a onda se nekako dogodi da ta dva značajna dana protraće. Zašto se to dešava?

Prema magazinu Biznis insajder, ovo je 8 najvećih grešaka koje neuspešni ljudi obično prave u slobodno vreme:

1. Nemaju plan. To ne znači da svaki minut i sekunda vašeg vremena treba da budu isplanirani, već da okvirno znate šta biste želeli da radite.

2. Ne odvajaju vreme za voljene osobe. S obzirom na to da je teško naći vreme za porodicu i prijatelje tokom grozničave radne nedelje, potrudite se makar da bliske osobe vidite za vikend.

3. Dozvoljavaju da tehnologija upravlja njihovim životima. Ostavite svoj telefon, udaljite se od elektronske pošte i dajte svojim kolegama na znanje da nećete čitati postovne poruke.

4. Ceo vikend provode u krevetu. Bilo da ste isuviše pili petkom uveče, pa pokušavate da dođete sebi, ili ste jednostavno preumorni – nemojte provoditi vikend spavajući, s obzirom na to da biste na taj način mogli dodatno da poremetite svoj bioritam.

5. Nekontrolisano trošite novac. Ustežete se tokom cele nedelje da bi vam za vikend iskliznuo iz ruku svaki dinar koji imate. Ne trošite novac na stvari koje vam nisu potrebne.

6. Ne razmišljate o onome što želite da ostvarite. Tokom naporne radne nedelje, teško je izdvojiti vreme za razmišljanje o životnim ciljevima i budućnosti. Iskoristite zato vikend za pravljenje planova.

7. Ne možete da prestanete da mislite na posao. Ako već imate problem sa organizovanjem vremena, pokušajte da u petak sastavite radni raspored za sledeću nedelju. Biti pripremljen je odlična stvar, ali ne i biti radoholičar. Iskoristite, između ostalog, vikend da ‘napunite baterije’.

8. Izležavate se. Ukoliko vam je potreban odmor, to je sasvim u redu, ali ako se dosađujete ili zapostavljate važne obaveze, to svakako nije pametan način da potrošite svoje slobodno vreme.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top