Države sukcesori bivše SFRJ su u NJujorku potpisale ugovor o zajedničkoj prodaji rezidencijalnog stana bivše SFRJ na adresi 730 Park Avenija za ukupno 12,1 miliona dolara, koliko je iznosila najpovoljnija dobijena ponuda, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Srbiji je od prodaje tog stana pripalo 3,5 miliona dolara, prenosi N1.

Od ukupno dobijene kupoprodajne cene, u skladu s postignutim dogovorom država sukcesora, odbijeni su troškovi održavanja od 1. januara 1992. godine do dana prodaje, koji, prema navodima ministarstva, iznose 3,3 miliona dolara, koji su, takođe, raspodeljeni između svih država sukcesora srazmerno kvotama iz člana 3. Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije.

Pored rezidencije bivše SFRJ u NJujorku, u toku je proces zajedničke prodaje još četiri objekta bivše SFRJ (Stalna misije bivše SFRJ pri UN u NJujorku, ambasada bivše SFRJ u Bonu, ambasada bivše SFRJ u Bernu i ambasada/rezidencija bivše SFRJ u Tokiju).

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Povodom Svetskog dana knjige Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju romana E baš vam hvala Marka Vidojkovića

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.

„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“
Teofil Pančić

Učestvuju: Marko Vidojković, Dragan Babić i Tamara Babić.

Ponedeljak, 23. april 2018. godine, u 18 časova
Gradska biblioteka „Karlo Bijelici“ (sala Dečjeg odeljenja Biblioteke, Trg cara Lazara 3)

Objavljeno u Somborske vesti

Manifestacija "Sto fela rakije Jugoslavije" okupila 28 izlagača iz Srbije, Hrvatske i Slovenije

PRVA čašica šljivovice ide Kastru za dušu, druga bivšoj velikoj zemlji, a za treću ko te pita kad ona sama klizi - reče Milenko iz Sombora, i približi se velikoj Titovoj bisti.

- Druže Tito, da možeš da vidiš šta smo napravili od tvoje velike zemlje, osedeo bi od muke u sekundi i od sramote okrenuo glavu od svih nas od Vardara do Triglava - priča kao da ispred njega živ stoji najveći sin svih naroda i narodnosti. Što zbog rakije, što zbog oživljenog duha bivše SFRJ i pesme "Uz maršala Tita, junačkoga sina", koja ide u pozadini, u rečima mu se oseća seta, a u očima nazire suza za nekim, za njega mnogo boljim i lepšim vremenima.

Ne samo kod Milenka, nego kod više stotina posetilaca i tridesetak proizvođača rakije lepe uspomene na jednu veliku zemlju, bratstvo i jedinstvo, pionirsku zakletvu, radne akcije probudila je rakijada "Sto fela rakije Jugoslavije", održana minulog vikenda u Bačkom Monoštoru, selu nadomak Sombora.

Kako bi nekadašnji Dan republike, 29. novembar, za koji se tradicionalno vezuje svinjokolj, dočekali spremni, domaćini, nadaleko poznati po pečenju rakije, ali i gosti iz okolnih mesta, kao i Slovenije i Hrvatske, ponosno su izneli svoje najbolje šljivovice, dudovače, viljamovke, komovice, rakije od kajsije, jabuke, dunje... Jer kao što se zna, na svinjokolj se ne ide bez podloge - dobre i jake domaće rakije.

Svaki "rakijaš" izneo je najbolje iz svog podruma. Nazdravljaju jedni drugima, probaju komšijsku ljutu, porede je sa ostalima. Svako ima neku svoju tajnu za pečenje rakije koju ljubomorno čuva. Tako je spontano nastala jedinstvena verzija bratstva i jedinstva: bratski se družimo, jedinstveno mislimo - svako da je njegova rakija najbolja.

Kao u narodnoj pesmi - "vince udarilo u lice, a rakija stade govoriti", tako su na površinu počela da izlaze sećanja.
- Svi smo mi rasli u jednoj zemlji, jednoj ideologiji koja nas je spajala, ali nje više nema. Svima nam fali - veli Branko Šoštić iz Kljajićeva i sa glave, u znak poštovanja prema Fidelu Kastru, skida kubansku kapu. - Šta će bolje od rakije ponovo tako spojiti ljude? Vidite kako je izbrisala sve granice!

Kao što on na glavi ima kubansku kapu, tako je i većina ostalih izlagača, pored rakije, na tezge iznela petokrake, titovke, crvene članske karte, pionirske marame, zastave i drugu prepoznatljivu ikonografiju tog vremena.

- I danas se živo sećam pionirske zakletve, to je za nas bio veliki događaj. Žao mi je što toga više nema, ali mi je drago što postoje ovakve manifestacije koje nas na to podsećaju - kaže Slobodanka iz Monoštora, u beloj košulji sa crvenom maramom oko vrata, jedna od retkih dama koje se bave proizvodnjom rakije. - Možda nije baš uobičajeno za žensko, ali meni je to hobi i velika ljubav.

Sudeći po reakcijama onih koji su je probali, "damska" ljuta šljiva nimalo ne zaostaje za ostalim rakijama.

Iako su brojni posetioci rekli da nisu probali nijednu lošu rakiju, o najboljoj se odlučivalo "na drugoj sednici Centralnog komiteta". Pred članovima CK bilo je više od stotinu fela rakije, a za najbolju je proglašena "kruška" Martina Kolara iz Monoštora. Odmah iza nje je "kajsija" Vinske kuće "Ačanski" iz Sombora.

PROMOCIJA RURALNOG TURIZMA
RAKIJADU u Bačkom Monoštoru, drugu po redu, organizovalo je UG "Podunav" iz ovog sela, sa namerom da podstakne razvoj ruralnog turizma.

- U našem selu ima dosta proizvođača rakije i želeli smo da to predstavimo i drugima. U selu je zastupljena i jugonostalgija i u jednoj manifestaciji spojili smo dve lepe stvari - kaže organizatorka Zdenka Mitić iz UG "Podunav".

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Nekadašnje republike bivše Jugoslavije otplaćuju dug veći od 104 milijarde evra. Toliki iznos dobija se sabiranjem svih javnih dugova danas samostalnih država.

Poređenja radi, uoči raspada SFRJ devedesetih godina prošlog veka, javni dug cele države bio je ispod 20 milijardi dolara.

Iako je javni dug Srbije premašio 24 milijarde evra, nismo najgori u regionu. I po zaduženosti i po udelu duga u bruto domaćem proizvodu gore pokazatelje u našem okruženju ima susedna Hrvatska, pišu Večernje novosti.

Među državama sa najnižim udelom duga u sopstvenom domaćem proizvodu prednjači Saudijska Arabija, sa svega 1,82 odsto BDP. Slede Bruneji sa 3,28 odsto, pa Hongkong sa dugom od 6,37 odsto BDP... Najviše zaduženi, prema svom BDP, su: Japan (246 odsto), pa Grčka (168,8 odsto), a potom Italija sa dugom od 135 odsto svog BDP... Najveća svetska ekonomija, Sjedinjene Američke Države, u ukupnom svetskom dugu učestvuju sa čak 29 odsto, dok je zaduženost Rusije,svega 0,49 odsto ukupnog svetskog duga.

Ta država otplaćuje više od 37 milijardi evra duga, koji je premašio 87 odsto tamošnjeg BDP-a. Veći dug od nas, mereno u evrima i u procentima, ima još i Slovenija (30,7 milijardi evra). 

Srpski dug je, međutim, znatno veći od crnogorskog, čak 10 puta, kao i od bosanskohercegovačkog i makedonskog duga. 

BiH otplaćuje tek četvrtinu duga koji ima Srbija, dok Makedonija otplaćuje sedminu (3,26 milijardi evra). Iako Crna Gora duguje tek deseti deo srpskog duga, 2,44 milijarde evra, on je premašio 54 odsto onoga što ova država stvori za godinu dana. U Srbiji je ovaj udeo, podsetimo, 71,8 odsto BDP. 

Sudeći prema podacima zvanične evropske statistike, Eurostata, kao i lokalnih ministarstava finansija, ubedljivo najveći javni dug u regionu ima Mađarska, pomenutih 83,4 milijarde, odnosno 77,6 odsto BDP. 

U malo širu regiju "upada" i Grčka sa ogromnom, ujedno i najvećom evropskom zaduženošću od 301 milijarde evra (čak 168 odsto BDP). Međutim, iako je naš dug tek dvanaesti deo grčkog, po nečemu smo ipak "bliski". A to je iznos koji godišnje izdvajamo na plaćanje kamata. 

U ovoj godini samo rashodi za kamate iznosiće više od 1,1 milijarde evra, ili 3,5 odsto BDP, a samo šest država u Evropi ima veće troškove za kamate na javni dug: Portugali Italija, Grčka, Irska, Mađarska i Hrvatska, ističu u Fiskalnom savetu. 

“Grčka, kao najzaduženija zemlja u Evropi, za kamate troši samo 0,7 odsto više u odnosu na Srbiju. Pri tome, očekivano je da budžetski rashodi za kamate kod nas do 2017. godine porastu na oko četiri odsto BDP,čime će ova razlika, praktično, nestati.”

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Drugi Susret brigadira omladinskih radnih akcija sa prostora nekadašnje Jugoslavije, koji su gradili zemlju posle Drugog svetskog rata, održan je na Letenki na Fruškoj gori u organizaciji Udruženja učesnika omladinskih dobrovoljnih radnih akcija "Akcijaš" iz Novog Sada.

Manifestaciji je prisustvovalo više od 600 bivših akcijaša iz cele SFRJ, kako bi se prisetili, barem za njih, srećnijih vremena, ali i brojni mladi volonteri iz cele Srbije.

Prisutna je bila i osmočlana delegacija iz Apatina, predvođena Novakom Repcem, jednim od aktivnih učesnika nekadašnjih omladinskih radnih akcija na ovdašnjim prostorima, koju su činili i četvoro predstavnika Udruženja građana "MRAV", koje promoviše volonterizam i aktivizam među mladim ljudima sa područja opštine.

Izgradnja omladinskog naselja Letenka, pre 39 godina, bila je prva savezna radna akcija izvođena u Vojvodini, ali to nije jedino što su okupljeni brigadiri ostavili iza sebe. Spajala se omladina sa sela i iz grada, svih nacionalnosti i vera. 

- Izgrađivala se zemlja, ali je omladina izgrađivala i sebe, u duhu najboljih društvenih i ljudskih vrednosti. Omladinske radne akcije bile su višestruko korisne. Osim što se vredno radilo, omladinci su se družili i širili ideju bratstva i jedinstva, a rađale su se i nove ljubavi i prijateljstva za ceo život - prisećaju se stari akcijaši.

Oni veruju da radna akcija ne bi trebalo da ostane deo istorije i da je sada pravo vreme da ih odmene mlađe generacije.

Manifestaciju je, nakon obraćanja Svetozara Gatarića i Marjana Cvetkovića, predsednika Skupštine "Akcijaša" i predsednika Krovne organizacije mladih Srbije, uveličao bogat kulturno-umetnički i drugi prateći program. 

Objavljeno u Apatin

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top