Gotovo da nema osobe koja ne voli da uživa na plaži, da se sunčati i kupa.

Sada su i naučnici objansili zašto je to tako, odnosno kako sunce, pesak i morska voda utiču na naše fizičko i psihičko zdravlje.

Neke ranije studije su utvrdile da more, odnosno boravak na plaži povećava osećaj sreće, dobar je za zdravlje i poboljšava moždane funkcije. Istraživanje sprovedeno u Japanu je pokazalo da su ljudi koji žive u kući s pogledom na more daleko smireniji od ostalih, a i britanska studija je utvrdila da su ljudi koji žive blizu mora fizički i mentalno zdraviji.

Pored toga, morska voda sadrži minerale, uključujući i magnezijum, kalijum i jod, koji pomažu organizmu da se bolje izbori s infekcijama. A udisanje morskog vazduha pomaže da bolje spavamo, kažu stručnjaci.

Klinički psiholog Ričard Šuster kaže da je taj "zen" osećaj koji imamo dok smo na plaži posledica raznih stvari, a ne samo izloženosti vitaminu D.

"Plava boja se povezuje s osećajima smirenosti i mira", kaže on. On dodaje da nas samo gledanje u vodu dovodi do neke vrste meditativnog stanja i da zapravo menja frekvenciju moždanih talasa.

Zvuk koji proizvode talasi, to prepoznatljivo šuštanje, pomaže u aktiviranju parasimpatetičkog nervnog sistema, usporava nas i pomaže nam da se opustimo.

"To na neki način destimuliše naš mozak", kaže dr Šuster.

Čak je i fizički osećaj peska pod prstima dobar za naše zdravlje i pomaže nam da se osećamo slično kao tokom meditacije, odnosno tako smireno.

"Fokusirajte se na to kako vam je telo toplo od sunčevih zraka, na to kakav je osećaj peska pod prstima, dišite duboko i udišite morski vazduh", savetuje psiholog da bar pet minuta posvetite tome dok ste na letovanju.

Ako vam treba "izgovor" da idete na more, sad ga svakako imate - dobro je za zdravlje.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Da li ste nekada sanjali da imate kuću u nekom italijanskom selu? Vesti koje ste čekali konačno su stigle.

Sada, jednu nekretninu možete da kupite za nešto više od 1 dolara ili tačnije, za samo jedan evro.

Nalazi se u brdovitom predelu Barbagije na mediteranskom ostrvu Sardinija. Na prodaju je na stotine kuća za samo jedan evro. Ovo nije prvi italijanski grad koji pokušava da obezbedi sebi opstanak, ali je prvi koji ispunjava obećanje da će kuće prodavati za jedan evro. Pored svega, on privlači ljude i svojim istorijskim lokalitetima i lepotom predela.

Međutim, nekretnine dolaze i sa jednom cakom - 200 nekretnina koja se nalaze na prodaji su u lošem stanju i vlasnici se obavezuju da će ih u naredne tri godine srediti i u njih uložiti bar 25.000 evra.

Iza svega se krije pokušaj oživljavanja gradića kao on ne bi postao još jedan grad duhova. U poslednjih pola veka populacija se sa 2.250 smanjila na 1.300 ljudi sa jednom bebom godišnje.

Ovo je najautentičniji i nepromenjeni deo Sardinije. Nekada prenaseljen danas leži na lavirintima prolaza i muralima prekrivenim trgovima koji su prazni od kako su mlađi stanovnici rešili da napuste ovo mesto i odu u veće gradove.

Neki od delova ovdašnje tradicije još uvek žive, piše edition.cnn.com. Lokalni pastiri i dalje prave izvrstan premijum kozji sir Casu Flore Sardo po kome je ova oblast i poznata, ali tu je i još po neki zanatlija.

Grad je usvojio posebnu uredebu koja je omogućila da te nekretnine stavi na tržište po povoljnim cenama. Gradonačelnik se nada da će renoviranje kuća pomoći stvaranju novih radnih mesta i oživljavanju lokalne ekonomije.

Izvor B92

Objavljeno u Planeta

Plaža El Pedoćin u Trstu, stara 114 godina, svojevrsna je institucija koja se predstavlja kao poslednja plaža u Evropi na kojoj se muškarci i žene odvojeno kupaju.

Trst je i dalje ponosan na beli zid koji deli muškarce i žene na plaži Banjo ala Lanterna, poslednjoj evropskoj plaži na kojoj se odvojeno kupaju muškarci i žene.

"Možda zvuči paradoksalno, ali zid nas čini slobodnijim, a ne manje slobodnim", kaže Sabrina Pekijari, učiteljica u osnovnoj školi i redovna posetiteljka plaže.

Plaža, lokalnom stanovništvu poznata kao El Pedoćin, osnovana je 1903. godine u vreme dok je Trst bio pod austrougarskom vladavinom. Ostala je institucija tokom turbulentne istorije grada tokom 20. veka, uključujući tu i dve decenije fašističke vladavine gradom i amričku okupaciju od 1947. do 1954.

Muškarci i žene su na plaži bili prvo odvojeni ogradom, a kasnije je ona zamenjena zidom. Ograda između polova pala je samo jednom, 1959. godine kada je pomerena kako bi žene dobile više mesta za sebe u odnosu na muškarce.

"Žene vole ovo mesto jer im omogućava privatnost", kaže Mikol Brusafero, novinarka koja je napisala dve knjige o legendarnoj plaži.

"Bez ijednog muškarca u blizini, pokoji kilogram viška ili ne baš savršene noge ne predstavljaju problem", dodaje ona.

U zemlji u kojoj je moda svakodnevnica, a spoljašnji izgled ženama izuzetno važan i vrsta pritiska i moranja, El Pedoćin obezbeđuje beg od društvene more - na njoj i 80-godišnjakinje mogu da šetaju u toplesu ili nose bikini ako to žele, ističe Brusafero.

Muškarci pak, s druge strane, cene El Pedoćin "jer im daje trenutke slobode od njihovih dosadnih žena", kaže Đanmarko, dok njegov Elio klima glavom slažući se.

Plaža je otvorena tokom cele godine, a tokom leta dnevno privuče oko 3.000 osoba. Na nju se rado dolazi i zato što je blizu centra grada, a cena ulaznice je samo jedan evro.

Naziv Pedoćin potiče od imena školjki koje su nekada tu živele, koje se na Jadranu lokalno nazivaju pedoče, a reč je o dagnjama.

Podela plaže na ženski i muški deo ukida se samo jednom godišnje, kada se održava letnja zabava ispunjena pićem i plesom. O tome svedoči i dokumentarni film snimljen o El Pedoćinu, koji je prikazan na filmskom festivalu u Kanu 2016. i postigao veliki uspeh u lokalnim bioskopima.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
utorak, 09 avgust 2016 00:00

Bez 300 EUR u džepu ne krećite na more

Uplatom aranžmana za letovanje izdacima nije kraj, a oni koji su ove godine već letovali savetuju da ne krećete na put bez bar još 300 evra u džepu.

Koliko je novca dovoljno poneti na letovanje zavisi od želja, prohteva, navika, ali i od broja članova domaćinstva. Sagovornici Tanjuga dali su, zato, pregled cena u primorskim gradovima, kako biste sami mogli da izračunate koliko novca je dovoljno da ponesete na letovanje.

Ana Nikolić, koja se bavi izdavanjem aranžmana na Tasosu i Sitoniji, kaže da je ove godine primetno znatno veće interesovanje naših građana za letovanje u tom delu Grčke, a primetne su i više cene - kako aranžmana, tako i cene potrepština u supermarketima.

“Po marketima cene nisu značajno više, ali su zato u restoranima korigovane za 10 i više odsto”, kaže Nikolićeva za Tanjug.

Za giros, omiljeni obrok turista u Grčkoj, umesto prošlogodišnjih 2,5 evra, ove godine je potrebno izdvojiti 2,8 evra u Sitoniji, u Neos Marmarasu, u Sartiju je cena ostala 2,5 evra, dok je na Tasosu giros sa 2,3 evra poskupeo na 2,5.

Računajte da, ukoliko iznajmljujete ležaljke, sistem je na Tasosu i Sitoniji takav da vam iz džepa dnevno istera, kako je rekla, od pet do 15 evra.

Naime, na većini plaža i dalje se ležaljke dobijaju na celodnevno korišćenje uz poručeno piće, ali je primetan trend da se uvodi “minimalna konzumacija” koja uz korisšćenje ležaljke povlači i minimum potrošenih pet, 10 pa i 15 evra na piće ili hranu u baru u čijem su vlasništvu ležaljke.

“Ovo se odnosi na i dalje manji broj barova i na vrlo popularne plaže, ali takve prakse ranijih godina nije bilo, ili bar ne u tolikoj meri. Set od dve ležaljke i jednog suncobrana se može naći za najmanje pet pa do 20 evra, zavisno od kvaliteta i popularnosti bara i plaže”, navela je Nikolićeva.

Ako poručite čuveni nes frape, dodaje ona, platićete od tri do četiri evra, isto toliko košta i malo pivo, dok je veliko 4-5 evra. Ceđeni sokovi su takođe 4-5 evra, a kokteli 8-12 evra.

Ukoliko se građani opredele za letovanje u Italiji, na Siciliji, gotovo je izvesno da će potrošiti celu ušteđevinu. Za sve ležaljke i suncobran na plaži potrebno je izdvojiti bar 15, a ponegde i do 20 evra.

Kad ste već u Italiji, sigurno je da ćete probati i neka tradicionalna jela, a za pastu računajte da ćete po porciji plaćati 10 do 15 evra. Za parče pice treba izdvojiti dva do tri evra, dok cela pica košta od osam do 15 evra.

Riba je, na primer, skuplja i za nju je potrebno izdvojiti od 15 do 30 evra, a ponegde i više u zavisnosti od vrste. Salate koštaju 7-15 evra, a omiljeni italijanski sladoled od dva do 2,5 evra.

Čest je slučaj da se u Italiji i mesto u kafiću mora platiti i uz račun je onda potrebno dodati još oko evro i po.

Može se uštedeti ako se opredelite za neki od restorana brze hrane, gde porcija nekog italijanskog specijaliteta ili tradicionalnog jela košta do pet evra.

Veći izdatak mogu biti izleti, pa je tako za onaj do Palerma potrebno izdvojiti 50 evra, do Sirakuze 45, a do Etne 25 evra. Vožnja otvorenim autobusom je jeftinija i za celodnevno razgledanje dovoljno je i 10 evra.

Nikolić savetuje da se na put ne kreće bez bar 300 evra u džepu.

Nikolićeva je ove godine letovala u Turskoj, ali i na jezeru Komo u Italiji. Govoreći o Italiji, savetuje da birate kafiće i restorane koji nisu na glavnom šetalištu, već su nešto dalje od centra grada.

“Ako želite da ručate, mala pica košta oko 3,5 evra, velika 5,5 evra, ali veliku picu ćete teško 'savladati', jer je dovoljna i za dve osobe. Recimo, ako bi uz to išao i kapućino, račun će biti još tri do pet evra veći”, rekla je Nikolićeva.

Može se i uštedeti, savetuje ona upućujući na tzv. aperitivo, koji u vremenu od 18 do 21 sat nudi veliki broj kafića. To znači da za poručeni koktel od šest evra možete da se poslužite i raznovrsnom hranom na švedskom stolu koji stalno dopunjavaju.

“Tako za šest evra praktično dobijate i izlazak i večeru”, kaže ona.

Uštedeti se, kako kaže, može i na vodi, jer se u Italiji pije “česmovača” pa nije obavezno kupovati flaširanu vodu.

Za dnevne potrepštine preporučuje kupovinu u velikim trgovinskim lancima koji su po pravilu na obodu grada, ali su cene niže za oko 30 odsto.

“U restoranima možete da uštedite i tako što ćete poručiti samo glavno jelo, bez predjela. Treba voditi računa, jer ako naručite času vode sa česme, ona košta 50 centi, a neki kafići i restorani uračunavaju i bakšiš za konobare, pa to može biti dodatan nepredviđen trošak”, kaže sagovornica Tanjuga.

U proseku ceh za ručak za pet osoba, s predjelom, glavnim jelom, desertom, kafom i dižestivom koji Italijani piju nakon jela - staje oko 100 evra.

Ako se letuje u Antalijskoj regiji, za koju je ove godine manje interesovanje zbog svih dešavanja u Turskoj, za dolmuš (prevoz) treba izdvojiti od 50 centi do tri evra u zavisnosti gde se ide.

Alkohol je skuplji, a primera radi, pivo košta od 4-5 evra, dok koka-kola košta od 1,7 do dva evra, a kafa 1,5 - 1,7evra. Večera bi mogla da košta od 5-50 evra u zavisnosti od izbora.

U Turskoj računajte i na to da se voda kupuje, a savet je da se to čini u velikim marketima i da se kupuju velika pakovanja vode. Ono što je u toj zemlji jeftinije jesu slatkiši, jer Turska ima brojne domaće konditorske firme poput Ulkera.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Planeta

Ukoliko spadate u grupu ljudi koji najviše vole da na odmor idu kolima jer je udobnije, imate veću slobodu, i smatrate da ćete tako mogo više stvari moći da istražite i vidite, onda sigurno znate da morate da se pridržavate ovih saveta.

1. Planirajte pauze za odmor 

Ubacili ste i poslednji kofer, seli u auto, pustili omiljenu muziku, i krenuli na put. Ukoliko ste vozač sigurno i sami jedva čekate da stignete na željenu destinaciju, međutim forsiranje da pređete još koji kilometar kako biste što pre stigli vas može samo, u najblažu ruku usporiti. Iako ne osećate umor, pridržavajte se vremenski propisanih pauza za pređenu kilometražu. Ukoliko se radi o putu koji zahteva veću koncentraciju usled prepreka i drugih stvari na istom, pravite i češće pauze. Ukoliko idete na duži put, obavezno planirajte gde ćete prespavati kako biste se odmorili na adekvatan način i bezbedno nastavili ostatak puta. Izbegavatje da idete na put po velikim vrućinama. Pre puta istražite dobro maršrutu sa svim odmaralištima, ali i drugim pojednostima. 

2. Pripremite se unapred 

Put kolima može biti prava avantura, ali vi svakako ne želite da se pretvori u onu neprijatnu.Pre puta obavite sve neophodne provere na automobilu, a koje se tiču sigurnosti i tehničke spreme. Istražite i sam put do željene destinacije kako biste znali sta vas na svakom kilometru čeka. Pripremite nephodna dokumenta, osiguranja i ostalu važnu dokumentaciju (međunarodna dozvola, sitniš za putarine, itd.). 

3. Napravite plan 

Putovanje kolima donosi određenu slobodu, ali bez dobrog plana, posebno ako se radi o dužem putu, avantura na četiri točka se može pretvoriti u noćnu moru. Detaljno planirajte kako da na najbezbedniji, i najbolji za vas način stignete tamo gde ste se i uputili. U plan obavezno uključite pauze, spavanje, eventualni obilazak lokalnih znamenotosti, ukoliko se ukrcavate na trajekt, vremenske intervale polazaka, itd. 

4. Pratite vremenske prilike 

Obavezno proverite kakve će biti vremenske prilike pre nego što krenete na put jer sigurno ne želite da vas na sred puta uhvati nevreme koje će ugoriziti vašu bezbednost, ali i pokvariti doživljaj na željenom lokalitetu. 

5. Mape 

I pored moderne tehnologije, GPS uređaja za navigaciju, obavezno ponesite mapu puta jer ona baš nikad ne zakaže što nije slučaj sa uređajima. 

Izvor: Super žena

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top