Već se neko vreme raspravlja o tome kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje, a sad je to i zvanično. Britanci su sproveli istraživanje na tu temu.

Intervjuisali su gotovo 1.500 osoba starih između 14 i 23 godine o tome kako koriste najpopularnije društvene mreže - Instagram, Snapchat, Twitter, Facebook i YouTube i kako one utiču na njihovu psihu.

Istraživanja su pokazala da Instagram prednjači u lošem uticaju, pogotovo na mlade žene.

Popularna aplikacija nudi mogućnosti "filtriranja" svih nesavršenosti, zbog čega se korisnici osećaju mučno, depresivno, usamljeno i neispunjeno.

Osim toga doživljavaju i FOMO ili Fear of missing out. Dakle, uvek su opterećeni time da "nešto propuštaju".

Jedina društvena mreža koja je dobila samo pozitivne komentare je YouTube.

Naučnici su otkrili da najgore na korisnike utiče korištenje društvenih mreža više od dva sata dnevno, piše Ordinacija.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

MUP je reagovao na vest o navodno opasnoj igri na društvenim mrežama pod nazivom "Plavi kit". Ona je, prema medijskim napisima uzela više desetina mladih života, a MUP upozorava na oprez, kao i da pojavu igre prijave policiji. Ima, međutim, stručnjaka koji sumnjaju u proverenost i istinitost priče.

"Plavi kit" dolazi iz Rusije, navodi maloletnike da 50 dana izvršavaju razne zadatke, ustaju u 4.20 ujutru, gledaju horor filmove, samopovređuju se da bi poslednjeg dana na nagovor tzv. kuratora ili virtuelnog gurua sebi oduzeli život - prenose mediji u regionu i svetu. Na potencijalnu sajber pošast oglasio se i MUP Srbije uz apel građanima da pojavu takve "video igre" prijave policiji.

Ova opasna igrica prisutna je u mnogim državama i zbog nje je navodno stradalo više desetina maloletnika. Zato će Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije pojačati aktivnosti ka smanjenju opasnosti od eventualne pojave igrice „Plavi kit“, naveo je MUP.

U MUP-a za N1 objašnjavaju da nema ni regionalnih, ni svetskih upozorenja koja su do njih stigla zvaničnim putem, i nijednog zabeleženog slučaja kontakta sa igrom koja je navodno preplavila društvene mreže. Na apel su se, kažu, odlučili zbog medijskog izveštavanja i zbog prevencije.

Međutim, u fondaciji SHARE pozivaju na opreznost - kažu da nije u pitanju video-igra i tvrde da postoje dokazi da se radi o lažnoj vesti.

"MUP ima ozbiljnu obavezu da kada izlazi sa ovakvim saopštenjem u javnost, proveri svoje izvore i proveri informacije. Ali bez obzira što MUP iznosi neke informacije, takođe i mediji imaju dužnost da pre nego što prenesu MUP-ovo saopštenje urade proveru da li je zapravo ta informacija tačna i da li je relevantna za javnost", ocenio je Đorđe Krivokapić, iz SHARE fondacije.

Bezbednost dece na internetu i njihov kontakt sa nepoznatim osobama je važna tema i zahteva ozbiljan pristup. Da takva komunikacija nosi sa sobom veliki rizik, naročito po usamljenu i decu bez podrške, smatra psihoterapeutkinja i profesorka Nevena Čalovska Hercog.

"Kontakt preko društvenih mreža je visoko zavodljiv jer jednim klikom čitav spektar različitih potreba se čini da može biti zadovoljen. Ali je zaista i zabluda istovremeno i veliki rizik. Naročito deca koja provode jako puno vremena na uštrb drugih kvalitetnih aktivnosti, zadovoljavanje svojih drugih razvojnih potreba, druženja sa drugom decom", kaže Nevena Čalovska Hercog, psiholog i psihoterapeut.

Digitalna pismenost i kritičko razmišljanje su neophodni za izbegavanje sajber rizika, dodaju IT stručnjaci, dok psiholozi podsećaju roditelje da svojoj deci moraju biti sigurna baza kako bi ih sačuvali od različitih izazova.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

U poslednjih nekoliko godina intenzivni korisnici društvenih mreža počeli su da traže pomoć stručnjaka da bi rešili problem zavisnosti, za koju stručnjaci kažu da je jača nego kod alkohola ili narkotika.

Terapeuti sada nude razna savetovanja, osmislili su "detoks tretmane", a korporativna velnes industrija u ekspanziji nudi sve više rešenja kako da se provede dan bez stalnog kompulzivnog "skrolovanja" po stranicama.

Ako ne možete odoliti odlasku na Fejsbuk, Snepčet, Instagram ili druge društvene mreže, osećate uznemirenost kada ne možete proveriti svoj smarttelefon ili nemate signal, možda vam treba pomoć.

Nudi se širok spektar usluga i tretmana koje "zavisnici" od društvenih mreža mogu probati kako bi se rešili ove navike. Cena je oko 150 dolara po satu, a duži višednevni "detoks tretman" može koštati i više od 500 dolara, piše BBC.

Kod terapeuta Nejtana Driskela u Hjustonu u Teksasu u poslednjih nekoliko godina broj pacijenata koji traže pomoć zbog zavisnosti od društvenih medija porastao je za 20 odsto i sada oni čine gotovo polovinu njegovih pacijenata.

"Na neki način, psihološki uticaj koji uzrokuju Fejsbuk, Snepčet i druge digitalne platforme može biti teže lečiti od drugih priznatih zavisnosti. Ovo je gora zavisnost od alkohola ili droga jer je mnogo zanimljivije i nema stigme iza toga", kaže Driskel.

On naplaćuje tretmane 150 dolara po satu i radi s pacijentima najmanje šest meseci, jer, kaže, bar toliko vremena im treba da bi u potpunosti razumeli kako upravljati vlastitim ponašanjem.

Iako zavisnost od društvenih mreža još nije zvanično prepoznata kao poremećaj u medicinskim klasifikacionim priručnicima u SAD, neki terapeuti, uključujući Driskela, leče bolesnike na isti način kao kod lečenja od drugih oblika zavisnosti.

"Vikend ili sedmodnevni `detoksi`, koji često uključuje boravak u prirodi, pomaže pacijentima da se `isključe` s uređaja i mogu biti dobar prvi korak. Dobro je kada u detoks procesu ponovo dobijete svoj um, ali onda se vratite u isti život kao i prije što može ometati napredak", kaže Driskel.

Kompanija "Tokspejs" iz NJujorka nudi onlajn savjetovanje sa svojih 1.000 mrežnih terapeuta.

Potpredsednik kompanije Linda Sako kaže da su 2016. pokrenuli 12-sedmični program za ljude koji se bore sa onlajn zavisnostima. Kompanija nudi terapiju tekstualnim porukama za 138 dolara mesečno, pa do 396 dolara za terapiju kroz razgovor uživo.

"Klijenti koriste pametne telefone za održavanje terapijskih sastanaka, a mi ih učimo kako koristiti telefon na `pažljiviji` način. Većina ljudi se okreće terapiji nakon brojnih neuspešnih pokušaja da se sami izbore sa ovim problemom", kaže Sako.

U Londonu Orijana Felding osnovala je kompaniju "Digital detoks" 2014. i sada radi s kompanijama čiji zaposleni imaju problem sa korišćenjem društvenih medija, kako oni ne bi morali sami da se bore sa tim problemom.

Programi započinju individualnim radom, a zatim zaposleni prolaze kroz prilagođene onlajn-module.

Ove sesije se u proseku naplaćuju 600 funti (748 dolara) dnevno, a izvršni funkcioneri kompanija se mogu prijaviti i za dodatne radionice fokusirane na povećanje produktivnosti.

U Berlinu firma "Oftajm" sarađuje s korisnicima tako što ih kontroliše putem aplikacija, a nude i razne detoks radionice "licem u lice".

"Ljudi imaju tendenciju da ovo nazivaju zavisnošću, prije nego da razmišljaju o tome kao nedostatku ravnoteže", kaže psiholog Aleksander Stejnhart, koji je osnovao ovo preduzeće 2014. godine.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Dosta vam je Snapchat-a? Umorio vas je Twiter? Zasitili ste se Facebooka? Želite da se obrišete s društvenih mreža? To možete da učinite a da pritom ne izgubite dragocene podatke.

Krenimo redom...

Facebook

Da biste obrisali svoj Facebook nalog, otvorite Settings, pa Security pa potom Edit uz Deactivate Your Account. Kliknite na link koji će se pojaviti.

Jednostavno je, ali postoji caka: time niste trajno izbrisali svoj nalog nego ga samo deaktivirali. Ako želite potpuno da ga se rešite, treba da otvorite ovu stranicu i kliknete na Delete My Account. Dobićete neko vreme za razmišljanje, nakon čega će Facebook zakazati brisanje svega što imate u roku od 90 dana.

Ako poželite nešto da sačuvate, pre brisanja, ovorite Settings, pa kliknite na General i onda Download a Copy of Your Facebook Data. Moraćete da unesete lozinku kako biste potvrdili da ste to zaista vi, a ne neko zlonameran. Moći ćete da preuzimate objave, fotografije, sačuvane četove i još štošta, sve u formatu HTML.

Google

Kako biste ekipi iz Mauntin Vjua zauvek rekli zbogom, otvorite stranicu svog korisničkog naloga i kliknite Delete Your Account or Services. Naredna opcija omogućiće vam brisanje pojedinih delova vašeg naloga (recimo, Gmaila ili YouTubea) ili brisanje svega odjednom. Kao i za Facebook, treba da unesete lozinku.

Ako odaberete brisanje odjednom, biće vam ponuđena lista svega što će time nestati, od fotografija u Google Photos do muzike u Google Music. Kako biste potvrdili svoj odabir, kliknite Delete account.

Uz svaki od servisa biće link pomoću kog možete preuzeti svoje podatke. Njima možete pristupiti i preko glavne stranice korisničkog naloga, tako što ćete kliknuti na Personal Info & Privacy i potom skrolovati sve dok ne nađete Download Your Data. Odaberite Create Archive.

U sledećem koraku moći ćete da odaberete šta ćete sačuvati, a šta ne i u kojem obliku će vam biti isporučeni.

Twitter

Odlazak s Twittera je jednostavan. Kako biste došli do svojih podataka pre brisanja, otvorite Settings u web pregledaču, kliknite na Account i potom na Request your archive. Kad je spremna za preuzimanje dobićete obaveštenje u vidu mejla. Podaci će biti u formatu HTML.

Za gašenje korisničkog naloga kliknite na Deactivate my account, potvrdite svoj izbor u sledećem koraku kako biste pokrenuli brisanje. Imaćete na raspolaganju 30 dana kako biste se predomislili. Dovoljno je da se ponovno ulogujete i nastavite dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ako ste potvrdili korisnički nalog, na raspolaganju ćete imati čitavu godinu.

Instagram

Kako biste obrisali korisnički nalog na Instagramu, morate otvoriti ovu stranicu. Recite Instagramu zašto ga napuštate, unesite svoju lozinku i kliknite Permanently delete my account.

Možete ga i privremeno deaktivirati, tako što ćete otvoriti Settings na svom profilu i potom kliknuti Temporarily disable my account. Nema vremenskog ograničenja pa možete nastaviti kad to poželite.

Ne postoji jednostavan način da izvučete fotografije i video zapise s Instagrama. Ili ste čuvali sve što ste objavljivali paralelno na mobilnom telefonu (koristeći opciju Save Original Photos) ili ćete verovati servisima kao što je Instaport.

Snapchat

Po svojoj prirodi Snapchat ne ostavlja digitalni trag vredan pomena, iako je poslednjih godina sklonija trajnosti nego što je bila ranije. Ne nudi opciju brisanja korisničkog naloga u aplikaciji, pa morate da otvorite accounts.snapchat.com u web pregledaču, logujete se i potom kliknete na Delete my account. Moraćete da potvrdite svoju odluku. Dobićete 30 dana za reaktivaciju.

Yahoo

Ulogujte se na svoj nalog i otvorite ovu stranicu. Kad pročitate upozorenje o posledicama brisanja (obrisaće sve podatke), kliknite na Terminate this Account kako biste pokrenuli brisanje.

Nažalost, ne postoji brz i lak način da izvučete podatke s Yahoo-a. E-poštu možete preuzeti koristeći IMAP. Ako ubacite podešavanja za Yahoo Mail u neki drugi program, kao što su Gmail ili Outlook, možete prebaciti svu e-poštu.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Veliki broj korisnika društvenih mreža ima želju da se sa njih i zauvek odjavi, ali ostaju plašeći se da će na taj način izgubiti digitalne uspomene i kontakte sa prijateljima i poznanicima, pokazalo je istraživanje kompanije Kaspersky Lab.

Ljudi veruju da su Facebook i Instagram gubitak vremena, ali ostaju na ovim mrežama jer se boje da će izgubiti kontakte sa prijateljima.

Održavanje kontakta sa poznanicima i prijateljima može biti složen problem, ali kompanija Kaspersky Lab radi na rešenju koje će pomoći korisnicima da sačuvaju svoje digitalne uspomene. Aplikacija pod imenom FFForget će omogućiti korisnicima da naprave kopije svih uspomena sa društvenih mreža koje koriste, kao i da ih čuvaju u šifrovanoj formi. Aplikacija bi trebalo da da korisnicima slobodu da napuste određenu društvenu mrežu u bilo kom trenutku, bez ikakvih gubitaka.

Prethodno istraživanje ukazalo je na činjenicu da se ljudi često oslanjaju na digitalne uređaje kao na dodatak svoje memorije. Istraživanja su takođe pokazala da korisnici ne mogu da odole da ne provere statuse na društvenim mrežama preko svojih telefona. Međutim, ovo poslednje istraživanje ipak ukazuje na to da su korisnici svesni svojih navika – 39 odsto ispitanika izjavilo je smatraju da gube vreme na društvenim mrežama. Skoro 78 odsto ispitanika je izjavilo da su već razmišljali o tome da napuste društvene mreže.

Uprkos želji za napuštanjem društvenih mreža, korisnici su i dalje „primorani“ da ih koriste. Velika većina njih (62 odsto) smatra da će odlaskom sa društvenih mreža izgubiti kontakt sa poznanicima i prijateljima, dok je 21 odsto ispitanika izjavilo da se boji da bi na taj načn izgubili svoje digitalne uspomene, kao što su fotografije.

„Društvene mreže mogu biti korisne ali i veoma štetne. Ako su korisne, to nije naš problem. Mi smatramo da svaka osoba ima pravo da izabere koju platformu želi da koristi ili napusti u bilo kom trenutku. Prava digitalna sloboda ne treba podrazumeva žrtvovanje nečega. Želimo da korisnici imaju potpunu kontrolu, i da poseduju šifrovanu kopiju svojih digitalnih uspomena u svakom trenutku”, rekao je Jevgenij Čerešnev, direktor odseka za društvene mreže u kompaniji Kaspersky Lab, koja priprema FFForget“ aplikaciju koja bi trebalo da korisnicima omogući da naprave kopije svih uspomena sa društvenih mreža.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Promena podešavanja aplikacije WhatsApp ipak ne znači da će ona prestati da deli vaše privatne informacije sa Facebookom.

Kompanija je izazvala bes korisnika nakon što je objavila da menja uslove korištenja tako da dozvoljava deljenje podataka klijenata sa partnerskom kompanijom Facebook. Ta odluka je dvostruko kontroverzna, budući da su se i WhatsApp i Facebook prilikom spajanja tih firmi obavezale da informacije o korisnicima čuvaju odvojeno.

Korisnici su delimično umireni uputstvom o blokiranju deljenja podataka prilikom instaliranja aplikacija, ali se ispostavilo da ipak nemaju kontrolu nad time. Neke ključne informacije o njima će se i dalje slati Facebooku i oni ne mogu učiniti ništa da to i spreče.

Isključivanje opcije u WhatsApp aplikaciji zaista sprečava da Facebook koristi podatke o tome s kim razgovarate preko ovog servisa za poruke, ali mnogi drugi podaci će se prenositi u matičnu firmu.

Iz WhatsApp kažu da je deljenje tih podataka namenjeno samo borbi protiv spama i poboljšanju bezbednosti na obe platforme, ali to ne menja još jednu kontroverznu promenu.

Naime, WhatsApp će uskoro početi da prikazuje reklame svojim korisnicima i iako su obećali da neće biti “napadne”, još nije poznato kako će izgledati.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
petak, 08 april 2016 04:09

Zašto nas Fejsbuk čini depresivnim?

Svaki peti korisnik društvenih mreža priznaje da ga one čine depresivnim, pokazalo je novo istraživanje.

Anketa sprovedena nad 6,9 miliona odraslih u Velikoj Britaniji pokazala je da su korisnici društvenih mreža depresivni, jer prate šta se dešava u životima drugih, pa svoje živote porede s tuđim. 

Više od polovine ispitanika otkrilo je da pri korišćenju društvenih mreža poput Fejsbuka, Instagrama ili Tvitera osećaju pritisak kako i oni treba da objavljuju zanimljiv sadržaj da bi se drugi oduševljavali njihovim životom. 

Osamnaest odsto ispitanih korisnika reklo je da objavljuju samo one fotografije za koje veruju da na njima izgledaju atraktivno, a sedam odsto anketiranih ne objavljuje nikakve druge fotografije osim onih prerađenih u nekom programu ili provučenih kroz određeni filter. 

Deset odsto korisnika reklo je da su osramoćeni kada njihov post ne dobije nijedan lajk, tvit ili komentar. Osam odsto njih priznalo je da su uklonili post kada su videli da nema nikakvih reakcija. To najčešće rade osobe od 18 godina do 34 godine. 

U toj starosnoj grupi je i znatan broj osoba koje su bile kažnjene na poslu zbog objavljivanja neprikladnih postova, a 23 odsto njih raspravljalo je na društvenim mrežama s drugim korisnicima, dok ih je 17 odsto objavljivalo stvari dok su bili pijani, pa su kasnije požalili. 

Istraživanje je sprovela kompanija Privilege Home Insurance, a Den Simson iz ove kompanije kaže: 

"Društvene mreže dovode u pitanje pojam modernih prijateljstava i umesto kvalitetnog vremena provedenog zajedno, ljudi se sve više baziraju na građenju popularnosti površnim interakcijama poput lajkova. Sve što je postavljeno na društvene mreže vidljivo je na Guglu, tako da ljudi moraju imati na umu šta objavljuju. Onog trenutka kada kliknete na opciju 'objavi', više niste vlasnik prava na vlastiti sadržaj."

Izvor: metro

Objavljeno u Planeta

Istraživači su, naime, otkrili kako su neurotični i ekstrovertni ljudi skloni objavljivanju mnogo većeg broja fotografija od ostatka populacije. Ključna je razlika – dok ekstrovertni "uploaduju" slike u formi nove "cover" fotografije za profil, neurotični ljudi su poznati po tome da objavljuju daleko više fotografija po albumu, piše u izveštaju istraživanja kojeg donosi Live Science.

Istraživači su anketirali više od stotinu ljudi između 17 i 55 godina starosti o njihovim ličnostima, a iako je uzorak bio namerno različit, više od 70 posto ispitanika bile su žene. Tim je posmatrao kako se subjekti ponašaju na Fejsbuku, fokusirajući se na objavljivanje fotografija i online interakcije.

Nisu iznenađujući rezultati koji otkrivaju kako su ekstrovertni ljudi ujedno i oni koji aktivno objavljuju fotografije. Oni su, prema definiciji, skloniji pokazivanju svojih osećaja, povezivanju te deljenju informacija o sebi

Ali, pitaju se istraživači, šta ako neurotičnost ohrabruje osobe da objavljuju puno veći broj fotografija po Fejsbukalbumu?

Neurotične osobe snažno žude za odobravanjem. Kao socijalno teskobne osobe, oni najpopularniju durštvenu mrežu vide kao sigurno mesto za autoekspresiju. Drugim rečima, neurotični žele da budu voljeni, žele da im se drugi dive i prihvataju ih tako što objavljuju svoje fotografije za koje smatraju da ih pokazuju u najboljem svetlu.

Dodatno, studija je otkrila i kako su socijalno osetljiviji ljudi ujedno skloniji kreiranju albuma posvećenih najviše upravo njima.

Izvor: Novimagazin.rs

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top