Planeta

Koliko se različitih Novih godina slavi u svetu?

Širom sveta se uz mnogo buke, pompe i euforije slavi nadolazeća godina. Iako se ne odvija svuda istog dana, proslave su veoma slične, svuda su sastavljene od religijskih elemenata kojima se priziva berićetna i srećna Nova godina.

 

Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su to Vavilonci činili još pre četiri hiljade godina. Rimljani su slavili, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarem, sve dok rimski Senat 153. godine pre naše ere nije označio 1. januar za početak godine.

U Nemačkoj se smatra da je proslava Nove godine počela sa običajem kićenja jelke koje je uveo Martin Luter.

Pojedini novogodišnji simboli su opstali kroz civilizacijske promene kao sto je stvaranje buke koja potiče iz rituala teranja zlih duhova koje se i do danas zadržalo u nekim krajevima sveta, ali kao lupanje u lonce, kucanje čašama, zvonima, bubnjevima ili muzikom.

Svaka zemlja ima specifičnosti kada je u pitanju proslava ovog praznika, pa tako recimo u Grčkoj se proslava poklapa sa praznovanjem Svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta Svetog Vasilija u koju se utisne novčić. Ko pronađe taj novčić biće nagrađen u nadolazećoj godini.

Danci u novu godinu ulaze sa mnoštvom razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri se čuvaju cele godine i u ponoć se bacaju na prag prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo - prijatelje.

U Japanu se tokom čitavog decembra organizuju zabave, takozvane Bonenkai, kojima je cilj da ostave loše stvari iza sebe i pripreme se za nov početak. Zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala isto toliko ljudskih slabosti, a nakon toga sve svi smeju terajući tako zle duhove.

Kubanska tradicija kaže da u ponoć valja pojesti 12 grejpova koji simbolizuju mesece u godini, a taj običaj bi trebalo da donese sreću. Austrijanci za Novu godinu kao dezert za svečani ručak prave sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. Stara tradicija koja potiče sa Sicilije smatra da će u Novoj godini biti srećni oni koji na samom dočeku jedu lazanje. Italijani inače najbučnije dočekuju novu godinu jer što je buka veća zlo će brže pobeći, dok recimo Španci u ponoć moraju da pojedu 12 zrna grožđa, po jedno za svaki mesec.

Norvežani se u novogodišnjoj noći služe pudingom od pirinča u koji se sakrije zrno badema. Smatra se će osobu koja pronađe badem pratiti sreća tokom godine. U Brazilu se nosi bela odeća za mir i sreću u nadolazećoj godini, dok Holanđani na doček peku krofne verujući da one donose sreću.

Pravoslavna Nova godina – U Rusiji, Srbiji, Crnoj Gori, Guziji Makedoniji, Ukrajini, na Svetoj gori, kao i oni pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije praznuju staru ili pravoslavnu Novu godinu prema julijanskom kalendaru ili 14. januara prema novom, gregorijanskom. Početak godine 1. januara, prvi je uveo Gaj Julije Cezar, tvorac starog kalendara.

Poreska nova godina – u Velikoj Britaniji počinje 6. aprila. Tog datuma se u Londonu, sve do 1752. godine čekala prava nova godina.

Revolucionarna nova godina - imali su francuski republikanci posle svrgavanja monarhije od 1793. do 1805. godine, i to na jesenju ravnodnevicu.

Islamska nova godina – je više kulturni događaj nego velika proslava. Tada ljudi dočekuju praznik u miru i uz molitve. U osnovi ove godine je lunarni kalendar i kraća je za 11 ili 12 dana od gregorijanske godine, pa im se počeci ne poklapaju. Novu 1432. godinu je na primer islamski svet čestitao 7. decembra 2010.

Kineska nova godina – Drugačije se proslavlja u odnosu na zapadnu tradiciju. Slavi se 15 dana za vreme kojih se organizuju zabave i lepo se ophodi prema najbližima i prijateljima. Praznik je zasnovan na kineskom kalendaru u čijoj je osnovi lunarni ciklus od 29 i po dana. Počinje novim mesecom prvog dana nove godine, a završava punim mesecom dve nedelje kasnije. Godine su nazive dobijale prema 12 srećnih životinja: pacovu, volu, tigru, zecu, zmaju, zmiji, konju, ovnu, majmunu, petlu, psu i svinji. Svaka životinja u ovom kalendaru ima svoje značenje, pa tako na primer osobe koje su rođene u godini zeca imaju predispoziciju da dugo žive.

Jevrejska nova godina – Roš hašana na hebrejskom jeziku znači „glava godine“. Ovaj praznik se slavi najranije 5. septembra, a najkasnije 5. oktobra. Obeležava se veoma ozbiljno, uz prisećanje na grehe i pokajanje. Tada počinje period nazvan „Deset dana kajanja“ i završava se praznikom Jon Kipur. Na primer hebrejska prestupna 5771. godina prema našem kalendaru počela je 9. septembra 2010. godine, a završila 28. septembra 2011.

Iranska nova godina - Novruz se slavi u Iranu, na Kavkazu i u centralnoj Aziji. To je državni praznik u Iranu, Avganistanu, Tadžikistanu, iračkom Kurdistanu Azerbejdžanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, Kirgistanu i u Kašmiru. Prema solarnom kalendaru od Hidžre (prelaska proroka Muhameda iz Meke u Medinu) Norvuz se slavi od 21. do 24. marta.

Tajlandska nova godina – Ovu novu godinu budistički vernici slave tokom trodnevnog vodenog festivala Songkran koji traje od 13. do 15. aprila. Velike Budine statue prskaju vodu po prolaznicima, a u manjim selima mladi ljudi se prskaju međusobno iz zabave. Ljudi takođe puštaju ribe u vodu u znak dobrote.

Koptska i etiopska pravoslavna nova godina - čekaju se 11. septembra po gregorijanskom kalendaru.

Izvor: Danas

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top