Na današnji dan

9. oktobar - Dogodilo se na današnji dan

1701. U Nju Havenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan Univerzitet Jejl.

1789. U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.

1806. Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.

1831. Predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti, ubijen u atentatu. Kao predsednik, od 1827. vladao apsolutistički, oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.

1835. Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogat opus obuhvata sve vrste mužičkih dela.

1854. Rođen srpski fizičar i izumitelj Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na Univerzitetu Kolumbija. Njegov najznačajniji izum, samoindukcioni kalemovi, 1890, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" 1924. dobio Pulicerovu nagradu.

1892. Rođen Ivo Andrić, jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1961.

1915. Nemačke i austrougarske trupe u I svetskom ratu zauzele Beograd.

1934. U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga Vlada Černozemski. U atentatu poginuo i ministar inostranih poslova Francuske Žan Luj Bartu.

1944. Počela Treća moskovska konferencija. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i lider SSSR-a Josif Visarionovič Staljin razmatrali pitanja u vezi s Poljskom, Grčkom i Jugoslavijom i dogovarali se o uređenju Evrope posle II svetskog rata.

1962. Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963. Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama posle pucanja brane Vajont kod Beluna, visoke oko trista metara, u severoistočnoj Italiji.

1967. U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisan borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u vladi Fidela Kastra, u novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji. U oktobru 1967. zarobljen, potom ubijen.

1975. Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.

1983. U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 funkcionera Vlade Južne Koreje, među njima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Južnokorejske vlasti za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.

1992. U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru BiH, a mirovnim snagama, UNPROFOR, naloženo da nadgledaju poštovanje zabrane.

1993. U sukobima muslimana i Hrvata u Mostaru, u BiH, srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku, za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom UNESKO-a.

1997. Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan Paulina pogodio meksičko letovalište Akapulko.

2001. Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas, čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.

2002. Prvi put u istoriji parlamentarizma u Srbiji održan TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug. Suočili se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.

2002. Umro jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak.

2004. U Avganistanu održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje. Pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top