Planeta

Stvari o ljudskom mozgu koje verovatno niste znali

Ljudski mozak pun je misterija, koje i dan danas iznenađuju naučnike, ali i same ljude.

Stalno menjamo svoje uspomene
Ljudi uspomene najčešće vide kao kratke filmove ili videa, ali svaki put kad ih se setimo, sećanja na minule događaje pomalo se promene. Na sadržaj uspomena utiču i događaji koji su se nedavno odvili, pa nije neobično da u nekom trenutku mozak sam spoji neke detalje nejasnog sećanja i dopuni ih onima iz događaja koji ste nedavno doživeli.

Možemo da imamo samo ograničeni broj prijatelja
Psiholozi i sociolozi otkrili su nešto što nazivaju Danbarov broj, koji označava maksimalan broj ljudi s kojima neko može da održava bliske odnose, piše BrightSide. Drugim rečima, iako možda imate stotine i hiljade prijatelja na Facebooku, smisleno komunicirate s njih tek 50 do 200.

Srećniji smo kad smo zauzeti
Zamislite da ste na aerodromu i morate da pokupite svoj prtljag. U deset minuta stigli ste do mesta gde se nalazi prtljag i pokupili svoj. U drugom slučaju, otkrili ste prečicu i do prtljaga ste stigli za dva minuta, ali da biste dobili svoj morate da čekate preostalih osam minuta. U oba slučaja do prtljaga vam je trebalo deset minuta, međutim, u drugom ste scenariju verovatno bili nestrpljiviji i nezadovoljniji. To je zato što ljudski mozak mrzi dosadu i kad ne radi ništa, stoga mu je draže da bude zauzet, a za svaki odrađeni zadatak nagrađuje nas hormonom sreće, dopaminom.

Odjednom možemo zapamtiti samo 3 ili 4 stvari
Studije su pokazale da ljudski mozak može zapamtiti tek tri ili četiri informacije odjednom. Te, pak, informacije pamti samo dvadeset ili trideset sekundi, a nakon toga to zaboravi, osim ako se konstantno ne podseća na to. Činjenica da možemo zapamtiti tri do četiri informacije odjednom objašnjava i zašto se toliko stvari nalazi upravo u takvim nizovima, na primer brojevima na bankovnim karticama ili brojevima telefona.

Naša vizualna percepcija stvari razlikuje se od onoga kako one stvarno izgledaju
Ljudski mozak stalno procesuira informacije, analizira vizualne slike i interpretira ih u formi koja nam je prihvatljiva. Na primer, činjenica da brzo čitamo neki tekst leži u tome što ga zapravo ne čitamo. Jednostavno, primetimo prvo i poslednje slovo svake reči i intuitivno popunimo ostatak, jer se prisetimo svojih prošlih sličnih radnji.

Zamišljeni smo oko 30 odsto svog vremena
Zamislite da proučavate neki važan dokument i odjednom shvatite da istu rečenicu čitate već treći put. Umesto da analizira tekst, vaš je mozak odlutao. Naučnici s Univerziteta u Kaliforniji kažu da svakodnevno oko 30 odsto vremena provedemo zamišljeni. Ponekad se taj postotak penje i na 70 odsto, na primer, kada putujemo. Osim toga, istraživanja su pokazala da su zamišljeni ljudi kreativniji i bolji u rešavanju problema i stresnih situacija.

Tri stvari ne možemo ignorisati: Hranu, seks i opasnost
Te stvari u mozgu posledica su "drevnog mozga", dela koji je zaslužan za preživljavanje. Njihova je funkcija konstantno skeniranje okoline i odgovaranje na tri pitanja. Hrana, seks i opasnost i dalje su temelji našega opstanka, pa stoga na to uvek obraćamo pažnju.

Treba nam što više izbora
Naučnici su u nedavnoj studiji postavili dva stola u supermarketu. Na jedan su stavili 6 tegli džema, a na drugi 24. 60 odsto kupaca zaustavilo se i probalo džemove na drugom stolu, ali kada je trebalo kupiti džem, otišli su do stola broj dva, koji se pokazao četiri puta popularnijim. To se dogodilo zašto što se mozak može usredsrediti na 3-4 informacije odjednom, pa je konačna odluka lakša kad je broj opcija određen. Ipak, i dalje žudimo za raznolikošću i volimo da gledamo široke izbore različitih proizvoda, te su kupci zato češće odlazili do stola s 24 vrste džema.

Većina odluka je nesvesna
Volimo da verujemo da pomno planiramo većinu svojih odluka, ali zapravo 60-80 odsto naših svakodnevnih odluka napravimo podsvesno. Kako bi nas zaštitio od iscrpljenosti, jedan deo svakodnevnih radnji naš mozak šalje u podsvest. Na primer, uzimanje ključeva od stana, gašenje svetla, zatvaranje ulaznih vrata, radnje su koje obavljamo automatski.

Multitasking ne postoji
Studije pokazuju da možemo obavljati samo jednu kognitivnu aktivnost odjednom. Probajte da čitate i pričate ili pišete pismo dok slušate audioknjigu. Najverovatnije nećete uspeti ni u jednoj od navedenih radnji, jer se mozak ne može usredsrediti na dve simultane radnje. Ipak, postoji i izuzetak. Ako je druga aktivnost čisto fizička i automatska, tada je moguće kombinovati dve radnje. Možete pričati telefonom i hodati.

Izvor: N1

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top