Na današnji dan

23. februar - Dogodilo se na današnji dan

- Danas je praznik Sveti mučenik Haralampije. Ovaj veliki svetitelj bio je episkop u Magneziji, a u vreme svog stradanja za veru bio je starac od 113 godina. U vreme cara Septimija Severa, počeo je strašan progon hrišćana. Starac, sveštenik Haralampije nije se krio od progonitelja nego je slobodno i javno propovedao veru Hristovu, mnoge nevernike preobratio i priveo hrišćanstvu, čak i carevu kćer Galinu. Kad su ga zarobili, hrabro je podnosio sve muke, a kad su mu živom kožu odrali, stari svetac reče carskim vojnicima: "Hvala vam, braćo, zato što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za večni život." Malo zatim starca su izveli na gubilište, a on se i tu molio Bogu za sve ljude, za njihovo zdravlje, blagostanje i spasenje. I dok je pored njega stajao dželat, on je govorio: "Gospode, ti znaš da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodat Tvoju na sve!" Posle molitve, ispustio je dušu pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Sve se to dogodilo 202. godine, a carska kći Galina uzela je njegovo telo i časno ga sahranila.

1574. U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata, a takvi ratovi potresali Francusku do početka XVIII veka. Punu ravnopravnost protestanti stekli posle Francuske revolucije 1789.

1685. Rođen nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi. Po odlasku u London postao centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. povereni mu organizacija i vođenje Kraljevske muzičke akademije.

1792. Umro engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.

1821. U Rimu umro engleski pesnik Džon Kits, čija se dela ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.

1836. Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane počelo opsadu tvrđave Alamo u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među njima Dejvi Kroket, pala 6. marta, svi branioci izginuli.

1866. Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, ujedinitelj Moldavije i Vlaške, primoran da abdicira i da napusti zemlju. Nasledio ga Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj. 

1898. Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom "Optužujem", u kom je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.

1905. Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao u Rotari klub.

1919. Benito Musolini napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom "Borbeni odredi”.

1931. Umrla australijska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.

1934. Ubijen lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.

1938. U Kuvajtu otkriveno prvo nalazište nafte.

1942. Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.

1944. U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

1959. Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.

1965. U Santa Moniki umro američki filmski komičar Sten Lorel, mršaviji iz tandema Stanlio i Olio.

1970. Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.

1981. U pokušaju da izvrši državni udar i zbaci vladu Adolfa Suareza grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonia Tehera upala, uz pucnjavu, u španski parlament.

1991. Vojnim pučem u Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast preuzela vojna hunta.

1994. Bosanski muslimani i Hrvati zaključili sporazuman prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.

1999. Pregovori vlasti Srbije i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje OVK.

2001. U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković osumnjičen za učešće u političkim ubistvima od oktobra 1998. do januara 2001. Tridesetog januara 2003. osuđen na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju ubistva četiri člana Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.

2001. Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski u Skoplju potpisali Sporazum o razgraničenju dve zemlje.

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top