Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, pa ubuduće građani i privreda neće morati da obilaze nekoliko šaltera.

Građani će već sve to raditi na jednom mestu - kod notara.

Prema novom zakonu, umesto dosadašnjih pet šaltera, čitav postupak upisa imovine završavaće se samo na jednom mestu, kod notara, koji će dokumentaciju sa državnim institucijama obavljati u potpunosti elektronski.

Nova procedura omogućiće da se upis imovine izvrši za svega nekoliko dana, bez dodatnih troškova za građane.

Postupak upisa imovine odvijaće se tako što javni beležnik umesto kupca nepokretnosti vrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overava ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overava elektronskim potpisom i šalje katastru elektronskim putem, po službenoj dužnosti.

Kada primi ugovor od javnog beležnika, katastar ga prosleđuje po službenoj dužnosti poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji, što će osloboditi građane odlaska u čak pet institucija.

Novina je i uvođenje načela oficijelnosti, koje podrazumeva da se postupak upisa u katastar pokreće po službenoj dužnosti, tako što se Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) isprave dostavljaju putem e-šaltera, umesto da se kao danas uglavnom pokreće na zahtev stranke.

Kako je ranije saopštilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, reforma katastra omogućiće povećanje pravne sigurnosti vlasnika nekretnina, podići će efikasnost rada zemljišne administracije i omogućiće brže i efikasnije obračunavanje poreza na imovinu i poreza na prenos apsolutnih prava.

Reforma katastra po značaju za poboljšanje poslovnog ambijenta u Srbiji predstavlja nastavak reforme započete uvođenjem elektronske građevinske dozvole, jer će građani i investitori dobiti efikasan servis kao što ga imaju sad u izdavanju e-dozvola.

Uvođenje jednošalterskog sistema u oblasti registracije imovine i elektronska razmena dokumenata iz nadležnosti katastra omogućiće i dalji napredak Srbije na Duing biznis listi u oblasti upisa prava svojine, po kojem Srbija trenutno zauzima 57. mesto.

Usvojene su izmene zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, kao i izmene zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Izvor: B92

subota, 26 maj 2018 00:00

Ukida se zakon - penzije veće i 25%

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je odlučeno da se ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija

 

Vučić je novinarima kazao da je ta odluka doneta zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i istakao da je doneta posle teških i višemesečnih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Vučić je rekao da bi voleo da Vlada bude u mogućnosti da to primeni već od novemba, a u svakom slučaju od naredne godine.

Vučić je kazao da će uvećanje penzija u odnosu na 2018. godinu iznositi između pet i 25 odsto, a u odnosu na 2014. godinu između 8,4 i 13,3 odsto.

Kako je objasnio, svi koji su imali penzije veće od 37.000 dinara a koji su u 2018. primali nešto manje nego 2014. imaće znatno više nego pre 2014. godine. Ko je primao 50.000 dinara 2014. imaće ukupno povećanje 9,1 odsto i 54.541 dinar.

Vučić je kazao da je najveći problem bio sa 1.191.000 penzionera koji primaju do 30.000 dinara, jer bi oni samo ukidanjem zakona dobili povećanje samo od 2,8 odsto i zato je odlučeno da se njima ponovo poveća penzija za dodatnih pet odsto.

Zato će oni imati ukupno povećanje u odnosu na 2014. godinu između 10,4 odsto i 13,3 odsto. Oni koji primaju do 25.000 dinara imaće 10,4 odsto, a oni preko 30.000 dinara 13,3 odsto.

Vučić je kazao da najmanji procenat uvećanja imaju oni koji imaju penziju 120.000 dinara i to 8,4 odsto u odnosu na 2014. godinu a penzija će im posle povećanja biti 130.076 dinara.

Vučić je najavio i da će se truditi i da krajem godine opet bude jednokratnih isplata za penzionere.

Takođe je najavio i da će plate biti znatno povećane.

Vučić je kazao da je Srbija pre četiri godine bila pred bankrotstvom i da je bila prinuđena da usvoji Zakon o privremenom smanjenju penzija jer da nije bila doneta, ne bismo imali za penzije i plate.

“To mi je za sve ove godine bila najteža politička odluka, a pezionerima sam do neba zahvalan”, naveo je Vučić.

Izvor: B92

Hranljive namirnice dobre su za vaš organizam, ali samo u umerenoj količini...

Šnicla

Meso je odličan izvor proteina, gvožđa i cinka, a toliko je ukusno, da se često dešava da preteramo...

Zrava porcija: 120g (153kcal)
U ovom slučaju manje je više, i najbolje bi bilo kupiti mali komad kvalitetnog mesa nego preterivati sa manje kvalitetnim ali većim porcijama. Idealno parče je ono veličine dlana, bez bilo kakve masnoće.

Prevelika porcija: 300g (384kcal)
Kada sledeći put natrpate tanjir mesom, setite se da ovaj obrok dolazi sa cenom u vidu dodatnih kalorija i masnoća. Odstranite masnoću, presecite šniclu na pola i ostatak tanjira ispunite povrćem. Na taj način ne samo da niste preterali sa mesom, već ste uneli i porciju povrća.

Orašasti plodovi

Najbolji su sirovi, bez soli. Osim što će vas zasititi, doprineće smanjenju holesterola u krvi, a njihovim konzumiranjem unećete važne omega-3 masne kiseline, vlakna i proteine.

Zdrava porcija: 30g (182kcal)
Šačica orašastih plodova biće sasvim dovoljna i uzrokovaće smanjenje nivoa šećera u krvi

Prevelika porcija: 90g (432kcal)
Tri pune šake oraha, lešnika, badema, pistaća, kikirikija ili indijskog oraha imaju kalorija koliko i jedan ili dva normalna obroka. Naročito je problematičan brazilski orah jer je dozvoljeno jesti dva do četiri oraha dnevno.

Sir

Sir ima veliki procenat masti ali je odličan izvor kalcijuma, proteina i vitamina A i B12.

Zdrava porcija: 30g (121kcal)
Parče veličine kutije šibica dnevno obezbediće vam važne nutrijente, a 30g nekih vrsta sira zadovoljiće preko 20% dnevne potrebe za kalcijumom.

Prevelika porcija: 80g (323kJ)
Svako parče od 20g sadrži u proseku 80kcal, a sva četiri parčeta skoro 19g zasićenih masti.

Izvor: B92

subota, 26 maj 2018 00:00

Pomor pčela u Kljajićevu

Pčelari na zapadu Bačke zabrinuti zbog velikog uginuća rojeva u košnicama. Ratko Bradić ostao bez 130 pčelinjih društava, stigla pomoć kolega

NA zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.

Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.

- Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno - jadikuje Bradić.

- Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati - kaže Bradić.

Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjakana oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.

Članovi Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja.

PRAVDANjA

- BAVIMO se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo ondaživeli i kako bismo se prehranili - pitaju se žitelji ovog sela. - Mnogo smo uložili u ovogodišnju setvu. Nije nam jasno kako je došlo do uginuća pčela, mada se zna da one mogu daleko lete.

STIGLI LEKOVI

OPŠTINA Bela Crkva, u kojoj ima oko 3.500 košnica, isporučila je pčelarima besplatne lekove protiv varoe, koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu. Ta donacija predstavlja svega 40 odsto potrebne količine tog leka, ali su pčelari i na tome zahvalni s obzirom na to da za jedno tretiranje izdvajaju oko 500 dinara po košnici, a godišnje je potrebno to uraditi do sedam puta.

Zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.

Izvor: novosti.rs

Manifestacija „Dani Švedske u Somboru“ koja je otvorena juče (24. maj), sadrži dva programa: kulturni i sportsko-rekreativni i trajaće do 1. juna 2018. godine.

Domaćini, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Nemanja Sarač, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, zameniku ambasadora Švedske Joakimu Vernu, juče su pre početka manifestacije pokazali i deo kulture Sombora.

Domaćini i gosti su posetili Gradski muzej gde je gospodin Vern pogledao stalnu postavku, a potom i postavku u Galeriji „Milan Konjović“. Domaćini su kratkom šetnjom najužim centrom grada gostima pokazali i velelepne zgrade – bisere arhitekture.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović izrazila je zadovoljstvo činjenicom što je ambasada Švedske izabrala Sombor, kao grad u kojem želi da prikaže svoje kulturno stvaralaštvo.
„Prgram će trajati nekoliko dana i obuhvataće različite aktivnosti, od kulturnih do sportskih, a afirmisaće i različite aktivnosti koje su vezane kako za mlade, tako i za ostale građane. Program je upotpunio i našu kulturnu ponudu i obogatio naš grad mogućnošću da se upoznamo sa svim tim što Švedska na neki način jeste. Kroz ove programe promovišemo i zdrave stilove života, afirmišemo sportske aktivnosti i kulturno stvaralaštvo“, istakla je gradonačelnica.

Gospodin Vern je naveo da grad Sombor i ambasada Švedske istražuju koje su sve mogućnosti saradnje, a početni korak saradnje je filmska nedelja u Somboru.
„Posebno bih hteo da naglasim značaj rekreacije i sporta u svakodnevnom životu. Biciklizam je u Švedskoj veoma zastupljen i sjajno je sredstvo za vožnju i ja sam u Švedskoj bicikl koristio za prevoz na posao“, kazao je Vern.

Današnjom vožnjom biciklima, u društvu sa gradonačelnicom Sombora i zamenikom ambasadora Švedske, stotinak Somboraca je pokazalo da je bicikl i njihovo omiljeno prevozno sredstvo.
Filmski program u okviru „Dana švedske kulture“ nastavlja se večeras u 20.00 časova projekcijom filma „Bike vs Cars“.

Narednih dana i to:
• 26. maja u 20.00 časova biće projekcija filma „Ne žali za mnom“;
• 28. maj, PONEDELJAK, projekcija filma „Mlada Sofi Bel“;
• 30. maj, SREDA, film „Prokleto dobar Božić“;
• 31. maj, ČETVRTAK, film „Devojka koja mi je spasla život“ i
• 01. jun, PETAK, film „Fini ljudi“.

Na osnovu odluke SO Apatin o nabavci Kanti za odlaganje komunalnog otpada za individualna domaćinstva, JKP „Naš Dom“ Apatin obaveštava svkoje korisnike sa područja Prigrevice da će se podela kanti za odlaganje komunalnog otpada za individualna domaćinstva u Prigrevici izvršiti u Subotu, 26.05.2018 godine, od 07:00 časova.

Kante za odlaganje komunalnog otpada zapremine 120 litara, dostaviće se do domaćinstva korisniku komunalnih usluga koji u trenutku podele kanti nema veći dug za izvršene komunalne usluge od 2.000,00 dinara i koji nema odjavljene usluge odvoza smeća.

Svoje kante u subotu 19.05.2018.godine mogu da očekuju korisnici u sledećim ulicama u Prigrevici:

Mirka Štulića, Dragana Rakića, Mala, Grebenarska, Svilojevska, Sonćanska i Zadružna

Izvor: Radio Apatin

Velika sezonska rasprodaja u salonima Forma Ideale u Somboru i Roda centru u Vrbasu. Od 18. do 31. maja. Iz ponude izdvajamo: Dvokrili orman Hana po ceni od samo 9.990 dinara i kompjuter sto Gama po ceni od svega 3.490 dinara.

Namesti svoj život!

Forma Ideale

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti – General Data Protection Regulation (GDPR), novi regulatorni okvir Evropske unije kojim se uređuje jedna od zanemarenih oblasti digitalne ekonomije, danas na stupa na snagu.

Većina osnovnih principa Uredbe nije nova, s obzirom na to da se oslanja na instrumente zaštite ličnih podataka iz doba papira i fascikli. Novost je da su ovi principi dobili jasnu primenu na promet robe i usluga na internetu, a otvorena je i Pandorina kutija automatizovane obrade podataka i tzv. algoritamskog odlučivanja.

Takođe, Uredbom je proširena odgovornost ljudi i organizacija koji prikupljaju i obrađuju podatke, detaljno su razrađeni instrumenti i procedure sprovođenja propisa, dok su kazne drakonske i mogu iznositi i do 20 miliona evra ili 4% godišnjeg obrta, pri čemu će se prednost dati višem iznosu.

Osnovni cilj Uredbe je da građani povrate kontrolu nad svojim podacima. Propisani su novi uslovi za pristanak na obradu podataka, te više neće biti moguće davati “blanko” saglasnosti, niti će se prihvatanje komplikovanih i prosečnom korisniku nerazumljivih politika privatnosti smatrati validnim pristankom. Građani su osnaženi i postojanjem novih prava poput prava na prenosivost podataka ili prava “na zaborav”.

Iako se odnose na svaku vrstu obrade ličnih podataka, u analognom ili digitalnom okruženju, stroge norme Uredbe ciljaju pre svega na zauzdavanje ekonomije podataka, zbog čega im se već prognozira najradikalniji uticaj na internet u njegovoj istoriji. U senci panike u poslovnom sektoru, ostala je činjenica da je GDPR jedan od prvih propisa koji teži da reguliše kompleksne odnose na internetu, koji su do sada uspešno izmicali regulaciji.

Vremena za prilagođavanje novom propisu bilo je dovoljno: GDPR je usvojen 2016. dok je rok od dve godine ostavljen da bi se promet robe i usluga usaglasio sa izmenama. Sada je vreme da se proveri opravdanost kritika iz poslovnih i građanskih organizacija, dok će se stvarne posledice nove Uredbe otkriti tek u praksi.

Kako će GDPR uticati na organizacije u Srbiji?

Ukoliko se obraćaju klijentima na teritoriji država članica EU, biće obavezni da prilagode svoje politike privatnosti novoj Uredbi. Kompanije izvan EU koje imaju pristup tržištu Unije, svakako već imaju iskustva u poštovanju normi koje tamošnji zakoni zahtevaju. Uredba, međutim, nalaže da se pored politika privatnosti preduzmu i tehničke i organizacione mere za zaštitu podataka o ličnosti, odnosno način na koji se deklarativne izjave zaista sprovode.

Poštovanje normi propisanih Uredbom biće obaveza i privatnih i javnih organizacija. Usklađenost sa Uredbom uslov je za pristup najvećoj ekonomiji na svetu, sa oko 500 miliona građana i BDP-om u visini od oko 30.000 evra, ali i istraživačkim grantovima, naučnoj saradnji i tako dalje, praktično svakoj aktivnosti koja obuhvata obradu podataka građana EU.

Kako će GDPR uticati na građane Srbije?

Usmerena na zaštitu prava građana EU, Uredba samo posredno utiče na stanovnike država izvan Unije. Kako globalne kompanije svakako neće izostaviti tako veliko tržište, mnoge od njih već su usvojile izmene svog poslovanja, naročito većina najvećih koje svoju vrednost dobrim delom duguju trgovini ličnim podacima korisnika. Na taj način, bar kad je reč o velikim provajderima usluga na internetu, GDPR će nadamo se polako postati globalni standard od čega će svi korisnici imati koristi, bez obzira u čijoj se jurisdikciji nalaze.

Nije zanemarljiv ni reputacioni interes kompanija kojima će, čak i ako se ne obraćaju klijentima u EU, poštovanje najviših pravnih standarda za zaštitu ličnih podataka svojih korisnika služiti kao zalog poverenja

Izvor: Danas

petak, 25 maj 2018 00:00

Frgić i Katanić šampioni države

Treće po redu majske subote (19. maj) Sombor je bio domaćin Prvenstva Srbije za juniore u rvanju grčko-rimskim stilom. Rvači „Radničkog“ nastupili su sa dvojicom takmičara i zabeležili apsolutno maksimalan učinak

U kategoriji do 55 kg Nikola Katanić se sa 4 pobede popeo na pobedničko postolje.

On je u finalu pobedio tehničkim tušem starijeg protivnika. Katanić se osim titule šampiona Srbije za kadete okitio još jednom titulom, prvak Srbije za juniore, iako mlađi od svojih protivnika.

Filip Frgić u kategoriji do 63 kg sa 3 pobede uspeo je da se domogne takođe zlatne medalje.

U finalnoj borbi je gubio, ali je uspeo da preokrene meč u svoju korist i efektnim tušem savlada svog rivala.

Izvor: Novi Radio Sombor

Povodom Dana Ministrstva unutrašnjih poslova, u nedelju, 27. maja, na Trgu svetog Trojstva u Somboru, u vremenu od 17,00 do 19,00 časova, građani će moći da vide deo opreme i naoružanja Policijske uprave u Somboru i Odeljenja za vanredne situacije.

Istim povodom će u ponedeljak, 28. maja 2018. godine, u 10,00 časova, u Velikoj sali Skupštine grada Sombora, povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova i Dana policije, gradonačelnica uručiti nagrade policijskim službenicima.

Izvor: Radio Apatin

Gradu Somboru, za izgradnju dela saobraćajnice Pb sa pratećom infrastrukturom u zoni saobraćajnice i javne rasvete u industrijskoj zoni u Somboru, od Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dodeljeno milion dinara.

Sredstva su ostvarena učešćem na Konkursu za sufinansiranje projekata lokalnih samouprava od strateškog značaja u oblasti regionalnog razvoja, a ugovor o dodeli bespovratnih sredstava potpisan je 21. maja u Novom Sadu.

Pokrajinski sekretarijat je za izradu i realizaciju projektno tehničke dokumentacije za opremanje industrijskih zona i izradu studija izvodljivosti za strateške projekte, dodelio ukupno 16,5 miliona dinara.

Učešćem na konkursu, čiji je osnovni princip za dodelu sredstava bio je ravnomeran regionalni razvoj, ostvarilo je 16 opština i dva grada, među kojima i Sombor.

Kao jedna od tačaka kroz koju put vodi migrante iz Azije i Afrike, u Somboru, tačnije u izletištu Šikara, na početku migrantske krize je otvoren prihvatni centar u kome su nevoljnici iz ratom zahvaćenih zemalja pronašli privremeno utočište.

Kako i u tim uslovima život mora da se odvija nesmetano, zahvaljujući Programu za razvoj UN (UNDP), američkom USAID-u i Vladi Srbije u Šikari je predat na upotrebu obnovljen teren za košarku i novoizgrađena teretana, vežbalište na otvorenom.

Projekat koji je koštao 61.500 dolara, samo je deo ovog zajedničkog, daleko šireg programa kojem je cilj da se poboljšaju javne usluge i infrastruktura u lokalnim zajednicama pogođenim migrantskom krizom, naglasio je Yefri Skarin, predstavnik USAID prilikom predaje na upotrebu renoviranog terena i teretane.

„Renoviranje i izgradnja sportskih terena deo su šireg USAID projekta za jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za reagovanje na migrantsku krizu, koji sprovodi UNDP“, rekao je Skarin
On se zahvalio na razumevanju i pomoći državnim organima i somborskoj lokalnoj samoupravi.
„Ovo je samo deo naših projekata usmerenih ka osnaživanju lokalnih zajednica i razvoju razumevanja između lokalnog stanovništva i migranata“, dodao je.

Tako je u Subotici obnovljen Centar za socijalni rad, u Preševu izgrađen novi rezervoar za pijaću vodu, u Kanjiži vrtić... u šta je do sada uloženo preko dva miliona dolara, konkretizovao je Skarin, zamenik direktorke Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj, USAID Srbija.

Kao predstavnik Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zahvalnost donatorima je izrazio državni sekretar Ivan Bošnjak, koji nije propustio da istakne i odlučujuću ulogu nekadašnje resorne minsitarke, a sada premijerke Vlade Srbije Ane Brnabić u tome da se ovakav projekat provede upravo u Somboru.

„Učeći od međunarodnih partnera zajedno smo, kao državni organi, sa lokalnim samoupravama uspešno prošli kroz migrantsku krizu, pokazujući sa našim narodom zavidan stepen humanosti. Prihvatanjem različitosti ujedno smo iskazali i dobrodošlicu ljudima ovde u Somboru, baš kao i na migrantskom ulazu u Srbiju, odnosno u Preševu, Dimitrovgradu, Tutinu, Bosilegradu...“, istakao je Bošnjak, koji je posle zvaničnog dela „bacio“ i nekoliko basket lopti sa somborskim školarcima.

Migrantska deca vole školu
Prema rečima Gorana Boškića, predstavnika srpskog Komesarijata za izbeglice i migracije u Prihvatnom centru u Šikari, ovde je trenutno smešteno 115 lica, od kojih je 47 dece. Kako je 27 dece školskog uzrasta, svi oni i pohađaju somborske škole, a opšta ocena je da deca - migranti rado odlaze u školu u kojoj su srdačno prihvaćeni od somborskih vršnjaka.

Izvor: Dnevnik

Ekipe Podrinja iz Mačvanske Mitrovice i Mladosti iz Bačkog Jarka plasirale su se u finale fudbalskog Kupa Vojvodine.

kup-vojvodine-fudbalPolufinalne utakmice odigrane su juče, a u oba susreta pobednik je odlučen nakon izvođenja penala.

Podrinje je kao domaćin slavilo protiv ekipe Odžaka (Hajduk Kula) rezultatom 8:7 (1:1), dok je Mladost na svom terenu bila bolja od Železničara iz Pančeva 6:5 (1:1).

Izvor: ico.rs

Na Vanrednoj Skupštini Sportskog saveza grada Sombora održanoj u ponedeljak, 21. maja, za novog predsednika gradske sportske organizacije, Skupština je izabrala prof. Milana Stakića, direktora Osnovne škole "Laza Kostić" u Gakovu

Vanrednoj skupštini je prisustvovalo 59 od 65 članova Skupštine sa pravom glasa, a na zahtev 41 kluba koji su zatražili smenu dosadašnjeg predsednika SSGS Dragana Maksimovića i kompletnog Upravnog odbora. Maksimović je nakon izlaganja podneo ostavku, a članovi Skupštine su je usvojili sa 56 glasova za i 3 protiv.

Skupština je potom izabrala za novog čelnika SSGS prof. Milana Stakića sa 58 glasova za i jednim protiv.

Imenovani su i novi Upravni i Nadzorni odbor Sportskog saveza grada Sombora.

Novi članovi Upravnog odbora su: Milan Stakić, predsednik, Branislav Jokić, Dejan Kunić, Zoran Bojić, Zoran Janjatović, Srđan Bajčev, Vladimir Karanović, Marija Lukić i Ana Repman.

U novom Nadzornom odboru su: Darko Kosanović, Zoran Milić i Lazar Stupar

Izvor: Novi radio Sombor

Fondacija Tijana Jurić obeležiće Međunarodni dan nestale dece u petak 25. maja, uličnom akcijom koja će biti održana na Trgu slobode u Novom Sadu.

U polučasovnom programu koji će početi tačno u podne, učestvovaće Beogradski pantomimičari čijim će nastupom simbolično biti prikazana problematika nestanaka dece.

Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić izneće tom prilikom najsvežije statističke podatke o broju nestale dece i odraslih lica u 2017. godini, kao i ukupan broj onih za kojima se još uvek traga.

Okupljenima će se obratiti i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i novinar Mašan Lekić, koji je u okviru serijala „Na mestu zločina“ i „Dosije“ snimio niz emisija na temu nestalih lica.

Okupljeni građani moći će da daju svoj doprinos podizanju svesti o problematici nestale dece, fotografisanjem pored siluete koja simbolizuje nestala lica i postavljanjem istih na svoje profile na društvenim mrežama.

Fondacija Tijana Jurić je za ovu priliku pripremila i priručnik za postupanje u situacijama nestanka deteta, sa savetima kome prijaviti nestanak, kako organizovati potragu i kako ne remetiti tok potrage.

– Izuzetno je važno da konstantno pričamo o problematici nestalih lica, naročito nestale dece. Važno je da svi kao građani pokažemo odgovornost i da se, koliko god je to moguće, uključimo u potragu za nestalima. Verujte da je svako deljenje fotografije nestalog lica na društvenim mrežama od velikog značaja. Kao organizacija koja se aktivno bavi ovom temom pune tri godine, imamo niz primera u kojima je dete pronađeno nakon apela u medijima i na društvenim mrežama, rekao je Igor Jurić na današnjoj konferenciji održanoj u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu.

Ulična akcija će ujedno značiti i početak kampanje „Nestali ne smeju biti nevidljivi“, čiji je cilj edukovanje javnosti o reagovanju u situacijama nestanka deteta, maloletnog ili odraslog lica.

– Putem kampanje pozvaćemo celokupnu javnost, pre svega porodice nestalih lica, da prijave svoje nestale u Registar nestalih lica Srbije koji smo pokrenuli pre godinu dana, rekla je Bojana Latinović iz Fondacije Tijana Jurić, podsećajući da šira javnost ne može da se uključi u potragu ako ne zna koje je lice nestalo i kako ono izgleda.

Podaci i fotografija u Registru, daju mogućnost da građani prepoznaju nestalo lice na ulici, u svom okruženju.

U uličnoj akciji će učestvovati i Neformalna grupa građana „Dva minuta tišine“ čiji će članovi nositi transparente sa porukama da se nestala deca pronađu što pre.

– Podržali smo sve dosadašnje akcije Fondacije Tijana Jurić i tako će biti i ovaj put. Želimo da damo doprinos ovoj kampanji da bi se što više pričalo o nestancima dece i o preventivnom reagovanju, rekao je Vladimir Jovanović, jedan od osnivača grupe „Dva minuta tišine“.

Na kraju događaja, građani će moći da, uz volontere Fondacije Tijana Jurić, u nebo puste bele balone sa ispisanim porukama za nestalu decu koja još nisu pronađena.

Za potrebe kampanje „Nestali ne smeju biti nevidljivi“ snimljen je promo spot u saradnji sa mejkap umetnicom Mirjanom Milošević.

Fondacija Tijana Jurić pozvala je sve zainteresovane građane da u petak dođu na trg, i da daju svoj doprinos obeležavanju Međunarodnog dana nestale dece.

Izvor: Danas

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru nastavila je trend osavremenjavanja i uvođenja novih procedura i intervencija.

Najnoviji poduhvat lekari somborske bolnice realizovali su nedavno, kada je dežurna hirurška ekipa uradila laparaskopsku operaciju slepog creva.

Hirurzi, dr Andrej Šimon, prim. dr Božidar Vukmirović, dr Vajk Belanji i anesteziolog dr Slavica Babić, koji su uradili laparaskopsku apendektomiju kažu da odluka o načinu intervencije nije bila laka.

„Prvi put u istoriji somborske hirurgije, u kasnim noćnim satima, doneli smo odluku da uradimo hitnu laparaskopsku operaciju slepog creva. Bili smo sigurni u svoje znanje i doneli smo odluku da uradimo laparaskopsku operaciju jer je bila u interesu pacijenta“, navode hirurzi.

Hirurzima su čestitali direktor Opšte bolnice dr Dragan Rastović, načelnik Odeljenja opšte hirurgije dr Siniša Zarić, kao i ostale kolege hirurzi.

Nije izostala ni čestitka predsednika Skupštine grada Sombora prim. dr Zorana Parčetića, začetnika razvoja laparaskopske hirurgije u Somboru.

„Kao jednom od pionira razvoja laparaskopske hirurgije u Somboru veoma mi je drago da se nastavlja trend uvođenja novih laparaskopskih procedura. Ovim će benefit imati pacijenti koji će lakše podnositi postoperativni tok, a kraćim bolničkim lečenjem će se ostvariti i značajne uštede u zdravstvu“, istkao je prim. dr Parčetić.

Kako navode hirurzi, operacija upale apendiksa, u narodu poznatog kao upala slepog creva kreće se u relacijama od najlakših, koje traju nekoliko minuta, do gotovo najkomplikovanijih koje mogu trajati i više sati. Svetski trend je da se u komplikovanim slučajevima preduzimaju laparaskopske operacije.
Pacijent kojem je laparaskopski operisano slepo crevo se, prema rečima dr Andreja Šimona, dobro oseća i otpušten je na kućno lečenje.

Učenici četvrtih razreda osnovnih škola na teritoriji grada Sombora borave na jednodnevnoj oglednoj nastavi u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“, a u okviru kompleksa Muzeja „Batinske bitke“ stiču znanja iz istorije.

U želji da od najranijeg uzrasta deca uče o očuvanju prirode i njenom značaju za opstanak čovečanstva, ali i poštovanju istorijskih postignuća ranijih generacija, grad Sombor finansira jednodnevni boravak 660 učenika četvrtih razreda u SRP „Gornje Podunavlje“ i posetu Muzeju.

Edukacija će se realizovati tokom 14 radnih dana, a prva grupa učenika OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Gornjem Podunavlju je boravila 17. maja 2018. godine.

U Eko centru “Karapandža“ domaćini deci i partneri lokalne samouprave u realizaciji ove svojevrsne edukacije su JP „Vojvodinašume“ – Šumsko gazdinstvo „Sombor“ i kustosi somborskog Gradskog muzeja.
Prvu grupu učenika posetili su Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i Goran Todorić, načelnik Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora.

Ratković je deci poželeo lep boravak u prirodi, kao i da svoje utiske prenesu roditeljima i podstaknu ih da i oni posete SRP „Gornje Podunavlje“.

„Mnogi naši sugrađani, bez obzira na to što su nadomak ovog prirodnog rezervata, nisu bili u Gornjem Podunavlju koje je pravi biser prirode i resurs koji moramo čuvati i negovati“, kazao je Ratković.
Biljana Latić, referent za zaštićeno područje ŠG „Sombor“ je za decu pripremila niz interesantnih edukativnih igrica i radionica – od šumskog bon-tona, vrsta biljaka i životinja koje žive u Gornjem Podunavlju, grupama biljnih zajednica, zaštićenim vrstama – do lanca ishrane i saznanja šta se dešava kada jedna jedinka nestane iz lanca.

U šetnju, dugu četiri kilometra, učenike je vodio stručni vodič Miroslav Veljović. Tokom šetnje deca prikupljaju eko „trofeje“, stiču saznanja o orijentaciji u prirodi i uče druge lekcije o značaju prirode, njenoj zaštiti i očuvanju.

O zaštiti i očuvanju prirode, ali i istorije učenici saznanja stiču i na levoj obali Dunava, u okviru kompleksa Muzeja „Batinske bitke“

U prethodnom periodu razvoj luka i pristaništa u Republici Srbiji u najvećoj meri bio je vezan za potrebe velikih industrijskih postrojenja i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Izuzetak su činile svega tri luke koje su imale i širu komercijalnu funkciju,odnosno pružale su niz logističkih usluga i za treća lica.

Danas, u vreme globalne trgovine, konkurentnost pojedinih tržišta ogleda se pre svega u sposobnosti organizovanja efikasnog transportnog sistema. Zalihe robe su uglavnom „na točkovima”, a propusna moć saobraćajne infrastrukture merilo je sposobnosti apsorbovanja novih saobraćajnih tokova. Evropska unija je u okviru svoje transportne politike kao jedan od devet najznačajnijih koridora uvrstila i transportni koridor Rajna-Dunav.

Promovišući time korišćenje ekološki najprihvatljivijeg vida saobraćaja, multimodalnost i rasterećenje zakrčenih drumskih saobraćajnica, zemljama članicama omogućen je pristup različitim fondovima kojima se finansira izgradnja nedostajuće i unapređenje postojeće infrastrukture, ali i projekti kojima se eliminišu administrativne barijere i omogućava bolja povezanost vodnog sa drugim vidovima saobraćaja. Republika Srbija, kako sopstvenim sredstvima tako i korišćenjem pretpristupnih fondova, aktivno radi na unapređenju uslova plovidbe i propusne moći luka.
Aktuelni su projekti hidrotehničkih i bagerskih radova na kritičnim sektorima na Dunavu i Savi,

adaptacija brodske prevodnice HE Đerdap 1, uvođenje elektronskog sistema obeležavanja plovnih puteva, proširenje kapaciteta luke u Smederevu i izgradnja pristupne železničke i drumske infrastrukture, izgradnja novih luka u Beogradu i Apatinu, a u skladu sa komercijalnom tražnjom i mogućnostima razmatraće se proširenje kapaciteta drugih luka.

Pored navedenog, u saradnji sa Upravom granične policije i Upravom carina, intenzivno se radi na redefinisanju graničnih prelaza za rečni saobraćaj, kao i zajedničkih procedura za plovila u međunarodnom saobraćaju kojima je luka ukrcaja ili odredišna luka u Republici Srbiji. Poboljšanjem ukupnih uslova plovidbe unutrašnjim plovnim putevima, ali i ulaganjima u drumsku i železničku mrežu, stvara se mogućnost da luke zaista postanu veliki logistički centri koji neće biti samo u funkciji uvoznog i izvoznog saobraćaja, već i sposobne za prihvat značajnog tranzitnog saobraćaja i pružanje niza logističkih usluga

Izvor: Radio Dunav

Grad Sombor i Kulturni centar "Laza Kostić" Vas pozivaju da posetite "BULEVAR ŽENSKIH TAJNI", manifestaciju koja će se održati u petak, 25. maja, u Velikoj sali Gradske kuće (Trg Svetog Trojstva 1, Sombor), u 16h.

Program će voditi poznata televizijska lica - Sanja Marinković i Vesna Dedić.

Manifestacija je osmišljena kao poklon Grada nemanjen prvenstveno damama Sombora, ali i svim sugrađanima koji žele da svojim prisustvom podrže afirmaciju žena i njihovih poslovnih, društvenih i privatnih uspeha.

Ulaz je slobodan!

Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboleva i umire u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti godišnje "potpišu" više od 52.000 umrlica, što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto odmah posle Rusije i Ukrajine.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od bolesti srca i krvnih sudova češće umiru žene nego muškarci. Neslavna statistika kaže da od ove grupe bolesti na svakih sat vremena umre šest osoba.

Zabluda je da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe iz ekonomski razvijenijeg društva. Danas je starosna granica sve niža, nijedan stanovnik planete nije pošteđen, ma gde živeo i ma kakvog da je socijalno-ekonomskog statusa.

Boljom prevencijom i kontrolom glavnih faktora rizika - pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana, moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2016. godine od kardiovaskularnih bolesti umrlo je 52.102 osobe i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, a među najčešćim oboljenjima je infarkt srca.

Preduzete mere u Srbiji u poslednjih 10 godina dale su rezultate, te je stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u padu, ali su podaci i dalje alarmantni.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da Srbija i dalje pripada zemljama koje su sa visokim kardiovaskularnim rizikom iako je poslednjih 10 do 15 godina sistemski dosta urađeno da se smanji broj umiranja od ove grupe bolesti otvaranjem angio-sala u celoj Srbiji.

"Kroz otvaranje angio-sala u celoj Srbiji napravljena je dobra mreža i to je doprinelo da se smanji stopa smrtnosti od infarkta srca, ali to je dovelo i do manjeg invaliditeta posle infarkta miokarda. Funkcija srčanog mišića je više očuvana ukoliko brzo reagujete i na vreme lečite infarkt miokarda", rekao je Beleslin za Tanjug.

On je pojasnio da je zahvaljujući mreži angio-sala koje su otvorene po celoj Srbiji smanjen pritisak i na najveću zdravstvenu ustanovu - Klinički centar Srbije koji ima tri angio-sale. Beleslin kaže da je u KCS-u godišnje intervenisalo u slučaju 1.300 do 1.400 infarkta miokarda, a da se sada radi nešto više od 1.000 intervencija.

Podseća da je važno da se pacijent javi lakaru za pomoć čim se pojave prvi simptomi bolesti kao što su bolovi u grudima. Što pre pacijent stigne do lekara to će više mišića biti sačuvano, a samim tim će i oporavak pacijenta i kvalitet njegovog života i njegovo lečenje biti lakše.

Beleslin pojašnjava da su pacijenti koji su preživeli infarkt miokarda u većem riziku da ponovo dobiju infarkt i zato je važna prevencija - da pacijenti piju redovno terapiju, rigorozno kontrolišu holesterol, krvni pritisak, telesnu težinu, pravilno se hrane, da su fizički aktivni.

Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina, tada je imao 42 godine. Za sebe iskreno kaže da je vodio takav život kao da je "želeo da dobije infarkt", pušio je, jeo neredovno (uglavnom brzu hranu), nije imao nikakvu fizičku aktivnost.

"Imao sam ga, preživeo sam i mislim da sam prigrlio tu drugu šansu kako treba i evo već deset godina to ide. Dosta toga sam promenio, bitno je da vidite gde ste pravili greške", rekao je Lubardić za Tanjug.

Posle infarkta život mu se potpuno promenio, sada jede redovno i zdravo, svuda ide pešice i mnogo bolje se oseća. Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja za borbu protiv srčanog udara "Druga šansa" čiji je cilj podizanja svesti kod ljudi, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost.

Lubardić kaže da je cilj udruženja i da se savremena terapija omogući pacijentima koji su preživeli infarkt jer statistika kaže da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživi novi srčani ili moždani udar.

"To mora da se promeni i da se pacijentima obezbedi savremena terapija na koju će bolje da reaguju i koji poboljšavaju prognozu preživljavanja", naglasio je Lubardić.

Bolesti srca i krvnih sudova su među vodećim u svetu po smrtnosti. Godišnje od njih umre oko 17,5 miliona ljudi, a procena SZO je da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.

Izvor: B92

Zaposleni u zdravstvu, prosveti ili socijali mogli bi da reše svoje stambene probleme i konkurišu za jeftine stanove, što je za sada omogućeno samo pripadnicima vojske, Ministarstva odbrane, Bezbednosno informativne agencije, policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kako piše list "Blic", u narednih godinu ili dve mogao bi da bude proširen projekat kupovine stanove od 500 evra po kvadratu za sve zaposlene koji su na platnom spisku države.

"Mi ni jednog trenutka ne zatvaramo vrata drugima. To znači da ćemo krenuti sa ovim projektom, videćemo kako će se on realizovati u narednih godinu ili dve i videti da li će projekat biti proširen. Daleko od toga da će to važiti samo za snage bezbednosti", rekla je ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukutre Zorana Mihajlović.

Ona je istakla da je projekat počeo sa pripadnicima vojske i policije, jer oni nisu imali nikakve druge mogućnosti da reše svoje stambeno pitanje.

Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija ocenio je da veruje da nije zakonito izdvojiti samo jednu grupu državnih službenika i omogućiti im povoljne uslove i da je neophodno sistemsko rešenje.

"Deo državne uprave iz nekog razloga se dodvorava ministarstvima sile, a neće da podrži lekare, prosvetne radnike i ostale svoje činovnike", rekao je Bušatlija za list "Danas".

Gradnja jeftinih stanova najavljena je prvo za mart, potom za april i konačno za avgust ove godine.

Izvor: N1

Korisnici daljinskog sistema grejanja u Somboru mogu se isključiti sa sistema grejanja somborske toplane, ali su uslovi takvi da se u jednoj grejnoj sezoni isključi tek po nekoliko stanova.

"U mojoj zgradi ima 36 stanova, što znači da je meni za isključenje potrebna saglasnost 35 stanara. Jedan deo tih ljudi nije tu, ostavio je stan nekome ili ga izdaje. Šta sada ja da radim? Znači ne mogu. Moram zatim platiti veštaka koji dolazi iz Subotice koji košta 10.000 dinara. I na kraju zavisim od njihove dobre volje", rekao je Boško Kalinić.

"U mojoj zgradi mislim da nema nikoga ko se isključio, ali ja to podržavam. Zašto, ako neko ne može da plaća neka mu dozvoli da može da se isključi", kazao je Živojin Beljanski.

"Ne znam da li su računi veći jer se komšija isključio. Plaćam ono što dobijem. Sigurno da jeste račun nešto veći, jer cevi prolaze, ali on iako se isključio zato i dalje plaćaju nekih 30 posto", saopštila je Slavica Mladenović.

Sa daljinskog sistema mogu se isključiti samo potrošači koji nemaju dugovanja za grejanje. Potrebna je saglasnost svih stanara i elaborat.

"Elaborat košta oko 8.000 dinara i rade ga licencirani mašinski inženjeri i oni na osnovu merenja određuju koliko stan koji se isključio uzima toplotne energije od drugih stanova. Po sezonu bude pet, šet takvih zahteva. Nema ih puno, jer treba sakupiti potpise svih stanara, a mislim da su građani sve više svesni da davanjem svojih potpisa sebi povećavaju neke troškove, jer se troškovi grejanja tog stana prelivaju na njih", rekao je Aleksandar Čorak, direktor JKP "Energana".

U somborskoj Energani kažu da je problem i što je način isključenja sa daljinskog sistema grejanja prepušten lokalnim samoupravama, pa su i uslovi različiti od grada do grada.

"Bolje bi bilo kada bi postojao jedan zakon i onda bi za sve važili isti uslovi isključenja kojih bi se svi morali pridržavati", dodao je Čorak.

Čak i kada se isključe sa sistema daljinskog grejanja vlasnici stanova moraju plaćati deo troškova koji su ustvari neka vrsta nadoknade za to što se zbog njihovog isključenja susedni stanovi moraju više grejati.

Izvor: RTV

Uvodno obrazloženje, u okviru prve tačke dnevnog reda, o Predlogu odluke o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu, na 25. sednici Skupštine grada Sombora, dao ja Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede.

U obrazloženju je navedeno da su u prošloj budžetskoj godini ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja i preneta sredstva iznosili su 2.547.822.681,00 dinara, od kojih su tekući prihodi 2.432.585.129 dinara, a preneta sredstva iz 2016. godine 115.237.552,00 dinara. Rečeno je i da su ukupni prihodi u 2017. godini, ostvareni na nivou od 80,34 odsto od planiranih, a u odnosu na ukupno ostvarene prihode u 2016. godini nominalno su veći za oko četiri odsto.

Prema obrazloženju, ukupni rashodi u 2017. godini iznosili su 2.498.088.592,00 dinara.

Nakon rasprave odbornici su, većinom glasova, doneli Odluku o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika.

Darko Radulović, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine dao je uvodno obrazloženje u okviru tri tačke dnevnog reda koje su se odnosile na poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Obrazložen je, a potom i većinom glasova usvojen Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2018. godinu, potom je obrazloženo i doneto rešenje o obrazovanju komisije koje će sprovoditi postupak licitacije u 2018. godini, kao i komisije koja će izraditi predlog programa zaštite poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Sombora za 2019. godinu.

Odbornici su doneli i Odluku o prvim izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Turističke organizacije grada Sombora.

Nakon uvodnog obrazloženja Miroslava Kovačića, člana Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, odbornici su doneli Odluku o uslovima, načinu i postupku za izdavanje lokacija za postavljanje kioska i manjih montažnih objekata, te Odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju i rekonstrukciju kanala Baračka, izgradnju nove crpne stanice Bezdan 1 i rekonstrukciju crpne stanice Bezdan 2, od Dunava do spoja sa kanalom Vrbas-Bezdan.

Izveštaj o radu gradonačelnika i Gradskog veća, odbornicima je podnela gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Gradonačelnica je u obraćanju odbornicima istakla da je završni račun svojevrsni pregled svega šta je urađeno u prethodnoj godini, a izveštaj o radu baziran je na onome šta je urađeno u odnosu na program rada koji je izložen prilikom konstituisanja gradske vlasti 2016. godine.
„Ostvareno je jedno od najvećih ulaganja je u oblasti infrastrukture, a odnosi se na industrijsku zonu koja sada obuhvata 40 ha gradskog građevinskog zemljišta i u javnoj svojini je grada Sombora. Jedan deo industrijske zone je komunalno opremljen, a preostali deo komunalno opremamo… Vodosnabdevanje je jedno od najznačajnijih pitanja i tokom prošle godine bilo je mnogo pitanja i analiza koje su se odnosile na vodosnabdevanje. Stanje pijaće vode nije nastalo juče, već je takvo više godina i potrebna su velika ulaganja da bi se vodosnabdevanje u potpunosti rešilo i zadovoljilo potrebe građana“, navela je, osim ostalog gradonačelnica.

Gradonačelnica je navela i da je u oblasti energetske efikasnosti, prošle godine realizovano nekoliko projekata u školama i drugim ustanovama, a u oblasti putne infrastrukture najznačajniji je projekat realizovan sa JP „Putevi Srbije“.

„Prošle godine je zaključen sporazum između Ministarstva saobraćaja, „Puteva Srbije“ i nas kao lokalne samouprave o izgradnji puta od Rastine do graničnog prelaza, sporazum je realizovan i ove godine prelaz Rastina – Bačsentđerđ je otvoren. Imaćemo i dalje ulaganja od strane države u delu proširenja puta od Sombora do graničnog prelaza. Sa „Putevima Srbije“ sarađivaćemo i u projektu prekogranične saradnje „Sombor-Baja 2“, navela je gradonačelnica i dodala da se uskoro očekuje i početak izgradnje puta Stapar-Sivac, radilo se i na širenju mreže kanalizacije, uređen je prolaz kod „Maksija“ i realizovani drugi infrastrukturni radovi.

Gradonačelnica je govorila i o povećanju zaposlenosti, poboljšanju poslovnog ambijenta, projektima u oblasti kulture i drugim oblastima.

Osim pohvala, u raspravi je naglašeno da je vrednost izveštaja i u tome što je istaknut timski rad, a nakon toga odbornici su izveštaj o radu gradonačelnice i Gradskog veća grada Sombora usvojili.

Usvojeni su i: Izveštaji o radu i poslovanju javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za 2017. godinu, izveštaj o radu Turističke organizacije grada Sombora, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, Pravobranilaštva grada Sombora, izveštaj o radu zaštitnice građana za 2017. godinu.

Odbornici su odlučili i o nekoliko imovinsko-pravnih predmeta.

U okviru poslednje tačke dnevnog reda odbornici su prihvatili ostavku dr Lazara Račića na funkciju člana Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite i umesto njega, na predlog gradonačelnice Dušanke Golubović, izabrali dr Dalibora Forgića.

Italijanska Ravena bila je domaćin 16. Internacionalnog turnira inkluzivnog džudoa koji je okupio 11 reprezentacija. Srbiju i Sombor predstavljali korisnici dnevnog boravka Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Vuk Karadžić".

Tokom tri dana naši džudisti su trenirali, razmenili iskustva i znanja sa ostalim džudistima, obišli Ravenu, družili se i imali priliku da na takmičenju pokažu šta su i koliko naučili od svojih trenera.

Zlato na grudima Ðorđa Jovanoviću i srebrno priznanje Katarine Galamboš, svetla su odličja sa kojima su se Somborci vratili iz Italije sa 16. Internacionalnog turnira inkluzivnog džudoa.

Đorđe Jovanović je izuzetno ponosan na svoj uspeh:

"Idemo dalje! Pehar sam dobio u Italiji za osvojeno prvo mesto. Srećan sam zbog toga i idem samo napred".

Katarina Galamboš je osvojila srebro i o takmičenju u Raveni ispričala je:

"Lepo mi je bilo u Italiji. Lepo smo se proveli. Do medalje sam došla tako što sam imala i teške i lake protivnike i oni su bili super. Borili su se za svoje mesto".

"Oni su i više nego iznenadili. Đole je imao tri meča, sva tri je dobio ubacivši džudo tehniku. Kaća je imala dve pobede, u finalu je izgubila od takmičarke koja se već šest godina takmiči", ispričala je Sajonela Krga, trener inkluzivnog džudoa.

Džudo i sambo klub "Bačka" iz Sombora, pored svojih redovnih sportsko-takmičarskih aktivnosti realizuje projekat inkluzivnog džudoa, koji ima za cilj da u posebno prilagođene trenažne programe uključi i osobe sa invaliditetom.

Stručnim radom rukovodi Sajonela Krga, licencirani trener inkluzivnog džodoa.

"Mi smo prvi u Srbiji koji su počeli sa inkluzivnim džudoom. Cilj je bio da u na internacionalnom takmičenju budemo promotivno i da pokažemo da i mi to radimo. Do takmičenja je došlo po savetu naših mentora. Nisam bila sigurna da li su oni spremni za takmičenje dok nisam videla kako to izgleda jer nismo imali iskustva u tome", objasnila je Sajonela.

O značaju bavljenja sportom s akcentom na inkluzivni džudo koji se realizuje u Somboru, Srđan Radmilović, vaspitač u školi za osnovno i srednje obrazovanje Vuk Karadžić u Somboru je ispričao:

"Prvenstveno integracija i njihovu integraciju u društvo i u društvenu sredinu a posle toga i fizičku aktivnost koja je njima preko potrebna jer imamo osobe sa različitim smetnjama od telesnih do intelektualnih te im džudo pomaže da se razvijaju".

Na takmičenje u Ravenu, otišli su sa namerom revijalnog učešća ali kruna truda i rada stigli su kroz osvojene medalje. Ðokica i Kaća počeli da pišu istoriju inkluzivnog džudoa jer su bili prvi predstavnici Sombora i Srbije na velikom međunarodnom turniru u Raveni.

Izvor: RTV

Savet za bezbednost saobraćaja opštine Kula u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, organizovaće u četvrtak, 24. maja 2018. godine niz aktivnosti posvećenih bezbednosti građana. U Kuli, Crvenki i Sivcu će biti održan Saobraćajno-obrazovni čas “Pažljivkova pravila u saobraćaju” sa ciljem edukacije dece predškolskog uzrasta i đaka prvaka o značaju bezbednosti u saobraćaju.

Polaskom u školu, deca postaju aktivni učesnici u saobraćaju i stoga je veoma važno da u ovom periodu nauče i usvoje osnovna pravila ponašanja u saobraćaju. Predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja će uz pomoć maskote „Pažljivko“, animirati đake prvake da kroz igru nauče neka od najvažnijih saobraćajnih pravila.

Od 11 do 15 časova će u Kuli ( trg Oslobođenja ) biti organizovana prezentacija pravilne upotreba sigurnosnog pojasa kroz simulatore, pravilna upotrebe sigurnosnog pojasa i njegovi efekti pri čeonom sudaru i prevrtanju vozila. Učesnici u saobraćaju će imati jedinstvenu prilku da probaju simulatore i tako se uvere u značaj pravilnog postupanja u saobraćaju.

Takođe, od 11 do 15 časova u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kuli će biti organizovana Tribina za mlade “Na maturu bez automobila”.

Edukacija treba da doprinese podizanju svesti o značaju poštovanja saobraćajnih propisa.

Strana 1 od 467

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top