U Apatinu je danas krenula sanacija divlje deponije, jame u koju je za sada nepoznato lice ili više njih, ilegalno ispuštalo toksične materije- otpad naftnog porekla.
-Iako su razmere ovog ekološkog incidenta poznate tek sada, ono što se moglo zaključiti i bez analize sadržaja jame i okolnog zemljišta govorilo nam je da lokalna samouprava ne može samostalno, vlastitim snagama i sredstvima sanirati ovaj problem, izjavio je predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić koji je danas izvestio javnost o početku akcije saniranja.

-Opština nije stručna u sanaciji, odnosno ne raspolaže ljudima i sredstvima pomoću kojih bi se mogla izvršiti analiza ili uklanjanje ovako opasnog otpada. Morali smo se obratiti nadležnim institucijama- pokrajinskom sekreterijatu za zaštitu životne okoline, raznim inspektoratima i nadležnom republičkom ministarstvu, kako bi se ovaj problem što pre rešio, rekao je Škrbić.
Nakon izvršenih analiza sadržaja i okolnog zemljišta koje su ukazale da je reč o opasnom otpadu naftnog porekla, pokrajinska inspekcija je naložila da se jama obezbedi a onda i preda ovlašćenom operateru kako bi se bezbedno uklonio.

-Mi smo u saradnji sa policijom pokrenuli sve neophodne radnje kako bi se mesto obezbedilo i podneli tužilaštvu prijavu protiv NN lica, kaže Škrbić i dodaje da je pored postupka koji je pokrenut pred istražnim organima, opštinska uprava, odnosno Štab za vanredne situacije na svom poslednjem sastanku doneo odluku da raspiše i novčanu nagradu za informaciju koja bi dovela do otkrivanja počinioca.

Razlog za ovakvu odluku, kako kaže Škrbić je račun koji će opština Apatin morati da plati na ime sanacije, a koji će prema procenama stručnjaka premašiti 8 miliona dinara.

– Zbog neodgovornosti jednog lica, ili neke organizacije, o čemu možemo za sada samo da nagađamo, lokalna samouprava mora izdvojiti značajna sredstva, predviđa se i deset miliona dinara. Odlučili smo da raspišemo oglas, novčanu nagradu za osobu koja će istražnim organima pomoći u otkrivanju odgovornog lica, i da na taj način povratimo sredstva i štetu koju zbog ovog incidenta trpe svi građani, kaže Škrbić.

Na pitanje novinara kada može da se očekuje raspisivanje oglasa o novčanoj nagradi, Škrbić je rekao da bi oglas trebao biti objavljen u narednom periodu kao i to da će nagrada biti značajna.
Kako navode u opštinskoj inspekciji, izabrani operater koji je danas krenuo sa prikupljanjem i odvoženjem toksičnih hemikalija sa lokacije u Apatinu je preduzeće Yunirisk d.o.o iz Beograda koje ima dozvolu za skupljane, skladištenje i uništavanje ovakvog otpada.

-Preduzeće koje je dobilo posao sanacije je jedno od dva koji su registrovani u Srbiji. Ranije smo najavili kretanje opasnog otpada nadležnom ministarstvu, što je bila naša obaveza 48 sati ranije, kaže Dragana Stambolija šef apatinske inspekcije. Prema njenim rečima radovi na izvlačenju tečnog sadržaja jame će biti nastavljeni i u ponedeljak.

– Nakon ispumpavanja tečnog sadržaja krećemo sa uklanjanjem kontaminiranog zemljišta, sledi ponovna analiza i ukoliko bude potrebno i dodatni radovi. Sve dok ne dobijemo pozitivne vrednosti, tek tada možemo reći da je sanacija završena, kaže Stambolija.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Mada se na području Zapadnobačkog okruga, kao izrazito poljoprivrednog kraja, tokom godine proda na hiljade tona herbicida, insekticida, fungicida i ostalih hemijskih preparata neophodnih modernom agraru, gotovo je nepoznata sudbina stotina tona ambalaže u kojoj su se ove potencijalno opasne i toksične materije nalazile do upotrebe.

Naime, mada godinama unazad provodi akciju sakupljanja iskorišćene ambalaže hemije potrebne poljoprivrednicima, u somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi su zabrinuti zbog slabašnog odziva poljoprivrednika kada je u pitanju bezbedno rukovanje ovakvim otpadom.

Još 2013. godine je pokrenuta akcija besplatnog preuzimanja potencijalno opasne ambalaže i njenog bezbednog uništavanja, u saradnji sa Udruženjem SECPA, koje od 2010. godine u Srbiji čine vodeći svetski proizvođači sredstava za zaštitu bilja, ali do sada je na ovaj način prikupljeno svega 24 tone iskorišćene ambalaže, što je prema mišljenju stručnjaka premalo.

- Istina je da količina ambalaže koju prikupimo svake godine pomalo raste, ali to je još uvek daleko od onoga što bi se moralo učiniti po ovom pitanju - upozorava Zoran Stojšić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Somboru, uz opasku da je prošle godine prikupljeno svega osam tona na području Sombora, Oyaka i Apatina.
- Ako uopšte to može da se kaže, najmanje loš rezultat je zabeležen u Doroslovu, ali imali smo primere velikih sela u kojima je bila dostavljena samo jedna najlonska kesa sa tek nekoliko plastičnih boca, ambalaže iskorišćenog herbicida.

Ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu, a potvrda koju poljoprivrednici dobiju biće im potrebna za konkurse i dokaz da se nisu ogrešili o životnu sredinu

Stojšić apeluje na poljoprivrednike da ozbiljno shvate učešće u akciji prikupljanja ambalaže pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača. S druge strane, kompanije koje posluju u poljoprivredi imaju posebne ugovore o preuzimanju i uklanjanju ovakve vrste ambalaže.

Nakon preuzimanja ambalaže, najčešće u mesnim zajednicama u koje ih poljoprivrednici donose, ona se odvozi u Šabac, gde se dekontaminira na suvom ledu i zatim transportuje u reciklažni centar van zemlje, pošto naša zemlja trenutno nema takav centar, potvrđuje Stojšić. Po njegovim rečima ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu.

- Poljoprivrednici treba da čuvaju ambalažu dok ne počne akcija prikupljanja, koja će ove godine trajati od 11. do 15. juna, nakon čega će poljoprivrednici dobiti potvrde da su bezbedno postupali sa iskorišćenom ambalažom. Ova potvrda je važna ne samo zbog toga što će poljoprivrednicima biti potrebna za velik broj konkursa koji imaju veze sa resornim ministarstvom, već će biti obavezna i prilikom apliciranja na evropske IPARD fondove- upozorava Stojšić, naglašavajući da upravo ovom potvrdom poljoprivrednici dokazuju i poljoprivrednim inspektorima da se nisu ogrešili o ekologiju i životnu sredinu.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Dok Srbija još uvek preračunava koliko će je milijardi evra koštati početak rada na poglavlju 27 u procesu priključenja EU, makar u jednom delu Somborci gotovo da mogu da budu potpuno mirni.

Naime, ovaj grad je jedna od malobrojnih sredina u našoj državi koja već 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV). Uređaj je do sada samo delimično iskorišćavao biogas dobijen u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda.

Zahvaljujući projektu Interreg IPA Programu prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 „Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji „zelene“ energije - Iks DEGREE“, u kom osim JKP „Vodokanal“-a, kao partneri učestvuju i Univerzitet u Novom Sadu, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, te sa hrvatske strane „Vinkovački vodovod i kanalizacija“ d.o.o. i Poljoprivredni institut iz Osijeka, u somborskom preduzeću ne samo što će se od viška biogasa proizvoditi električna energija za sopstvene potrebe postrojenja, nego će se u tu svrhu koristiti i druge sirovine.

Po rečima Jasmine Bobić, direktorke JKP „Vodokanal“ davnašnja želja menadžmenta u preduzeću bila je da se biogas iskoristi za proizvodnju električne energije, što je ovim projektom i omogućeno.

- Izuzetno smo zadovoljni zbog toga – kaže Jasmina Bobić. – Iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda dobićemo električnu energiju i ostvariti istovremeno i značajnu uštedu, a s druge strane, doprinećemo očuvanju životne sredine, jer koristimo nusproizvod iz pomenutog procesa.

Projekat DŽ DEGREE, sa buyetom od 1,7 miliona evra jedan je od trenutno najvećih iz tog programa, a od te svote 498.000 evra dodeljeno je „Vodokanalu“ za realizaciju projektnih zadataka. Menayer projekta ispred JKP „Vodokanal“ Strahinja Šljukić ističe da je pomenuti novac namenjen nabavci gas generatora i opreme koja će omogućiti bolje iskorišćavanje biogasa i dopunu digestora novom biomasom.
-Biće ovo jedinstven slučaj kod nas da će se digestor puniti različitim vrstama mase, a ne samo muljem kao do sada – kaže Šljukić. – Pored ekonomske uštede, koju ćemo ostvariti proizvodnjom električne energije i uticajem na očuvanje životne sredine, dragocena je i korist koju će drugi imati iz ovog projekta, a to je iskustvo koje ćemo podeliti sa njima.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u upotrebi je od 1985. godine. Prema rečima izvršnog direktora Tehničkog sistema u preduzeću Dušana Đurđevića, nusproizvod ili biogas, odnosno metan, koji se dobija u procesu prečišćavanja otpadnih voda, do sada nije bivao iskorišćen u potpunosti. Korišćen je za grejanje u sklopu tehnološkog procesa. Značajan višak je ostajao i on je spaljivan, jer nije mogao biti ispuštan u atmosferu.

- Zahvaljaujući ovom projektu biće nam omogućeno da iskoristimo višak gasa za proizodnju električne energije, koja će dalje biti upotrebljena za sam proizvodni proces – napominje Đurđević. - Očekujemo da ćemo električnom energijom nastalom na taj način pokriti 30 do 40 odsto naših potreba. Ugradnja gas generatora je prva faza u tom procesu, druga je upotreba novih sirovina, osim kanalizacionog mulja koji je već sada u upotrebi, a to je kukuruzna silaža.

Glavni rezultati ovog projekta prekogranične saradnje su izgradnja i puštanje u rad kogenerativnog postrojenja sa 200 kilovata električne i 230 kilovata toplotne snage u „Vodokanalu“ i povećanje proizvodnje biogasa u sadašnjem postrojenju sa 1700 kubika dan na čak 3.000, opremanje i puštanje u rad nove mobilne laboratorije za analizu potencijala sirovina, optimizaciju proizvodnje i analizu kvaliteta biogasa na novosadskom Univerzitetu. Kada je reč o hrvatskim partnerima njihov benefit projekta je izgradnja i puštanje u rad solarnih elektrana snage 380 kilovata u vinkovačkom vodovodu i kanalizaciji i opremanje laboratorija za analizu kvaliteta biomase na Poljoprivrednom institutu Osijek.

Dinamičnih šest meseci
Koordinator projekta, profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Filip Kulić kaže da je „Vodokanal“ u fazi nabavke gas generatora za proizvodnju električne energije iz biogasa, a već su pripremljeni dokumenti za javnu nabavku i ishodovana građevinska dozvola.

- Sad nastupa najdinamičniji period kada će najveći deo opreme da se nabavlja i instalira i pušta u pogon – kaže profesor Kulić. - To će se odvijati u narednih šeset meseci. Početkom leta bi trebalo da oprema bude u postrojenju, čime se okončava prva faza, dok druga, koja označava povećanje kapaciteta proizvodnje biogasa u digestorima, kreće od jeseni.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Pre nešto više od mesec dana, identifikovano je veštački napravljeno mesto za odlaganje otpada, kako se sumnjalo do sada, veoma štetnog po životnu sredinu i ljudsko zdravlje, i to na potezu od kružnog toka prema Banji Junaković. Sumnje su bile i opravdane, jer je ovih dana stigla i potvrda analiza otpada, iz Instituta za zaštitu na radu iz Novog Sada, u kojem se navodi da je dokazano da otpadna materija sadrži povećanu koncentraciju ugljovodonika C10 i C40 u odnosu na propisanu vrednost, te da je otpadna materija opasna po životnu sredinu.

Još uvek nema preciznih podataka o rezultatim istrage ko je počinio ovaj ekološki zločin, a Odeljenje za zaštitu životne sredine i inspekcijske poslove opštine Apatin saopštava da se čekaju instrukcije kako i na koji način da se otpad ukloni sa pomenute lokacije, i to se očekuje narednih dana.

Ako u tom periodu nadležne institucije ne uspeju da pronadju odgovorno lice, uklanjanje otpada će sprovesti i finansirati lokalna samouprava, odnosno SO Apatin.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 12 septembar 2016 00:00

Fabrika za preradu otpada najefikasnije rešenje

Da je otpad, odnosno smeće u razvijenom svetu, umesto problema odavno postao veliki biznis, nije neka velika „rupa na saksiji“, pa je logično da i Srbija počne da se ponaša u skladu sa tim, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog približavanje Evropskoj uniji i njenim standardima. Somborci svakodnevno „naprave“ oko 130 tona smeća, koje završi na deponiji Rančevo, kojim gazduje ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Čistoća“, pa je jasno da ova problematika muči i ovdašnje komunalce i vlasti.

– Do sada u zakonu nije postojao adekvatan termin za naše deponije, kojih u Srbiji ima više od stotinu, već su postojali samo termini „sanitarne deponije“ i „smetlišta“. Po tim standardima somborska deponija ne spada u sanitarne, kakvih u celoj zemlji ima svega pet, već se administrativno vodila kao smetlište iako je u stvari nesanitarna, ograđena, uređena deponija koja ima obezbeđenje, evidenciju količina donetog otpada, pristupni put na telo deponije, ocedne kanale, pijezometre za merenje zagađenosti vode i vazduha... – pojašnjava Nikola Pajić, direktor JKP „Čistoća“

– Dakle to je uređeni prostor, ali ne može da se nazove sanitarnim jer ispod deponije ne postoji folija i druga sredstva zaštite koja bi sprečila uticaj na zemljište i podzemne vode – veli Pajić, prema čijim je rečima prvi korak ka rešenju problema odlaganja smeća preduzet prošle godine kada su redovnim prikupljanjem smeća obuhvaćena i sva sela somborskog atara, time stajući u kraj višedecenijskoj ružnoj praksi da se na obodu sela stvaraju brojne divlje deponije.
Republičkom strategijom u tretiranju otpada je svojevremeno bilo predviđeno da se u Somboru izgradi regionalna deponija koja bi servisirala ne samo četiri opštine Zapadnobačkog okruga (Apatin, Kula, Odžaci i Grad Sombor), već i opštinu Bač, ali kao što to obično biva, do sada nije učinjeno gotovo ništa konkretno, pa ne postoji čak ni jedan jedini zajednički dokujment ovih pet lokalnih samouprava koji bi bio posvećen ovakvom vidu saradnje. S druge strane u svetu su se i tehnologije tretiranja otpada promenile, pa se ovakav koncept stvaranja ogromnih, ali sanitarno „neprobojno“ obezbeđenih deponija uveliko napušta.

– Namera EU je da uvede strategiju „nula otpada“, odnosno da sav otpad ide u fabriku za njegovu preradu sistemom spalionica, aerobne i anaerobne digestije ...posle koje tako tretiranog otpada ostaje zanemarljivo malo – kaže Pajić.

On naglašava da, uz primenu takvih novih tehnologija od jedne tone prikupljenog smeća, nakon tretmana, preostaje svega pet odsto „ulaznih“ količina, pa od jedne tone otpada za bezbedno lagerovanje preostane svega 50 kilograma.

– U poslednje dve godine imali smo nekoliko stranih investitora koji žele da ulože u ovakvu vrstu fabrike, uz uslov da dnevne količine nisu ispod 120 tona prikupljenog otpada, što u ovom momentu ispunjavamo. Pri tome i somborskim Generalnim urbanističkim planom je za gradnju ovakve namene predviđena lokacija stare toplane, na kojoj postoje svi infrastrukturni preduslovi – optimista je Pajić.

U prilog ovakvog rešenja, podizanja fabrike za preradu otpada, govori i podatak da bi se nakon eventualnog potpisivanja ugovora sa postojećim zainteresovanim investitorima do kraja ove ili početkom sledeće godine realizacija celog projekta mogla završiti za ne manje od dve godine. Nasuprot toga, ako se ne odustane od starog koncepta izgradnje regionalne deponije Sombor i ostale lokalne samouprave na zapadu Bačke bi morale da pronađu vlastitih ili „državnih“ 15 do 20 miliona evra, a izgradnja bi potrajala godinama.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 22 mart 2015 06:27

Sutra počinje Mesec čistoće

U ponedeljak, 23. mart počinje ovogodišnji Meec čistoće. Ova akcija će trajati do 29. aprila 2015. i obuhvatiće 350 ulica grada Sombora.

kako kažu u JKP Čistoća u akciji „Mesec čistoće“ odnosiće se svo smeće od uređenja javnih površina ispred objekata, i smeće iz dvorišta koje ne spada u kućno smeće.

U toku akcije će se izvršiti i saniranje divljih deponija koje se nalaze u ulicama obuhvaćenim ovom akcijom.

Iz JKP ČIstoća apeluju na sve učesnikr akcije da dan ranije spreme sav otpad i pridržavaju se datog rasporeda.

Preuzmite raspored Meseca čistoća

Objavljeno u Somborske vesti

Regionalna privredna komora Sombor poziva zainteresovaneda učestvuju na stručnom skupu na temu “O obavezama svih učesnika u procesu UPRAVLJANJA OTPADOM”.

Stručni skup biće održan u četvrtak, 19 marta 2015. godine, u prostorijama Regionalne privredne komore Sombor, Venac Vojvode Stepe Stepanovića 30, Sombor, sa početkom u 10.00 časova.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top