Poslednje statistike o veličini domaćinstava u Evropskoj uniji pokazuju da su u 2017. godini samci, bez dece, činili jednu trećinu domaćinstava u svim zemljama članicama.

 

Podaci Eurostata ukazuju da po ovom pitanju postoje razlike među zemljama članicama i variraju od 20 odsto na Malti, 22 odsto u Portugaliji i Slovačkoj, do 43 odsto u Litvaniji, 44 odsto Danskoj i 51 odsto u Švedskoj.

Primetan je, kako se navodi, trend rasta jednočlanih domaćinstava od 2010. godine do danas. Naime, pre osam godina broj samaca iznosio je 31 odsto, dok je u prošloj godini porastao na 34 odsto.

Međutim, taj rast je u nekim državama bio neprimetan, dok je negde, kao na primer u Litvaniji, taj procenat porastao u istom periodu sa 25 na 35 odsto.

Izvor. Danas.rs

Objavljeno u Planeta

Evropska komisija planira da počne da naplaćuje specifične carine na pojedine proizvode iz Srbije, pre svega, na voće i povrće kao kontrameru jer naša zemlja od prošle godine „koči“ izdavanje dozvola za izvoz metalnog otpada čime nanosi milione evra štete kompanijama koji se time bave, krši principe slobodne trgovine a samim tim i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, saznaje Danas. Na problem sa neizdavanjem dozvola i kršenjem SSP-a najvišim instancama EU početkom ove i krajem prošle godine žalilo se nekoliko zemalja članica.

Naime, naš list je pisao već o tome da se nekoliko vlada zemalja članica žalilo EK na Srbiju u kojoj se dozvole za izvoz metalnog otpada čekaju bespotrebno mesecima. Srbija je prošle godine usvojila i nov zakon kojim je izdavanje i dobijanje dozvola otežano. Umesto da se ide ka tome da se dozvole potpuno ukinu, kakvo je bilo i obećanje EU (da će se to uraditi do kraja 2018), Srbija prošle godine donosi nov zakon i od tog trenutka kompanije se suočavaju sa problemom da dozvole moraju da čekaju mesecima što utiče na posao jer se većina otpada u velikoj meri izvozi (u Srbiji postoje samo dve železare koje mogu da otkupe takvu vrstu otpada).

EK je početkom ove godine Srbiji, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputilo dopis u kom traži hitan sastanak na ovu temu, međutim, do tog sastanka, kako saznajemo u ovom trenutku, još nije došlo.

Stoga su iz EK odlučili, kako pokazuje dopis u koji smo imali uvid, da pokrenu proceduru suspenzije autonomnih trgovinskih mera, što podrazumeva naplatu carine ne pojedine proizvode. Kako ti proizvodi nisu deo SSP, naplata carine bi mogla da se sprovede u roku od mesec dana jer nije potrebna neka posebna procedura za to.

U Ministarstvo za zaštitu životne sredine od februara nismo dobili odgovore na pitanje zbog čega je prošle godine zakonska regulativa menjana, kao i da li Srbija time, kako to tvrdi EK krši Sporazum i ugrožava slobodnu trgovinu. I jučerašnje pitanje da li je došlo do sastanka sa predstavnicima EU o ovom pitanju takođe je ostalo bez odgovora.

Pre dva meseca Evropska komisija uputila je vlastima u Srbiji dopis u kom se, između ostalog, ističe da je diskreciono odlučivanje Srbije po pitanju izdavanja dozvola kompanijama koje izvoze neopasni otpad „preterano“ da može dovesti do potpune zabrane izvoza.

„Insistiramo na tome da je diskrecija koju sprovodite u vezi sa procedurom izdavanja dozvola preterana i da de fakto vodi do potpune zabrane izvoza“, isticalo se u pismu direktorke za Zapadni Balkan EK Genoveve Ruiz Kalavera adresiranom na Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije.

U EK su tada napomenuli kako Srbija ima diskreciono pravo kada se radi o izdavanju dozvola za proizvode koji su pokriveni Bazelskom konvencijom, ali da se ovde radi o izvozu otpada koji ne potpada pod Konvenciju, odnosno odnosi se na probleme sa izvozom neopasnog otpada. Kako je tada naglašeno, trenutne procedure stvaraju neopravdane barijere u trgovini EU i Srbije i zato se mogu smatrati kršenjem člana 36. SSP, prema kom, između ostalog, ne sme biti nikakvih kvantitativnih ograničenja uvoza ili izvoza.

„Komisija zadržava pravo da razmotri svaku moguću zaštitu u slučaju da se Srbija ne pridržava obaveza koje je preuzela potpisivanjem SSP, naročito imajući u vidu da je Srbija u 2016. imala 100 miliona evra izvoza u EU“, istaknuto je tada u pismu EK.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je u dva navrata menjalo Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Ostaje nejasno zbog čega država Srbija sada umesto da ukida dozvole za izvoz neopasnog otpada, jer za to u EU trenutno nisu potrebne dozvole, ona dodatno pooštrava proceduru za njihovo izdavanje. Srbija se u pregovorima sa EU, pritom, obavezala da će do kraja 2018. ukinuti dozvole za izvoz otpada, međutim, trenutno su one i dalje neophodne kompanijama koje se bave izvozom i koje na njih čekaju ponekad i duže od šest meseci.

Kontra mere, koju u planu ima EK, će prema njihovim procenama naneti manju štetu od one koju kompanije koje izvoze metalni otpad trpe zbog toga što ne mogu da izvoze.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 21 januar 2018 00:00

Može li Srbija za sedam godina u EU?

Komesar EU za proširenje Johanes Han rekao je da je 2025. realan cilj za nova proširenja, kao i da su Srbija i Crna Gora trenutno "najdalje stigle". U Evropskom pokretu, kao i u Centru za spoljnu politiku kažu da je realno da Srbija za 7 godina bude deo EU, ali da tempo pregovora mora da se ubrza i da rešenje za Kosovo mora da se definiše do 2020.

Hoće li Srbija za sedam godina biti jedno sa Evropom? To je ambiciozno, ali realno, prognozira komesar za proširenje Evropske unije. On 2025. vidi kao godinu novih članica.

"Sad se na određeni način i Evropska unija obavezala kroz svoju strategiju koju će posmatrati i kao sada sopstvenu obavezu i merilo uspeha", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

"Nadam se da su ovaj put zaista ozbiljni i da ćemo dobiti čvršće garancije osim one čuvene rečenice da Zapadni Balkan ima perspektivu ulaska u Evropsku uniju", izjavila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Sagovornice N1 upozoravaju: s reči EU zvaničnika treba preći na dela. Srbija je za četiri godine otvorila samo 12 od 35 poglavlja. Ako je 2025. cilj za članstvo - tempo pregovora mora biti brži, stav je Evropskog pokreta u Srbiji.

"Trebalo bi do 2023. da sve završimo. Znači, da otvorimo, zatvorimo sva poglavlja kako bi se potpisao ugovor o pristupanju. Ovim tempom sadašnjim to trenutno nije moguće, ali, s druge strane i Evropska unija mora da pokaže i dobru volju prema Srbiji da ne koči ona poglavlja koja su već spremna, koja su poslata", rekla je Grubješić.

A poglavlja koja će biti najveća prepreka na evropskom putu Srbije su pod rednim brojem 23 i 24 - vladavina prava, kriminal, korupcija - saglasne su sagovornice N1. Uz to, kamen spoticanja biće Kosovo. U Centru za spoljnu politiku kažu da, ukoliko Srbija želi za sedam godina u EU, pravno obavezujući sporazum o Kosovu mora biti potpisan za vreme aktuelnog mandata Evropske komisije tj. do oktobra 2019.

"Dakle da se tokom 2018. i 2019. pitanje normalizacije polako stavi ad acta. Ukoliko propustimo takav trenutak, bojim se da ne samo 2025. neće biti izgledna, nego da će čitav proces ukupne stabilizacije Zapadnog Blakana biti stavljen ad acta na duži vremenski period", ocenjuje Aleksandra Janković.

U Centru podsećaju i da se tek po formiranju nemačke vlade mogu očekivati užurbaniiji EU koraci Srbije, kao i da će uz Nemačku u narednim godinama i Francuska imati značajnu ulogu u srpsko-evropskoj perspektivi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiju konačno stižu novci iz fondova Evropske unije za nabavku nove opreme, mašina, mehanizacije i za kupovinu novih traktora. Konkursi traju do 26. februara tekuće godine, a svi zainteresovani poljoprivrednici sa teritorije opštine Apatin mogu da se obrate Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'' za pomoć oko pripremanja dokumentacije i bilo kojih drugih nedoumica vezano za konkurse. Detaljnije o svemu ovome za 025info govori Renata Kuruc, koordinator LAG-a.

- 25. decembra 2017. godine raspisan je prvi konkurs za odobravanje zahteva za projekte finansirane iz IPARD podsticaja, a tiču se fizičkog opremanja poljoprivrednih gazdinstava, tj. opreme, mehanizacije, mašina. Odmah nakon toga, 04. januara ove godine, raspisan je i drugi konkurs, konkurs za nabavku novih traktora. Povrat novca od Evropske unije iznosi od 60 do 80 posto. Sredstva moraju da se obezbede pre same investicije, ali EU u veoma kratkom roku vraća ta sredstva. Investicije se odnose na sektor mesa, mleka, ali i na sektor voća i povrća, što je posebno interesantno našim sugrađanima, kao i na sektor ostalih useva, objašnjava Kuruc i dodaje da se podsticaji kreću od 5.000 do 700.000 evra.

Prema Renatinim rečima, kada je u pitanju sektor mesa i mleka, podsticaji mogu iznositi čak i do milion evra.

- Dokumentacija koja treba da se prikupi nije tako jednostavna, ali može da se prikupi, jer imamo duži rok za oba javna poziva, do 26. februara. Lokalna akciona grupa ,,Dunavski biser'' stoji na raspolaganju svim poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Apatin. Sve smo već obavestili o konkursima, a sa svima kojima je to potrebno ćemo razgovarati i pomoći im oko prikupljanja dokumentacije, objasniti im šta su prihvatljivi troškovi, razrešiti nedoumice, poslati ih gde je potrebno i slično, rekla je Renata Kuruc.

Opširnije o konkursu za kupovinu traktora možete pročitati OVDE, a svi kojima je potrebna pomoć oko prijavljivanja mogu da se jave Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'', koja se nalazi u zgradi SO Apatin, kancelarija broj 35.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

175 miliona evra iz Evropske unije od 2015. su na raspolaganju srpskim poljoprivrednicima, ali samo na papiru. Naime, već dve godine Srbija nije uspela da kod Evropske komisije akredituje Upravu za agrarna plaćanja, tj.država u upravi nije zaposlila stručnjake koji bi sa poljoprivrednicima radili na konkurisanju za evropski novac.

Kako mediji prenose, EU je u avgustu odbila da akredituje nadležnu upravu i zbog toga je novac umesto u rukama poljoprivrednika - na čekanju.

108 je članova ovog gazdinstva. U Tovariševu kod Bačke Palanke osmoro ih živi u kući, a 100 u štali. Zajednički dnevni rezultat je: 1000 litara mleka. Ipak, žele više i bolje.

"Naša ideja je izgradnja nove farme. Ovde smo jako prebukirani, kapaciteti su nam na nekom maksimumu. Da ih izmestimo, da im obezbedimo bolje uslove, da im uvedemo i te uslove koje propisuju evropski standardi. Da životinje budu slobodne, da životinje imaju više prostora", kaže Zora Feđver.

Za to im treba oko 200 hiljada evra. Veruju: novac iz IPARD fondovova njihova je šansa. Ipak, nejasno im je: zašto 175 miliona evra koje je Evropska unija namenila srpskim poljoprivrednicima još 2015. stoji u mestu.

Svi članovi ovog vojvođanskog gazdinstva spremni su za bespovratan novac iz Evropske unije. Međutim, država nije. Ni prošle, ni ove godine ministarstvo poljoprivrede ni pored najava nije raspisalo konkurs za poljoprivrednike.

"Dok država kasni, vreme ne gubi nevladin sektor"
Konkursa za evropski novac nema, jer nije akreditovana Uprava za agrarna plaćanja. A akreditacije nema, jer ministarstvo poljoprivrede nije ispunilo evropski uslov da u upravi zaposli stručnjake koji bi sa paorima radili na dokumentima potrebnim za novčani dobitak. Kada će to biti - i pored obećanja i dva dana čekanja, ministarstvo je N1 ostavilo bez odgovora.

Dok država kasni, vreme ne gubi nevladin sektor. Evropski pokret u Srbiji je do sada o IPARD-u edukovao 200 poljoprivrednika Bačke. Tvrde: većina ispunjava uslove za evropski novac i ima ideje, ali država koči unovčenje.

"Ne postoji organizovan sistem i državna podrška koja je već do sada trebalo biti razvijena koja će njima u konkretnom momentu kada dođe već do toga da se aplikacija priprema pomoći. S tim u vezi, ako država to ne može da stigne, ako možda nema poverenja u civilne organizacije uvek su rešenje i konsultantske kuće, ali mi čak nemamo do sada ni akreditovane konsultantske kuće koje bi to smele da rade", kaže Ivana Pajić, Evropski pokret u Srbiji.

Kako N1 saznaje u delegaciji EU, srpski paori nisu još izgubili ni dinara sume koja im je namenjena.

Ipak, ni cent neće moći da "povuku" dok država ne akredituje upravu - u EU očekuju da će to biti 2017.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gledano po svim mogućim ekonomskim parametrima, za Srbiju ne bi trebalo da postoji dilema EU ili Moskva.

Mada u našoj zemlji postoje jake struje koje se zalažu za napuštanje proevropske politike i zaokret ka Rusiji, posebno u svetlu najnovijih regionalnih trvenja na koja je EU zasad ostala nema, statistika pokazuje da najviše investicija, donacija i robe dolazi iz Evrope i ide u nju.

Evropske kompanije su u Srbiju uložile pet puta više novca nego ruske, donacije iz EU mere se u milijardama evra, dok je izvoz robe iz Srbije u EU na nivou ukupne trgovinske razmene naše zemlje sa Rusijom, dakle uvoza i izvoza zajedno.

Prethodnih deset godina evropske kompanije bile su vodeći investitori u Srbiji. One su u našu zemlju u tom periodu uložile gotovo 15 milijardi evra, što je čak 73 odsto svih investicija koje su došle u Srbiju. EU je tradicionalno ključni i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu.

Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao sa 1,2 milijarde u 2009. na 3,2 milijarde u 2015, što je rast od 125 odsto. Prošle godine Srbija je preko 47 odsto ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda izvezla u EU, za više od 1,2 milijarde evra.

Posmatrajući donacije od 2000, Evropska unija dala je Srbiji gotovo tri milijarde evra pomoći u svim oblastima - od vladavine prava, preko reforme državne uprave do zaštite životne sredine, razvoja zdravstva i poljoprivrede. Srpsko zdravstvo bespovratno je dobilo 147 miliona evra, a samo tokom poplava Evropa je iz IPA fondova pomogla Srbiji sa 30 miliona evra.

S druge strane, ruske investicije u Srbiji dostigle su 2,4 milijarde evra, robna razmena je - 2,3 milijarde dolara, s tim da uvoz značajno nadmašuje izvoz. Rusija se, doduše, poslednjih godina penje na lestvici kada je u pitanju robna razmena, ali je i dalje ispod razmene Srbije sa Italijom ili Nemačkom. Rusi u Srbiji traže jabuke, meso, alkohol, šljive, kukuruz... S druge strane, u srpskom uvozu iz Rusije godinama dominiraju energenti - sa 75 do 80 odsto. Rusija nam je dala i kredit za razvoj železnica od 800 miliona dolara.

Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, kaže da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali da taj aranžman nije dovoljno iskorišćen.

- Samo po tom osnovu Srbija bi mogla da poveća svoj izvoz u Rusiju bar za 30 odsto. EU ostaje dominantni ekonomski spoljnotrgovinski partner Srbije, i to se neće promeniti. Mnogo više, naravno, Srbija dobija od EU, ali kod običnih građana na neki volšeban način dominira uverenje da su Rusi veći donatori od Evropljana. To doduše i nije neko čudo jer se u Srbiji i na izborima glasa iz nekog uverenja, a ne na osnovu stanja u novčaniku - ocenio je za "Blic" Ćulibrk.

Naravno, odnos Srbije prema partnerima u međunarodnoj zajednici nije samo ekonomsko već i političko pitanje. Ipak, ni tu ne bi trebalo da bude dileme, s obzirom na to da smo ozbiljno zakoračili u proces evropskih integracija, otvorili neka poglavlja i nadamo se skorom otvaranju još nekih. I ma koliko se to nekima ne sviđa, teško da se na tom planu može ići u rikverc.

Investicije na prvom mestu

Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da je najvažnije videti kolike su strane direktne investicije i koliku zaposlenost one nose.

- Važni su svi efekti investicija Evrope i Rusije, dok na zaduženost Srbije u tim zemljama treba gledati pozitivno samo ukoliko su krediti razvojni - ocenio je Bušatlija.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Majkl Davenport, šef  Delegacije EU u Srbiji, uručio je predstavnicima 20 lokalnih samouprava, ključeve vozila namenjenih timovima zaduženim za unapređenje života Roma u Srbiji. Primopredaja vozila izvršena je u utorak, 16. septembra 2014. godine, a ceremoniji uručenja ključeva vozila ispred grada Sombora prisustvovali su Zoran Miler, član Gradskog veća za poljoprivredu, razvoj sela i zaštitu životne sredine i Zoran Kalanjoš, koordinator za romska pitanja Odeljenja za društvene delatnosti GU grada Sombora.

Majkl Davenport je za donaciju, čija  je ukupna vrednost  oko 200.000,00 evra, rekao da predstavlja „mali ali vidljiv“ rezultat zajedničkih napora Evropske komisije i Srbije na poboljšanju života pripadnika romske zajednice. Davenport je istakao da je potrebna jača koordinacija na nacionalnom nivou kako bi sredstva koja se ulažu u integraciju Roma imala trajne efekte.

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je navela da su mobilni timovi za inkluziju Roma, u prethodnom periodu postigli zanačajne rezultate.

- Do juna 2014. godine, upisali su  509 romske dece u predškolske ustanove, pokrenuli su 230 administrativnih i sudskih procedura za upisivanje Roma u matične knjige. U 20 lokalnih samouprava izvršeno je mapiranje 101 romskog naselja, a 500 romskih učenika i studenata dobiće finansijsku podršku radi završetka obrazovanja – kazala je Paunovićeva.

Primopredaji vozila prisustvovali su i: Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović.

Mobilni tim za unapređenje života Roma u somborskoj lokalnoj samoupravi ima pet članova i to: Zoran Kalanjoš - koordinator za romska pitanja i koordinator tima, Manjika Nikolić - medijatorka za oblast zdravstva,   Ivan Petrović – pedagoški asistent, Stanislava Brkić – predstavnica Centra za socijalni rad i  Željko Mrgić – predstavnik somborske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top