Apatin

Mačkare u Prigrevici: Mladi preuzimaju tradiciju

„Bila sušna godina, konji nemaju šta da jedu“ – ovo je dočekalo ekipu 025info na ulazu u Prigrevicu u rano jutro ove nedelje, 18.februara. Momak, maskiran u odoru konja, zaustavio je saobraćaj. Sve je to simbolično, pa je bio simboličan i ulazak u selo tog dana – može pare, može slanina, može sve... ali mora se platiti ulaznica u selo. Na opšte razumevanje, ta prepreka je prebrođena - i evo nas. Maškare, Mačkare, Mečkare ili Bele Poklade. Bilo kako bilo, ovo februarsko jutro još pre prvih petlova je u Prigrevici odisalo nekom svečarskom atmosferom.

Po pričama starih, Bele poklade su u Prigrevici nekad bile zabranjivane. Ovog jutra celo selo je bilo na nogama, i sve je nagoveštavalo jedan veseo i raspevan dan za vredne meštane i njihove goste. Tradicija u ovom selu se ne prekida. Pre početka uskršnjeg posta valja se omrsiti, i to sve za dobru i rodnu narednu godinu, a u Prigrevici svi žive za taj dan. Poslednja nedelja pred veliki uskršnji post se zove Bela nedelja, a poslednji dan te nedelje su bele ili sirene poklade. Od ranog jutra se otvaraju kapije, a maskirane ekipe, kojih je ove godine bilo tri “glavne“ i ko zna koliko „sporednih“ patroliraju selom, obilaze domaćinstva unoseći u njih radost i blagostanje. Kažu da je sve krenulo prvih dana od kad se ova tradicija nastavlja od “Rimljana”(deo sela). I tamo je ovaj put bila jedna povelika grupa Mačkara. Kako tamo, tako i u centru sela. Svi pevaju igraju, a domaćini ih daruju mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.

Ove godine svi darovi se skupljaju i onda će na kraju biti podeljeni humanitarno, onima kojima je najpotrebnije. Kažu Prigrevčani, ko ne dočeka Mačkare ne može se nadati ni berićetnoj godini. Ova tradicija traje već preko 50 godina i prenosi se sa kolena na koleno. U centru pažnje su uvek mlada i mladoženja. Od ranog jutra se ulazi u sve otvorene kapije. Nije bitno posluženje, važno je da je od srca. Maske koje nose učesnici povorke prave se tokom cele godine i pripremaju za ovaj dan. Svaka maska je namenski pravljena i u svakoj neko od meštana se može prepoznati. Povorke idu uz muzičku pratnju. Prave buku, glasno pričaju i zbijaju šalu. Obavezna maska je trudna mlada sa velikim grudima i stomakom u pratnji mladoženje što je povezano s kultom plodnosti. Običaj je da se ulazi samo u domaćinstva na kojima su kapije širom otvorene. Nisu mačkare bile uvek rado prihvaćene u selu. Učesnici koji ovu tradiciju održavaju već decenijama kažu da je ranije malo kapija bilo otvoreno. Ovog dana skoro svaka je bila otvorena, a pred njom razdragani domaćin, i što raduje puno, puno dece. Uz muziku, šalu i pesmu i ova vesela povorka ima pravo na svoju pauzu. To je po tradiciji u dve komšijske kuće – porodica Čule i Kljajić.

U domaćinstvu porodice Čule već decenijama na ovaj dan kapija je širom otvorena. I ovom prilikom četiri generacije ove porodice sa nestrpljenjem očekuju vesnike radosti zdravlja i blagostanja. Ovde se zatvaraju kapije i – padaju maske. Tek tad se vidi ko je iza maske đavola ili konja. Tu u predahu i osveženju saznajemo da ovaj uigran tim koji funkcioniše četiri decenije čine bivši prigrevački fudbaleri. Svake godine neizostavni su Nenad Banjanac-Cigo, Milan Begović-Pita, Predrag Ostojić- Brena…

Kad se završi obilazak domaćinstava, celo selo se sjati u centar. Počinje sajam tradicionalnih jela iz zavičaja. Vredne domaćice su pripremile bogat izbor jela za sva čula. Probaj od svega po malo, i već si se najeo I tako to ide u Prigrevici. Kažu mačkare da već godinama imaju ustaljenu putanju kroz selo, ali se ne može zaobići dvadestak porodica čije su kapije uvek otvorene, među njima Čule, Zuberi, Kljajići, Pokrajci, Nikšići, Čugalji, Ostojići... A kad se potroše sve pesme, situaciju usija lokalni hit Ćuta-benda :“Voleo bih da sam biciklo“ što je na gitari pokrenuo u svom domaćinstvu Branko Kljajić. I onda svi pevaju, vrište i idu dalje kroz selo. Završnica je u centru sela kad vredne domaćice iznose posluženje, kolače i razne đakonije.

Bele poklade su dan radosti, veselja, prijatnog raspoloženja, dobre hrane i međusobnog praštanja. U kućama se priređuje gozba bogata mrsnim jelima. To je Prigrevica. Što se tiče prenosa običaja sa kolena na koleno, jedna anegdota: Ove godine klinac prilazi i kaže – dajte mi masku konja. Prisutni uz smeh i šalu mu odgovaraju da je još mali za tu ulogu. Ovo mališu nije zbunilo pa kao iz topa odgovori- Pa dobro, ako nisam za konja, dajte da budem ždrebe...

Duga je tradicija praznovanja Belih poklada u Prigrevici. Iz godine u godinu treba je obogaćivati najviše zbog ove naše dece, kažu domaćini. A ovog 18. februara mladeži je čini se bilo više nego ikad. Jeste zima, rosila je kišica, ali kad uđu Mačkare, domaćina kao da sunce ogreje. Ili kako nekad davno reče čuveni Dobrica Erić: Prigrejalo sunce s lica, prigrejala Prigrevica.

Izvor: 025info

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top