Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
subota, 20 januar 2018 00:00

Za smanjenje poreza u 2018. kasno

Prostor za smanjenje poreza u ovoj godini iskorišćen prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Dobra praksa nalaže da se promene u poreskim stopama obično pripremaju tokom godine i uvode za narednu godinu.

 

Povećanjem plata i penzija iskorišten je prostor za eventualno smanjenje poreza u 2018. mada je moguće da se boljom realizacijom budžeta od planirane može pojaviti određeni prostor - kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića da postoji mogućnost da se porezi smanje tokom 2018, a da "sigurno razmatramo mogućnost za narednu godinu".

Altiparmakov podseća da je država povećanjem neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara i najavom o oslobađanju poreza i doprinosa početnika u poslu u ovoj godini izdvojila oko 10 milijardi dinara.

"Smanjenje velikih poreza nije lako ni jednostavno i zato se obično priprema u toku godine i uvodi od naredne godine. Tu je i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarada koje je lako izvesti, ali to uglavnom pogađa budžete lokalnih samouprava", objašnjava Altiparmakov. Inače prema proceni Fiskalnog saveta povećanje neoporezivog dela zarade na 15.000 dinara smanjiće prihode lokalnih budžeta za oko pet milijardi dinara s obzirom da 70 odsto poreza na zarade ide u kase lokalnih samouprava.

Inače Fiskalni savet je u septembru prošle godine napravio analizu po kojoj bi država ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 na 62 odsto. Ukoliko bi pak izdvojila 25 milijardi za podršku privredi na ovaj način namet na neto platu bi se mogao smanjiti na 60,5 odsto. Ova projekcija važila je za slučaj manjeg rasta plata u javnom sektoru od onog što je država sprovela budžetom za 2018. godinu. S obzirom na povećanje plata u javnom sektoru za pet do 10 odsto ovaj prostor je iskorišćen, što je posredno potvrdio i ministar Vujović u izjavi Danasu u Beču na dodeli Juromani nagrada rečima "mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili".

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković podseća da je povećanje neoporezivog dela plate kompenzacija za pristanak poslodavaca na povećanje minimalne zarade.

"I ranije vlade su obećavale smanjenje nameta na rad, neke čak i na 50 odsto plate. Raduje nas što je ministar Vujović to najavio, a i što je potvrdio ono što govorimo da smanjenje poreza ne bi obavezno dovelo do smanjenje prihoda u budžetu. Mi smo dobili obećanje i da će biti usvojen zakon o naknadama kojim bi se uredili parafiskalni nameti", kaže Atanacković dodajući da je privredniku svejedno koji deo države će ga oglobiti, da li republika, opština ili neka agencija.

On objašnjava da je smanjenje poreza za opšte dobro jer samo iz rasta profita može doći rast domaćih investicija.

Izvor: Danas

subota, 20 januar 2018 00:00

Sočne čokoladne bombice

Sastojci

4 jajeta
250 g šećera
250 g rendane gorke čokolade
prstohvat soli
1/2 kašičice začina za medenjake
kesica instant glazure od čokolade (100 g)
125 g šećera u prahu
4 kašike seckanih badema

Priprema

1. Odvojiti žumance od belanaca.Žumanca kremasto umutiti sa polovinom šećera, pa dodati rendanu čokoladu, preostali šećer, so i začin za medenjake.Belance umutiti u vazdušast sneg, te spojiti sa kremom od žumanaca.

2. Zagrejati rernu na 160 stepeni.Pleh za pečenje krofnica (sa udubljenjima) dobro podmazati ili, pak, u svako udubljenje staviti po jednu korpicu od pek papira. Kašikom vaditi masu, puneći njome udubljenja na plehu. Krofnice peći oko pola sata, a potom ih ostaviti da se ohlade.

3. Rastopiti glazuru od čokolade.Dodati šećera u prahu i kašiku vode, kuvati dok se ne zgusne i njome preliti krofnice u debelom sloju. Polovinu krofnica ukrasiti rastopljenom glazurom od bele čokolade, a drugu polovinu seckanim bademom.

Izvor: Stvar ukusa

U Novom Sadu je uhapšen Z. J. (45), sa područja Odžaka, zbog osnovane sumnje da je učinio krivično delo prevara.

Sumnja se da je, pod lažnim imenom, oglasio da se besplatno bavi astrologijom, a onda od jedne Beograđanke tražio zlato u vrednosti od 2.000 evra kako bi, navodno, obavio neke rituale, prenela je Radio-televizija Vojvodine saopštenje novosadske policije.

hapsenje-1Oštećena mu je poslala kurirskom poštom nakit koji je on preuzeo u Novom Sadu, posle čega je prekinuo svaki kontakt sa njom.

Novosadska policija je rasvetlila ovaj slučaj i odredila osumnjičenom zadržavanje do 48 sati, po odobrenju javnog tužioca.

Sumnja se da je Z. J. učinio više ovakvih krivičnih dela, pa policija poziva građane koji su eventualno oštećeni, da se jave najbližoj policijskoj stanici ili pozivom na broj 192.

U Bezdanu, kraj Sombora, radi poslednja tkačnica svilenog damasta u Evropi. Razboji u tkačnici otvorenoj pre 140 godina su, kao kulturno dobro, pod zaštitom države, a ono što se tu proizvede kupuju elitni svetski hoteli i restorani. Najteže je, kažu, pronaći i obučiti radnike i održati kvalitet proizvoda.

Da bi se dobio jedan centimetar damasta potrebno je oko tridesetak ovakvih pokreta, a godišnje naprave i do hiljadu kvadratnih metara svilenog damasta. Nije lako, ali, se nauči. Ponosni su što rade ono što niko drugi na svetu ne ume. Potrebni su - strpljenje i dobra koncentracija.

"Ja volim ovo, volim ovaj posao i zato sam ovde. Vuče me ovo. Toliko godina sam ovde. Volim ovu smirenost. Mene to odmara. Zamislim se u to tkanje i odmorim, kako kažu", kaže Biserka Martinović.

Već sada ih je kažu, upola manje, nego razboja. Rade u jednoj smeni. Samo u slučaju neke veće porudžbine ostanu duže.

"Svaki razboj ima svoju normu. Najmanji je dva metra i dvadeset centimetara, a najveći tri metra i šezdeset centimetara. Najveći stoljnjak napravimo za oko otprilike sedam sati", objašnjava Katica Krušković, tkač.

Unutrašnjost možda, podseća na muzej, ali ono što se ovde napravi kupuju najelitniji hoteli i restorani u zemlji i svetu. Trude se da održe kvalitet, pa pamuk i svilu uvoze. Raspolažu sa preko stotinu boja i dezena.

Razboji kao i sam proces proizvodnje, 2005. godine proglašeni su kulturnim dobrom. Ova tkačnica, jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u Somboru.

Izvor: rts.rs

Javna rasprava o Nacrtu odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o uređenju grada Sombora održana je juče, a raspravi su prisustvovali zakupci poslovnih prostora lociranih u najužem jezgru grada.

Ispred Gradske uprave grada Sombora o razlozima izmena Odluke, dostavljenim primedbama i ostalim postavljenim pitanjima tokom rasprave, sa zakupcima su razgovarali: načelnica Gradske uprave grada Sombora Helena Roksandić Musulin, Miodrag Petrović, načelnik Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo, Milanka Krstić, načelnica Odeljenja inspekcije i komunalne policije i Viktor Despotović, pomoćnik načelnika Odeljenja za komunalne delatnosti, imovninsko-pravne i stambene poslove.

„Osnovni razlozi za donošenje prvih izmena i dopuna Odluke su: regulisanje postupka izdavanja odobrenja za postavljanje drugih objekata i uređaja koji nisu navedeni u postojećoj Odluci, kao i definisanje uslova i mera za postavljanje bašti ugostiteljskih objekata u obuhvatu prostorno kulutrno-istorijske celine „Istorijsko jezgro Sombora-Venac“ prema Rešenju Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture“, rečeno je na početku prezentacije i javne rasprave Nacrta odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o uređenju grada Sombora.

Na Nacrt odluke primedbe i predlozi su dostavljeni ispred lokala: „DENCING BAR“

i „Coffee time“, a primedbu je dostavila i advokat Marija Vučković. Predlozi su se odnosili na postavljanje podijuma ispred lokala, brendiranje suncobrana, korekciju cena zakupa javnih površina za letnje bašte van sezone i slične primedbe i predlozi.

Nakon iscrpne rasprave, zakupcima prostora je rečeno da će izveštaj o održanoj javnoj raspravi i primedbama biti dostavljen Gradskom veću koje će utvrditi Predlog odluke o prvim izmenama i dopunama odluke o uređenju grada i dostaviti na odlučivanje Skupštini grada.

Raspravi su prisustvovali zakupci poslovnih prostora, odnosno vlasnici lokala: „Via Gusto“, „Grutini Press“, „Coffee time“, „Coffee time II“, „Buda bar“, Bašta „Centar“, SG „Priča“, „Des Arts 025“ i „Sunset“.

Komisija za dodelu sredstava za realizaciju Lokalnog akcionog plana Roma, pregledala je dostavljene projekte po javnom pozivu za realizaciju LAP-a Roma u 2018. godini i utvrdila predlog liste odobrenih projekata.

Na javni poziv dostavljeno je osam predloga projekata, od kojih je Komisija odbila dva i odobrila šest projekata.

Prema obrazloženju Komisije, predlog projekta UG „Centar za inkluziju Roma“ je odbijen jer nije dostavljen u roku trajanja poziva, a predlog projekta NVO „Ženska alternativa“ je odbijen jer u ciljevima i zadacima ove organizacije nije naveden rad sa romskom populacijom, niti je romska populacija istaknuta kao ciljna grupa.

Komisija je predložila da se finansira realizacija projekata: „Edukativne radionice“ – predlog „Udruženja Roma Bački Monoštor“, „Znam da mogu“ – predlog „Udruženja Roma Doroslovo“, projekat „Obrazovanjem do uspeha“ je predložilo UR „Beli golub“, a projekat „Nagradna ekskurzija učenika osnovne škole“ predložilo je UG „Baranjka“.

Savez romskih NVO zapadnobačkog okruga predložio je projekat „Materijalna podrška romskoj zajednici“ i predloženo je da se finansira projekat „Zajedno do zdravlja“ čiji je predlagač UG „Romska kuća“.

Na predlog liste odobrenih projekata učesnici javnog poziva imaju pravo prigovora u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.

Prigovor se upućuje Komisiji za dodelu sredstava za realizaciju LAP-a Roma posredstvom Odeljenja za društvene delatnosti i podnosi se u pisanoj formi putem pisarnice Gradske uprave grada Sombora (Gradski uslužni centar, šalteri 11 i 12), Trg cara Uroša 1, Sombor.

Predlog liste odobrenih projekata dostupan je ovde.

Jedna od nekoliko budućih fabrika u industrijskoj zoni u Kuli, italijanski „Fiorano“ , u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, organizuje razgovor i prijavljivanje za posao.

Razgovor i prijavljivanje za posao u fabrici „Fiorano“ održaće se u utorak, 23. januara u 10.30 časova u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli. Fiorano“ se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda, a u industrijskoj zoni u Kuli kupila je dva hektara zemljišta.

Prema poslovnim planovima ove firme predviđeno je da se zaposli oko 300 radnika.

Obeležavanje Bogojavljanja u Apatinu započelo je Svetom liturgijom u Hramu Sabor Svetih Apostola, a potom je na marini, u organizaciji Društva srpskih domaćina i Turističke organizacije opštine Apatin održan kulturno-umetnički program, u okviru kog je nastupila pevačka grupa ,,Etna'', nakon čega je održano i plivanje za Časni krst. Krst je u vodu položio Miloje Jerotijević, podpredsednik DSD Srbije.

Kao i prethodnih godina, i ove godine se na ovom svečanom događaju okupio veliki broj naših sugrađana, predstavnici lokalne samouprave i Crkvene opštine Apatin.

Prisutne je, u ime organizatora, pozdravio Radivoj Sekulić, predsednik DSD OO Apatin.

Ove godine plivao je ukupno 21 učesnik, a plivalo se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista.

Učešće u plivanju za Časni krst su uzeli:

1.Milan Vukša, 1978.
2. Slaviša Delić, 1979.
3. Aleksandar Jovanović, 1979.
4. Predrag Cvetićanin, 1960.
5. Stefan Ožegović, 1995.
6. Nikola Mihailović, 1988.
7. Bojan Ožegović, 1984.
8. Miloš Njegovan, 1995.
9. Danko Kustor, 1984.
10. Mirko Bursać, 1976.
11. Boro Ćeran, 1973.
12. Željko Vlatković, 1973.
13. Dragan Milićević, 1980.
14. Milan Škorić, 1992.
15. Jovan Radaković, 1958.
16. Zoran Mihailović, 1984.
17. Srđan Horti, 1992.
18. Nenad Đonlić, 1983.
19. Veljko Obradović, 2000.
20. Đuro Medić, 1977.
21. Jovica Jeličić, 1973.

Do Časnog krsta ove godine prvi je doplivao Bojan Ožegović, koji se zahvalio okupljenim građanima na podršci, a za 025info istakao da se nije nadao pobedi.

Najmlađi učesnik bio je Veljko Obradović (2000.), dok je najstariji među plivačima bio Jovan Radaković (1958.).

Po završetku programa, učesnici plivanja za Časni krst, organizatori, sponzori i ostali gosti nastavili su druženje u Restoranu ,,Šaran'', gde su svima uručene diplome i nagrade, nakon čega je usledio ručak i sumiranje utisaka.

Izvor: 025info

Blizu pedeset učesnika bilo je ove godine u bogojavljenskom plivanju u Odžacima. Časni krst je pripao jedinoj ženi među njima, dvadesetogodišnjoj Gordani Stojanović iz Ratkova.

- Oduvek mi je bila želja da plivam za časni krst i to me je motivisalo da skočim u hladnu vodu – kazala je Gordana nakon plivanja.

Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika kojim se obeležava Hristovo krštenje na reci Jordan, širom Srbije obeležen je plivanjem za časni krst.

Po drugi put je plivanje održano na odžačkom bazenu u organizaciji sportskog udruženja “Plavi delfin”.

U odnosu na lane prijavio se duplo veći broj učesnika, blizu pedeset, po čemu je ove godine ta manifestacija u Odžacima bila jedna od najmasovnijih u Vojvodini, a pored bazena plivače je bodrilo nekoliko stotina građana.

Glavni organizator plivanja za časni krst, profesor sporta i fizičkog vaspitanja Marko Ignjatović, zadovoljan je velikim brojem učesnika. Prema njegovim rečima, svi prijavljeni su uspešno prošli obavezni lekarski pregled.

Mogli su učestvovati samo oni koji su fizički spremni i jaki u veri, što su i pokazali ulaskom u hladnu vodu.

- Drago mi je što i sami učesnici nisu shvatili ovo kao neko takmičenje, nije bitno ko je pobednik, svi smo mi ovde pobednici. Cilj manifestacije je da očuvamo tradiciju plivanja za časni bogojavljenski krst i mi ćemo se kao organizatori truditi da se ovo održi i narednih godina, svake godine na jednom višem nivou – ističe Ignjatović.

Za časni krst su plivali učesnici iz Odžaka i drugih opština i gradova u Vojvodini, kao i Beograda, ali i iz susedne Hrvatske.

- Po prvi put u Odžacima plivam za časni krst na nagovor Marka Ignjatovića. Dolazim iz Bukovca, inače sam rvač i ovo nije moj sport, ali sam dao svoj maksimum i drago mi je što sam mogao da učestvujem na ovako masovnoj i dobro organizovanoj manifestaciji – kaže Nemanja Pavlović koji je i reprezentativac Srbije u rvanju.

Plivanju za časni krst prisustvovala je predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković.

Pored lokalne samouprave i drugih koji su pomogli organizaciju manifestacije, pokrovitelj bogojavljenskog plivanja u Odžacima bila je i kompanija “Keel” iz Beograda, poznati proizvođač sportske opreme za vaterpolo i tehnički sponzor vaterpolo reprezentacije Srbije.

Predstavnik kompanije “Keel”, Nenad Tomić, kaže da mu je bila čast da njegova kompanija podrži manifestaciju u opremi i sa druge strane što je i sam mogao po prvi put da učestvuje u plivanju za časni krst, na poziv organizatora Marka Ignjatovića.

- Veoma nam je drago što smo bili u situaciji da izađemo u susret organizatorima i podržimo ovu manifestaciju. Jedinstveni su Odžaci ove godine što se tiče plivanja za bogojavljenski krst iz razloga što su svi učesnici bili u istim kupaćim gaćama “Keel”. Radi se o srpskom brendu čiji je suvlasnik naš čuveni vaterpolista Andrija Prlainović – rekao je Tomić.

Obeležavanje Bogojavljenja u Odžacima počelo je svetom liturgijom u pravoslavnom Hramu spaljivanja moštiju Svetog Save.

Plivanju za časni krst prethodilo je polaganje zakletve i puštanje belih golubova. Prema hrišćanskom učenju, odmah nakon krštenja u reci Jordan Sveti Duh je u obliku goluba sleteo na rame Isusa Hrista.

Za bezbednost učesnika plivanja za časni krst brinuli su obučeni spasioci, a pored bazena prisutni su bili volonteri Crvenog krsta i ekipa Hitne pomoći.

Izvor: ico.rs

petak, 19 januar 2018 00:00

Rad na iznajmljivanje

Kada je u julu 2014. godine donet kontroverzni Zakon o radu, na koji su zamerke imale sve sindikalne organizacije u Srbiji, u okviru njega je definisana mogućnost angažovanja radnika preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali je ostavljeno da se čitava ova oblast reguliše posebnim zakonom koji je od tada još uvek u procesu pripreme.

Ovakav oblik zaposlenja, koji se često naziva i "rad na lizing", podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija koje ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima, što se najčešće definiše kao nestandardni oblik zaposlenja. Radnici u takvim situacijama ne potpisuju bilo kakav ugovor sa poslodavcem kod kog rade, već isključivo sa agencijom, njihov položaj je krajnje nesiguran, a prava su im izuzetno ograničena, što je posebno slučaj u Srbiji, jer još uvek ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast. "Rad na lizing" regulisan je samo podzakonskim aktima koji propisuju vrlo labava pravila osnivanja agencija, bez ikakve zaštite radnika. Iako se ovakva vrsta zapošljavanja odvija u nekoj vrsti zakonskog vakuuma, tokom poslednjih sedam godina broj agencija konstatno raste, kao i broj radnika koji su zaposleni na ovaj način. Procenjuje se da je u Srbiji gotovo 100.000 ljudi zaposleno preko agencija za privremeno zapošljavanje.

U Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6%, dok u Nemačkoj čak 2,2% zaposlenih čine radnici koji rade preko agencija, a u Velikoj Britaniji čitavih 3,8%. Međunarodna organicija rada i druge radničke organizacije su decenijama odbijale da priznaju legitimnost ovakve vrste zapošljavanja, ali kako je tokom poslednjih decenija dvadesetog veka položaj radnika na globalnom nivou postajao sve lošiji, bile su prinuđene da prihvate postojanje agencija za privremeno zapošljavanje i da zahtevaju da se koliko je moguće zakonski zaštite prava radnika koji se angažuju na ovaj način. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje, kojom je definisano da radnici koji se angažuju preko agencija moraju imati jednaku platu i iste uslove rada kao i redovno zaposleni kod poslodavca kom su ustupljeni. U Srbiji je, međutim, ostavljena mogućnost da se radnici zapošljavaju na ovaj način a da nije precizirano koja su njihova prava, niti koje su obaveze agancija preko kojih su angažovani i poslodavaca koji koriste usluge agencije, što je situacija koja ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Kompanija NIS je, na primer, ubrzo nakon privatizacije otpustila 900 radnika iz maloprodaje, nakon čega im je ponudila da rade isti posao preko agencije za duplo manju platu i sa znatno smanjenim ostalim pravima, tako da u NIS-u trenutno radi 4.000 stalno zaposlenih, dok 4.500 ljudi radi "na lizing". Još više zabrinjava da slična praksa postoji i u velikom broju preduzeća iz javnog sektora, kao na primer u Pošti Srbije, koja je u novembru 2017. godine donela odluku o dodeli ugovora vrednog gotovo četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radne snage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, ili omladinskih, odnosno studentskih zadruga imaju dosta niže plate i manje prava nego njihove stalno zaposlene kolege. Pošta nije izolovan primer, slična situacija postoji i u drugim preduzećima kao što su EPS, Telekom, Srbijagas, JP Gradska čistoća, Aerodrom Nikola Tesla... Neophodno je, međutim, istaći da preduzeća iz javnog sektora ne angažuju radnike preko agencija samo zato što žele da uštede na izdacima za radnu snagu i ostvare veći profit, ili da bi držali radnike u stalnoj neizvesnosti, već i zato što su već četiri godine na snazi mere zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koje je donela vlada, a koje će biti primenjivane i u 2018. godini. Zato su javna preduzeća često primorana da na sistematizovanim radnim mestima angažuju radnike „na lizing“, kako bi obezbedila elementarno funkcionisanje dok je zabrana zapošljavanja na snazi. Ova zabrana je uvedena pod uticajem međunarodnih finansijskih institucija (pre svega Međunarodnog monetarnog fonda), u sklopu širih sistemskih pritisaka za sprovođenje mera štednje, koje se koriste za "disciplinovanje" kako zemalja u razvoju, tako i razvijenih zemalja. Cilj mera štednje jeste smanjivanje budžetskog deficita na nacionalnom nivou, ali ono što je praksa pokazala jeste da štednja najviše pogađa najranjivije delove društva, zato što dolazi do smanjenja socijalnih izdataka, penzija, plata u javnom sektoru, izdataka za obrazovanje i zdravstvo, kao i do eskalacije "rada na lizing" i drugih oblika prekarnog rada.

Regulisati, ili zabraniti?

Mnoge sindikalne organizacije, kao na primer Savez samostalnih sindikata Srbije, isticale su da je agencijski rad samo još jedan vid eksploatacije radnika i da bi trebalo da bude zabranjen. Udruženi sindikati Srbije Sloga pokrenuli su postupak ocene ustavnosti propisa kojima je u našoj zemlji uveden rad na lizing, a sindikati Pošte Srbije su među zahteve svojih štrajkova tokom 2017. godine između ostalog uvrstili i ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, angažovanje potrebnog broja izvršilaca i sredstava za rad na tehnološkim radnim mestima, i rešavanje statusa radnika koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova i visine cene rada za radnike koji su radno angažovani po ovom osnovu.

Na drugoj strani bi se mogao izneti argument da u određenim sektorima privrede postoji legitimna potreba za privremenim i povremenim angažovanjem radnika, odnosno za agencijama koje poslodavcima pružaju uslugu angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima. Tako na primer delovanje agencija može biti opravdano u slučaju sezonskih poslova, kao što su na primer neki poslovi u sektoru turizma ili poljoprivrede, ili u slučajevima kada poslovi za koje se traže radnici nisu deo osnovne delatnosti poslodavca, a jesu stvarno privremeni i povremeni, pa je legitimna i potreba za agencijama koje mogu brzo da obezbede adekvatne kadrove za kraće angažovanje. Takođe bi se moglo reći da privremeni i povremeni poslovi mogu da odgovaraju nekim segmentima stanovništva kao što su studenti, umetnici ili radnici u kreativnoj industriji koji traže honorarne poslove i projekte, roditelji koji zbog porodičnih i drugih obaveza ne žele stalno zaposlenje i druge slične kategorije.

Međutim, uprkos raznim argumentima za postojanje agencija za privremeno zapošljavanje, one se u stvarnosti ne koriste samo u slučajevima kada je to praktično, jednostavno i obostrano povoljno za poslodavce i radnike, već se skoro isključivo zloupotrebljavaju radi simulacije iza koje se krije trajni radni odnos. Ovakvi postupci poslodavcima donose ogromnu korist, jer im sistem omogućava da radnike angažovane preko agencije manje plaćaju, da ne preuzimaju nikakve obaveze prema njima u slučaju raskida ugovora i da im uskraćuju pravo na godišnje odmore, bolovanje i slobodne dane koje regularno zaposleni imaju zagarantovane. Na agencijske radnike je, zbog njihovog neizvesnog statusa, lakše izvršiti pritisak da pristanu na lošije uslove rada, da rade prekovremeno bez dodatne naknade i sl. Zloupotrebom loše i labave regulative poslodavci ne ugrožavaju samo radnike angažovane preko agencija, već dovode do erozije prava svih svojih zaposlenih i do opšteg urušavanja radničkih prava.

Povećanje nesigurnosti zaposlenja predstavlja globalni fenomen, a zapošljavanje preko agencija samo dodatno pogoršava ovu situaciju, zato što dovodi do stalnog smanjivanja prava radnika i snižavanja cene rada, jedne vrste surove trke do dna. Radnici koji su zaposleni preko agencija ne samo da najčešće imaju loše uslove rada, već nemaju gotovo nikakvu sigurnost u pogledu svoje budućnosti, što dovodi do toga da teško mogu da podižu kredite, prave dugoročne planove ili rešavaju svoje stambeno pitanje. Iz svega ovoga može se lako zaključiti da rad preko agencije za privremeno zapošljavanje zasigurno predstavlja nepovoljno rešenje za najveći deo radnika, ali ukoliko ovakve agencije i ovakvi oblici zaposlenja već predstavljaju deo postojeće situacije, najmanje što bi moralo da se učini da se popravi dramatično loš položaj velikog broja radnika koji su danas primorani da rade preko agencija jeste da se donese adekvatan zakon kojim bi se regulisala ova oblast i koji bi što je više moguće zaštitio prava radnika, definisao obaveze poslodavaca i onemogućio različite vrste zloupotreba. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već nekoliko godina radi na nacrtu zakona o agencijskom radu, ali se za sada u javnosti pojavljuje jako malo naznaka o tome kakva rešenja bi mogla biti deo tog novog zakona.

Analiziranjem problema koji trenutno postoje u ovoj oblasti u Srbiji, kao i zakonskih propisa u različitim evropskim zemljama, može se doći do određenih smernica koje bi definisale šta zakon o zapošljavanju preko agencija mora da sadrži.

Radnik angažovan preko agencije morao bi da ima iste uslove rada i istu zaradu kao i tzv. "uporedni radnik", odnosno radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme kod istog poslodavca koji ima istu stručnu spremu i obavlja slične poslove.

Za radnike angažovane preko agencije morali bi da važe odgovarajući kolektivni ugovori koji su već na snazi kod poslodavca ili u grani u kojoj se angažuju, a ovi radnici bi trebalo da imaju pravo da se sindikalno organizuju i kod poslodavca za kog rade, i na nivou agencije sa kojom sklapaju ugovor. Na ovaj način bi se štitilo njihovo ustavno pravo na štrajk i ostavila bi im se veća mogućnost da se efikasno organizuju u sindikalna udruženja koja bi štitila njihova prava. Radnici "na lizing", zbog samog karaktera svog radnog odnosa, kraće vreme provode na istom radnom mestu, češće menjaju poslodavce i ne stižu da izgrade odnose poverenja sa kolegama neophodne za sindikalno organizovanje, a sa druge strane su podložniji pritiscima poslodavaca, baš kao i svi zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, zato što stalno zavise od potpuno jednostrane odluke poslodavca da li će im ugovori biti produženi, ili prekinuti bez ikakvog obrazloženja i prava žalbe, pa samim tim imaju praktično nikakav prostor da jasno artikulišu svoje zahteve i zajednički se bore za svoja prava. Zato im je neophodna zaštita sindikata, koji moraju imati pravo da ih štite bez obzira na to da li su članovi sindikata.

Radi sprečavanja različitih vrsta prevara, a pre svih neisplaćivanja zarade zaposlenima od strane agencije, svaka agencija bi u postupku registrovanja i dobijanja licence morala da ostavi depozit u banci kojim bi garantovala isplatu zarada svim radnicima čak i u slučaju svoje nelikvidnosti. Ovakva garancija postoji u brojnim evropskim zemljama, a nivo depozita varira od zemlje do zemlje, i iznosi, na primer, u Sloveniji 30.000 evra, a u Italiji čak do 350.000 evra. Ova mera je dovela do velikog spora među članovima radne grupe za izradu nacrta zakona, jer predstavnici malih agencija smatraju da bi uvođenje depozita njih dovelo u neravnopravan položaj u odnosu na velike agencije. Čak i da je njihova bojazan opravdana, eventualna ugroženost malih agencija se mora rešavati na neki drugi način. Potpuno je neprihvatljivo da se položaj malih agencija štiti izostavljanjem mere koja agencijskim radnicima pruža minimalnu zaštitu od prevare.

Ukoliko se ne radi o poslovima izrazito sezonskog karaktera, moralo bi da postoji ograničenje u pogledu procenta radnika koji se smeju zaposliti preko agencija. Ovo rešenje je predstavljalo još jednu od velikih tačaka spoticanja u dosadašnjem radu grupe za izradu nacrta zakona, zato što predstavnici sindikata insistiraju na tome da bi trebalo ograničiti procenat zaposlenih preko agencija na 10% od ukupnog broja zaposlenih kod istog poslodavca, dok se drugi članovi radne grupe sa tim ne slažu. Ukoliko bi se ovo ograničenje uvelo, smanjila bi se mogućnost poslodavaca da preko agencija zapošljavaju radnike čak i za one pozicije za koje su im potrebni stalni radnici. U Norveškoj je zakonom određeno da ukoliko zaposleni preko agencije čine više od 10% ukupne radne snage određene komanije i ukoliko su angažovani na period duži od godinu dana, poslodavac mora da dobije odobrenje od predstavnika reprezentativnog sindikata za ovakvu vrstu angažovanja radnika.

Poslodavac koji koristi usluge agencije ne bi smeo da bude lice povezano sa tom agencijom, u skladu sa definicijom povezanog lica koja već postoji u Zakonu o privrednim društvima, čime bi se sprečilo da poslodavci osnivaju „ćerke firme“ preko kojih bi simulovano angažovali svoje radnike.

Zapošljavanje radnika preko agencija ne bi smelo da bude dozvoljeno kada poslodavac pokušava da zameni svoje radnike koji su u štrajku, kao ni onda kada je u toku prethodnih šest meseci došlo do otpuštanja zato što je poslodavac proglasio kolektivni višak radne snage. Ovakva ograničenja postoje u većini evropskih zemalja, a da bi ona zaista efikasno sprečavala malverzacije od strane poslodavaca neophodno je definisati adekvatno visoke kazne za sve one koji zabranu prekrše. U Nemačkoj, na primer, kazna u slučaju zamene radnika u štrajku radnicima preko agencije može da iznosi čak do 500.000 evra. Ukoliko kazne nisu dovoljno visoke ili se ne vrši adekvatna kontrola primene zakona, ovakve odredbe se mogu lako zaobići, na primer tako što se nakon proglašenja viška jednostavnom promenom pravilnika o sistematizaciji radnih mesta zapošljavaju novi radnici preko agencija, što se često dešavalo u Hrvatskoj.

Neophodno je vremenski ograničiti mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije. Hrvatski zakon definiše da maksimalno trajanje ovakvog radnog odnosa može iznositi tri godine, dok je u Nemačkoj on ograničen na osamnaest meseci. Međutim, i pored ovakvih zakonskih ograničenja, postojali su primeri da su ljudi bili zaposleni na ovaj način i po 10 godina. Da bi se to sprečilo potrebno je sistematski kontrolisati evidenciju i onemogućiti da se radnici samo rotiraju od poslodavca do poslodavca, ili od agencije do agencije.

Da bi efekat zakona o radu preko agencija bio potpun, njegovo usvajanje bi morala da prati izmena, ili donošenje propisa koji regulišu angažovane radnika preko studentskih ili omladinskih zadruga, položaj radnika zaposlenih na poslovima obezbeđenja i održavanja, kao i brojnih drugih žarišta prekarnog rada. U radnoj verziji zakona o agencijskom zapošljavanju u koju smo imali uvid, navedene kategorije su potpuno preskočene, a jedino se njihovim uključivanjem u sveobuhvatni sistem zaštite radničkih prava mogu sprečiti dalje zloupotrebe od strane poslodavaca. Drugim rečima, čak i ako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prihvati naše predloge, i ako Narodna skupština usvoji najbolji, odnosno najpodnošljiviji mogući zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje, ukoliko ta poboljšanja ostanu izolovana iz šireg pravnog okvira koji štiti radnike, lako bi se moglo desiti da veliki broj trenutno aktivnih agencija za privremeno zapošljavanje jednostavno promeni pravni oblik u zadruge i nastavi sa primenom praksi koje su izrazito štetne za radnike.

Jedino stalno zaposlenje može pružiti radnicima sigurnost i slobodu u radu i životu, i ono bi trebalo da predstavlja pravilo, a sve ostale vrste povremenog i nestandardnog zaposlenja bi morale da budu izuzetak, koji se koristi samo onda kad za njim postoji stvarna potreba i nedvosmisleni obostrani interes poslodavaca i radnika. Najdelotvorniji način da se poslodavci destimulišu od zloupotrebe agencijskog rada je da se propišu posebni nameti za ovu vrstu rada, kako bi se on učinio skupljim u odnosu na redovno zapošljavanje. Naime, povremeni i privremeni rad je izuzetna potreba poslodavca, privremeno i povremeno rešenje za vanredne situacije. Svaka vanredna situacija iziskuje dodatne obaveze u odnosu na redovne prilike, pa nema razloga da rad „na lizing“ za poslodavca bude jeftiniji od rada u redovnim uslovima. Ukoliko se uspostave ovakva pravila, i ukoliko se ona budu poštovala, poslodavci neće imati motiv da beskrajno simuliraju „lizing“ status radnika koji su u stvarnosti trajno angažovani.

Da bi se pravila poštovala neophodno je, naravno, da postoje institucije osposobljene da kontrolišu primenu zakona u stvarnosti. Inspekcija rada u stanju u kom je danas svakako nije osposobljena da kontroliše da li je radnik zaista angažovan za privremene i povremene poslove, ili radi za stalno simulirajući "rad na lizing#, tako da borba protiv zloupotreba u ovoj oblasti presudno zavisi od osnaživanja Inspekcija da se kompetentno bavi svojim poslom. Pored neizostavne uloge nadležne državne inspekcije, još jednom ističemo neophodnost da se sindikatima i drugima radničkim organizacijama omogući da vrše kontrolu primene određenih zakonskih odredbi i brinu se o zaštiti prava radnika "na lizing" bez obzira na to da li su članovi sindikata ili ne, budući da se radi o izuzetno ugroženoj kategoriji radnika, i da zloupotreba njihovog nesigurnog položaja ima dalekosežne posledice na nivo prava svih zaposlenih. Ali, da bi do bilo kakvih rezultata došlo, neophodan prvi korak je donošenje zakona koji će uvesti određeni red u ovu potpuno neuređenu oblast, u kojoj su zaposleni do sada bili potpuno obespravljeni i ostavljeni na milost i nemilost zakonu jačeg.

Tekst je nastao na osnovu serije razgovora pod zajedničkim nazivom Kako do podnošljivog zakona o "radu na lizing"? koji su vođeni tokom leta i jeseni 2017. godine u više gradova u Srbiji, u okviru projekta pravne pomoći koji realizuju Učitelj neznalica i organizacije bivših radnika i sindikalnih aktivista Jugoremedije, Trudbenika, Srboleka, Rekorda i Sporta. U razgovorima su učestvovali članovi Konfederacije slobodnih sindikata, Marks21, Levog samita Srbije, Ne da(vi)mo Beograd i Socijaldemokratske unije, kao i veliki broj pojedinaca neposredno zainteresovanih za zaštitu radnika "na lizing".

 Izvor: Danas

Odbornici somborske gradske Skupštine su među prvima u Srbiji, tik po novogodišnjim praznicima, usvojili Odluku o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad prinudnog upravnika u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji lokalne samouprave.

Ovim aktom su stvoreni svi pravni uslovi da u potpunosti zažive nove mere Zakona o stanovanju u vezi instituta upravnika zgrada, što je tema koja je mesecima unazad zaokupljala srpsku javnost.

Ako je suditi po jučerašnjem stanju u jedinstvenoj evidenciji stambenih zajednica Republičkog geodetskog zavoda, Somborci, stanovnici objekata kolektivnog stanovanja, tek su polovično izvršili svoju obavezu. Naime, prema ovom registru na području Sombora je registrovano tek 125 stambenih zajednica, što je prema nekim procenama nešto manje od pola postojećeg broja zgrada sa većim brojem stanova.

„Teško je proceniti tačan broj stambenih zajednica, pošto je nekadašnji SIZ za stanovanje imao registrovanih 216 skupština stanara, što u ovom momentu nije realan broj“, kaže Željko Laslo, savetnik za stambene poslove i registrator stambenih zajednica u ovdašnjem Odeljenju za komunalne poslove Gradske uprave.“Činjenica je da je ovaj podatak, izgradnjom brojnih novih objekata kolektivnog stanovanja znatno porastao, procenjujemo da ih ima više od 300, a pri tome je ostavljena i zakonska mogućnost da vlasnici stanova u svakom ulazu zgrade registruju svoju zajednicu.“

Dodatni rok
Zakonski rok za registraciju stambenih zajednica istekao je 12. decembra 2017. godine. Stanari koji organe upravljanja nisu izabrali u propisanom roku, imaće mogućnost da to učine u naknadnom roku koji će odrediti komunalni inspektor prilikom obilaska zgrade, radi provere o upisu u Registar stambenih zajednica.Samo u slučaju da stanari ni u naknadnom roku ne izaberu organe upravljanja, Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave će imenovati profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u Registru profesionalnih upravnika.

Pred Odeljenjem za komunalne poslove, nakon usvajanja skupštinske odluke, nalazi se i posao određivanja prinudnih upravnika za one stambene zajednice koje nisu na vreme izvršile formalnu registraciju i izabrale vlastite upravnike. Ako se u razmatranje uzme minimalna procena da u gradu postoji više od 300 objekata kolektivnog stanovanja i poslovanja, ali i da je do sada svega pet osoba u Somboru dobilo licence Privredne komore Srbije da obavlja poslove upravnika, lako je izračunati da bi svaki od njih, nakon imenovanja, trebao da vodi računa o makar tridesetak zgrada.

Imajući to u vidu i zahvaljujući neažurnosti dobrog dela vlasnika stanova u objekatima kolektivnog stanovanja da sami registruju zajednicu i izaberu upravnike zgrade, ovakav poslovni angažman bi vrlo lako mogao da predstavlja odličan izvor prihoda za licencirane prinudne upravnike. Naime, skupštinskom odlukom je utvrđen iznos naknade za prinudno postavljene profesionalne upravnike i naknada je u zavisnosti od broja posebnih delova zgrade (stanova, zajedničkih prostorija, lokala... )

Tako, naknada za rad prinudnog upravnika u zgradi do osam posebnih delova iznosi 147 dinara, a naknada za upravljanje u zgradi od osam do 30 posebnih delova iznosi 176 dinara. Mada za upravljanje u zgradi sa više od 30 posebnih delova naknada prinudnog profesionalnog upravnika iznosi 205 dinara za svaki posebni deo zgrade (stan), zbog činjenice da u Somboru postoji svega nekoliko takvih objekata kao što su dvanaestospratne kule na Prvomajskom bulevaru, lamele u Slaviše Vajnera-Čiče, Ulici Nike Maksimovića...ni posao somborskih upravnika, ukoliko ga budu pošteno radili, neće biti baš lak.

Naknade za održavanje
Odbornici su odredili i minimalne iznose namenjene investicionom održavanju zgrada, koja će po kvadratnom metru stana ili poslovnog prostora, za zgrade sa liftom starosti do 10 godina iznositi 2,5 dubaram, za zgrade starosti od 10 do 20 godina četiri dinara, za one od 20 do 30 godina starosti pet dinara, dok će vlasnici stanova i lokala u zgradama starim preko 30 godina izdvajati šest dinara. Za zgrade koje nemaju lift, a u istim starosnim kategorijama najmanja mesečna izdvajanja će biti dva, tri, četiri odnosno pet dinara. Pride, na ime troškova tekućeg održavanja, Odlukom je utvrđeno da je minimalni mesečni iznos za svaki posebni deo zgrade sa liftom 287, a za zgrade bez lifta 220 dinara.

Izvor: Dnevnik.rs

Tri strana investitora grade pogone u industrijskoj zoni u Kuli, u kojima bi trebalo da bude zaposleno oko 500 radnika. Pri kraju je izgradnja poslovnog, proizvodnog i skladišnog objekta preduzeća za proizvodnju sadnica Seveplant, koje posluje u sastavu holandske kompanije Verbeek. U martu i aprilu, kako se očekuje, biće završene i hale italijanskih kompanija Euroin i Calzedonia.

U Euroinu, fabrici obuće za čuvene svetske modne kuće, predviđeno je da bude otvoreno 150 radnih mesta, a duplo više u kompaniji Calzedonia, jednom od vodećih globalnih proizvođača donjeg rublja.

– Srbija je idealna za proizvodnju sadnog materijala, za koju u Holandiji ima sve manje prostora. U opštini Kula, gde smo otvorili firmu Seveplant, odlični su i kvalitet zemlje i klima, a stručnost, rad i moral ljudi su na vrlo visokom nivou – rekao je vlasnik holandske kompanije Adri Verbek.

Na parceli od 1,8 hektara, u kulskoj industrijskoj zoni, Seveplant pravi hladnjaču, radni prostor za sortiranje i kalemljenje sadnica, kao i kancelarije i upravu. Seveplant na 110 hektara proizvodi oko tri miliona sadnica voća i zapošljava oko 90 sezonaca, od kojih će 50 dobiti stalan posao zahvaljujući subvenciji Vlade Vojvodine od 23,7 miliona dinara.

Kompanija Euroin, koja ima pogone u Ugrinovcima kod Beograda i Feketiću, u opštini Mali Iđoš, preseliće postrojenja iz zakupljenog prostora u Kuli u novu fabriku u industrijskoj zoni, a istovremeno će proširiti proizvodnju i udvostručiti broj radnika. Vladan Krtolica, rukovodilac projekta izgradnje fabrike Euroina, navodi da će prva faza investicije biti završena početkom proleća, druga do kraja 2018, a treća iduće godine.

Calzedonia je kupila dva hektara zemljišta i podiže treći pogon u Srbiji, jer već poseduje fabrike Fiorano u Somboru i Gordon u Subotici. U Kuli će biti zaposlene uglavnom žene.

Očekuje se da otvaranje novih radnih mesta smanji izdvajanja za socijalna davanja, koja su godišnje iznosila oko 90 miliona dinara.

Na evidenciji NSZ u Kuli je više od 5.000 nezaposlenih.

Opština je investitorima ponudila placeve na atraktivnoj lokaciji ka Vrbasu, kraj magistrale Sombor-Beograd. Predsednik opštine Perica Videkanjić ističe da industrijska zona sadrži svu potrebnu komunalnu infrastrukturu – saobraćajnice, vodovod, kanalizaciju, električnu mrežu, gasovod i javnu rasvetu, a lokalna uprava je maksimalno pojednostavila proceduru za dobijanje građevinske dozvole.

Izvor: eKapija

Članovi somborskog Bunjevačkog kola i veteranski sastav GKUD ''Ravangrad" 13. januara učestvovali su na Novosadskom karnevalu ''Novosadska koljada 7 525'' koji je oragnizovalo udruženje ''Omladinski pokret Srbije'' iz Novog Sada

''Novosadska koljada'' je međunarodni karneval koji se održava od 2014. godine. Program se sprovodi u cilju promovisanja kulture, tradicije i običaja naroda koji žive na tlu Vojvodine po principima i standardima međunarodne organizacije karnevalskih gradova. Okupljanje maskiranih učesnika KUD-ova i udruženja bilo je u popodnevnim satima kod Saletle u Dunavskom parku.

Formirana svečana kolona krenula je kao povorka iz Dunavskog parka, duž Dunavske ulice, Zmaj Jovine ulice do Trga Slobode. Na platou ispred Gradske kuće svim učesnicima predstavili su se gosti iz Slovenije sa tradicionalnim igrama u kostimima ''Buša'', koji su uz bučnu igru i pesmu predstavili pokladni paganski običaj odgoneći zle duhove idući u susret ''mladom Suncu''.

U prostorijama poslanika u Zmaj Jovinoj ulici nastavljeno je druženje i predstavljanje ostalih karnevalskih grupa. Bunjevačko kolo i GKUD ''Ravangrad'' predstavili su se pokladnim običajem ''Saranjivanje begeša'' koji je između dva rata prikazivan u bunjevačkim salašima na prelima. U maskiranim pokladnim svečanostima tokom godišnjeg rituala scena sa ''pokojnikom'' (begeš) simbolizuje fiktivno umiranje tj. vreme koje se napušta, u kojem je vladao drugačiji red (mrsni dani, svadbe, igranke i zabave) i odnosio se na pripremu ulaska u prostor čistog okajavanja greha, posna ishrana kao i asketski način života).

Na sceni je prikazano utorak veče - posle Marin dana kada se okupljala omladina na prelu a uz njih i stariji. Kada bi prošla ponoć znalo se da treba saraniti begeš, da nastaje lorizma i da više nema pesme, igre i svirke do Uskrsa. Opraštanje sa begešom prate humoristične scene u vidu opevavanja i oplakivanja pokojnika.

Izvor: Novi Radio Sombor

Razgovaramo sa dr Stanislavom Kneževićem, autorom šest naučnih studija o violinama, jedinim u Srbiji u proteklih pedeset godina, nastavnikom muzike na Pedagoškom fakultetu u Somboru (od 1994). Sedimo u Lukinoj kafani – Pariska 4 – u Somboru, ispod ostakljene vitrine u stilu starog sata, u kojoj se nalaze spomen ostaci čuvene Rabove (Raab Károly, 1861–1943) trgovine muzikalijama, u prostoru tadašnje radionice, osnovane 1885. godine (1885–1999).

Koji su naučni počeci violinarstva u Srbiji?

To su tri pisma – povod za Srpsku violinarsku školu. Violinarska škola u Srbiji se naučno artikuliše, pre svega, u mojim i pismima Andrije Purića. Purić, rođen u Vranju (1924 –?) devedesetih godina prošlog veka, je profesor Fizike na koledžu u Montrealu (Kanada). Povod za prepisku je njegova recenzija za Gradnju violina u Srbiji (Knežević, 1997), moj prošireni magistarski rad, za koju je bio potreban što kvalifikovaniji recenzent; u to vreme Purić je više puta pobednik na svetskim takmičenjima u Pensilvaniji za violinu (SAD).

Bilo je i drugih prepiski, osim sa Purićem?

U povodu izdanja Gradnje violina u Srbiji su objavljena tri mišljenja u Violina 1999. – konstrukcija i harmonija (Knežević, 2008,89–91), među kojima Purićevo pismo zauzima centralno mesto. Franc Kinberg (svetski renomiran violinar rođen u Apatinu 1920, umro u Majamiju 2002), piše o neuspešnosti Bahove Viole pompose, mog akustičko geometrijskog eksperimenta. Dr Darja Koter (profesor Istorije muzike na Akademiji u Ljubljani), me poziva na sardnju sa Univerzitetom u Lajpcigu.

O čemu je vođena prepiska sa Purićem?

To je praktično bila recenzija Andrije Purića. Posle prethodne najave (25. 11. 1996), da je rukopis Gradnja violina u Srbiji primio (preko supruge koja je doputovala u Beograd), poslao je pismo sa primedbama (27. 11– 96), koje sam sve prihvatio i sledeće godine objavio knjigu u izdanju Učiteljskog fakulteta u Somboru. Značajno je da Purić ima pozitivan stav o violinarstvu u Srbiji: „Pre svega, čestitam vam na hrabrosti i ustrajnosti, koje ste morali imati da biste prionuli na tako veliki poduhvat kao što je realizacija ove knjige. Prikupljen materijal je ogroman i ja sam sa uživanjem čitao i po prvi put se upoznao donekle sa gradnjom violina u Srbiji za koju sam mislio da je po obimu jedva postojala“. Za Srpslu violinarsku školu, značajno je i to da Purić kao priznati praktičar akustike ploča, uvažava moju teoriju geometrije oblika, za koje se inače drži da su u nekoj suprotnosti.

Kinberg je objavio dva članka u novosadskom Dnevniku?

Kinberg je bez obzira na „nesporazum“ u prepisci, objavio dva članka u novosadskom Dnevniku. Prepiska je išla preko zajedničkog poznanika Fehnera iz Apatina. Kinberg je njemu odgovorio na moj eksperiment, nazvan Viola pomposa, po Bahovoj ideji, a moja namera je bila da Kinberga samo uvrstim u knjigu Gradnja violina u Srbiji. Kinberg je naknadno objavio članke u novosadskom Dnevniku: (9. oktobar 1991): „Violina je sreća“ i (16. oktobra 1991): „Harmonija svetog trojstva“. Uz ovako sugestivne naslove, Kinberg opisuje početke svog violinarstva u Hornovoj radionici u Apatinu (1836), sve do vrtoglavih cifara za procenu vrednosti kremonskih majtora i završetak karijere u Majamiju. Značajno je da se Kinberg uvrstio u Srpsku violinarsku školu, jer je objavio pomenute članke kao svojevrsnu našu baštinu.

Postoje i neke zanatsko umetničke osnove od kojih ste počeli violinarstvo?

Prva predavanja o izgradnji violina, sam slušao u Muzičkoj školi u Subotici 1975. godine. Predavač je bio renomirani majstor Dudaš Lajoš (1922–1992; dobitnik šesnaestog mesta za violončelo u Kaselu i trećeg mesta za violinu 1952. u Beogradu , jedinog takmičanja u tadašnjoj Jugoslaviji (uz prvog Jovana Torme i drugog Lajoša Bocana).

Za vas je značajna i praksa u ateljeu Demšar u Ljubljani?

Posle tri godine umetničke lautarske specijalizacije u ateljeu Demšar (Vilim Demšar, 1937–2017) u Ljubljani, za „završni ispit“, izradio sam dve violine; jedna je prodata Slobodanu Lozanovskom violinisti u Opri u Klagenfurtu, a druga je ostala majstoru na ime školovanja (zbog poštovanja tradicije Demšar).

Postoje li u istoriji Srpske violinarske škole značajni majstori?

Prethodno, zanatsko umetničke osnove naše violinarske škole postavljene su i radom nekolicine značajnih majstora koji su delovali kako u Srbiji, tako i u inostranstvu (većina su obuhvaćena u Gradnji violina u Srbiji; Braun, Braća Dimitrijević, Bogdanović, Stojaković i dr.). Ovde treba posebno istaći Nikolu Vasića (Zvornik, 1896. – Baltimor, 1961). Ilustrovani list, 15/22. januara 1928. (Beograd) piše o Vasiću: „Zanat je izučio u Srbiji, Čehoslovačkoj i Nemačkoj; došavši iz Rusije, nastanio se u Sijetlu“. Na zahtev M. Elmana, svetski čuvenog violiniste (Seattle Post – Intel – Ligencer), Vasić će bez obzira na cenu, putovati u Francusku da nabavi daske iz orgulja, stare 300 godina, izgradiće kvartet i popravljaće Elmanovog Stradivarija, „što vredi 60000 dolara“...

Za violinarstvo Srbije značajna je i Paržikova Škola?

1994. sazvao sam prvu skupštinu violinara Stbije, deset godina kasnije, osnovano je Udruženje (Popović i Blagojević) koje se raspalo 2011. godine. Prvu Školu, međutim, osnovao je Karlo Paržik (1887–1963) 1950. godine. To je bio verovatno dvogodišnji kurs u rangu savremenih zanatskih škola; nije bio šegrtski sistem, već nastava i praksa (nevelika ostavština je u Rukopisnom odeljenju Matice srpske). Polaznici su bili šestorica iz Vojvodine (Adam Gutvajn, Ivan Kolaj, Šandor Vajda) i iz Slovenije (Lojze Blejc, Anton Stendler i Eugen Kosovel /Darja Koter: Glasbilarstvo na Slovenskem, 2001,91). Paržikov Atelje je bio donekle vezan za Školu, ali njegova očekivanja su bila daleko veća nego praktični dometi. Posleratni period se završava Paržikovom smrću i objavljivanjem Pašćanove dve knjige (Svetopik Pašćan: Antonius Stradivarius Cremonensis, 1964; i Violinari porodice Gvarnerius, 1966).

 

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Mit u koji vlasnici mačaka najčešće veruju

Sasvim je uobičajeno videti sliku mačke sa činijom punom mleka kraj nje. Ipak, ovaj stereotip je potpuno pogrešan kada je zdravlje maca u pitanju.

Neke mačke mogu povremeno da istolerišu pasterizovano mleko u malim količinama, ali više kao poslasticu nego kao konkretan obrok. Međutim, sa godinama one često postaju netolerantne na laktozu, i pogotovo im je teško da vare šećer iz mleka. Mnoge mačke, a naročito odrasle, nakon konzumiranja ove namirnice dobiju i dijareju.

Čak i ako mislite da vaša maca bez problema pijucka mleko, ova namirnica kao deo redovne ishrane i glavni obrok nikako nije dobra ideja. U redu je da ponekad razmazite vašu macu porcijom ovog belog napitka, ali ipak – ne preterujte. Možete joj, recimo, umesto mleka davati jogurt.

Savetujemo vam i da tada obratite pažnju na eventualne promene u njenoj stolici, koje bi mogle da ukažu na postojanje problema zbog davanja mleka.

I zapamtite, najbolja tečnost za vašu macu je obična voda. Postarajte se da joj je ona uvek na raspolaganju, i umesto problematičnog mleka ponudite joj okrepljujuću vodu. Ona vam to sigurno neće zameriti.

Izvor: N1

Kako "divlji" taksisti dobijaju tablice sa oznakom TX, ali i zašto se taksi automobil vodi na jednog vozača iako je za volanom neko drugi, pitanja su koja udruženja taksista pokušavaju da razjasne, dok prema njihovim rečima Sekretarijat za saobraćaj i policija okreću glave, a građani ostaju potpuno nezaštićeni od ovakve vrste prevare.

 

Slobodan Ćirić iz Taksi udruženja Čukarica navodi za naš list da i pored svih pokušaja da se ilegalno taksiranje suzbije i dalje ga ima mnogo, oko praznika još više. Ćirić je izražavajući sumnju u rad državnih institucija, naglasio da "Navodno opet i ove godine nemaju dovoljno komunalnih policajaca koji bi o tome trebalo da brinu, ali je bitno da brinu šta se dešavalo oko koncerta na trgu."

Nezadovoljnim vozačima koji regularno ispunjavaju sve svoje obaveze prema državi ostaje štrajk, koji je prema Ćirićevim rečima neminovan, ukoliko se ne reši problem ilegalnog dobijanja legalnih tablica.

- To je sad krivično delo, to više nije prekršaj, kad taksista radi na divlje, on snosi odgovornost, ali ako ga neko pokriva u celoj toj priči i prikriva, kao što se dešava, onda sve nas ostale prave budalama. Oni nas prave budalama zato što im daju "TX" tablice nezakonito, naglašava vozač i dodaje da je štrajk neminovan ako se to i dalje bude prikrivalo i ukoliko se ne reši što pre.

- Imamo tablice koje dokazuju da se vode na jednog vozača, a u auto sedi drugi vozač, kako na jednog mogu da idu tri TX tablice, a ja čekam po mesec dana kad hoću da promenim auto, ne mogu da radim zbog te barijere, navodi Ćirić i predlaže da svaki taksista ima svoje tablice, koje se prebacuju kada

se promeni vozilo. Sada je procedura takva da vozači sa svakim novim autom menjaju tablice, a problem nastaje kada registrovanih taksista ima sedam hiljada, dok je broj izdatih tablica preko 14 hiljada, objašnjava Ćirić.

- Neko u ovoj državi misli da to tako treba, ja svaki put kad menjam vozilo odjavljujem i plaćam svima tablice četiri puta, a sad se više ne zna ni ko pije ni ko plaća, ko može da ima TX tablice ko ne može, one treba da budu zaštita i za vozače i za građane, ali i za državu, objašnjava Ćirić postavljajući pitanje čemu onda te tablice uopšte služe.

On dodaje i da se trenutno ne zna šta se dešava sa prethodnim tablicama i da li su uništene, a kada iz udruženja postave pitanje ko je izdao tablice, kako je moguće da jedan vozač dobije više različitih tablica i zašto tablice nisu vezane za jednog vozača, svi okreću glavu, ni Sekretarijat za saobraćaj i policija, ne znaju o čemu se radi.

Sva ova pitanja i Danas je uputio Sekretarijatu za saobraćaj. Umesto toga dobili smo odgovor Sekretarijata za poslove komunalne policije u kome nam objašnjavaju šta su njihove nadležnosti i koliko puta su reagovali na pritužbe prošle godine.

- Sekretarijat za poslove komunalne policije ostvaruje nadzor, u skladu sa zakonom, koji se odnosi na otkrivanje nelegalnog taksi prevoza, korišćenje taksi stajališta u skladu sa propisom i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, sprečavanje parkiranja taksi vozila van taksi stajališta, urednost i čistoća taksi vozila i drugo. U 2017. godini, sekretarijat je u oblasti kontrole auto-taksi prevoza postupao 2.361 puta. Inspektorima drumskog saobraćaja Sekretarijata za inspekcijske poslove, u akciji kontrole auto-taksi prevoza na teritoriji Beograda, ovaj sekretarijat pružio je asistenciju 144 puta.

Sa druge strane i Aleksandar Bjelić iz udruženja Pink taksi, navodi da je zabrinjavajuće na koji način se nabavljaju zvanične taksi tablice i naglašava da državne institucije treba da se pozabave time, ističući da se radi na suzbijanju takvog vida registracije.

- Postoji prevara građana i prevara gostiju grada, to su kriminalna dela. U ovom trenutku građani ne mogu nikako da se zaštite. TX tablice su izmišljene upravo da bi građani mogli da raspoznaju sigurne vozače, međutim, probušili su sistem, za to će svakako biti ozbiljne sankcije, jer je to organizovani kriminal, rekao je Bjelić.

Nadležni objašnjavaju građanima kako da ne budu prevareni
Prilikom odabira taksi vozila, osim na registracionu oznaku TX, građani treba da obrate pažnju i da li vozilo ima krovnu oznaku "TAXI", da li vozilo ima taksimetar postavljen tako da iznos koji se otkucava na taksimetru bude vidljiv za sve putnike, da li u kabini vozila na vidljivom mestu postoji važeći cenovnik, da li je u vozilu na vidnom mestu istaknuta taksi dozvola i na vozilu identifikacionu vetrobransku nalepnicu, ukazali su iz Sekretarijata za poslove komunalne policije.

Izvor: Danas

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Brza keks torta

Sastojci

500g petit beurre keksa
4 žumanceta
6 kašika šećera
4 kašike brašna
0,5 l mleka + mleko za umakanje keksa
1 vanilin šećer
kašika maslaca

Priprema

1. Pola litre mleka, 4 kašike šećera i maslac staviti da provri. Žumanca izmešati sa 2 kašike šećera, brašnom i malo mleka (tek da se napravi masa koju možete sipati). U vrelo mleko polako sipati masu sa žumancima, stalno mešajući. Kuvati oko 2 minuta. Ostaviti da se ohladi.

2. Keks umakati u toplo mleko i slagati na tacnu. Filovati ohlađenim filom i odozgo staviti još jedan red keksa. Po želji možete ukrasiti šlagom ili šamom od preostalih belanaca.

Izvor: Stvar ukusa

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Dodatni rok za registraciju stambenih jedinica

Zakonski rok za registraciju stambenih zajednica istekao je 12. decembra 2017. godine. Stanari koji organe upravljanja nisu izabrali u propisanom roku, imaće mogućnost da to učine u naknadnom roku koji će odrediti komunalni inspektor prilikom obilaska zgrade radi provere o upisu u Registar stambenih zajednica.

Samo u slučaju da stanari ni u naknadnom roku ne izaberu organe upravljanja, Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora će imenovati profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u Registru profesionalnih upravnika.

Cilj Zakona o stanovanju i održavanju zgrada nije uvođenje prinudnih upravnika, već ostvarivanje javnog interesa kroz unapređenje uslova stanovanja građana. Zbog toga i Gradska uprava, putem nadležnog Odseka, i dalje prima prijave za registraciju stambenih zajednica.

Obrasci potrebni za upis zgrada u registar stambenih zajednica dostupni su ovde i na pisarnici Gradskog uslužnog centra, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Uz prijavu je potrebno priložiti i zapisnik sa sednice skupštine stanara sa odlukom o određivanju upravnika stambene zajednice, kao i dokaz o uplati 309,00 dinara na ime administrativne takse za registraciju.

Potrebne informacije mogu se dobiti i putem telefona: 025/468-267 ili lično u kancelariji 206, drugi sprat, zgrada lokalne samouprave (tzv. Županija), Trg cara Uroša 1, Sombor.

Zainteresovanim privrednicima iz Zapadnobačkog okruga upućen je poziv da se uključe u rad odbora Regionalne privredne komore Sombor.

Prema odluci Upravnog odbora Privredne komore Srbije o obrazovanju odbora regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada, u RPK Sombor biće obrazovani odbori za sektore poljoprivrede, industrije i usluga.

Privrednici koji žele da uzmu učešće u radu ovih odbora mogu se prijaviti do 25. januara mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Odbori se obrazuju radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima za određeni deo privrede na području za čiju teritoriju je obrazovana regionalna privredna komora.

Odbori dostavljaju stavove, predloge i inicijative parlamentu privrednika, kao i nadležnom sektoru Privredne komore Srbije, u cilju usaglašavanja, zastupanja i zaštite interesa članova Komore, preko nadležnih organa Komore.

Odbor čini najmanje 10, a najviše 25 članova Privredne komore Srbije sa područja regionalne privredne komore.

JKP "Parking servis Sombor" Sombor obaveštava građane da je promenjen broj telefona službe za uklanjanje, transport i čuvanje vozila JKP''Parking servis Sombor''.

Novi broj službe za uklanjanje, transport i čuvanje vozila JKP "Parking servis Sombor" je 025/5460-606

U sredu 24. januara 2018. godine startuju besplatni programi Sportskog saveza grada Sombora Školice sporta, „Sportić“ za decu od 3 do 6 godina i „Roditelj dete“ za decu od 2 do 4 godine koji vežbaju sa roditeljima - u Sokolskom domu - PONEDELJKOM I SREDOM.

Raspored :

1. „Besplatna školica Roditelj – dete“ od 16:30 do 17:10 č ( svlač.1)
2. „Sportić“ od 17:15 do 17:55 č (svlačionica br.2)

Školicu vode stručna lica - profesori sporta i fizičkog vaspitanja, Radovan Rašković i Predrag Mandić.

Ciljevi ovog programa su ključivanje što većeg broja dece u sport, podsticanje pravilnog motoričkog, biološkog i mentalnog razvoja deteta, pažljivo i stručno odabranim sadržajima u toku treninga utiče se na pravilno držanje tela i razvoja motoričnih sposobnosti, sportska rekreacija u funkciji javnog zdravlja.

Prijave i dodatne informacije na 025/436-787

Parovi često odluče da se razdvoje usred sezone praznika, ali ćute o tome kako ne bi uznemirili članove porodice.

Međutim, i za to postoji rešenje, i neko je od toga napravio biznis. Sada, oni koji donesu takvu odluku ne moraju ni da izađu iz kuće da bi završili brakorazvodnu parnicu.

Britanska kompanija poznata pod imenom Co-op bavi se upravo tim parovima, odnosno olakšava im da se razvedu pružajući im uslugu „digitalnog razvoda“ koji se može završiti za samo četiri meseca.

To znači da par može formalno da se odvoji bez odlaska u sud i tako izbegne i pravne naknade ako bi angažovali advokate.

Početna cena digitalnog razvoda u Co-op je 600 funti (825 dolara), a sudske naknade 550 funti. Ako par angažuje advokata, to obično košta 2.000 i 3.000 funti u taksama, do oko 30.000 funti za sporne predmete koji se završavaju na sudu.

U SAD, prosečna cena razvoda iznosi oko 20.000 dolara, prema uvaničnoj statistici.

Iz kompanije kažu da se možete razvesti u pet koraka – posle popunajvanja obrasca na internetu, advokat poziva klijenta pre potpisivanja ugovora o razvodu. Posle toga papiri se šalju na sud, i kontaktira se supružnik osobe koja je podnela zahtev za razvod. Kada se usaglase, razvod je završen.

Međutim, imaju uslov, ovaj posao obavljaju samo za one koji ostaju u prijateljskim odnosima, odnosno ako su ooje saglasni oko raskida.

Kompanija ima nekoliko oblasti u kojima posluje – lanac snabdevanja hranom, pogrebne usluge, poslovi osiguranja...

Izvor: B92

Očekujem rast od tri, tri ipo odsto, a možda i više, izneo je danas optimistične procene o smeru kretanja srpske ekonomije ministar finansija Dušan Vujović na godišnjoj Konferenciji o finansijama i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi - Juromani u Beču.

 

Kako je rekao za srpske medije, “očekujemo natprosečno oživljavanje proizvodnje u poljoprivredi i oporavak proizvodnje uglja i energije”. To su, kako je ocenio, ciklični faktori “koji su prošle godine bili protiv nas, a ove će doprineti rastu BDP-a”.

- Na malo duži rok, glavni faktor rasta će biti naša sposobnost da završimo institucionalne reforme, da privučemo velike investitore i da završimo čišćenje finansijskog sektora. Uz to, mnoge zemlje se okreću digitalnoj ekonomiji što nudi mnogo načina da se poveća produktivnost. Mi sada smanjujemo nezaposlenost, u narednom periodu akcenat treba da bude na povećanju produktivnosti - ocenio je ministar.

Činjenicu da je Srbija u 2017. imala rast od samo 1,9 odsto, znatno ispod proseka regiona, Vujović između ostalog, pripisuje i tome što je Srbija reforme počela kasnije i što za razliku od ostalih zemalja regiona, ona i dalje “rešava probleme disfunkcionalnih preduzeća”.

- Kad se to završimo, onda ćemo imati čistu situaciju. Ali, važnije je da se okrenemo tome kako će izgledati srpska privreda za pet, 10 ili 20 godina. Učešće visokovrednih usluga kod nas je izuzetno potcenjeno. Treba nam modernizacija poljoprivrede i rast visokovrednih industrija. Zemlje koje najbrže rastu, poput baltičkih zemalja, to uglavnom zasnivaju na IT sektoru, a Srbija ima dobre pretpostavke za to - optimistično zaključuje Vujović.

Oprost duga rešenje za gubitaše
Prema Vujovićevim rečima, Srbija je došla do kraja procesa u kojem rešava problem preduzeća u restrukturiranju.

- Već dve godine smo u fazi u kojoj ta preduzeća nastavljaju restrukturiranje, ne zato što ih država štiti, već zato što ih poverioci i banke štite, jer traže racionalno rešenje. Mi pokušavamo da nađemo formulu da im ponudimo dovoljno nisku cenu energenata i osnovnih imputa, a da nađemo i njihovo mesto na tržištu. To se može uraditi ili preko strateških partnera ili restrukturiranjem u kojem svi pristanu da im oproste deo dugova da bi preduzeće imalo novi početak, kao što je primer Galenike. Očekujem da ćemo ovaj proces privesti kraju tokom 2018. godine - kaže Vujović.

Izvor: Danas

Za tri godine radno sposobno stanovništvo u Srbiji smanjeno za 118.000, pa je pad broja nezaposlenih za 170.000, velikim delom zasluga ljudi koji su otišli
Iako se vlast često hvali podacima o sve većem broju zaposlenih i sve nižoj stopi nezaposlenosti, statistika koja bi to trebalo da potvrdi, unosi više zabune i nepoverenja čak i među analitičare.

Oni objašnjenje za ove podatke ne vide u fantastičnoj ekonomskoj politici od 2012, odnosno u periodu u kom smo imali dve recesione godine, a kao jedno od objašnjenja navode promenu metodologije po kojoj se svako ko je u prethodnoj nedelji radio jedan sat, makar i na crno ili kao pomažući član porodice, bilo da je plaćen u novcu ili naturi, vodi kao zaposlen.

Po tom modelu je Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku, objavila da je u trećem tromesečju 2017. bilo 320.000 više zaposlenih i 172.000 manje nezaposlenih u odnosu na 2014. Šire, prema podacima FREN-a, od trećeg tromesečja 2012. godine do trećeg kvartala 2017. zaposleno je više skoro 730.000 ljudi ili je povećana zaposlenost za čak 36 odsto. Takođe, u trećem tromesečju 2017. u odnosu na 2014. godinu, za koju je RZS uradila reviziju podataka u skladu sa novom metodologijom Ankete, u Srbiji je 118.000 ljudi starijih od 15 godina manje, pa se broj nezaposlenih, manji za 170.000, najvećim delom odnosi na one koji su otišli iz zemlje.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ukoliko je u poslednjih pet, šest godina zaista došlo do tolikog upošljavanja, mnogo većeg od privrednog rasta, to bi značilo da su jedinični troškovi rada veći i da je pala produktivnosti.

- Na liberalnom tržištu rada kao što je naše, teško da bi rasle plate ako pada produktivnost, a mi smo imali određen rast plata. Drugo, imamo rast izvoza, što ukazuje da nije smanjena konkurentnost privrede, što bi bio slučaj da su povećani troškovi rada - izražava Arsić sumnju u statistiku zaposlenosti.

On dodaje da bi se deo objašnjenja mogao naći u tome da je ogroman pad zaposlenosti od 2009. godine u stvari bio preuveličan i da bi statistika trebalo da uradi reviziju mada, kako kaže, "podaci o zaposlenosti se koriste u političke svrhe i nikom ne odgovara da se to utvrdi".

On primećuje da nije baš uobičajeno da se nezaposlenost prepolovi u zemlji sa najslabijim privrednim rastom u CIE. Delimično se to može objasniti odlaskom ljudi iz zemlje, što je samo po sebi loše, ali postavlja se pitanje gde ti ostali rade, kada se to ne vidi u privrednoj aktivnosti.

- Metodologija obračuna BDP-a obuhvata i sivu zonu, pa ako su oni zaposleni neformalno, to bi se trebalo videti negde - ukazuje Arsić podsećajući na nedoslednosti u nekim delatnostima, kao recimo pre nekoliko godina, kada se u dva, tri kvartala duplirao broj pomažućih članova porodice.

S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava ovaj rast zaposlenosti time da je povećan kvantitet, ali ne i kvalitet poslova, pa sve više ljudi radi slabo plaćene poslove, povremeno i sa pola radnog vremena.

- Ljudi moraju da se snalaze jer su u krizi nestali dobri, sigurni poslovi koji su mogli da izdržavaju porodicu. Takođe, smanjeni su i tzv. neradni prihodi poput penzija, socijalnih davanja, doznaka, prihodi od rentiranja stanova, kamate i drugi. Zbog toga je, između ostalog, i više aktivnih i zaposlenih mladih ljudi - objašnjava Arandarenko napominjući da je prema anketi o potrošnji domaćinstva skoro pola prihoda od plata, a pola neradnih prihoda.

On objašnjava i da se rast zaposlenosti baziran na lošim i slabo plaćenim poslovima, nije statistički odrazio plate, koje su umesto smanjenja, u proseku povećane, jer se kod kao izvor podataka uzima oko milion zaposlenih u preduzećima, među kojima nema samozaposlenih, poljoprivrede (oko pola miliona ljudi), onih koji rade na sivo i crno, iako svi oni ulaze u ukupan broj zaposlenih.

Formalno i neformalno
U trećem kvartalu 2017. u Srbiji je bilo 2,88 miliona zaposlenih, od čega 2,25 miliona formalno, sa nekim oblikom ugovora o radu i 628.400 neformalno, odnosno zaposlenih u sivoj i crnoj zoni. U poslednjih godinu dana, broj formalno zaposlenih je povećan za 117.000 dok je broj neformalno zaposlenih smanjen za 49.000, pre svega u agraru, što se objašnjava slabijom poljoprivrednom godinom. Međutim, među formalno zaposlenima, još 207.000 njih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje niti pravo na penzijsko osiguranje. Kako se navodi u saopštenju Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje, ukoliko bi se, u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada, i ta lica smatrala neformalno zaposlenim, uvećala bi se ta kategorija do 835.400, a stopa dostigla 29 odsto.

Izvor: Danas

Sastojci

400 g tunjevine u ulju

konzerva od 400 g belog pasulja

400 g zelene boranije (sveže ili iz konzerve)

2 manje glavice crnog luka

soka od 1 limuna

60 ml maslinovog ulja

so, biber

kašičica majčine dušice i kašika seckanog peršuna

Priprema

1. Tunjevinu ocedite, a pasulj operite hladnom vodom i ostavite u cediljki.

2. Boraniju očistite, operite i kuvajte oko pet minuta u kipućoj slanoj vodi. Izvadite rešetkastom kašikom, operite hladnom vodom i isecite na komade duge tri, četiri centimetra.

3. Mladi luk očistite i izrežite na tanke kolutove. Tunjevinu viljuškom usitnite na komadiće, dodajte pasulj, boraniju, luk i sipajte u dekorativnu činiju.

4. Limunov sok, maslinovo ulje, so, biber i začinsko bilje promešajte, prelijte salatu i servirajte posle 30 minuta, uz čašu belog vina.

Izvor: Novosti

Strana 1 od 437

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top