Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

23. juna na somborskom hipodromu biće organizovan Otvoreni trening rekreativnog trčanja.

Organizatori kažu da je trening namenjen početnicima i onim malo naprednijim rekreativcima, a sve će se odvijati pod nadzorom trenera Mirka Erdeljija.

Nakon početnog obaveznog zagrevanja i vežbi oblikovanja, čeka vas prezentacija osnovnih vežbi za povećanje snage.

Trening je potpuno besplatan, potrebna je udobna obuća, flasica vode, peškir i dobra volja!
Iako ova ekipa najviše uživa u trčanju, trening podrazumeva mnogo više od toga.

Svako četvrto dete poseduje svoj uređaj, 4 odsto dece ranog školskog i 12 odsto dece predškolskog uzrasta uopšte ne koristi internet, a čak 70% dece uzrasta od 4 do 8 godina digitalne tehnologije koristi samostalno, bez nadzora roditelja.

Ovo su rezultati UNICEF-ovog istraživanja koje je prvi put urađeno u Srbiji za usrast od 4 do 8 godina, a koje otkriva kakve su digitalne navike dece.

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji nemaju dovoljno znanja i veština da ih zaštite od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu’’ koji sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku kompanije Telenor.

Nalazi istraživanja predstavljeni su na panel diskusiji „Deca i internet – pametno od početka“ koja je održana u prostorijama Cineplexx TC Ušće, uz učešće predstavnika UNICEF-a, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, stručnjaka, vaspitača, učitelja i roditelja dece predškolskog uzrasta.

Istraživanje je pokazalo da svako četvrto dete u predškolskom uzrastu i više od polovine dece u školskom uzrastu već poseduje jedan digitalni uređaj. Najčešće korišćen digitalni uređaj među decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta je „pametni telefon”, a potom tablet računari. 70 odsto dece telefon koristi samostalno, 24 odsto uz nečiju pomoć, dok samo 6 odsto dece ne koristi ovaj uređaj.

Većina dece se sa digitalnim uređajima susreće u uzrastu od četiri godine. Deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju sa oko pet godina, a mlađi od pet godina već u trećoj godini života.

Pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao je sukob sa decom kod dve trećine roditelja, dok se jedna trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu.

Trećina ispitanih roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude tokom korišćenja interneta ili spreče svoju decu da ostavljaju „aktivne digitalne tragove na internetu“.

Dve trećine učitelja (68 odsto) retko pomaže učenicima pri korišćenju interneta, a više od polovine skoro nikada ne podučava decu kako da reaguju ukoliko ih uznemiri neki sadržaj na internetu ili dožive digitalno nasilje.

Izvor: Danas.rs

Sastojci

150 g prezli

1 jaje

100 ml mleka

malo soli

Za palačinke:

1 jaje

prstohvat soli

prstohvat šećera

130 g glatkog brašna

300 ml mleka

Za nadev:

150 g mladog spanaća

150 g svežeg kravljeg sira

2 kašike kisele pavlake

1 jaje

1 kašičica soli

Priprema

1. Jaje sa soli i šećerom dobro umutite. Naizmenično postupno dodajte prosejano brašno i mleko dok ne dobijete glatku tečnu smesu. Dobro zagrejte tiganj, dodajte malo ulja i ulijte testo da prekrije dno tiganja u tankom sloju. Nakon kratkog pečenja testo okrenite lopaticom i još kratko pecite. Prebacite na tanjir.Prema potrebi u tiganj dodajte malo ulja, pa nastavite da pečete palačinke dok ne potrošite celu količinu testa.

2. Za nadev kratko blanširajte spanać. Ocedite ga i dodatno još iscedite vodu. Sitno ga iscedite i dobro pomešajte sa sirom, pavlakom, jajetom i soli. Nanesite nadev u tankom sloju na palačinku, presavijte levi i desni kraj palačinke pa je savijte u oblik sarmice. Nastavite tako dok ne potrošite svu količinu palačinki i nadeva.

3. Zatim ih uvaljajte u prezle, smesu razmućenog jajeta i mleka i ponovno u prezle. Pržite ih kratko s obe strane u dubljem ulju dok ne dobiju zlatnosmeđu boju. Izvadite ih na papirni uvrus kako bi se upila suvišna masnoća. Poslužite samostalno ili uz dodatak svežegparadajza.

Izvor: dobrahrana.jutarnji.hr

Poslednjih dana neprijatno iznenađenje za kupce u mesarama - svinjetina i junetina sve su skuplje. Dokle meso može da poskupljuje i šta su uzroci sve viših cena?

Sve manje mesa na trpezi. To bi moglo da se očekuje nakon novog poskupljenja svinjetine i junetine.

U trgovinskim lancima meso - svinjetina i junetina poskupeli su i do 15 odsto. Trgovci međutim, ne žele pred kamere. Nezvanično, kažu da marže nisu podizali, već da su cene podigli proizvođači mesa. Takođe i da nisu sigurni da li će se trend nastaviti.

Junetina je, kažu analitičari, skuplja zbog većeg izvoza. Kod svinjetine su drugi razlozi u pitanju.

"Zimus i prošle jeseni je došlo do klanja genetskog potencijala krmača, tako da sada, posle pet, šest meseci kada treba da se prase, nemamo dovoljan broj za prašenje. Kad je nečega manje, cena je automatski skočila i kod žive stoke, a i u mesarama za nekih 10 do 15 odsto, jer se nedostatak kompenzuje enormno velikim uvozom", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slično tvrde i oni koji se proizvodnjom i preradom mesa bave.

"Tridesetak dinara povećana je i cena u maloprodaji, a razlog je nestašica svinja na domaćem tržištu. S jedne strane, prodavcima se ne isplati uvoz, jer nas svinjetina iz Hrvatske, odakle tovljenike najviše uvozimo, košta 175 dinara po kilogramu. S druge strane, u Srbiji je u poslednje vreme povećana potrošnja svinjetine zbog rasta standarda i imamo nedovoljno tovljenika u odnosu na tražnju", rekao je Petar Matijević.

Stručnjaci inače upozoravaju da je srpski stočni fond već duže vreme u krizi, da je opao i da to predstavlja stalni rizik za stabilnost na tržištu.

Izvor: N1

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda sutra i prekosutra na teritoriji grada Sombora, kao i celog Zapadnobačkog upravnog okruga, postoje uslovi za pojavu grmljavine i veće količine padavina sa gradom.

Sutra, 16. juna, na teritoriji grada Sombora moguća je pojava lokalne grmljavine sa količinom padavima od 20 litara po kvadratnom metru za 12 časova.

Za nedelju, 17. jun 2018. godine, najavljuju se jaki pljuskovi i grmljavinske nepogode sa kratkotrajnom pojavom grada i količinom padavina koja bi za tri časa mogla iznositi 20 litara kiše po kvadratnom metru.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor ove nedelje nudi sledeće poslove:

U Somboru se traže radnici na mestima: pekar, menadžer za razvoj inovacija, administrator, radnik na tehničkom pregledu auta, zastupnici osiguranja, vozači B, C i E kategorije, autoelektričar.

U Apatinu su potrebni poslovođa u rasadniku i kuvar.

U Kuli su potrebni radnici na obradi povrća, prodavci i doktor medicine.

U Somboru u Kazneno-popravnom zavodu, nešto manje od godinu dana radi klub "Korak po korak". Osmišljen je da direktno pomaže licima koja se pripremaju za izlazak na slobodu, ali i licima koja su izašla na slobodu i treba im pomoć u prilagođavanju životu u zajednici.

Trenutno se radi na dva specijalizovana programa, programu fraktalnog crtanja i programu kontrole besa. Program se odvija jednom nedeljno u grupama od po 15 lica.

Na radionicu fraktalnog crtanja osuđenici su, kažu, krenuli iz znatiželje, a i da im brže prođe vreme. U programu, osim osuđenika mogu učestvovati i njihove porodice, prijatelji, poslodavci...

"Meni je presudno bilo da dođem na radionicu fraktalnog crtanja to što sam saznao da utiče na bolesti demencije, a moja supruga ima Alchajmerovu bolest i bilo mi je vrlo interesantno da vidim da li mogu da joj pomognem na ovaj način. Kada sam došao, zainteresovao sam se i mislim da nisam pogrešio, čak sam jednom prilikom doveo i nju ovde u zavod," ispričao nam je Korota Mirko, osuđenik.

"Mnogo se osećam opuštenije, psihički izuzetno dobro utiče na čoveka. Ima dosta ljudi koji ne veruju u ovo, a ja bih svakome preporučio da krene da se bavi fraktalnim crtanjem i uveriće se vremenom koliko mu znači," rekao je B.T., osuđenik.

"Zgodno je jer je koristimo i u dijagnostičke svrhe. Možemo otprilike da vidimo nešto o trajnim karakteristikama ličnosti i o nekom trenutnom stanju. Kroz te početne slike mi dalje radimo kroz korektivne crteže na nekoj vrsti restrukturacije tj. kao da pravimo malo bolje unutrašnje uređenje", pojasnila nam je Ljiljana Katić Knežević, psiholog u Kazneno-popravnom zavodu Sombor.

Najefikasniji način protiv recidiva su specijalizovani programi, a u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru ima mnogo takvih programa od kojih su neki stariji od 25 god. Programi postpenalne podrške i pomoći treba da budu efikasniji i da smanje povrat osuđenika u zavod, nakon što izdrže kaznu zatvora.

"Nama je svaki specijalizovani program jako bitan, jer bolje upoznajemo naše korisnike i možemo bolje da predviđamo šta su njihove potrebe i kakvi bezbednosni rizici stoje iza tih okolnosti koje su ih uvele u izvršenje kriminalnih dela. Cilj nam je da se ljudi reintegrišu u zajednicu i da više ne čine krivična dela", istakao je Aleksandar Hinić, načelnik službe za tretman u KPZ Sombor.

Sombor je jedini grad u kome se sprovodi ovakav program resocijalizacije osuđenih lica. Klub "Korak po korak" podržali su grad Sombor, nacionalna služba za zapošljavanje, Centar za socijalni rad i mnogi drugi.

Izvor: RTV

Sa više od 80 igrača Folklorni studio Odžaci predstaviće se na 2. Festivalu folklora koji će biti održan u nedelju, 17. juna, na platou Sportskog centra Odžaci.

Gosti na festivalu biće drugi folklorni ansambli iz opštine Odžaci.

- Mi kao domaćini izlazimo sa nekih sedam koreografija, mlađi i stariji dečiji sastav, izvođački sastav, rekreativni sastav, orkestarske numere, planiramo jedan izuzetno lep i bogat program. Želeo bih da dođe što veći broj ljudi, da nas podrže i prepoznaju naš rad i kvalitet – kaže predsednik Folklornog studija, koreograf i umetnički rukovodilac Nikola Tomović.

Program u nedelju počinje u 20 sati, a organizatori kažu da će u slučaju lošeg vremena festival biti održan u hali Sportskog centra.

Izvor: ico.rs

Kupovina životnih namirnica najveća je stavka u budžetu za građane Srbije. U Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, preko 35 odsto troši upravo na hranu i bezalkoholna pića. Istraživali smo koliko je novca potrebno prosečnoj srpskoj porodici za kupovinu voća i povrća, i to u periodu kada je na pijacama najveći izbor.

Srbi možda i jedu najjeftiniji hleb u regionu, ali ako bi da svoju trpezu obogate voćem i povrćem, tu se većina dobro preračuna, pa tek onda krene u kupovinu. Izbor voća i povrća nikad bogatiji, ipak, većina kupaca obiđe sve tezge i po nekoliko puta u potrazi za najjeftinim artiklima.

"Izgleda da ništa sada nije pristupačno. Znate, kad gledate ono, 100, 120 dinara, nisu to neke pare. Ali kao kupite od svakoga po jedan kilogram to vam je 600 dinara. Je l tako?"

"Diskutabilno, zavisi šta kupujte. Ali činjenica je da cene osetno rastu".

"Ja ne uzimam mnogo, prema tome.... Ja gledam da uzmem razno povrće i voće", kažu građani sa kojima smo razgovarali.

Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u četvrtom kvartalu 2017. bila je 64.086 dinara, a prosečna plata u martu bila je 49.400 dinara, to su zvanični podaci.

Od toga, pokazuje statistika, trećinu trošimo na hranu i pića. Ako imamo u vidu da 70 odsto zaposlenog stanovništva ima platu manju od prosečne, jasno je da većina teško obezbeđuje ishranu bogatu voćem i povrćem. Dnevno bi jedno domaćinstvo, samo za povrće i voće, prema našoj računici, trebalo da odvoji između 500 i 1.000 dinara. Za one sa druge strane tezge, međutim, cene nisu visoke.

"Traže dlaku u jajetu. Mislite da su cene visoke? Ma gde visoke. Ma ne, izbirljivi su i suviše, previše smo ih razmazili".

"Cene su za mene povoljne, za njih nisu povoljne. Realno je tako, ima preskupih stvari, ali ove druge su dobre. Na primer, evo luk, prošle godine bila je ista ova cena", kažu prodavci.

Ono što je najpristupačnije od sezonskog voća i povrća su breskve i tikvice, koje se mogu kupiti i za ispod 100 dinara po kilogramu. Jeftinije će proći i potrošači koji se odluče za južno voće koje je sada povoljnije od sezonskog. Ali, ako biste na sto da stavite kuvanu boraniju, grasak, ili karfiol, biće vam potrebno oko 250 dinara za kilogram. Maline, borovnice i lubenica spadaju u voćnu ekskluzivu, jer je cena i preko 300 dinara za kilogram.

Za zdravu ishranu potrebni su i meso i mleko. Srbi, prema zvaničnim podacima, godišnje troše nešto više od četiri kilograma junećeg mesa, dok stanovnici EU potroše 14 kilograma. U jednom ipak prednjačimo - 100 kg hleba pojede u proseku stanovnik Srbije, a evropski potrošač upola manje.

Izvor: N1

Povodom 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je starije sugrađane da prijave svaki vid diskriminacije i nasilja prema njima, jer imaju pravo na siguran i dostojanstven život.

Iskustva govore da stariji izbegavaju da prijave nasilje zbog sramote i straha, ili iz razloga što su počinioci nasilja često osobe iz najužeg kruga porodice, naveo je Pašačić.

Zaštitnik građana je zabrinut činjenicom da je fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje nad najstarijim sugrađanima u stalnom porastu i da je mnogo više prisutno nego što se o tome zna i govori.

Zvanični podaci govore da je u proteklih godinu dana 11 odsto starijih osoba u Srbiji pretrpelo neki oblik nasilja, pri čemu su žrtve nasilja u većini slučajeva starije žene.

Pašalić je naglasio da država mora da pruži pomoć i podršku onima kojima je to najpotrebnije, kako bi živeli dostojanstveno.

Zaštitnik građana izražava nadu da će donošenje posebne Konvencije o pravima starijih osoba, na čijoj pripremi UN rade već duži period, znatno uticati na unapređenje položaja starijih osoba i u Srbiji.

Kao doprinos afirmaciji ove ideje Zaštitnik građana će u narednom periodu osnovati Savet za prava starijih sa ciljem da okupi sve relevantne društvene subjekte kojima je u fokusu ostvarivanje i zaštita prava i interesa starijih.

Pašalić podseća da se često u Srbiji pozivamo na tradiciju, ali moramo znati da su osnova te tradicije upravo naši najstariji građani. NJihove potrebe su skromne i treba da im izađemo u susret. Nikad ne smemo zaboraviti da je starost budućnost drugih ljudi, ukazuje Pašalić.

Izvor: Danas

Sastojci

500 g tankih kora

2 jaja

2 kisele pavlake

ulje

1 glavica crnog luka

200 gr suhomesnatog ili seckanih pilećih grudi

2-3 kašike griza

Priprema

1. Na malo ulja propržiti seckano meso ili suhomesnato. U činiju istresti pavlaku, dodati jaja i griz i sve dobro izjednačiti.

2. Raširiti koru na sto pa je premazati pavlakom, tako uraditi i sa drugom i trećom korom.

3. Po širini staviti 3-4 kašike prženog suhomesnatog, saviti ivce i uviti u rolat.

4. Tako uraditi sve do utroška materijala.

5. Ostaviti dve kašike fila pa četkicom premazati rolnice.

6. Peći na 200 stepeni C oko 30 minuta. Služiti uz jogurt ili kiselo mleko.

Prijatno!

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

U periodu od 05. do 08. jula u Apatinu održaće se sad već nadaleko poznate i tradicionalne 55. Apatinske ribarske večeri.

Pored niza manifestacija i događaja, glavna dešavanja će se održati na bini na Trgu Nikole Tesle, a organizatori su se potrudili da ove godine za pripreme za svakoga po nešto.

Raspored nastupa:

Četvrtak - 05. jul
Hladno pivo

Petak - 06. jul
Neverne bebe

Subota - 07. jul
Cakana

Nedelja - 08. jul
Viki Miljković

Dok će na platou kod "Bele loze", u subotu 07. jula, tokom Moto-susreta nastupiti "Ritam nereda".

Izvor: 025info

petak, 15 jun 2018 00:00

Još jedno hapšenje zbog droge

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su J. M. (39) iz Sremske Mitrovice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je 12. juna, prilikom vršenja uviđaja nakon što je J.M. vozilom „opel astra“, novosadskih registarskih oznaka, sleteo sa puta u Apatinu, u automobilu i neposrednoj blizini pronašla 18 biljaka sumnjivih na marihuanu.

Takođe, u gepeku automobila pronađeno je pet biljaka, a u dvorištu i sobi kuće osumnjičenog u okolini Apatina još 17 biljaka i oko 67 grama marihuane.

Po nalogu tužioca, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Somboru.

Učenici II 4 odeljenja Osnovne škole "Dostije Obradović" iz Sombora naredne školske godine neće ići u isto odeljenje i neće više imati svoju učiteljicu. Njihovo odeljenje biće rasformirano, a oni raspoređeni u preostala tri odeljenja. U drugom razredu nema dovoljno đaka za četiti odeljenja, pa jedno mora biti rasformirano. Kako učiteljica II 4 ima najmanje bodova u rangiranju, to odeljenje biće rasformirano, a đaci raspoređeni u druga odeljenja.

Roditelji se ne mire sa tim i peticijom traže da se promeni odluka direktora, učiteljica zadrži na poslu, kako bi odeljenje izvela do kraja četvrtog razreda.

"Obavešteni smo od direktora pred kraj prošlog meseca usmeno da je zbog racionalizacije odlučeno da se dve učiteljice proglase tehnološkim viškom i da to kao posledicu ima rasformiranje našeg odeljenja i da će naša deca biti raspoređena u preostala tri odeljenja drugog razreda. Zabrinuti smo zbog nastavka školovanja naše dece. Kako će se to odraziti na njih u trećem razredu, koji je u nižim razredima po obimu gradiva i najteži", kaže Trifun Vojvodić, roditelj.

Roditelji kažu da su o razlozima spajanja odeljenja samo usmeno obavešteni, te da im niko iz stručnih službi nije predočio kakve to posledice može imati za njihovu decu.

"Dete je naravno bilo u šoku, tužno, plače, ne može da shvati zašto to dešava. Izmeštamo ih iz njihove socijalne sredine. Uzimamo im učiteljicu koja je za njih u ova prva četiri razreda kao druga majka i drugo rasturamo njihovo društvo u koje su se oni već socijalizovali", kaže Vanja Veselinović, roditelj.

Direktor škole Vladimir Karanović kaže da on samo sprovodi zakon i Pravilnik o formiranju odeljenja i da je njegova obaveza da zbog malog broja dece smanji broj odeljenja.

"U jednom momentu smo došli da u drugom razredu imamo četiri odeljenja i 81 učenika, a po Pravilniku o formiranju odeljenja mora biti 91 učenik da bi se u školi mogla formirati četiti odeljenja. Kao direktor ja sam zadužen da se pridržavam zakona i jednostavno smo to morali da uradimo. Procedura koja je rađena u školi oko bodovanja protekla je bez žalbe bilo koga od zaposlenih. Upisali smo i jedno odeljenja prvaka manje, tako da ćemo imati dve učiteljice manje, ali jednostavno nismo imali drugu mogućnost. Slična problem imali smo i u šestom razredu prošle godine gde smo morali zbog smanjenja broja đaka rasformirati jedno odeljenja", kaže Karanović.

On nije želeo da komentariše da li je propust napravljen pre dve godine kada su učenici sada drugog razreda umesto u tri raspoređeni u četiri odeljenja, kaže tada nije bio direktor, a sada sa te pozicije on mora i hoće da radi po zakonu.

Sa roditeljima je održano nekoliko sastanaka, a u raspoređivanje učenika u druga odeljenja bili su uključeni pedagog i priholog škole.

"Mi smo odeljenja formirali tako da u njima ima po 27 učenika, pedagog i psiholog su rasporedile decu, a ja sam sarađivao sa njima. Uklapanje u odeljenja počinje kada krene naredna školska godina, decu preuzimaju tri iskusne učiteljice i ako bude bilo kakvih problema rešavaćemo ih svi zajedno", kaže Karanović.

Roditelji, s druge strane, kažu da će istrajati u svojim naporima da sačuvaju odeljenje II 4 i učiteljicu čijim radom su više nego zadovoljni.

"Razgovarao bih i sa roditeljima iz drugih odeljenja koji nam nisu hteli dati podršku da ih pitamo kako će sada učiteljice u njihovim odeljenjima sada raditi sa 28 ili 29 učenika", kaže Darko Šutalo.

Peticiju sa više od 400 potpisa uputili su na više adresa u Beograd, pa je tako peticija poslata i predsedniku, premijerki, ministru prosvete. U peticiji navode da su njihova deca diskriminisana, jer se teret racionalizacije prelama samo preko njih i sve tog zbog minimalne uštede, da racionalizacija nije sprovedena na način da deci obezbedi kvalitetno obrazovanje i vaspitanje.

U peticiji traže da se poništi odluka direktora i učiteljica zadrži na poslu, kako bi do kraja četvrtog razreda izvela svoje đake. U jednom odeljenju.

Izvor: RTV

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić raspisao je izbore za članove Saveta u tri seoske i jednoj gradskoj mesnoj zajednici.

Izbori za članove Saveta MZ održaće se u sledećim mesnim zajednicama: „Bački Breg“ u Bačkom Bregu, „Bezdan“ u Bezdanu, „Crvenka“ u Somboru i „Kolut“ u Kolutu.

Izbori u navedenim mesnim zajednicama održaće se 29. jula 2018. godine, a rokovi za izvršenje izbornih radnji teku od danas.

Izbore za članove Saveta u navedenim mesnim zajednicama sprovešće izborne komisije koje će imenovati Saveti navedenih MZ.

Izbori su raspisani zbog isteka mandata članovima Saveta MZ.

Povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi u lokalnoj samoupravi je i ove godine organizovan prijem dobrovoljnih davalaca krvi sa teritorije grada Sombora. Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora i dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite zahvalili su se dobrovoljnim davaocima krvi na humanosti i apelovali na sve građane, kojima to zdravstveno stanje omogućava, da daju krv.

„Drago mi je što je sa nama više mladih dobrovoljnih davalaca krvi, što znači da mladi nastavljaju humanu tradiciju, a zahvalio bih se i gospodinu Jakobu Juliju koji je krv dao 99 puta“, obratio se prisutnima Ratković.

Dr Forgić je istakao da je krv resurs koji ne može da se proizvede i nezamenljiva je u pojedinim situacijama i utoliko je davanje krvi kao lični, humani gest značajniji.

Počasni predsednik Crvenog krsta u Somboru, prim. dr Milan Zobenica čestitao je svim dobrovoljnim davaocima Svetski dan dobrovoljnog davalaštva krvi i zahvalio im na humanosti.

„Promocija dobrovoljnog davalaštva krvi je poverena Crvenom krstu, ali ste vi – dobrovoljni davaoci – najbolji promoteri ovog humanog gesta. Naša težnja jeste da imamo što više dobrovoljnih davalaca krvi koji krv daju prvi put, jer kada neko krv da jednom, najčešće to i nastavi da čini“, rekao je dr Zobenica.

Počasni predsednik Crvenog krsta u Somboru dr Zobenica je istakao da je na današnjem prijemu „šareni sastav“ dobrovoljnih davalaca.

„Ovde su veterani, ali i mladi ljudi koji su krv nedavno dali prvi put. Imamo i čitave porodice koje su davaoci krvi, kao i respektabilan broj zdravstvenih radnika koji su davaoci krvi“, rekao je dr Zobenica i zahvalio se lokalnoj samoupravi na saradnji, ne samo na promociji dobrovoljnog davalaštva, već i na pomoći i saradnji u svim akcijama koje se preduzimaju kada je dobrovoljno davalaštvo krvi u pitanju.

Načelnica Službe za transfuziju dr Sonja Janković, je pozdravila sve dobrovoljne davaoce krvi i zahvalila im što spašavaju ljudske živote.

Dobrovoljni davaoci krvi, govorili su o svojim razlozima da se upišu na listu humanista velikog srca, a zajedničko za sve je, kako su naveli, neizreciv osećaj sreće što pomažu u spašavanju života.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi svim davaocima čestitala je i Biljana Klipa, sekretar somborskog Crvenog krsta, naglašavajući da svi koji žele da daju krv mogu to učiniti svakog dana u Službi za transfuziju krvi Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“, Vojvođanska ulica br. 75, Sombor.

„Krv možete dati i svake srede od 12.00 do 14.00 časova u prostorijama Crvenog krsta Sombor, Apatinski put br. 19“, istakla je Klipa.

U cilju podsticanja rađanja dece i poboljšavanja uslova za njihov pravilan rast i razvoj, Opština Kula nastavlja sa pružanjem finansijske podrške porodicama sa decom.

Za razliku od republičkog roditeljskog dodatka kojim država pruža pomoć porodicama sa do četvoro dece, Opština Kula obezbedila je pomoć za treće i svako naredno dete.

Pravo na materinski dodatak ostvaruju nezaposlene porodilje koje neposredno brinu o detetu i imaju prebivalište na teritoriji opštine Kula najmanje 12 meseci pre rođenja deteta. Pomoć traje godinu dana, u mesečnom iznosu od 10.000 dinara.
Takođe, za svako novorođeno dete obezbeđena je i kratkoročna pomoć u vidu bebi paketa, u iznosu od 10. 000 dinara. Ukoliko majka rodi blizance, isplata novčane pomoći izvršiće se za svaku bebu, dok je za troje ili više dece obezbeđena pomoć u iznosu od jedne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, isplaćene u mesecu koji prethodi rođenju deteta.

Danas je na sajtu Vrhovnog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

VKS je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“. To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.

U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi moraju biti taksativno navedeni.

„Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita“, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

Izvor: Danas

Sastojci

4 jaja

100 ml vode

90 g oraha

90 g semena lana

90 g semenki suncokreta

90 g semena susama

90 g semena bundeve

malo soli

pola kašičice sode bikarbone

Priprema

1. Umutite jaja i dodajte so i sodu bikarbonu kao i vodu, a zatim sameljite sve semenke u fino brašno i zamesite hleb.

2. Pecite 50 minuta na 180 stepeni. Uživajte!

Izvor: zanimljivostibalkana.com

četvrtak, 14 jun 2018 00:00

Počeo 26. Pozorišni maraton u Somboru

Premijerom Predstave Samoubica Nikolaja Erdmana u režiji Milana Neškovića počeo je 26. Pozorišni maraton u Somboru.

Mada je zvanično otvaranje festivala sutra, publika u Somboru je imala dobru uvertiru za ono što će uslediti u narednih pet dana.

Bane Jerković, Minja Peković, Ivana. V Jovanović, Marko Marković i deo stare garde somborskog ansambla vodili su nas kroz priču koja je bila izazov kako za njih tako i za reditelja.

"Lična mi je priča iz životnog iskustva i neke tragedije koju sam imao, tako da iz tog razloga mi je značajna ova uloga. A sam rad sa Neškovićem je bio dragocen jer je od prvog minuta kada smo krenuli bio igrač za ekipu. Baš je ušao srcem u to i tako nas je sve uvukao u tu priču", kaže glumac Branislav Jerković.

"Ja uvek tvrdim da je somborsko pozorište jedan od poslednjih bastiona kulture, bar što se pozorišta tiče u celoj Srbiji. Ja smatram da je ovo pozorište među tri, četiri pozorišta i što se tiče organizacije, a pogotovo što se tiče ansambla, koji je definitivno najbolji, ako gledamo van Beograda i tu nema nikakvog zbora", ističe reditelj Milan Nešković.

Do subote, publika u Somboru će videti 15 predstava, uglavnom komedija ovenčanih brojnim nagradama na domaćim festivalima.

"Korešpodencija Zvezdara teatra, Mandragola, užička predstava koja je urnebesna komedija koja i otvara festival, tu su nam gosti iz Kikinde, Smrt čoveka na Balkanu, dolazi nam i Rale Milenković sa svojom trupom, dolaze nam gosti iz Zagreba, Rugantino teatar i naša prijateljica Gordana Gadžić", kaže upravnik NP Sombor Mihajlo Nestorović.

Pozorišni maraton se završava u subotu predstavom Kad bi Sombor bio Holivud, tada će biti proglašeni glumac i glumica sezone, a Andrašu Urbanu će biti uručena nagrada Nikola Peca Petrović.

Izvor: RTV

Kancelarija za mlade Apatin raspisala je javni Foto konkurs za najbolju fotografiju na koji se mogu prijaviti svi ljubitelji fotografije, bilo da im je to hobi ili profesija, a pobednički radovi će biti izloženi u okviru dana Dunava 29. juna 2018. godine koji će po drugi put biti održan na više lokacija u Apatinu.

Na ovaj foto konkurs mogu se prijaviti amateri i profesionalci sa teritorije opštine Apatin. Kriterijumi po kojima će se vršiti izbor fotografija su kreativnost, originalnost i tehnički kvalitet predatog materijala, koji će ocenjivati publika putem društvenih mreža i na licu mesta.

Fotografije koje autori šalju na konkurs moraju biti izrađene na fotografskom papiru, a iste treba poslati i u digitalnoj formi. Učesnik/-ica konkursa potpisuje radove punim imenom i prezimenom (pseudonimi nisu dozvoljeni). Učesnik/-ica daje dozvolu organizatorima i sponzorima konkursa da fotografije, njihove radove – bez naknade – mogu da reprodukuju, objave i/ili izlože u razIičitim medijima u okviru festivala, kao i da njihove fotografije u niskoj rezoluciji objave na internetu.
Organizator izložbe ne preuzima odgovornost za bilo kakvu zloupotrebu autorskih prava.
Dozvoljeno je da autor/-ka fotografija svoje radove doteruje elektronski ili na neki drugi način.
Možete poslati najviše 3 fotografije.

Izvor: Radio Dunav

U subotu, 9. juna rvači somborskog “Radničkog“ učestvovali su na 8 rvačkom turniru „Trofej zmaja“. Zlatnu medalju osvojio je Milan Čeprnja u uzrastu starijih pionira do 60 kg.

U uzrastu mlađih pionira za nijansu slabiji bio je Gregor Sekulić do 46 kg koji je osvojio srebrnu medalju. Među kadetima do 63 kg Aleksandar Jančić je bio bronzani. U najmlađem uzrastu pionira, David Mazinjanin i Kristian Dobi, nisu uspeli da se okite medaljama.

Sutradan, u nedelju 10. juna, Beograd je bio domaćin međunarodnog rvačkog turnira "President Cup“. Predstavnici „Radničkog“ nastupili su sa 5 takmičara i osvojili 3 medalje. U konkurenciji mlađih pionira u kategoriji do 46 kg Gregor Sekulić osvojio je bronzanu medalju. U uzrastu starijih pionira Milan Tolić do 48 kg i Bojan Kostić do 85 kg takođe su osvojili bronzane medalje. Bez medalja, u kategoriji starijih pionira, ostali su Milan Čeprnja do 57 kg, kao i Aleksandra Jančić do 62 kg.

- Na ovom turniru učestvovalo je 193 takmičara i 11 reprezentacija: Makedonija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Grčka, Ukranija, Armenia, Švedska, Slovačka, Moldavija i Gruzija, tako da i ovaj uspeh naših rvača je velik s obzirom na kvalitet koji je došao – reči su trenera Milana Marića.

Izvor: Novi Radio Sombor

O prijateljstvu dva sela u somborskom ataru, Staparu i Doroslovu, prepričavaju se legende, od onih u kojima su jedni druge, bivajući naseljeni kadgod isključivo srpskim, odnosno mađarskim življem, spašavali od svake ratne salauke koja je tutnjala vojvođanskom ravnicom.

Preko onih o kumstvima i posećivanju prilikom svake seoske slave, u slučaju Stapara, ili imendana i kirbaja, kad je o Doroslovu reč, do onih u kojima dominira pomoć i saradnja u vekovnoj preokupaciji stanovnika ova dva sela, poljoprivredi. Kad se već za svečarskim astalom, ili u kakvoj nevolji, ne razdvajaju, ne mare Staparci i Doroslovčani da se i na poljoprivrednom sajmu novosadskom pojave, ako ni zbog čega, a ono da bi, kao pravi paorski šampioni, jedni drugima čestitali na uspesima, dobrim prinosima i umeću.

Decenijama unazad poljoprivrednici iz Stapara i njima susednog, gotovo bratskog sela, Doroslova važe ne samo za uzorne domaćine, već i za rekordere u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji. Nedavni nastup Staparaca i Doroslovčana na 85. Međunarodnom poljoprivrednom Sajmu u Novom Sadu ne samo da im je ovaj status učvrstio, već su osvajanjem čak sedam šampionskih pehara na ovoj prestižnoj agro-smotri, čime ne mogu da se pohvale nijedna dva susedna sela iz iste opštine, dokazali da i dalje napreduju.

U želji da njihov uspeh ne ostane potpuno bez ođeka i u sredini u kojoj žive i stvaraju, poljoprivredni šampioni su upriličili skormnu prezentaciju svojih uspeha. Tako je i ovdašnja javnost, pored one sajamske, imala priliku da se upozna sa Albertom Vargom, koji se sa Sajma i ove godine vratio kao laureat u uzgoju genetskog materijala u svinjogojstvu. Naime, za tri nerasta rase „durok“ , „piatren“ i „landras“, uzgojenih na njegovoj farmi Varga je dobio šampionske pehare. Njemu uz bok je stao Staparac Nenad Radin, koji je i sa ovogodišnjom kolekcijom od pet nazimica rase „veliki jorkšir“ postao slavodobitnik Međunarodnog poljoprivrednog sajma osvojivši takođe šampionski pehar.

Kao i u slučaju njihovog komšije Varge, čak tri odličja završila su u i inače prepunim vitrinama staparske porodice Slobodana Trnjakova, i to u kategoriji vožnje spretnosti dvoprega i četvoroprega. Uspeh je tim veći kada se zna da su obraz porodici Trnjakov, ali i celom Staparu, osvetlali oni na kojima počiva budućnost ovog sela. Naime, mlađi Slobodanov sin, inače student prve godine novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragan Trnjakov je upravljajući zapregama lipicanera iz porodičnog uzgoja, superiorno osvojio prva mesta u obe kategorije, odnosno u vožnjama dvoprega i četvoroprega, dok je njegova sestra Aleksandra, tek učenica prvog razreda Srednje ekonomske škole u juniorskom razredu osvojila treće mesto, odnosno bronzani pehar namenjen slavodobitnicima u vožnji dvoprega. Da trijumf Trnjakova bude i veći, sprečio ih je peh najstarijeg Slobodanovog sina, Ljubomira (studenta treće godine novosadskog Poljoprivrednog fakulteta), koji je nakon početnih, besprekorno odvezenih deset kapija izgubio koncentraciju i ostao bez plasmana na pobedničkom postolju, koje je po ocenama gledalaca i umeću koje je prikazao, zaista zaslužio.

Od Sombora makar gradski baner
Kako su ovogodišnji šampioni Međunarodnog poljoprivrednog sajma iz Stapara i Doroslova sami istakli, već ovih dana počinju pripreme za sledeću godinu i nove nastupe, a kako kažu, ostaje im žal što poput drugih izlagača i takmičara nisu imali vidljiviju, makar marketinšku, podršku grada Sombora iz čije okoline dolaze, kakav plakat ili baner. Jer i varošani bi se njima trebali ponositi.

Izvor: Dnevnik.rs

sreda, 13 jun 2018 00:00

Krofnijada u subotu u Deronjama

Treća po redu “Krofnijada” biće održana u subotu, 16. juna, u organizaciji Udruženja žena “Zlatne niti” iz Deronja.

Gastronomska manifestacija u Deronjama je takmičarsko-prodajnog karaktera, a organizuje se u cilju negovanja tradicionalnih vrednosti.

Vredne domaćice spremaće krofne uz obezbeđene prigodne nagrade za one koje u tome budu najbolje po oceni stručnog žirija, a u domaćoj poslastici moći će da uživaju i svi koji posete ovu manifestaciju.

Svečano otvaranje je u 15 sati, a mesto održavanja sala Mesne zajednice Deronje.

Izvor: ico.rs

sreda, 13 jun 2018 00:00

Pašteta od oslića

Pašteta koju možete jesti za bilo koji obrok, čak iako obraćate pažnju na vitku liniju.

Sastojci:

- 160 grama mesa od oslića

- 4 masline

- 1 manji crni luk

- 4 kašike maslinovog ulja

- sok od 1/4 većeg limuna

- 1 kašika tople vode

- so i šareni biber po ukusu

Priprema:

Oslić prokuvati ili ispeći. Zatim ga očistiti od kože i kostiju, pa meso ubaciti u blender. Dodati masline, ulje, vodu i limunov sok i sve samleti. Morsku so i šareni biber dodati po ukusu.

Izvor: N1

Strana 1 od 471

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top