Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mnogo je tvrdnji o tome što je dobro ili loše za životni vek baterije mobilnih telefona, ali jesu li sve istinite? Ovo je pet najčešćih zabluda kada je u pitanju trajanje baterije.

1. Baterija treba biti prazna ili gotovo prazna pre punjenja

Ovo vredi jedino ako se koriste nikl-kadmijum baterije čiji kapacitet opada ako se mobilni prerano ili prečesto pune. Litijum-jonske baterije, kakve se koriste u modernim pametnim telefonima, s time nemaju problema.

2. Korišćenje punjača koji niste dobili uz uređaj šteti bateriji

Nema pogrešnog punjača kada su u pitanju moderni pametni telefoni koji za punjenje koriste USB priključke. Razlika je isključivo u brzini punjenja, jer nemaju svi mobilni uređaji mogućnost brzog punjenja.

3. Novi mobilni telefon potrebno je prvi put maksimalno napuniti

Danas ne, to je bila praksa pre litijum-jonskih baterija. Danas svaki korisnik samostalno odlučuje hoće li do kraja napuniti uređaj i pritom ne treba brinuti hoće li odluka uticati na kapacitet baterije.

4. Često priključivanje i isključivanje mobilnog smanjuje životni vek baterije

Još jedna zabluda. Tačno je da životni vek baterije sadrži određen broj ciklusa punjenja, ali se i jedan ciklus može sastojati od nekoliko pojedinačnih punjenja.

5. Uvek napunite mobilni uređaj do maksimuma

Netačno, optimalnni nivo napunjenosti kreće se između 30 i 70 posto. Za očuvanje baterije bolje je da se puni u nekoliko kraćih vremenskih intervala nego uvek do maksimalnih 100 posto.

Izvor: N1

Sindikati i poslodavci su našli zajednički jezik na prekjučerašnjoj sednici Socioekonomskog saveta – radnici u javnom sektoru da dobiju veće plate, a poslodavci da plate manje poreze.

 

I jedni i drugi tvrde da su predstavnici Vlade na sednici podržali njihove predloge, mada tu nije bilo onih koji se najviše pitaju, ljudi iz Ministarstva finansija.

Sindikati su podneli zahtev da se ukine zakon o privremenom umanjenju plata u javnom sektoru iz 2014. godine, kojim su smanjene sve plate veće od 25.000 dinara za 10 odsto. I mada predstavnici Vlade, od premijera do ministra finansija, najavljuju povećanje zarada do kraja godine, rast od 10 odsto, što bi ukidanje zakona faktički značilo, teško će proći. Naime, jedno od pravila na koje svi stručnjaci na čelu sa MMF-om upozoravaju, je da ukupni troškovi države za plate ne smeju da pređu osam odsto BDP-a, odnosno da ne smeju da rastu više od rasta BDP-a. S obzirom da se ove godine očekuje nominalni rast bruto domaćeg proizvoda od šest do sedam odsto, za toliko će biti prostora i za rast plata. Kako ističe Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, vraćanje plata na staro nije dobar potez, već bi trebalo ići na uspostavljanje novih koeficijenata zarada na osnovu rizika, složenosti i zahtevnosti posla, čime bi se ustanovili odnosi između zarada različitih zanimanja u javnom sektoru.

– Mislim da je bolje da se krene od postojećeg stanja i da se ide prema koeficijentima koji zavise od navedenih parametara kako bi se uspostavili pariteti. U okviru toga, ukupna masa plata bi trebalo da raste nešto manje od nominalnog rasta BDP-a. Sindikati su verovatno motivisani da se ide na ukidanje zakona o smanjenju plata jer im to donosi veće povećanje plata od alternative – objašnjava on.

Međutim, Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost tvrdi da se oni već dugo bore da se ukine taj, kako kaže, neustavni zakon.

– Nekada je smanjenje plata imalo opravdanje, da se plate svedu na ispod osam odsto BDP-a, a slično je i sa penzijama koje je trebalo spustiti ispod 11 odsto BDP-a. Sada je to postignuto i više nema razloga za takve mere. Ovo se posebno odnosi na zaposlene u javnim i javnim komunalnim preduzećima, kojih ima oko 130.000. Ta preduzeća pozitivno posluju, uplaćuju u budžet sredstva, a plate zaposlenih ne da ne rastu, već se i smanjuju – napominje Stojiljković dodajući da na sednici nije bilo predstavnika Ministarstva finansija i da strahuje da njihov zahtev neće ući u pravljenje budžeta nakon čega je kasno za bilo kakve promene. „Na žalost, vlast nas ne shvata kao ravnopravnog partnera i sve odluke donose sami“, kaže on.

Zahteve sindikata podržali su poslodavci, a što i ne bi, s obzirom da se radi o zaposlenima u javnom sektoru. S druge strane, sindikati su podržali zahteve poslodavaca da se izmene porezi na dobit, PDV i imovinu.

Poslodavci traže da se vrate poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva koji je ukinut 2013. godine. Do tada je investiranje u osnovna sredstva bila odbitna stavka prilikom obračuna poreza na dobit i najveća poreska olakšica koju je privreda imala. Umesto toga, država je ostavila mogućnost da se firma oslobodi plaćanja poreza na dobit ukoliko uloži više od milijardu dinara u toku godine dana i zapošljava najmanje 100 ljudi.

Arsić ističe da ove uslove mogu da ispune samo velika preduzeća i to uglavnom inostrana. Na ovaj način domaći privrednici, pre svega mali i srednji su diskriminisani, i kako on ocenjuje, to bi trebalo ispraviti. S druge strane, analize pre ukidanja poreskih kredita pokazale su da je efektivna stopa poreza na dobit, dakle ono što firme zaista i plate, iznosila svega oko pet odsto. Od tada je i stopa poreza na dobit povećana sa 10 na 15 odsto.

– Stopa od 15 odsto je i dalje niska u poređenju sa evropskim prosekom, mada viša nego u okruženju. Da podsetim da je Srbija prva smanjila porez na dobit na 10 odsto, u čemu su nas pratili susedi, pa ga onda vratila. Treba videti da li je rešenje vraćanje poreskog kredita ili ukidanje oslobađanja koje velike kompanije dobijaju za investicije. To bi trebalo ujednačiti. Inače, porez na dobit je najštetniji za poslovanje, za investicije i zapošljavanje. Drugi po štetnosti su nameti na rad. Mislim da bi trebalo prelaziti sa poreza na faktore proizvodnje na poreze na potrošnju – napominje Arsić dodajući da bi Srbija trebalo da zadrži poresku konkurentnost s obzirom da loše stojimo sa drugim faktorima poput pravne sigurnosti i razvijenosti infrastrukture.

Kako kažu u Udruženju poslodavaca, mnogi preduzetnici su obnovili svoju opremu još u vreme kad je postojao poreski kredit.

– Država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzima suprotne mere i otežava modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 30,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 18,5 godina – navodi se u odgovoru UPS na pitanje Danasa.

Kod PDV-a preduzetnici traže da se promeni novi obrazac za prijavu tog poreza, jer je neverovatno komplikovan i koji, kako kažu u UPS-u, čak ni knjigovođe ne znaju da popune. NJihov predlog je takođe da se uvede red među opštinama kod određivanja poreza na imovinu, kao i da se osnovice za ovaj porez određuju po tržišnim cenama, a ne na osnovu gradskih zona koje opštine određuju.

Kako navode u obrazloženju, od 2013. godine porez na imovinu je povećan u zavisnosti od lokalnih samouprava od 115 do 3.620 odsto u Beogradu, do 350 odsto u Kladovu i Požarevcu.

U UPS upozoravaju da može doći do gubitka između 25 i 30 hiljada radnih mesta u privredi do kraja godine „jer je promet u privredi za 38,5 odsto manji nego 2008. godine, i nema odakle da se uštedi u poslovanju kako bi se platio ovaj namet. Zbog toga će za mnoge poslodavce jedino rešenje biti otpuštanje radnika, u proseku od od jednog do četiri, kako bi iznos koji je išao za njihove bruto plate bio isplaćen za porez“, kao i da će se smanjiti broj novih preduzetnika i privrednih društava, jer 59,4 odsto novoosnovanih firmi započinju svoj biznis u kući ili stanu osnivača firme.

Vučić: Veće penzije od novembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će od novembra penzije biti uvećane za najmanje devet odsto i da „će penzije biti veće nego ikada“. „Penzioneri su podneli najveći teret mera koje su doprinele da Srbija bude među dve, tri zemlje sa najvećim ekonomskim rastom u Evropi“, rekao je Vučić.

Izvor: Danas

Sport prevazilazi sve razlike i nadograđuje fizički život i intelektualne sposobnosti naročito kod dece. Kako bi izrasli u zdrave osobe, kojima je prioritet zdrav način života, upravo je bavljenje sportom pravi put do formiranja kompletne ličnosti.

"U zdravom telu, zdrav duh", kaže latinska izreka, zato se savetuje bavljenjem nekim od sportova od ranijeg uzrasta. Sportski Savez grada Sombora već šest godina realizuje besplatne školice sporta za pravilan razvoj i rast dece. Mališani rado posećuju ovakve sportske sadržaje, a neki od njih, i ako imaju samo četiri godine, već znaju koji će to sport biti njihov izbor u budućnosti.

"Volim sport zato što je važan za naše telo. Volim sport zato što su mi tata i strika sportisti. Takođe, volim gimnastiku i znam da ću kasnije ići na balet", kaže Dunja Trkulja.

"Volim sport zato što je jako važan. Lepo mi je ovde, jer se i družimo između sebe", dodaje Veljko Pavić.

"Volim sportić, jer sve što ovde radimo je važno za naše telo. Ovde sam upoznao nove drugare i leto brzo prolazi", kaže Marko Važić.

Da li rekreativno, a kasnije i profesionalno, treninzi za mališane su od izuzetne važnosti, jer podstiču pravilan razvoj kroz sport i igru, motoriku i koordinaciju, a od važnosti su kao prevencija deformiteta.

"Pored besplatne školice sporta koja obuhvata decu od četiri do šest godina. Takođe, imamo program za roditelje i decu od dve do četiri godine. Godišnje kroz školice sporta prođe oko dvestotinjak dece, što govori u prilog tome da je posećenost dece ovakvim sadržajima odlična", smatra Radovan Rašković, profesor fizičkog vaspitanja u Sportskom savezu grada Sombora.

Zdrava rekreacija, zabava, kvalitetno utrošena energija, uz to nova prijateljstva i korisno provedeno vreme van kuće, samo su neki od brojnih razloga zbog čega je mališanima upravo u ranom uzrastu neophodno bavljenje sportskim aktivnostima.

Izvor: RTV

Povodom Kupa nacija koji će se održati od 16. do 19. avgusta u Vrbasu, danas je upriličen svečani prijem reprezentacije Rusije kod predsednika opštine Kula, Velibora Milojičića. Lokalna samouprava obezbedila je smeštaj i ishranu za reprezentaciju Rusije, kao i prevoz do Vrbasa za sva četiri dana takmičenja.

Na samom početku, predsednik opštine rekao je da mu je posebna čast što je naša opština domaćin upravo reprezentaciji Rusije i da je posle naše reprezentacije, Rusija njegov favorit. On je od članova gostujuće delegacije dobio na poklon medveda Mišu, maskotu Olimpijskih igara održanih u Moskvi 1980.godine.

Takođe, Milojičić je predložio da sledeće godine opština Kula bude suorganizator, te da se deo borbi odvija i na teritoriji naše opštine.

Predviđeno je da se za četiri dana trajanja ove sportske manifestacije održi 185 borbi. Borbe prvog dana počinju u 13:30 časova, a supervizor na turniru će biti Viorel Sima iz Rumunije koga je zvanično delegirala Evropska bokserska federacija.

Učestvovaće 26 država sa četiri kontinenta: Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Indija, Izrael, Kazahstan, Letonija, Makedonija, Crna Gora, Mauricijus, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka, Švedska, Turska, Sjedinjene Američke Države, Uzbekistan i Vels.

Reprezentaciju Srbije predstavljaće 20 dečaka i šest devojčica koje će ugostiti Opština Vrbas i obezbediti im smeštaj i ishranu.

Na Trgu Nikole Pašića, danas će od 19:00 časova biti održan defile svih takmičara. Organizatori su najavili i kulturno-umetnički program i nastup folklornog društva u centru Vrbasa, ali i u hali na dan otvaranja i zatvaranja turnira. Svečana ceremonija otvaranja Drugog kupa nacija biće priređena sutra, 16. Avgusta, od 16:00 časova.

Svi mečevi odigraće se u Velikoj sali Centra za fizičku kulturu „Drago Jovović“.

Sastojci

500 grama starog hleba

ulje

150 grama dimljene šunke ili slanine

1 crveni luk

250 ml mleka

2 jaja

100 grama brašna

peršun

so

Priprema

1. Izrezati hleb i dimljenu šunku na kockice.

2. Popržiti ih zajedno u posudi.

3. Crveni luk očistiti, narezati na male komade i prepeći na ulju.

4. U velikoj posudi zamesiti testo od brašna, mleka, jaja, zatim posoliti, te mu dodati prepečeni hleb, šunku i luk.

5. Rukama dobro umesiti testo. Veće komade hleba izgnječiti na manje.

6. Narezati peršun i dodati u smesu.

7. Ostaviti smesu da odmara pola sata.

8. Zatim mokrim rukama praviti knedle veličine jabuke.

9. Posudu s vodom posoliti i pustiti da voda provri.

10. Knedle kuvati u ključaloj vodi 10-ak minuta.

11. Izvaditi, ocediti i poslužiti uz neki sos.

Izvor: recepttura.com Foto: Recepttura

Od početka 2018. godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je 25 žena, piše list "Politika" u izdanju od srede.

List piše da crnoj statistici treba pridodati i sedam muškaraca - žrtava porodičnog nasilja i da su među pomenutim žrtvama dve osobe stradale 2013. godine, dok su njihovi počinioci otkriveni ove godine.

Državana sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković pozvala je žrtve nasilja u porodici i svedoke da anonimno prijavljuju policiji te slučajeve.

"Alarmantan je podatak da je od 25 ubijenih žena samo njih pet ranije prijavilo nasilje u porodici", kazala je ona za list "Politika" i dodala da takvi slučajevi moraju da se prijavljuju jer ne može policija da dežura ispred domova i čeka da li će se negde nasilje dogoditi.

Izvor: N1

sreda, 15 avgust 2018 00:00

Recept za velike gurmane: Pijano pile

Sastojci

1 celo pile od 1 kg

3 kašike brašna

500 ml kvalitetnog muskatnog crnog vina

20 sitnih glavica crnog luka

300 g šampinjona

1 krupna glavica crnog luka

2 čena belog luka

1 grančica svežeg timijana

2 lovorova lista

30 g putera

so, biber

Priprema

1. Očistite crni i beli luk. Isecite pile na 8-10 manjih delova.

2. U činiji sitno iseckajte krupnu glavicu crnog luka i dva čena belog luka. Očistite i iseckajte šampinjone.

3. U tiganju rastopite puter na umerenoj temparaturi i kratko propržite meso dok ne porumeni sa svih strana. Posolite i pobiberite i prebacite u šerpu sa debelim dnom.

4. Meso pospite brašnom, promešajte, pa dodajte iseckani crni i beli luk, šampinjone, cele sitne glavice crnog luka, lovorov list i timijan, pa prelijte vinom.

5. Kuvajte 5-6 sati na umerenoj temperaturi. Poslužite uz baren krompir.

Izvor: Novosti

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 15 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i devet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i tri osobe lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede.

U opštini Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisano je 57 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 388 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja, neustupanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola.

Od 15. do 21. avgusta 2018. godine je prijava kandidata za anketare koji će biti angažovani na projektu Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, na teritoriji Republike Srbije.

Anketa će početi 1.oktobra i trajaće do 30. novembra 2018.godine. Prijava zainteresovanih kandidata vršiće se isključivo putem web aplikacije koja će biti postavljena na internet stranici RZS.

Više informacija možete pronaći na linku OVDE.

Radnički 1912 – OFK Mladost Apa 3:0 (2:0)

Igralište Švajcarija, gledalaca 50, Sudija: V. Vidić

Strelci za Radnički 1912: Antunić u 4. minutu, Radmanović u 10. minutu i Veličković u 59.

Radnički 1912: Pavasović, Baljak, Šćepanović, Sazdanić, Vujičić, Kobiljski, Matijašević, Radmanović, Đorović, Goronjić, Antunić. Igrali su još: D. Bogunović, Bihler, Veličković, Simić, Kovačević, Matić, Bortnik i M. Bogunović.

OFK Mladost Apa: Rašeta, Knežević, Rakić, Bursać, Rapaić, Petreš, Stančević, Kuntić, Basarić, Mandić, Ožegović. Igrali su još: Bačić, Ličina, Diljkan.

Dva vojvođanska ligaša odigrala su vrlu zanimljivu utakmicu u završnoj fazi priprema na Zlatiboru, uz zasluženu pobedu Somboraca, koji su pobedom pokazali da spremno dočekuju start prvenstva u Vojvođanskoj fudbalskoj ligi – Sever.

U subotu, 18.08.2018. godine na Gradskom stadionu u Somboru u prvom kolu VFL – Sever gostuje ekipa Tekstilca iz Odžaka.

Klub ovim putem poziva sve navijače da dođu u što većem broju, kako bi podržali ekipu koja pretenduje na vrh i kojoj je cilj prvo mesto i plasman u viši rang takmičenja.
ULAZ JE SLOBODAN.

Odeljenje komunalne inspekcije i komunalne policije apeluje na investitore i građane da, prilikom izvođenja građevinskih radova na objektima, poštuju Odluku o uređenju grada i druge propise koji nalažu poštovanje komunalnog reda, vode računa o opštoj uređenosti grada i javnim površinama.

Odlukom o uređenju grada propisano je da se ograde gradilišta i skele na javnim površinama mogu postaviti, odnosno deponovati građevinski materijal, samo uz prethodno odobrenje Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“.

Odlukom o uređenju grada regulisano je i da se na javnim površinama ne mogu postavljati roba i drugi predmeti, izuzev utovara ili istovara ogreva koji se mora obaviti u roku od 24 sata.

Komunalna inspekcija i komunalna policija tokom avgusta i septembra vršiće pojačan nadzor nad poštovanjem komunalnog reda i kako je sve u saradnji sa građanima jednostavnije i lakše – pozivaju ih na saradnju čiji je jedini cilj lepši i uređeniji grad i sela.

Uočeno odstupanje, odnosno kršenje Odluke o uređenju grada, građani mogu prijaviti komunalnoj inspekciji i komunalnoj policiji lično u prizemlju zgrade „Županije“ (Trg cara Uroša 1, Sombor), kancelarija br. 60, putem telefona 025/468-161, ili elektronskim putem na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U radnoj poseti Somboru, juče su boravile savetnice Zaštitnika građana Republike Srbije Maja Zlatković i Marija Kunstelj i saradnik iz Udruženja za reviziju pristupačnosti Vidan Danković.

Poseta je upriličena kako bi se nadležne institucije Republike Srbije upoznale sa stanjem na terenu kada je u pitanju pristupačnost objekata javne namena za osobe sa invaliditetom, starije i druge građane sa teškoćama u kretanju. Programom poseta predstavnika kancelarije Zaštitnika građana Republike Srbije odabrano je 26 lokalnih samouprava među kojima je i Sombor.

U toku posete održan je i radni sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave kome su, osim gostiju, prisustvovali: Čarna Petričević zaštitnica građana, Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu oblast i investicije Dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća za zdravstvo i socijalnu zaštitu, Miodrag Petrović, načelnik Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo, Nevena Rosić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Tomislav Ćavar, šef Službe za zajedničke poslove i Marija Jerković, saradnica za poslove finansijske podrške porodicama sa decom, socijalne zaštite i zaštite prava nacionalnih manjina.

Na sastanku je istaknuto da je Sombor primer dobre prakse i da je dosta toga urađeno po pitanju pristupačnosti objekata javne namena za osobe sa invaliditetom, starije i druge građane sa teškoćama u kretanju, ali i po pitanju različitih oblika prilagođavanja objekata. Uređeni su pešački prelazi i prilagođeni osobama sa invaliditetom, postavljen govorni semafor za slepe i slabovide osobe, veliki deo ustanova je prilagodio prilaze potrebama osoba sa invaliditetom, istakao je Miodrag Petrović, načelnik Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo.

Grad Sombor je u prethodnom periodu po koracima na unapređenju ukupnog položaja osoba sa invaliditetom u svojoj sredini bio lider u Republici po inovacijama i merama, istakla je Nevena Rosić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti i dodala da pre svega misli na pomoć i negu u kući koju mogu da ostvare stara, invalidna i hronično obolela lica koja žive sama ili sa drugim licem nesposobnim za pružanje pomoći. Sistem personalne asistencije, kojom se pruža usluga podrške korisniku u održavanju i unapređenju kvaliteta njegovog života kroz održavanje što većeg stepena nezavisnog življenja uz aktivno učestvovanje u zajednici. Razvojno savetovalište omogućava pravo pojedincima i porodicama na „paket“ u okviru koga se realizuju psihološko – pedagoške, socijalne i pravne usluge. Ove usluge pružaju profesionalci koji imaju potrebna znanja i veštine i stručne obuke za pružanje ovog vida usluga. Pored same ustanove u kojoj se nalazi savetovalište ova usluga je dostupna pojedincima i porodicama i u sredini u kojoj žive posebno kada su u pitanju invalidna ili obolela lica, navela je Čarna Petričević zaštitnica građana grada Sombora.

Po rečima predstavnika lokalne samouprave, deo rezultata je postignut kroz realizaciju projekata, a deo kroz realizaciju programskih aktivnosti organizacija i udruženja i razvojnih planova rada ustanova.
Sve sprovedene aktivnosti i mere treba unaprediti u neposrednoj primeni rešenja navedenih u Strategiji razvoja socijalne zaštite Grada Sombora, s ciljem poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u lokalnoj zajednici, stav je predstavnika Sombora.

Novčanice od "0 evra" postale su veoma popularne među turistima i kolekcionarima, a već ih je prodato više od pet miliona.

Osim Marksa, na novčanicama se još nalaze i Martin Luter, čija je novčanica izdata u čast 500. godišnjice Protestantske reforme, Mona Liza, Ajfelov toranj... Ukupno, kompanija "Euro banknote memori", prodala je preko pet miliona novčanica suvenira i nema planova za usporavanje. Ovaj preduzetnik planira da proširi posao, a očekuje se da će do 2019. godine doći do 20 zemalja, 11 više nego sada.

Novčanica sa likom Karla Marksa od "0 evra" očarala je turiste, koji za nju izdvajaju tri evra. To je potvrdio i turistički odbor u Marksovom rodnom gradu Triru, u Nemačkoj, u kome su istakli da je ova novčanica iskočila na vrh liste najbolje prodavanih suvenira.

Ideja da se izda ovakva novčanica potekla je zbog 200. godišnjice Marksovog rođenja, 5. maja, a za manje od mesec dana prodato je 5.000 ovih novčanica. Do sada je prodata u preko 100.000 primeraka.

"Niko nije očekivao da će ove novčanice postati toliko popularne", rekao je predstavnik za turizam i margeting iz Trira, dodajući da je upravo ova novčanica najprodavanija u odnosu na ostale suvenire

"0 evra - pravi serijski broj, zajedno sa svojom ljubičastom bojom posebno su očarale turiste iz Kine, gde je Marksova filozofija i dalje prisutna u ideologiji vladajuće komunističke partije u zemlji", objasnio je on.

Ideja o novčanicama od "0 evra" potekla je od francuskog preduzetnika Ričarda Fajla. On je bio inspirisan uspehom svog projekta kada je prodavao medalje kao suvenire. One su se prodale u preko 60 miliona komada i dizajnirane su u saradnji sa Parizom. Zbog toga je Fajl odlučio da kreira kao suvenire ove nove, visokokvalitetne novčanice 2015. godine.

"Svake godine nastojimo da kreiramo kolekciju koja odražava kulturni i turistički pejzaž u svim svojim različitostima, kako geografski, tako i sektorski", rekao je Fajl

On je objasnio da ove novčanice poseduju sve kao i one prave, tradicionalne. Kako je istakao, kvalitet je vrhunski, poseduju vodeni žig, holografsku zaštitu, efekat vidljiv pod UV zracima.

Upravo je ova pažnja za sve detalje privukla i očarala kolekcionare. Na I-beju se plaćaju i 3.000 dolara.

"Svaka novčanica je jedinstvena, jer ima svoj serijski broj. Kolekcionari traže beleške sa brojem jedan ili šest nula. Postoje ljudi koji kupuju novčanice čiji se broj poklapa sa godinom u kojoj su rođeni", objašnjava Fajl.

Kako kaže, kolekcionari i biznismeni imaju svoje sopstvene navike.

"Prikupljanje je strast, a sve što se tiče strasti je iracionalno", priznao je on ističući da nije ni čudno zbog čega je svet poludeo za ovakvom vrstom suvenira.

Izvor: B92

Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

utorak, 14 avgust 2018 00:00

Koji komarci prenose virus Zapadnog Nila?

Do sada je devet osoba u Srbiji preminulo od virusa Zapadnog Nila, a registrovano je oko 100 obolelih., prenosi RTS.

 

Prema podacima Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, trenutno na teritoriji Beograda zaraženih komaraca ima na 16 lokacija. Groznica Zapadnog Nila prvi put je registrovana u Srbiji 2012. godine. Od tada do 2017. godine prijavljena su 574 slučaja, a umrla je 61 osoba. Stručnjaci podsećaju da nisu svi komarci zaraženi niti su sve vrste prenosnici te bolesti.

Temperature i padavine zbog kojih nismo sigurni kom klimatskom tipu pripadamo nekom i odgovaraju. Ove godine najveće povećanje populacije iritantnih insekata registrovano je u Italiji. Ništa manje nisu mučili ni Grke, Mađare, Rumune, ni nas. Razlog za brigu više su oni koji osim svraba nose i bolest.

Darija Kisić Tepavčević sa Instituta za javno zdravlje „Batut“ kaže za RTS da ne treba strahovati, jer prosečno se samo kod jednog od 150 inficiranih javljaju komplikacije, uglavnom kod hroničnih bolesnika.

„Većina obolelih nema infekciju, četiri od pet nema infekciju, 20 odsto ima simptome kao grip, bolest se preleži na nogama“, kaže Darija Kisić sa Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Nadležni komarce pokušavaju da suzbiju sa zemlje, u večernjim satima kada su i najaktivniji. Najviše onih koji nose zarazu registrovano je u Beogradu.

Trenutno ih ima na 16 lokacija, pa će u Surčinu, Ledinama, Rakovici, Barajevu, Mladenovcu, Paliluli i Voždovcu biti dodatnog zaprašivanja večeras i sutra.

„Imali smo kišovito proleće i leto i to su sve stvari koje pogoduju populaciji komaraca. Brojnost komaraca je na najnižem nivou, mi ne možemo da uništimo sve komarce jer oni imaju svoju ulogu u ekosistemu“, kaže dr Branislav Pešić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Nisu ljudi jedini kojima smetaju komarci. Kućnim ljubimcima sa druge zaražene životinje mogu da prenesu na primer srčanog crva, parazita opasnog za srce i krvne sudove. Simptomi se vide kasno, pa veterinari savetuju preventivne analize.

„Najčešće su to psi, mačke, mogu da obole i feretke i, kada bolest uznapreduje, teško je i lečenje“, kaže veterinar Ksenija Nikitović.

Stručnjaci kažu da su komarci dostigli svoj maksimum za ovu sezonu. Ipak savetuju da zaštitite otkrivene delove tela preparatima protiv insekata, a da se na prozorima i vratima koriste zaštitne mreže i ukloni stajaća vodu u kojoj se najbrže razmnožavaju.

Izvor: Danas

12. avgusta na Međunarodni dan mladih u Skupštini Grada Beograda, Gradu Somboru dodeljena je nagrada MladGrad za Nacionalnu prestonicu mladih u 2018. godini.

MladGrad je priznanje za ukupan doprinos lokalne samouprave unapređenju položaja mladih, koje dodeljuje Krovna organizacija mladih Srbije svake godine. Nagrada se dodeljuje jedinici lokalne samouprave za sveukupan doprinos unapređenju položaja mladih u lokalnoj zajednici i to na predlog udruženja mladih i/ili za mlade koji nominuje svoju lokalnu zajednicu na osnovu dosad postignutih rezultata po pitanju mladih i u oblasti omladinske politike.

Grad Sombor je nominovalo udruženje Somborski edukativni centar u partnerstvu sa Kancelarijom za mlade Grada Sombora.

Ispred grada, nagradu je primila gradska većnica za oblast sporta, dece i omladine, Antonija Nađ Kosanović i tom prilikom se zahvalila na priznanju i istakla da je nagrada velika čast za Grad Sombor, ali i odgovornost da u budućem periodu nastavimo sa razvojem omladinske politike na lokalnom nivou.

Koordinatorka za decu i mlade, Bojana Nešović, prezentovala je prisutnima rad Kancelarije za mlade i organizacija koje ove godine realizuju Lokalni akcioni plan za mlade.

Zahvaljujući ovom priznanju, mladi, organizacije mladih i za mlade imaće mogućnost da u narednih godinu dana prezentuju primere dobre prakse iz Sombora, kao i da sarađuju sa resornim ministarstvom i akterima omladinske politike na nacionalnom nivou.

U Bačkom Monoštoru proteklog vikenda, u dva festivalska dana, 10. i 11. avgusta, održan je „Bodrog fest 2018“. I ove godine na sada već četrnaestom po redu „Bodrog festu“ kroz stare zanate, tradicionalna jela i pića, stare nošnje i običaje, igre i pesme promovisani su tradicija i kultura ovog podneblja.

Prvog dana festivala, osim ostalog organizovano je takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša-Bodroški kotlić a prvu vatru upalila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. Uz muziku Tamburaškog ansambla „Još ovu noć“ iz Novog Sada i “Fish vibes” iz Apatina takmičilo se stotinjak kuvara svih uzrasta muškog i ženskog pola iz Monoštora, Apatina, Sombora, svih okolnih mesta i iz Republike Hrvatske.

Tokom dva festivalska dana kroz Bački Monoštor prošlo je preko 10.000 hiljada posetilaca, kažu organizatori u MZ „Bački Monoštor“ i dodaju da su zadovoljni i festivalom i gostima, od kojih svakako među prvima ističu predstavnike lokalne samouprave koja je prepoznala značaj ovog festivala i finansijski ga podržava.

Drugog dana festivala u okviru celodnevnog programa moglo se čuti i videti mnogo toga, održane su radionice za decu, nastupi kulturno umetničkih društava, horova, izložbe, bogata gastronomska ponuda, tradicionalni domaći proizvodi, a ono što je ove godine dalo pečat drugom festivalskom danu je svakako Fijakerijada.

Nastupom mažoretkinja iz Sonte krenulo je svečano otvaranje festivala, nakon čega je tradicionalno konjanik Stipan Đipanov predao raport zameniku gradonačelnice Antoniu Ratkoviću koji je izrazio zahvalnost svima koji su učestovali u organizaciji „Bodrog festa“ manifestaciji koja na najlepši način oslikava tradiciju i kulturu ovog podneblja. Grad je prepoznao značaj manifestacije koja je prepoznata ne samo u Srbiji nego i šire te će je i u narednom periodu podržavati. Bodrog fest je službeno otvoren. U povorci od dvadesetak jahača i dvadeset konjskih zaprega prodefilovali su momci i devojke iz Subotice, Stapara, Bezdana, Brega, Doroslova, Telečke, Crvenke i Sombora. Proglašeni su najistaknutiji konjanici, najlepša zaprega, pohvaljen je najmlađi i najstariji učesnik, a isti su primili i lepe trofeje.

Veče i „Bodrog fest 2018“ je završen koncertom ansambla “Ad Libitum” i rok koncertom “Trilogy”. Do sledećeg „Bodrog festa“ kada Bački Monoštor postaje centar sveta, domaćini šalju pozdrave i poručuju da su gosti u Monoštoru uvek dobro došli. Istina, ne kuva se svake večeri stotinjak ribljih paprikaša na otvorenom, ali nekoliko sigurno, a za putnika namernika uvek se pronađe nešto interesantno da se proba i vidi, možda orao belorepan, crna roda, patka njorka, vidra ili najbrojnija populacija evropskog jelena u Srbiji.

Boris Jerković u paru sa Kozari Davidom osvajač Internacionalnog turnira u mađarskom Kiškunhalašu

Somborski takmičari osvojili su na međunarodnom turniru u krosmintonu dva odličja. Boris Jerković je u paru sa Kozari Davidom iz Mađarske osvojio turnir u kategoriji parova, dok je Mateja Milić osvojio bronzano odličje u kategoriji dečaka do 12 godina.

Tradicionalni krosminton turnir na pesku odigran je prethodne subote u Halasthermal banji u mađarskom gradu Kiškunhalašu, na kojem je nastupilo oko 60 takmičara iz tri zemlje. Somborski klub je predstavljalo četvoro takmičara u tri kategorije.

Mateja Milić je na svom prvom takmičarskom nastupu odlično odigrao četiri meča, ostvario dve pobede i dva poraza, ali zbog slabijeg skora setova osvojio treće mesto (na fotografiji ispod):

Boris Jerković je u paru sa Kozarijem odlično igrao, bez izgubljenog seta stigao do finala, gde su trijumfovali nad juniorskim šampionima Evrope, Mađarima Takač Davidom i Salai Markom. U pojedinačnoj kategoriji je Boris odlično počeo, ostvario prve dve pobede ali je zbog iscrpljenosti morao da odustane od daljeg takmičenja.

Na turniru su nastupili i Slobodan Jerković i Vladimir Blanuša u kategoriji preko 50 godina, ali nisu uspeli da ostvare značajniji plasman protiv sjajnih mađarskih veterana.

Izvor: Novi Radio Sombor

Kompanija Seveplant d.o.o koja posluje u okviru holandske kompanije „Verbeek“, najvećeg proizvođača sadnog materijala u Evropi i trećeg po veličini i broju proizvedenih sadnica u svetu, danas je i zvanično otvorila novi pogon u industrijskoj zoni u Kuli.

Trenutno, ova kompanija u kulskoj opštini proizvodi 5 miliona sadnica vrhunskog kvaliteta na 160 hektara i u njoj radi 54 radnika na neodređeno vreme, kao i stotinak sezonskih radnika. Za četiri godine uspešnog poslovanja, pet puta je uvećana proizvodnja.

Svečanom otvaranju novog objekta osim rukovodstva firme i svih zaposlenih prisustvovali su i ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Henk Van Bel Dol, vlasnik Kompanije Verbeek iz Holandije Adri Verbek, Velibor Milojičić-predsednik opštine Kula, Nikola Žeželj-direktor Razvojne agencije Vojvodine, Zoran Bulatović-predsednik Privredne komore u Somboru i drugi, brojni poslovni partneri sa kojima kompanija Seveplant d.o.o sarađuje. Tom prilikom je predsednik Milojičić uručio upotrebnu dozvolu za novoizgrađeni objekat gospodinu Verbeku.

Nakon svečanog presecanja vrpce objekat je osveštao sivački sveštenik Stojan Marić.

Takođe, ovim povodom, organizovan je obilazak zemljišta na kojem se proizvodi sadni materijal, a u samom objektu je za sve goste priređen koktel i posluženje uz muziku.

„Seveplantov“ objekat je prvi novoizgrađeni objekat u industrijskoj zoni koji je počeo da radi, a kako su najavili čelnici iz kompanije, na istoj lokaciji u planu je izgradnja još jednog pogona, što znači da ovde uz proširenje proizvodnje planiraju i novo zapošljavanje.

ponedeljak, 13 avgust 2018 00:00

Somaraton apsolutni šampion trke u Kanjiži

U subotu 11. avgusta održano je 37. izdanje trke u Kanjiži koja se može pohvaliti dugom i uspešnom tradicijom organizovanja ove manifestacije. Ove godine okupilo se tri stotine trkača koji su trčali na trasama od 10 i 21 kilometra po izuzetno toplom vremenu i temeraturama iznad 30 stepeni celzijusa.

Atletsko rekrativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je najbrojniji klub na trci sa trideset trkača koji su uspešno završili jednu od dve trke.

Takođe tim Somaratona je proglašen za apsolutnog pobednika 37. trkačkog i plivačkog festivala u Kanjiži sabirajući najbolja vremena trkača sa obe trke.

Najbrži somaratonac na polumaratonskoj trci na 21 kilometar bio je Damir Marković koji je zauzeo deveto mesto u generalnom plasmanu i prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji, dok je Tijana Kabić istrčala vicešampionsku poziciju u ženskoj kategoriji i prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Na pobednička postolja u starosnim kategorijama na polumaratonu su se popeli i Miloš Stambolija i Arpad Šarkezi, dok su 21 kilometar istrčali i Lazar Rišar, Boško Jerković, Tijana Odobašić, Bojana Marić i Đorđe Sladaković.

Na trci na 10 kilometara najbrži somaratonac bio je Đuka Čeljuska koji je istrčao četvrto mesto kojem je za svega par metara izmaklo postolje u apsolutnom plasmanu, ali zato nije u starosnoj kategoriji gde je bio ubedljivo prvi, a četvrto mesto u ženskoj kategoriji pripalo je i Vesni Bogišić Vicko kao i postolje u starosnoj kategoriji. U svojim starosnim kategorijama pehare su osvojili i Đorđe Munjas, Robert Lalić, Milan Kovačić, Mirjana Došen i Danici Grujić Firanj. Trku na 10 kilometara su istrčali i Balint Fridrih, Ilija Zvekanov, Ljubiša Gudelj, Miroslav Liščević, Aleksandar Marković, Daniel Šokac, i Đorđe Rackov.

Potrošači u Srbiji nisu dovoljno informisani o svojim pravima, a trgovci to vešto koriste kako bi što skuplje prodavali svoje proizvode, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica. Oprema i hrana za bebe su, kako kaže, odličan primer gde trgovci vešto računaju cenu koju je kupac spreman da plati, a država tim povodom ne može da učini ništa, dodaje.

Među potrošačima u Srbiji često se vodi rasprava o tome da li su domaće cene previsoke za prosečan džep. Vlada mišljenje i da neke proizvode stanovnici razvijenijih zemalja u Evropi plaćaju manje nego građani Srbije. Portal Kamatica je poredio identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas.

Ta razlika, kako navode, najviše se vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica kašice za bebe koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti 90 dinara.

"Ovo upoređivanje cena radili smo u DM drogerijama u Srbiji i Nemačkoj. Tražili smo od saradnika da nam dostave fotografije, i na njima se lepo vidi cena proizvoda i cenovni odnos. Ono što kod nas veći problem stvara je da su cene kod nas na popustu bile skuplje nego u Nemačkoj redovne cene", objasnio je Uzelac.

Višnja Rakić iz Ministarstva trgovine kaže da Ustav Srbije garantuje liberalno tržište i da država ne može da kontroliše cene, osim cene hleba i električne energije.

"Ustav garantuje slobodno tržište. Pritom imamo domaću i robu iz uvoza. Roba iz uvoza dok stigne u trgovine, ona pretrpi neke troškove, carine, špedicije, skladištenja, održavanja, a kada se dve to doda i marža, dođemo do cene koji potrošaci mogu da vide u prodavnicama", kaže Rakić.

Na pitanje da li su i pored svih tih troškova, razlike u ceni proizvoda u Srbiji i inostranstvu i dalje velike, Rakić je ponovila da država ne može da utiče na cene robe, ali da se ministarstvo "ozbiljno bavi zaštitom potrošača".

"Ministarstvo trgovine ne može ništa tu da uradi, jer Ustav garantuje liberalno tržiste i slobodno formiranje cene. Mi imamo svega dva posto robe čiju cenu možemo da regulišemo, to je cena hleba od 500 grama i ona je određena na 46 dinara. Isto tako, moramo da vodimo racuna o ceni električne energije. O tome odlučuje Vlada Srbije", kaže Rakić.

Ono što država može da uradi, ali da ne radi, je da edukuje potrošače, kaže Uzelac.

"Tradicionalno kod nas kompletna edukacija se vrši kroz reklame, koje imaju jednu jedinu nameru - da vam prodaju proizvod. Ja bih evo predložio državi da proširi taj deo kontrolisanih cena i na bebi opremu. Hlebom od 46 dinara, socijalno ugroženi roditelji ne mogu da nahrane bebu, jer je kašica u prodavnicama 200 dinara", kazao je Uzelac.

On naglašava da su cene previsoke i zbog toga što se maloprodajna marža ne formira po principu "imam ovu čašu, pa ću na nju da stavim 20 posto marže", nego se vrši "od vrha na dole", odnosno tako što se istraživanjem utvrđuje koliko je pojedinac spreman da plati za neki proizvod.

"To je nešto što funkcioniše u kapitalizmu već 20, 30 godina, nismo mi to izmislili. Ali, ne postoje mehanizmi koji bi zaštitili kupce od trgovaca", kaže Uzelac.

Naglašava i da postoji i dogovor trgovaca o cenama proizvoda i kartelno udruživanje, a kao primer je naveo kažnjavanje jednog sportskog lanca za dogovaranje o cenama sportske opreme.

Dodatni problem, kako je rekao, je i što kod nas ne postoje velika sniženja kao u inostranstvu, gde drzava stimuliše proizvođače da se brže "rešavaju svoje robe".

"U inostranstvu postoji zakonik koji knjiženjem starih predmeta na lageru podstiče konzumerizam. To su zakoni koji oslobađaju neki deo poreskog zaduženja, zato su tamo trgovci motivisani da se reše robe. Kod nas toga nema, nisu motivisani, a građani nisu informisani, nisu u stanju da odu u inostranstvo i kupe sebi robu po nižoj ceni, ili da naruče putem interneta", kaže Uzelac.

Višnja Rakić kaže da je država spremna da pomogne potrošačima, a kao jednu od mera najavila je promenu Zakona o trgovini, koje čekaju na skupštinsku proceduru.

Izvor: bebiron.net

Grad Sombor, u saradnji sa Sportskim savezom grada, sledećeg vikenda (16. do 18. avgusta) organizovaće Finale Banka Poštanska štedionica lige u odbojci na pesku.

To je velika čast za ovaj grad s obzirom na to da nijedan drugi, sem Beograda, nikada nije dobio organizaciju ovog turnira.

Turnir će se održati na Trgu Svetog Trojstva na kom će biti postavljena dva terena sa osvetljenjem. Logično, s obzirom na to da će mečevi biti igrani u večernjem terminu.

I ove godine, kao i ranijih, će biti organizovan međunarodni rekreativni turnir na kojem će učešće uzeti između 80 i 100 rekreativnih igrača odbojke na pesku. Turnir je na programu od 13. do 15. avgusta i on je svojevrsni uvod u ovogodišnji završni – finalni turnir u odbojci na pesku.

Na završnom turniru će se pojaviti naši najbolji parovi – reprezentativci u odbojci na pesku koji su ove godine počeli da postižu značajne rezultate na međunarodnim turnirima.

- Pozivamo ovim putem sve zainteresovane građane, da od ponedeljka 13. do subote 18. avgusta, dođu na Trg Svetog Trojstva (Ćelavi trg) i proprate zanimljive mečeve koji nas svakako očekuju u našem gradu. Za finalni dan, u nedelju, 18. avgusta, očekujemo dolazak više naših proslavljenih bivših odbojkaških reprezentativaca - stoji u pozivu organizatora.

Izvor: Telegraf.rs

subota, 11 avgust 2018 00:00

Za projekat mladih 2,1 milion dinara

 

MINISTARSTVO omladine i sporta odobrilo je gradu Somboru projekat "Mlad se promeni, za posao pokreni", a ugovor su potpisali Vanja Udovičić, resorni ministar, i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora. Na javnom konkursu za podršku jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju omladinske politike na lokalnom nivou, gradu Somboru odobren je projekat za realizaciju aktivnosti za razvijanje usluga i mehanizama koji pospešuju preduzetnički duh, zapošljivost i zaposlenost mladih kroz međusektorsku saradnju.

Somborski projekat ocenjen je sa najviše bodova, i za njega je odobren iznos od 2.196.000 dinara, a rok za realizaciju aktivnosti je 31. januar 2019 godine.

U saradnji sa Somborskim edukativnim centrom (SEC), Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih do januara naredne godine, mladi će imati priliku da budu učesnici niza aktivnosti, kao što su obuke za deficitarna zanimanja, trening za jačanje kompetencija za radni angažman u organizacijama civilnog društva, obuka za pokretanje sopstvenog biznisa, obuka za pisanje projekata finansiranih iz sredstava EU i drugih međunarodnih fondova.

Sve aktivnosti realizovaće Kancelarija za mlade sa partnerima Somborskim edukativnim centrom, Somborskim omladinskim bumom i Školom za osnovno obrazovanje odraslih.

Izvor: novosti.rs

subota, 11 avgust 2018 00:00

Suzbijanje komaraca u Kuli

U opštini Kula ove godine prvi put je zabeležen jedan slučaj težeg oblika zaraze virusom Zapadnog Nila. To je i bio razlog da lokalna samouprava od nadležnog Zavoda za javno zdravlje u Somboru zatraži monitoring brojnosti komaraca koji su i glavni prenosioci zaraze.

Iako je u opštini Kula ovog leta zabeležen samo jedan slučaj zaraze virusom Zapadnog Nila, u prethodna tri dana obavljen je tretman odraslih komaraca i larvi u svim naseljenim mestima opštine. Naime, vanrednim monitoringom zavoda za javno zdravlje iz Sombora utvrđeno je drastično povećanje brojnosti komaraca u Kuli.

Razlog za to su velike količine padavina i visoke temperature prethodnih nedelja kaže Jelena Čepić iz Odeljenja za zaštitu životne sredine Opštine Kula.

„Urađen je monitoring brojnosti komaraca u našoj opštini gde je ustanovljena velika koncentracija komaraca, pa smo bili u obavezi da izvršimo vanredno prskanje komaraca. Zaprašivanje sa zemlje vršili su radnici novosadske „Ciklonizacije“ sa desetak vozila u večernjim časovima. Monitoring su obavili radnici veterinarskog zavoda iz Kule na čelu sa direktorom Jovom Hajdinom. „Novosadska „Ciklonizacija“ zajedno sa nama iz veterinarske stanice je angažovana na tim poslovima. Mi večeras izlazimo na teren, uradićemo opštinu Kula, tretman sa zemlje. Nakon izvršenog tretmana biće izvršen ponovo monitoring da se vidi efekat samog tretmana i nadamo se da ćemo kao uvek do sada biti uspešni u tom poslu“, kaže Čepić.

Ove godine u zapadno-bačkom okrugu po prvi put je otkriveno i na institutu Torlak dokazano pet slučajeva neuro invazivnih oblika zaraze virusom Zapadnog Nila. Epidomiolog zavoda za javno zdravlje iz Sombora, doktorica Gordana Cvetić kaže da kod osamdeset posto zaraženih nema nikakvih simptoma, a oko dvadeset procenata ima simptome slične gripu.

„U svega oko jedan ili čak manje od jedan posto se javlja taj najteži zapravo oblik, a to je neuro invazivni koji se očitava sa zapaljenjem mozga i moždanice, znači meningitisom i encefalitisom i kombinovano ili sa paralizom donjih ekstremiteta. Znači to su oni najteži oblici koji srećom imaju malu zastupljenost u kliničkoj slici“, kaže Cvetić.

Vanredno zaprašivanje komaraca u opštini Kula obavljeno je u večernjim časovima i u dogovoru sa udruženjima pčelara koji su preduzeli adekvatne mere zaštite kako bi se izbegla opasnost od uginuća pčela.

Izvor: RTV

Polovinom avgusta očekuje se početak pregovora države, sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za 2019. godinu. I pre zasedanja socijalno-ekonomskog saveta, "bitka" za minimalac povela se u medijima.

Iz jednog od dva reprezentativna sindikata najavljuju da će tražiti da se minimalna mesečna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi podrazumevalo rast od 46 odsto. Poslodavci poručuju da bi takav drastičan skok bio štetan po privredu, dok iz Vlade još ne licitiraju ciframa, ali obećavaju kompromis.

Svaki šesti zaposleni radi za minimalac, kaže zvanična statistika, a to znači da sat rada oko 350.000 građana Srbije vredi 143 dinara.

Sat po sat, za mesec dana u zoni minimalca zasluži se nešto manje od 25.000 dinara. Sa tim iznosom, čak i minimalna potrošačka korpa, procenjena na oko 36.000 dinara, je nedostižan luksuz.

Minimalac jednak minimalnoj potrošačkoj korpi - to je zahtev jednog od dva reprezentativna sindikata. Očekivanja su ipak realnija, pa kažu da se nadaju povišici od oko 15 odsto, umesto idealnih 46 odsto.

"Država može, sagledavši svoje kapacitete, da može ove ili sledeće godine ako im je prerano sada i ne mogu emotivno to da podnesu, da bude minimalna zarada jednaka potrošačkoj minimalnoj korpi, šta to podrazumeva, primera radi, da ceo iznos cene minimalne rada bude neoporeziv, da se još negde nađu prostori, zato što mi govorimo stalno o suficitu, mi imamo suficit u budžetu, mi super stojimo kao država, a ako država jako dobro stoji, a građani jako loše stoje, onda tu ima neki problem", smatra Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Problem bi bio još veći ukoliko bi došlo do drastičnog i naglog skoka zarada, smatraju poslodavci.

"Mi smatramo da je logično da treba izbeći neke procene ili neke cifre koje nemaju osnov u realnosti. Realnost je da mi možemo da povećamo zarade i ove minimalne i sve ostale samo u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda i eventualno predviđene inflacije u narednoj godini", objašnjava Nebojša Atanacković predsednik Unije poslodavaca.

A ukoliko dogovoreno povećanje bude veće od privrednog rasta, poslodavci će tražiti da povišica ide na račun države - odnosno da se poveća neoporezivi deo plata.

"Očekujem da u nekom narednom periodu do septembra meseca imamo i konkretne razgovore sa ministarstvom finansija kako bi bili pripremljeni u septembru i za taj socio-ekonomski savet na kome ćemo da raspravljamo. Legitimno je da svako traži povećanje i prošle godine smo videli da dijalogom možemo da dođemo do najboljeg rešenja, koje će da zadovolji i poslodavce sa jedne strane i sindikate", kaže ministar za rad Zoran Đorđević.

Prošle godine dogovoreno je uvećanje za 10 odsto, o trošku države, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade. Kolika će biti minimalna satnica u 2019. godini, trebalo bi da bude poznato sredinom septembra.

Izvor: N1

Strana 1 od 483

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top