Savetuje se da u svakodnevni meni uvrstimo sveže i sezonske namirnice. Izbegavati kofein i prženje hrane, a preporučuje se korišćenje hladno ceđenih ulja.

Preporučeni dnevni unos tečnosti razlikuje se od osobe do osobe, i to u zavisnosti od telesna mase, starosne dobi kao i fizičke aktivnosti. Potrebe za tečnošću se povećavaju tokom letnjih meseci i pri telesnoj aktivnosti, ali imajte na umu da pod dnevni unos tečnosti spada i voda koju u organizam unosimo kroz hranu, a ne samo voda ili drugi napici.

Opšta preporuka je da za svaki kilogram svoje telesne mase unesete 0,3 dl tečnosti, pa ako imate 60 kg preporučen vam je unos tečnosti od 1,8 litara. Ako ste na aktivnom odmoru, tada za svaki sat aktivnosti treba popiti oko pola litre tečnosti.

Potreba za unosom tečnosti može se, osim vodom, zadovoljiti i ceđenim sokovima od voća i povrća, bistrim supama, nezaslađenim toplim i hladnim čajevima, negaziranim pićima bez šećera ili mlekom. Pića koja sadrže kofein, tein i alkohol kao i zaslađeni napitci, bez obzira na količinu treba izbegavati.

Hladna pića rashlađuju samo gornji deo probavnog sistema i brzo poprimaju temperaturu tela, stoga ne smanjuju temperaturu celog tela. Pića koja su na granici zaleđivanja uzrokuju više štete nego koristi, jer zbog velikih temperaturnih razlika štete onim delovima tela s kojima dolaze u dodir i dugoročno uzrokuju oštećenje površinskog tkiva probavnog trakta, čime stvaraju prostor za zadržavanje mikroorganizama i moguć razvoj upale. Bolji učinak imaju umereno rashlađena pića, dok samo hlađenje tela treba ostvariti boravkom u rashlađenim prostorima i tuširanjem.

Jedite puno voća, povrća, celovitih žitarica i pečurki. Na taj ćete način osigurati unos korisnih nutrijenata, vitamina, minerala, elektrolita, vlakana i vode. Pri tome ne zaboravite osnovne higijenske navike kao što su pranje voća i povrća. Osigurajte svoju dnevnu peticu – voće i povrće konzumirajte barem pet puta tokom dana, voće ujutro i za međuobroke, a povrće za ručak i večeru. Veličina jednog obroka voća ili povrća trebala bi stati u vašu šaku.

Jedite sveže i sezonske namirnice. Ne jedite voće odmah nakon obroka, jer tada zbog probavljanja prethodno unesene hrane voće fermentira i daje osećaj težine i nadutosti.

Pri konzumiranju masnoća tokom leta nije samo važno koliko nego i koju vrstu masnoća unosite. Unošenje masnoća svakako treba smanjiti. Koristite hladno ceđenja ulja poput maslinovog, koje sadrži kvalitetne masne kiseline, a savetuje se da izbegavate prženje.

Iskoristite leto za uživanje u ribi, plava riba sadrži mnogo korisnih sastojaka, uključujući višestruko nezasićene masne kiseline, vitamin D i vitamine skupine B. Obratite pažnju na svežinu ribe, posebno kod plave ribe, jer se tokom neadekvatnog čuvanja od ulova do ribarnice, stvara alergen histamin pa je moguća alergijska reakcija.

Izvori belančevina moraju biti raznoliki, nisu vredne samo belančevine životinjskog porekla, nego se preporučuju i belančevine biljnog porekla. S belančevinama ne treba preterivati jer se za razgradnju belančevina mora potrošiti više energije nego za razgradnju masti i ugljenohidrata, a to znači da se organizam više zagreva. Obroke treba podeliti na manje i jesti ih češće kako bi visina šećera u krvi bila ujednačena.

So je takođe važna za normalan rad ljudskog organizma. Ipak, treba biti oprezan pri soljenju hrane budući da je većina namirnica koje konzumiramo bogata solju pa na taj način unosimo dovoljno soli da se zadovolje dnevne potrebe organizma. Savetuje se da umesto soli u prirpemi hrane koristimo začinsko bilje.

U slučaju konzumiranja zdravstveno neispravne, bakteriološki zagađene hrane, čovek može oboleti od crevnih infekcija i dobiti simptome poput mučnine, dijareje, povraćanja i povišene temperature. Dijareja može biti opasna jer zbog povećanog gubitka tečnosti i elektrolita može dovesti do dehidracije, što se može očitovati slabošću i vrtoglavicom. Zbog toga je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite i piti što više vode, nezaslađenih čajeva i bistre supe. Kako bi izbegli trovanje hranom, važno je pravilno pristupati pripremi i čuvanju hrane.

Izvor: Danas

Objavljeno u Saveti

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u kojem navodi da su na području Zapadnobačkog upravnog okruga prognozirane VEOMA opasne vremenske pojave i temperature iznad 38 stepeni Celzijusovih. Upozorenje, takozvani crveni meteo-alarm, važi za period od 00.00 časova 03. avgusta, do 00.00 časova 05. avgusta 2017. godine!

Temperatura od 38 i više Celzijusovih stepeni, naročito ako traje nekoliko uzastopnih dana, posebno ugrožava život hroničnih bolesnika, i izuzetno je nepovoljna za meteoropate i lica koja su pod medicinskom terapijom. Visoke temperature mogu prouzrokovati i ozbiljne probleme u snabdevanju električnom energijom, probleme u saobraćaju, kao i pojavu šumskih i drugih požara.

Crveni meteo-alarm Republičkog hidrometeorološkog zavoda na snazi je na čitavoj teritoriji naše zemlje.

Inače, na teritoriji čitave Srbije od danas je na snazi crveni meteoalarm i upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Srbije na veoma visoke temperature koje će ići i preko 40 stepen

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 24 jul 2017 00:00

Iz RHMZ kažu da večeras stiže osveženje

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo. Posle podne su, uz lokalni razvoj oblačnosti, ponegde mogući pljuskovi s grmljavinom. Sutra svežije.

Vetar će biti uglavnom slab, promenljiv. Najniža temperatura od 16 do 23, najviša od 34 do 38 stepeni.

Tokom noći na severu i zapadu jače naoblačenje sa kišom, pljuskovima, grmljavinom, pojačanim severozapadnim vetrom i osetnim padom temperature, saopštio je Republički hidrometeoroloski zavod.

U Beogradu će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo. Posle podne na širem području grada uz lokalni razvoj oblačnosti moguć je kratkotrajni pljusak sa grmljavinom. Vetar će biti slab, promenljiv. Najniža temperatura oko 23, najviša oko 36 stepeni.

Tokom noći očekuje se naoblačenje sa kišom, pljuskovima, grmljavinom, pojačanim severozapadnim vetrom i osetnim padom temperature.

U utorak naoblačenje sa severa i zapada, koje uslovljava kišu, pljuskove, grmljavinu, pad temperature i pojačan severozapadni vetar do kraja dana proširiće se i na ostale krajeve.

U sredu i četvrtak osetno svežije, promenljivo oblačno, mestimično kiša ili pljuskovi sa grmljavinom, u sredu u celoj zemlji, a u četvrtak uglavnom u centralnim i južnim krajevima. Zatim preovlađujuće sunčano, uz postepeni porast temperature.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Tokom leta kada vladaju visoke temperature, treba biti na oprezu prilikom kupovine i obrade namirnica.

Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa čak i do smrti.

U povoljnim uslovima iz jedne bakterije može se, za samo sedam sati, razviti preko 2.000.000 bakterija.

Vodite računa o sledećem:

Prilikom kupovine namirnica treba voditi računa o izgledu, roku upotrebe i adekvatnom čuvanju.
Lako kvarljive proizvode treba kupovati samo u radnjama gde se ovi proizvodi drže u rashladnim uređajima. Obavezno pogledati datum proizvodnje i rok upotrebe. Ako se kupuje na pijacama, proizvode od mleka (sir, kajmak) kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje - nikako na tezgama. Ovo se odnosi i na živinsko i ostala mesa.
Obratiti pažnju na izgled namirnica (npr. meso - boja karakteristična za vrstu mesa, miris, konzistencija - elastično na pritisak; sladoled ne sme biti deformisan...)
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve i dr.). Koristiti ribu i meso sa manje masnoće. Koristiti što manje masnoće u pripremi hrane. Izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu.
Pošto je leto i sezona godišnjih odmora, za put pripremiti male sokove koji se popiju odmah po otvaranju, ručni frižider za transport mesa ili odustati od transporta svežeg mesa i umesto toga se odlučiti za neki trajni suhomesnati proizvod.
Priprema i čuvanje

Adekvatno pranje: Pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode treba temeljno oprati svaki list lisnatog povrća ponaosob, kupusa, pre i nakon sečenja, krastavac pre i posle guljenja, jagode - prvo zajedno, a zatim svaku pojedinačno...

Priprema: Voditi računa da se namirnica spremna za korišćenje (npr. termički obrađeno meso ili suhomesnati proizvod) ne obrađuje na istoj radnoj površini kao i sirova namirnica (sirovo meso).

Dobra termička obrada: Većina namirnica, posebno meso i jaja moraju biti dobro termički obrađeni. To znači da meso ne sme biti vidljivo ružičasto u sredini, a sokovi koje otpušta moraju biti čisti. Ako kuvate u mikrotalasnoj rerni, po mogućstvu isecite hranu na komade iste veličine ili stavite veće i deblje komade bliže spoljnjem delu posude.

Čuvanje u rashladnim uređajima: Nakon pripreme, što pre poslužite hranu. Ukoliko se ne služi odmah, što pre je rashladiti i do serviranja čuvati u frižideru. Kuvanu hranu u frižideru možete čuvati najduže pet dana. Ako želite duže da je čuvate, zamrznite je odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko, iako je sterilno, mora se čuvati u frižideru. Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držati na nižim policama u odnosu na kuvanu.

Često pranje ruku: Imajte u vidu da se hrana najčešće zagadi prljavim rukama.

Uz to:

Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
Ne pripremajte kremove, sladolede i majonez od nekuvanih jaja.
Zaštitite hranu od pristupa insekata i glodara

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top